Jump to content
after_silence

Православље и асертивност

Rate this topic

Recommended Posts

Budite samopouzdani - lepše ćete se osećati

Autor: ass dr Olivera Žikić

Asertivnost je oblik ponašanja u kome dominira samopouzdanost. Asertivnost je i veština koja pomaže osobi da se adekvatno (pravilno) postavi u očuvanju sopstvenih prava, a da ne naruši tuđa prava, da bez nelagodnosti ispolji sopstvena osećanja, te da dostigne svoje ciljeve i interese. Nizak nivo asertivnosti se ispoljava kroz defanzivno ili agresivno ponašanje. U stručnoj, psihijatrijskoj literaturi, nizak nivo asertivnosti se uglavnom povezuje sa socijalnom fobijom.

Živeti pod pritiskom današnjice, priznaćete nije lako. Ogroman broj Ijudi se nalazi stalno pod stresom. Većina njih je u neprekidnom kontaktu sa drugim osobama, bilo da se radi o poslovnim prijateljima, kolegama, komšijama, članovima porodice i sl. U slučaju nastanka konfliklnih situacija tokom susretanja sa Ijudima, dobre komunikacione veštine su od neprocenjive važnosti. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, ali ako smo vešti u prevazilaženju konflikta, veći deo posla u borbi protiv stresa je obavljen.

Pa, reći ćete — lako je to kazati, ali kako to postići i uraditi.

Šta treba da uradim, s obzirom da se uvek povučem da ne bi došlo do još većih komplikacija. Ne umem da kažem "ne" jer mislim da bi se moji prijatelji naljutili na mene. Ili, da zamolim nekog da ne radi ono što mi smeta jer bi ga uvredio. Kako da kažem partneru da me je njegovo kašnjenje na večeru povredilo, možda će me nakon toga napustiti. Svi će pomisliti kakvo sam ja džangrizalo, ako reklamiram dovoljno ne ispečenu šniclu u restoranu, iako ne mogu takvu da pojedem.

Ono što zaostaje posle ovakvih sitaucija u kojima nam je ponestalo samopouzdanja, je gorak ukus nezadovoljstva i razočaranosti. Osećate se loše, napeto i neraspoloženo. A ono što je najbitnije — niste dobili ono što ste želeli i što vam s pravom pripada. Izgubili ste puno, a najpre sebe i svoju ličnost.

Neko drugi bi to pokušao da razreši na sasvim suprotan način. Vikao bi, posvađao se, lupio rukom o sto, napravio scenu. I ova krajnost u ponašanju dovodi do veoma neprijatnih osećanja, ali sada izazvana u drugoj osobi -u sagovorniku. Krajnji rezultat je ipak poražavajući za samu agresivnu osobu, s obzirom da se agresijom ne rešavaju konflikti već se samo produbljuju, dok se u sagovorniku izaziva agresija. Negativni učinak agresije je i to što dovodi i do odbacivanja od strane drugih.

Pored ove dve krajnosti u ponašanju, neki ne vide druge mogućnosti, te i rešenje za konfliktne situacije. Upravo je to pogrešno. Boljeg rešenja, naravno, ima i zove se asertivnost. I ono što je najvažnije, ako je nemamo u svom repertoaru ponašanja možemo je naučiti. Ova veština nam može pomoći da kvalitetnije živimo. I još važnije - da se bolje osećamo.

Kako postati asertivan?

Najpre, prvo i osnovno - budite pozitivni i izbegavajte pesimistička očekivanja. Kažite sebi - ako pokušam imam šanse da uspem, ako ne pokušam — šansa je izgubljena, odnosno nema je. To ponajpre važi za odluku da pokušate da se promenite i postanete samopouzdaniji i odlučniji, a zatim i za sva ostala stremljenja u životu.

Sledeće, potrebno je da prihvatite činjenicu da i VI IMATE ODREĐENA PRAVA kao i drugi Ijudi oko vas. Recimo, imate prava da odbijete nerazumne zahteve, da iskažete svoje mišljenje iako je u suprotnosti sa drugima (jer imate pravo da mišljenje), imate pravo da pogrešite (jer niko nije nepogrešiv) i da to automatski ne znači da ste večiti gubitnik. Takođe, imate pravo da zahtevate od drugih da promene svoje ponašanje kao i oni od vas. Ako to ne činimo, ne dozvoljavamo drugima da saznaju šta nam (ne)prija i da, eventualno, ubuduće promene svoje ponašanje. Imate pravo da kažete: "Ja to ne razumem, "Ja to ne znam", "Ja to ne želim", jer je to normalno za svakog čoveka, čak i za najkvalitetnije među nama. Treba da prihvatimo sebe onakve kakvi smo, i da ne očekujemo da budemo idelani, JER TAKVI NE POSTOJE!

