Jump to content
ивањушка

Архимандрит Рафаил Карелин - разне теме

Оцени ову тему

Recommended Posts

Bog se ne meša u naše izbore i ne utiče na to kako će ko da umre.Ko izabere cigare,alkohol,drogu... , mora da ima na umu da će od posledica takvog života najverovatnije umreti u bolesti.Frojd je pušio, njegov izbor - umro je od bolesti koje pušenje izaziva.Prosto ko pasulj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
На страну Фројд, али је у обезбоженом друштву, где су декларативни верници уствари махом атеисти, можда и потребно овакво "дрмање" да би се неко освестио.

To drmanje je " privođenje" ljudi veri pomoću straha.Veze nema sa ljubavlju.Gde je strah ljubavi nema,već samo pretnje,crnilo i imitacija vere.Ljudi koji veruju u Boga iz straha , jadna im je takva vera.Hrišćanstvu se privodi delatnom ljubavlju a ne strahom pretnjama i " umiranjem u mukama".

" Strah od pakla ( strah) je sam pakao,a čežnja za rajem ( ljubavlju) je sam Raj."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Откада је вера институционализована, људи су се њој приводили страхом. Макар их је страх од вечних мука спречавао да се понашају онако како би се засигурно понашали да тог страха нема. И прво морате имати на уму да нису сви теолози, да у нашем друштву и даље има много оних који се потписују палцем, који не могу да схвате нити прихвате било шта друго осим "не ваља се". И то све што причате о љубави јесте позитивно и јесте идеал коме треба тежити у сваком тренутку, али само погледајте људе из свог комшилука па реците искрено код колико од њих би упалило једно, а код колико њих друго. Има ко зна колико људи који на причест иду "за сваки случај".

А он у својим писањима дрма и вернике, и то делатне вернике, које у вери не држи само страх. Када је писао о суочавању са демоном блуда, давао је делатне савете који су се састојали из још "упечатљивијих" детаља. Једноставно, такав му је стил - жели да остави слику која је стално пред очима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да су фројдохулници на овој теми (како их је духовито назвао Дарко), заједно са архимандритом Карелином, жртве баналног поједностављивања онога што је суштина Фројдове науке и мисли. Да будем искрен, могу да се кладим да нико од њих, укључујући и самог Карелина, никада није прочитао ни једну књигу коју је Фројд написао, него да само копипејстују туђа мишљења и туђе, непроверене и неутемељене тврдње...

Вера заснована на страху од казне је нешто што је можда могло да има своје оправдање у неким давним, старозаветним временима, али у наше, новозаветно доба, такав став је не само анахрон, него и директно контрапродуктиван и супротан ономе што је суштина наше вере...

Share this post


Link to post
Share on other sites

To drmanje je " privođenje" ljudi veri pomoću straha.Veze nema sa ljubavlju.Gde je strah ljubavi nema,već samo pretnje,crnilo i imitacija vere.Ljudi koji veruju u Boga iz straha , jadna im je takva vera.Hrišćanstvu se privodi delatnom ljubavlju a ne strahom pretnjama i " umiranjem u mukama".

" Strah od pakla ( strah) je sam pakao,a čežnja za rajem ( ljubavlju) je sam Raj."

I ljubav je ponekad debilna kad neke strašne činjenice ublažava.

"Neka me kara pravednik... i nek se ne pomazuje glava moja uljem grešnika!"

ne sećam se svega, ali ako je neko pravedan, što mi nebi rekao da grešim?

sad ćete opet reći da je samo Bog pravedan i evo vrzinog kola.

Nekad nas je potrebno i zdrmati da se osvestimo, jer smo ljudi po naravi konformisti,

najradije, bi se uljuljkali bez ikakvog truda i delanja, i sad neko nas voli takve i ušuškava.

Verovati u Boga iz straha nije ništa pogrešno to je samo jedna stepenica nas vernika,

dok ne uznapredujemo i stanemo na najvišu stepenicu kao sinovi Božji.

Umirat ćemo u teškim mukama, ako se ne pokajemo, to je činjenica, na to je upozoravo i sv.Jovan krstitelj, on je video sve grehe ovoga sveta, i kažu da s enije nikad smejao,

a kako da se smeje neko ko vidi sva bezakonja.

Mi to ne vidimo, i zato se često smejemo i potsmehujemo, jadan nam, smeh.

Ma nisam ja turobna osoba, ni najmanje, volim se zezati,

ali pitanja vere shvačam ozbiljno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Strah uvek u sebi ima dozu licemerja i moralisanja nad drugima jer u njemu nema ljubavi.To je Bogu strano.

I tako se ljudi ne "privode" veri jer iz toga teško da išta dobro može da nastane.A ne malo je onih vernika koji zbog takvog poimanja stvari napuštaju crkvu.

Ne treba biti teolog i mnogo učen da čovek sam shvati poruku Jevađelja.A to je da Ljubav izgoni strah i da je to zakon nad zakonima u kojoj se potiru svi predhodni zakoni.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Никад се нико неће искрено обожити ни на квантном нивоу ако га држи страх од вјечних мука. Плашење вјечним мукама је типично за статичне религије попут ислама или јудаизма гдје не постоји обожење, гдје не постоји духовно сазријевање. Хришћанство нема само за циљ да се спасемо, већи и колико ко може више да дође у позање Бога, да се обожи свако према својим могућнистима и како одбаере да живи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ Brano

Brano besmisleno je da ti ja i dalje nešto objašnjavam kad se ti ne trudiš da shvatiš šta ti je Aleksandar kao teolog napisao,a kamoli još i mene da razumeš.Ti jednostavno teraš svoju priču i to ne samo ovde i na mnogim drugim temama ne ulazeći u suštinu šta drugi kažu,to jest nemaš volje da se udubiš i razmisliš,tako da,odustajem...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.

Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Значи, све вас одавде је Господу привукла Његова Љубав, коју нисте могли познавати док нисте ушли мало дубље у веру?

Онда сам ја заиста специфичан случај. И то не само ја, него и сви око мене које знам, од којих је већина Бога спознала тек на факултету. И то увек на исти начин. Кроз страх, јер друго нисмо познавали. Када те се једном косне Благодат, онда схватиш колико си прљав. Онда, пошто за друго не знаш, кренеш да размишљаш о казни која ти следи и да лицемерно тражиш да ту казну умањиш. Тек касније, када СХВАТИШ неке ствари, када почнеш да схваташ суштину, страх се претвори у ружно осећање издаје, у делатну љубав према Богу и према другима, и у право уживање у сваком дану и у свакој прилици да се некоме нађеш.

Мој први духовник, мислим да је и он завршио теологију, после је добио премештај, стално је покушавао да ми покаже праву страну Господа, Љубав. Али ја тада то нисам био у стању да скапирам, јер ме је у Цркви држао и даље страх од одмазде. Бога сам посматрао правнички, или, још боље, трговачки. А он, иако је стално покушавао да мој страх претвори у љубав, говорио ми је да је пут од страха до Љубави нормалан еволутивни пут, кроз који пролази готово сваки верник. А колико је само Светих било који у једном тренутку схвате прво која их казна чека, па онда падну у очајање, па онда креће преумљење?

Тако да мислим да ипак мало покушавате да идеализујете, или још боље, да генерализујете пут ка познању Љубави, који је код свакога другачији. Лепо би било да смо сви на том нивоу да можемо одједном да спознамо Љубав, чим уђемо у Цркву, али сматрам да је многима који тек улазе у веру, страх итекако користан.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najpre ide pokajanje i ostavljanje greha pa onda dolazi Bozja Blagodat u vidu njegove beskonacne i bezuslovne ljubavi sticanjem Duha Svetoga i smirenja,blagosti i svih druguh vrlina.bog nije osvetoljubiv ali je pravedan.Ko se iskreno pokaje i ostavi greh svoj on dobija Bozju ljubav i milost a ko ne ostavlja stize neka vrsta pedagoske mere da se vrati sa krivoga puta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda ja zato i ne shvatam sve ove priče na forumu, kako kaže sestra anastasija,

zato što sebe vidim jako nisko na Lestvičnikovoj lestvici, i jako sam realna.

Samo onaj, može osjetiti istinsku slobodu, koji upozna ljubav Božiju,

a da bi upoznao ljubav, garant treba straha, a to sve dođe sa godinama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Значи, све вас одавде је Господу привукла Његова Љубав, коју нисте могли познавати док нисте ушли мало дубље у веру?

Онда сам ја заиста специфичан случај. И то не само ја, него и сви око мене које знам, од којих је већина Бога спознала тек на факултету. И то увек на исти начин. Кроз страх, јер друго нисмо познавали. Када те се једном косне Благодат, онда схватиш колико си прљав. Онда, пошто за друго не знаш, кренеш да размишљаш о казни која ти следи и да лицемерно тражиш да ту казну умањиш. Тек касније, када СХВАТИШ неке ствари, када почнеш да схваташ суштину, страх се претвори у ружно осећање издаје, у делатну љубав према Богу и према другима, и у право уживање у сваком дану и у свакој прилици да се некоме нађеш.

Мој први духовник, мислим да је и он завршио теологију, после је добио премештај, стално је покушавао да ми покаже праву страну Господа, Љубав. Али ја тада то нисам био у стању да скапирам, јер ме је у Цркви држао и даље страх од одмазде. Бога сам посматрао правнички, или, још боље, трговачки. А он, иако је стално покушавао да мој страх претвори у љубав, говорио ми је да је пут од страха до Љубави нормалан еволутивни пут, кроз који пролази готово сваки верник. А колико је само Светих било који у једном тренутку схвате прво која их казна чека, па онда падну у очајање, па онда креће преумљење?

Тако да мислим да ипак мало покушавате да идеализујете, или још боље, да генерализујете пут ка познању Љубави, који је код свакога другачији. Лепо би било да смо сви на том нивоу да можемо одједном да спознамо Љубав, чим уђемо у Цркву, али сматрам да је многима који тек улазе у веру, страх итекако користан.

Ако је тебе тако привукло онда је то твоје искуство. Моје је било овако.

Исто на факулету, студентски дани. Једна једина ноћ, један једини тренутка, коме је претходило мало разговора са једним братом...и тада је ту ноћ пало свако двоумљење, и надошла нека тајанствена мирноћа у тијелу. Искрен ћу бити, није ме никакав страх привукао јер то је контрадикторно спознаји истине. Привучен сам био радосним осјећањем да сам спознао истину, тј Христа. Субјективни осјећај ти наравно не могу детаљно описати, али јесте био радостан осјећај. Е сад јели то љубав, не може да се каже баш дословно јер љубав се стиче временом, и учвршћује, али сасвим сигурно није никакав страх од вјечних мука.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О томе ти и причам. Знам и