Sledeće šta treba naučiti je kako izgleda, kako se ponaša i kako komunicira samopouzdana osoba. Rečenica koju izgovorite može biti po svom sadržaju puna samopouzdanja i odlučnosti, ali ako je izgovorite tihim, monotonim glasom, sa pogledom uprlim u pod, pognuti, izgubiće svu snagu i jačinu koju nosi u sebi. Ako izgovarate ozbiljne zahteve upućene sagovorniku, morate to propratiti prigodnim (ozbiljnim) izrazom lica. Osmeh bi u tom trenutku bio prilično neadekvatan, jer bi istopio vašu odlučnost u zahtevu. Namršten izraz lica bi, takođe, bio neadekvatan, jer vi nemate za cilj da pokažete Ijutnju već da iskažete svoj zahtev. Znači, govorite jasnim, dovoljno glasnim glasom, sa naglašavanjem pojedinih reči u rečenici. Održavajte kontakt očiima sa sagovornikom. Ako je potrebno, ne ustežite se da to uvežbate pred ogledalom ili pred osobom koja želi da vam pomogne u ovome.

Važno je i da poruku koju šaljete, pošaljete onoj osobi kojoj je namenjena, a ne posredno, upućujući je nekoj drugoj osobi

Tokom rešavanja konfliktnih situacija, pokazalo se da je najdelotvornije korišćenje takozvanih "Ja" rečenica. To su rečenice u kojima iskazujete svoja osećanja u određenoj situaciji i za razliku od tzv. "Ti" rečenica ne predstavljaju napad na sagovornika. Drugi obično ne procenjuju ispravno koliko ste povređeni, Ijuti ili iznervirani, pa je veoma korisno da kažete tačno onako kako se osećate — zato pojasnite situaciju, ali tako što je ne činite ni gorom ni boIjom no što jeste:

"Ja" rečenice imaju tri dela:

    * prvi deo koji govori o sopstvenim osećanjima — "Jako sam se neprijatno osećala...",

    * drugi deo koji govori o situaciji koja je izazvala to osećanje - "... jer si zakasnio na večeru koju sum za  nas pripremila..."

    * treći deo koji govori o vrsti promene koju želite — "... volela bih da sledeći put dođeš na vreme..."

"Ti" rečenica, koju smo tako skloni da upotrebimo, bi u ovom slučaju glasila — "Ti si bezobrazan i nezahvalan — kako možeš da kasniš na večeru koju sam spremila". Priz-naćete, radi se o rečenici koja može lako da izazove otpor u sagovorniku, potrebu da se brani ili napada, i eto produbljivanja konkflikta. Ne okrivljujte, objasnite!

Na kraju, naučićemo vas i nekim veštinama u komunikaciji sa sagovornikom u cilju ostvarivanja sopstvenih prava i, posebno, ako prepoznajete da se radi o manipulaciji

Pokvarena ploča — radi se o upornom i staloženom ponavljanju zahteva, bez ispoljavanja besa i drugih emocija i bez dodatnog objašnjavanja. Ova veština je pogodna za upotrebu tokom komercijalnih situacija, recimo kada želimo da zamenimo cipele -"Molim vas, zamenite mi ovaj par cipela".

Sortiranje stavova — često se dešava da sagovornik zamenjuje činjenice u cilju da nas ubedi da se ponašamo na način na koji on želi. Recimo, započnete razgovor o problemu koji želite da rešite (stalno kašnjenje prijatelja), a sagovornik prebacuje temu razgovora u sasvim drugom pravcu (recimo "Vidim da si nešto nervozna večeras"). U takvim slučajevima ne treba dozvoliti da vas time zbuni, već vratiti konverzaciju na ključnu stavku. To se postiže time što ćemo se složiti sa onim delovima koji su tačni, ili negirati one koji to nisu, uz, na kraju, isticanje suštine ("Ne radi se ovde o mojoj nervozi, već o tvom stalnom kašnjenju. Volela bih da sledeći put dođeš na vreme").

Selektivno ignorisanje — ovu veštinu koristite u onim slučajevima kada sagovornik neadekvatno insistira na nekim stvarima. Tada jednostavno ćutimo i ignorišemo takvu komunikaciju. Recimo, nastavlja da govori o nekom događaju, iako smo ga jasno upozorili da ne želimo da dalje diskutujeimo o tome. Naravno, ne treba nastaviti sa ćutanjem i ignorisanjem ako se tema promeni i pođe u drugom pravcu.

Neutralisanje ljutnje, besa — ponekad je moguće neutralisati neadekvatnu Ijutnju ili bes sagovornika tako što odbijete da dalje s njim komunicirate sve dok se ne staloži. Naravno, jasno mu to stavite do znanja — "Ne želim dalje da diskutujem o tome, s obzirom da si jako uzrujan. Nastavićemo razgovor kada se smiriš".

Tehnika negativnog ispitivanja ili tz. vraćanje lopte — koristi se u situacijama kada utvrdimo da se radi o manipulativnoj kritici. Tada postavljamo pitanja koja će sagovornika naterati da, odgovarajući na njih, shvati da njegova tvrdnja ne stoji, i da smo svesni da pokušava da manipuliše. Recimo, iako smo sasvim staloženi, naš kolega tvrdi da smo napeti i Ijuti, ne bi li nas naveo da se branimo i ne razgovaramo o delu posla  koji  je  trebao  da  uradi. Potražićemo da nam odgovori recimo na sledeća pitanja "Na osnovu čega vidiš da sam nervozna", "Kako izgleda Ijuta osoba", "Da sam ja namrštena"; "Da li vičem" i sl.

Tehnika otvaranja — veoma je važno da naučite i da, posebno u bliskim relacijama, iznosite svoja osećanja, a ne samo svoje stavove. Poznato je da je teže izneti pozitivna osećanja ("Ja te volim", "Drag si mi", "Prijatno mi je sa tobom"...) nego negativna. Počnite sa vežbom što pre!

Tehnika negativne asercije — to je veština prihvatanja kritike koja nije manipulativna, već proizilazi iz istinitih činjenica. Ako smo zaista negde pogrešili, treba prihvatiti kritiku i pokušati da to ispravimo.

Tehnika građenja kompromisa — i na kraju, poželjno je da se svaka problematična situacija završi nekom vrstom kompromisa, u najnepovoljnijem obliku u smislu obostranog dogovora da će se razgovor nastaviti.

I to nije sve. Pokušajte, kada je god to moguće, da koristite humor u konfliktnim  sitaucijama.  Humor opušta, približava Ijude, otvara ih, olakšava im komunikaciju i povrh svega se izbegavaju negativna osećanja. Pazite samo da to zaista bude humor, a ne cinizam!

Ovo je samo deo terapijske procedure u kojoj se osobi pomaže da izgradi samopouzdan stav, da povrati ili stekne veru u sebe, svoje kvalitete i mogućnosti, te da svoj život konačno uzme u svoje ruke i njime sama rukovodi. Uradite to i vi! Videćete kako ćete se bolje osećati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Termini "asertivnost" i "asertivno ponašanje" postaju na našim prostorima deo svakodnevnog jezika. Reči su anglosaksonskog porekla (eng. assertive i assertive behaviour) u značenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponašanja ličnosti kada su ugrožena njena legalna prava.

Asertivnost je sposobnost da se iskreno izraze mišljenje, osećanja, stavovi i prava, bez anksioznosti, na način koji neće ugroziti tuđa prava

Asertivno ponašanje se nalazi na pola puta između agresivnog ponašanja i bežanja iz specifične si­tuacije. Međutim, nije lako biti asertivan. Čovek najmanju dozu asertivnog ponašanja iskazuje baš u situacijama kada je takvo ponašanje neophodno. Paradoksalno! Mnogi smatraju da je lakše biti asertivan u nekim siutacijiama, nego u drugim. Ovo ima smisla... Puno je lakše biti staložen u prisustvu stranaca, nego u prisustvu nekoga koga volimo i ko se može naljutiti ako iskreno ispoljimo osećanja. Ali, što nam je važniji odnos sa nekom osobom - toliko je bitnije biti asertivan! Asertivno ponašanje doprinosi da se poveća poštovanje drugih prema nama... Drugi nas opažaju kao osobe koje poštuju sebe, koje su vredne pažnje, koje su privlačnije.

Odakle potiče neasertivno po­našanje?

Mnogi od nas smatraju da je potrebno uvek zadovoljiti i/ili popustati drugima, da nije lepo razmišljati o svojim potrebama iznad potreba drugih, ili da ne treba 'talasati' - da ako neko kaže ili uradi nešto što se nama ne sviđa, treba samo prećutati i držati se podalje od te osobe u budućnosti.

Ako imate problema da kažete "ne" čak i kada zaista treba da kažete "ne", ako osećate da ljudi 'gaze preko vas', ako imate problema da držite svoj bes pod kontrolom,... od velike pomoći će biti ako naučite ne­što o asertivnoj komunikaciji. U tom slučaju, asertivne tehnike (J. Zdrav­kovic, 2004) vam mogu znatno olakšati život.

Tehnika otvaranja (eng. self disclosure)

Ako su sagovornici dve bliske i ravnopravne osobe, koristeći tehniku otvaranja oni slobodno, bez straha od posledica, izražavaju kako pozitivna tako i negativna oseća­nja u odnosu na doživljavanje neke problematične situacije. Na taj način osoba uči da slobodno govori o sopstvenim željama, strahovima, slabostima, vrlinama, maštanjima i prižeIjkivanjima, bez straha da će je sagovornik loše proceniti. Izrazi koje koristimo pri upotrebi ove tehnike su: "Čini me nervoznim/om)", "Povređuje me", "Ne dopada mi se", "Uznemirava me", "Plaši me"...

Da bi primena tehnike bila efikasnija, korisno je posužiti se sledećom dijaloškom shemom;

    * 0tvaranje("0sećam se...")

    * Razlozi koji objašnjavaju ta­kvo osećanje

    * Tačno izražavanje sopstvenih htenja i želja u odnosu na sagovornika i problematičnu situaciju

    * Smisaoni, realističan i ostvarIjiv predlog za razrešenje situacije.

    * Zahtev sagovorniku da se iskreno izjasni o predlogu.

Muž: Jesi li spremna? Krećemo.

Žena: Još nisam.

Više o tehnikama asertivnog ponašanja možete pročitati u knjizi Jezdimira Zdravkovića "Veštine vladanja sobom" Zograf, Niš 2004.

Muž: Požuri onda! Neću da te čekam. Idem da upalim kola...

Žena; Čini me nervoznom kada me tako požuruješ.

Muž: A koliko se tek ja unervozim čekajuci te, ovako 'spreman za pokret'...

Žena: Da, ali... volela bih da poštujes vreme dogovoreno za izlazak, kao što smo se dogovorili. Ova tehnika je pogodna za razrešavanje sukoba između supružnika, ljubavnih partnera i prijatelja.

Tehnika zamagljivanja (eng. fogging)

Osoba uči da prihvati deo istine u manipulativnoj kritici upućenoj na njen račun, ali da u pogledu procene situacije ostane sopstveni sudija.

Rečenica u okviru tehnike zamagljivanjem se sastoji iz dva dela. Prvi deo rečenice je 'diplomatskog karaktera' jer se sagovorniku priznaje pravo da ima pravo na sopstvenu istinu. U drugom delu rečeničnog dijaloga, međutim, osoba realno brani svoje legalno pravo.

Majka: Suknja ti je užasno kratka, zar ne misliš da bi trebalo da nosiš duže suknje? One su sada u modi.

Ćerka: U pravu si. Duže suknje su u modi. Ali se uz ovu bluzu najviše slaže baš ova suknja.

Tehnika vracanja lopte (eng. negative inquiry)

Primenom tehnike vraćanja lop­te osoba se uči da se uspešno nosi sa manipulativnom kritikom.

Umesto automatizovanih reakcija (kontranapad ili bekstvo), koje se javljaju u najvećem broju slučajeva, osoba treba da upitnim rečenicama prinudi kritičara da jasno i precizno otkrije sta je zapravo pravi predmet njegove kritike. Suočavanjem argumenata sa kritičarem, osoba, s jedne strane, ublažava svoj iracionalni strah od kritike i, s druge strane, prekida kritičke primedbe druge stra­ne u sukobu, jer je ova prinuđena da se konkretno izjasni u čemu se kritika sastoji.

Radnik: Plata za prethodni mesec mi je smanjena, da li mogu da dobijem objašnjenje?

Šef: Nisi dobro obavio svoj posao.

Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kažete konkretnije o propustima

Šef: Uf, pa odakle da počnem...

Radnik: Evo čekam....

Šef: Bilo je tu puno stvari...

Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kazete nešto konkretnije?

Tehnika tajm auta (eng. time out)

Ova tehnika je pogodna u rukovanju problemima koji se često javljaju između roditelja i male dece. Analogno sa tajm autom u košarci, osoba u nekom dijaloškom suko­bu privremeno "prekida igru", bez upuštanja u raspravu. Princip "nema igre" odnosi se samo na dijalog u kome se otkriva da sagovornik ispoIjava nerealne zahteve. Inače, "ima igre" u svim drugim situacijama u kojima dijalog teče normalno.

Dete: Idem napolje da se igram.

Majka: Ne slažem se sa tom idejom da izađes jer si prehlađen.

Dete: Ali, hoću napolje, mamice...

Majka: Ne dolazi u obzir.

Dete: A Marko i Nikola su napoIju... i igraju se...

Majka: Izaći ćeš kada ti bude boIje.

Dete: Hoću sada! Samo malo...

Majka: Rekla sam ne.

Dete: Hoću da se igram ispred zgrade! Hoću napolje ... (ponavija kroz plač)

Majka: (nastavlja da kuva ručak, bez upuštanja u dalju raspravu)

Tehnika priznavanja greške (eng. negative assertion)

Kod tehnike priznavanja greške osoba se suočava sa strahom od odbacivanja i nesavršenosti. Priznavanje greške u ravnopravnim i emoci­onalnim odnosima može biti znak zrelosti ličnosti, ali ishitreno prihvatanje krivice u nekim profesionalnim relacijama nije mudra odluka. Postoje situacije u kojima neko treći treba da donese odluku o krivici.

Žena: Jesi li ti normalan? Gde si do sada? Skroz sam se prepala. Tre­balo je da dođes kući pre pet sati.

Muž: Žao mi je što si se uplašila. Trebalo je da ti javim da sam otišao sa kolegama na ručak. I još smo se toliko zapričali da sam potpuno zaboravio na vreme. Trudiću se da se tako nešto ne ponovi.

Tehnika kompromisa (eng. workable compromise)

U slučajevima kada se stavovi osoba u dijalogu razlikuju, konfliktnu situaciju, kako u emocionalnim, tako i u poluprofesionalnim i profesionalnim odnosima, moguće je, ponekad, rešiti jedino kompromisom.

Službenik: Neka pozadina bude plava.

Službenik2: Ma, ne... ja bih radije crvenu.

Službenik: Kakva crvena! Biće grozno... ipak je plava pravi izbor.

Službenik2: Efektnije će biti da stavimo crvenu. Plava je totalni promašaj.

Službenik: A da mi izaberemo neku 'treću' boju?

Službenik2: Pa,... hajde. 'Zlatna sredina'...

Nevolja nastaje u onim situacija­ma kada kompromis iz objektivnih razloga nije moguće postići ili kada je kompromisno rešenje štetno po osobu. Postoje, dakle, stvari oko kojih nije moguće praviti kompromis.

Tehnika pokvarene ploče (eng. broken record)

U odbrani svojih prava osoba treba uporno, dosledno, bez objašnjenja i produbljivanja problema da zahteva da joj druga osoba omogući ostvarenje tog prava.

Službenica: Ne, ne mogu ići na ručak sa Vama.

Kolega: O... Molim Vas, pođite samnom na ručak, neće trajati dugo...

Službenica: Žao mi je, danas imam obaveze.

Kolega: O... Molim Vas, hajdete, ja Vas vodim...

Službenica: Žao mi je, danas imam obaveze...

Uporan, dosledan i monoton zahtev sagovornika dovodi do ludila. Zato se preporučuje uzdržavanje od upotrebe ove tehnike u emocionalno ravnopravnim odnosima. Njena primena može kod partnera ili partnerke izazvati bes i mučninu.

Korišćenje tehnike pokvarene ploče nije preporučljivo i u slučajevima kada na "pokvarenu ploču" osobe koja brani neko svoje pravo sagovornik reaguje emitovanjem sopstvene "pokvarene ploče".

Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora (eng. repeated assertion)

Tehnikom ponavljanja asertiv­nog odgovora osoba teži da uvaži činjenice koje ističe sagovornik, ali uporno brani sopstveno pravo. Prilikom korišćenja ove tehnike dopušta se osobi da, ako je to potrebno, u kratkim crtama opiše svoju poziciju u vezi sa osnovnim problemom.

Tehnika se bez posledica može primenjivati u sukobu ravnopravnih, emocionalno vezanih osoba. Osobu koja je primenjuje u cilju odbrane ugroženih prava sagovornik ne mora doživljavati kao agresivnu, nametljivu i dosadnu.

Devojka: Dragi, hajdemo večeras u bioskop.

Mladić: Žao mi je, rado bih išao, ali ne mogu. Dogovorio sam se sa Mirkom da gledamo večeras fudbal.

Devojka: Pih... Nema dosadnije stvari na svetu. Tebi je fudbal važniji od mene?

Mladić: Znaš da si mi važnija i da te volim, ali, isto tako, znaš da uživam u fudbalu.

Devojka: Dobro, i šta ako propustiš jednu utakmicu? Sve su iste... oni fudbaleri samo jure za loptom. A meni se tako izlazi... i ide mi se u bi­oskop.

Mladić: Potpuno razumem da ti ne volis fudbal, ali ja ne mogu da otkažem dogovor s Mirkom.

Tehnika paradoksalnog odgovora (eng. paradoxical statements)

Neki autori oprezno preporučuju da osoba na agresivne primedbe, zluradosti i opaske sagovornika, koristi paradoksalni odgovor u želji da se nekorektnost u komunikaciji vrati agresoru poput bumeranga. Međutim, reakcije tog tipa na agresiju sagovornika, na tankoj su granici između asertivnog i agresivnog ponašanja. Korišćenje ove tehnike zahteva od osobe koja je izložena verbalnoj agresiji suptilnost u jezičkom izražavanju i fino prepoznavanje nijansi u komunikaciji.

Momak: Jesi li mogla da obučeš kraću suknju.

Devojka: Nisam, na pranju je.

Zaključak

Kao što smo videli u primerima, izbor tehnike diktira situacija, a u zavisnosti od prirode odnosa osoba koje komuniciraju i prirode problema. Jako je bitno da, pored verbalnog, obratimo pažnju i na neverbalno ponašanje. Suočite se sa sagovornikom 'lice u lice'; stojite ili sedite uspravno, zadržite otvoren i opušten stav; budite ljubazni, ali sa ozbiljnim izrazom lica; vaš glas tre­ba da je smiren i blag, nikako plačIjiv ili oštar. I na tom polju treba biti asertivan.

Udruženo korišćenje tehnika asertivnog ponašanja, njihovo kombinovanje daje boiji rezultat nego korišćenje samo jedne od tehnika, izolovano od ostalih.

Treba da komuniciramo, i to asertivno - izraziti svoje ideje, želje, potrebe. Ne treba čekati da drugi pročitaju naše misli. To se neće desiti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Ajoj sejo, pa to je zivot...mene je to pozurivanje uvek nerviralo... 0409_feel

A samopouzdanje, najcesce imaju ljudi bet trunke kritika prema svom radu. Najveci umetnici su uzasno patili jer su mislili da njihova dela ne vrede...I stvarali su samo zato jer su morali...Boyija se ne porice. Takodje iy viska samopouzdanja moze proisteci gordost i sujeta, sto opet ponavljam. Ovo govorim iz licnog iskustva. Ja sam prirodno jako samokriticna jer sam odgovorna prema svom radu. To ne znaci da nemam samopouzdanja...Ali definitivno imam manjak. Naime, ako ti neko od detinjstva govori...skloni se, ne umes ti to itd., neminovno iz toga proistice da dete pocinje da sumnja u sopstvene vrednosti,. Hm, imam jednu interesantnu licnu pricu, ali kasnije  :smiley:Zato svoju decu stalno ohrabrujem. Ali ako im kazes :"Uradi to!", to razumeju kao atak na licnost. Hm, mogu da doktoriram na decijoj psihologiji. Zato mi je jasno zasto se danas sa decom desava to sto se desava...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma ko pozuruje, odma da ga usporimo dada

Ovo su vrlo delikatne teme jer mi cesto brkamo pojmove i sve trpamo u isti kos. Pogotovo ljudi kada udju u veru misle da je i cilj da izgube "sebe", svoje "ja", svoje "samopouzdanje" i da se "predaju volji Bozijoj", samo sto ta predaja i to gubljenje sebe idu u sasvim nekom drugom pravcu od onog zdravog i normalnog.

Voli bliznjeg svog kao samoga sebe, sto kaze vladika Nikolaj, ne mozes dati zivot, ako ga ne volis i ne cenis, jer to onda nije darovanje zivota nego bacanje i to je greh.

Sto kazu bogoslovi trebamo biti autenticni ljudi, licnosti, a ne ljudi koji nece imati ni svog ja i kojima ce drugi vecito "krojiti" zivot. Od onog konstantnog "oce blagoslovi" do mnogo gorih i dubljih stvari.

Sami snosimo odgovornost za svoje postupke i ako cemo vec odgovarati za sopstveni zivot, hajde da makar i greske koje cinimo cinimo po sopstvenom izboru i nahodjenju i da stanemo iza toga sto radimo, govorimo i mislimo kao neceg sto mi jesmo, kako god nama to strasno i jezivo izgledalo.

Zato je najlakse pobeci od sebe u "poslusanje" i u "revnost" ali sizofrene licnosti ne mogu ostvariti odnos sa Bogom u punoci, one su rascepljene izmedju onoga sto bi zelele biti i onoga kako misle da treba da budu.

Ove tehnike se uce, pogotovu nama koji smo doziveli kao i ti to "ti si nesposoban", "ti ne umes nista kako treba" i jos toliko toga.

Uci se reci "ne" i covek treba da nauci da postuje sebe, e da bi ga i drugi postovali.

Jer niko ne zeli za prijatelja, muza, zenu, komsiju, radnika, nekog ko se postavlja kao rob i ko svima sluzi kao otirac.

Tako da i za nas "matore" ima nade da cemo nauciti ono cemu nas nisu naucili nasi roditelji 0705_read

:drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Драго ми је што за тебе има наде  :drugarstvo:joooj За мене нема 0705_read dada joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Asertivno ponašanje predstavlja zauzimanje za sopstvena prava kroz izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, istovremeno vodeći računa o pravima drugih. Asertivno ponašanje obuhvata dve vrste uvažavanja: uvažavanje sebe, u vidu izražavanja svojih potreba i želja uz istovremeno uvažavanje potreba i želja druge osobe.


Kada smo asertivni sa lakoćom kažemo osobi koja nam se sviđa da nam je draga, bez problema izrazimo svoje nezadovoljstvo na radnom mestu, tražimo povišicu, izrazimo svoje neslaganje u komunikaciji sa prijateljima. Ukratko, asertivna komunikacija sadrži sledeću poruku:


Ovo je moje mišljenje. Ovo je moje osećanje. Ovo je moje viđenje situacije.


Ova naizgled jednostavna poruka zapravo zahteva čitav niz veština i dosta hrabrosti da bismo bili u prilici da u određenim trenucima kažemo šta zaista mislimo i osećamo. U svojoj praksi često čujem rečenice poput „nisam imao hrabrosti da joj/mu kažem to”, „kada me šef kritikovao ostao sam bez reči i nije bilo načina da se odbranim”…


Nelagoda u vezi izražavanja sopstvenog mišljenja najčešće ima uzroke u porukama koje smo usvojili tokom vaspitanja. Veliki broj nas sigurno se često kroz odrastanje susreo sa rečenicama kao što su: „budi dobar, vodi računa o drugima, nemoj sebe da stavljaš na prvo mesto, ne ponašaj se sebično…” Na taj način usvojili smo ideju koja leži u osnovi neasertivnog ponašanja koja se može sažeti u sledeću poruku:


Ja nisam važan – možeš da me iskoristiš. Moja osećanja nisu važna – tvoja jesu. Moje misli nisu značajne – samo tvoje vredi saslušati. Ja sam niko i ništa – ti si superioran.


Neasertivno ponašanje posledica je kršenja sopstvenog prava da izrazimo svoja osećanja, misli i uverenja. Na taj način ne samo da smanjujemo mogućnost da sa drugima ostvarimo otvoren odnos (bilo da se radi o poslovnoj komunikaciji ili odnosu sa osobama koje su nam u emotivnom smislu važne) već im pružamo priliku da nas povrede. Neasertivno ponašanje često podrazumeva da izražavamo svoje misli i osećanja na pokoran, popustljiv i izvinjavajući način.


Agresija za razliku od asertivnosti obuhvata direktno zauzimanje za svoja prava i izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neodgovarajući i uvek narušava ili krši prava druge osobe. Najčešći cilj agresije je nadvladavanje i pobeđivanje, tako da druga osoba u tom odnosu nešto gubi. Pobeda se postiže ponižavanjem, srozavanjem, omalovažavanjem ili nadvladavanjem drugih ljudi tako da se osete slabijim u odnosu i manje u stanju da izraze i brane svoja prava i ciljeve. Osnovna poruka agresivnog ponašanja je:


Ovako ja mislim – a ti si glup što misliš drugačije. Ovo ja želim – a ono što ti želiš nije značajno. Ovo su moja osećanja – a tvoja osećanja se ne uzimaju u obzir.


Ljudi koji su često agresivni u komunikaciji većinom imaju strah da će izgubiti kontrolu nad situacijom i drugom osobom i da će tako postati ranjiviji u komunikaciji. Agresija međutim ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Obično se previđa da ljudi na agresiju reaguju sabotažom. Iako na prvi pogled izgledaju pomirljivo i pokorno, traže načina da se na prikriven način odupru kontroli agresora.


Ljudi dakle svoju asertivnost mogu da manifestuju bilo kroz pasivno i bojažljivo ponašanje ili kroz agresiju. Očigledno da u osnovi ovih oblika ponašanja postoje određeni psihološki razlozi.

Edited by Дејан Бићанић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Budući da je čovek društveno biće i da njegova „društvenost" zavisi od toga koliko je vešt u komunikaciji, asertivnost je pojam o kome bismo svi mogli znati nekoliko činjenica. Ekstremna ponašanja su društveno nepoželjna i uglavnom su manje cenjeni oni koje možemo nazvati konformistima (ljudi koji su pasivni i koji pod svakim izazovom popuštaju) ili oni kojima su odbrambeni mehanizmi stalno na maksimumu aktivnosti pa i na najmanju sitnicu reaguju agresivno. Dakle, ljudsko ponašanje možemo da klasifikujemo kao pasivno, asertivno i agresivno (i pasivno-agresivno).

Pasivno ponašanje kod ljudi možemo prepoznati po „manjku" stava, tihi su i neupadljivi i često preuzimaju stavove drugih ljudi umesto da grade svoje. Nasuprot tome, agresivne osobe su one sa "viškom" stava, zahtevne i glasne, to su oni ljudi koji stalno prekidaju svoje sagovornike i često su prepotentni. A pasivno-agresivni su oni ljudi koji su svojom ćutnjom najglasniji, koji često imaju cinične opaske i od sebe prave žrtvu.

Imajući to u vidu, asertivnost je tip ponašanja koji nam omogućava da se izborimo za svoje stavove bez da ulazimo u nepotrebne konflikte ili da budemo dobrovoljna žrtva situacije (svesno ili nesvesno). Asertivnost je veština koja omogućava da se izborimo za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osećaji uzmu u obzir, a da se pri tom ne narušavaju prava drugih. Ono što treba da istaknemo ovde jeste da se asertivnost i asertivno ponašanje veže za problem koji imamo sa nekom osobom a ne za samu osobu. Te su i naša negativna osećanja i mišljenja usmerena ka problemu a akcije ka rešavanju problema a ne uticaju na celokupnu ličnost dotične osobe.

Asertivnost se bazira na tome da morate izraziti svoje mišljenje i svoja osećanja kako bi ljudi oko vas znali kako se osećate. Morate im dati do znanja koje su posledice ponašanja koje je suprotno od onog koji ste naglasili kao poželjno, ali ne smete zaboraviti ni osećanja osobe kojoj se obraćate.

 

NajStudent.com

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jasno izražavanje ponašanja koje nam smeta - ovo je veoma važna stavka jer time dajemo šansu da se postojeći problem reši. Ukoliko ne istaknemo šta je ono što nam smeta, ne možemo očekivati da će se to promeniti. Pasivnim stavom biste u ovakvoj situaciji potrebe drugih ljudi stavili iznad svojih poteba. Agresivni ljudi bi svoje potrebe stavili iznad potreba drugih ljudi, dok je asertivno ponašanje sklono da nađe balans među potrebama dveju strana. Potrebno je da razlučite za koje ponašanje i odluke ste vi odgovorni i preuzmete tu odgovornost, ali i da prepoznate ponašanje drugih odraslih ljudi za koje vi niste odgovorni i za koje ne treba sebe da krivite niti da trpite njegove posledice.

 

Objašnjavanje razloga zbog kojih nam to ponašanje smeta - ovo označava izražavanje vlastitog mišljenja, osećaja i/ili posledica tog ponašanja. Moramo dati do znanja zašto nam nečije ponašanje smeta i koje to posledice ostavlja na nas. Ako neko ne zna da nas povređuje (ili još gore ako misli da nam određenim ponašanjem čini uslugu), ne možemo da krivimo nikoga zbog neznanja, ali isto tako ne treba da trpimo ono što nam ne godi, pa je zato najbolje rešenje istaći šta nam tačno smeta i zašto nam to smeta tj. kakve su posledice takvog ponašanja. U tom smislu, treba pokazati razumevanje i za razloge i potrebe druge osobe i uvažiti ih, ali izneti i svoje mišljenje i razloge i naći neki kompromis ili način da se te različite potrebe uvaže ili pomire.

 

Jasno izražavanje našeg zahteva - ako smo definisali problem i posledice nečijeg problematičnog ponašanja, potrebno je još istaći na koji način možemo rešiti određenu situaciju. Moramo biti jasni u onome što tražimo od drugih ljudi jer se puno stvari ne podrazumeva. Ako nam nečije ponašanje nije prijatno, moramo predložiti kako bi se to moglo ispraviti, jer ako istaknemo samo da nam nešto smeta ali bez konstruktivnog predloga kako da se to reši, onda naš stav može da se protumači kao agresivan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odbijanje tuđeg zahteva - kada želimo odbiti neki zahtev i imamo dobar razlog za to, u tome treba biti i odlučan. Dovoljno je reći „ne", objasniti svoje razloge (vrlo kratko) i zatim ponovljati odlučno - ne, onoliko koliko je potrebno. Ono što je ključno jeste da moramo biti istrajni jer nedoslednost će nas vratiti opet u vidove ponašanja koje želimo da izbegnemo. Zbog tog „ne" se ne morate izvinjavati ili ulaziti u beskonačne rasprave, recite jasno razlog vaše odluke ili stava i stojte iza njega, ako ste već zaista dobro promislili i sigurni ste u svoje mišljenje. Sa druge strane, desiće se nekad da shvatite da ste zauzeli pogrešno mišljenje i u takvim slučajevima, neophodno je da budete samokritični, kao i da dozvolite sebi da promenite mišljenje. Ne morate stojati tvrdoglavo na nekom stanovištu, kada je već postalo jasno da to i nije najbolje stanovište. Naravno, da biste to spoznali ili da biste uopšte oformili svoj stav, biće vam nekad potrebno vreme i ne treba da vam bude problem da zahtevate za sebe to vreme da razmislite.

 

"Ja-poruke" - Ja-poruke su takve poruke u kojima govorimo o vlastitom stanju. "Ja sam ... tužna, nesretna, ljuta kada ti radiš ..." Zašto je to važno? Zato što ako jasno istaknemo problem, stvaramo mogućnost da se on reši i ako dovoljno jasno istaknemo „ja - poruku" ne ostavljamo mesto nedoumicama i dvoumljenjima već jasno dajemo do znanja koje su posledice određenog ponašanja. Neophodno je navesti problem, kako se zbog njega osećamo, kakve su posledice tog problema i šta bi moglo da bude njegovo rešenje. Ne treba da se pretvorite u egocentrika i da postavite svoje „ja" kao centar univerzuma, ali da biste bili asertivni i samosvesni, neophodno je sebe, ono što jeste i što radite, i da prepoznate svoje potrebe. Kao i da budete kritični prema sebi. I na kraju - uživajte u svom uspehu i dobrim stvarima koje ste postigli, to je sasvim ok.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo da se zatefterim i na ovoj temi kao jedna od onih koja ima problema sa asertivnoscu,zauzimanjem za sebe i sve sto si napisala u uvodnom postu.Da,svijesna sam ja toga da je vaspitanje urodilo prodom,i da...roditelje sam krivila,ali to nije pomoglo.Da su znali za bolje,naucili bi me boljem.A znam da su mi zeljeli najbolje,kao sto i sad zele.Apsurd je to sto ja zavrsavam prava, i cesto se pitam kako da se ja zauzmem sutra u sudnici za necija prava,ako se ja sama ne znam zauzeti za svoja?! Ovo je dosta tezak poremecaj u komunikaciji,posebno tamo gdje postoji odnos subordinacije,odnos nadredjeni i podredjeni kada je potrebno postaviti granicu preko koje niko ne smije da predje koliko god nam bio nadredjen.

Sjajna tema JESSY.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Смешна ми је та цела ситуација око тога да ти неко у твом окружењу замера и провоцира што постиш,верујеш или нешто друго везано за Цркву...

Нико те по том питању неће цимати,уколико им сам не даш повода за тако нешто, а многи воле да истакну своју побожност...

 

И сад овде постављате некакве психолошке анализе и трактате о правима на своје мишљење и сличне баљезгарије...

А тако је све лепо објашњено у еванђељу...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedan primjer vrlo neasertivnog ponašanja. 

 

http://www.pressonline.rs/sport/sportske-zanimljivosti/266436/za-ovo-bas-trebaju-m-video.html

 

Navijač australijskog Melburn Harta pokazao je da ima veliku petlju ili premalo neurona u mozgu kada je sam samcijat došao na deo tribina sa pristalicama Vestern Sidnej Vonderersa i počeo da bije gostujuće navijače.

 

Melbourne Heart Supporter Punches Western Sydney Supporter

http://www.youtube.com/watch?v=JA0kPXiMJVk

An incredible 3rd eye spots a Melbourne Heart supporter punch a Western Sydney supporter

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пуно сам научио о људима, захваљујући овој теми.

 

Нисам баш чито оне текстове, делују ми ко класично психо секташење, ал ми ове расправе делују крајње асертивно :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...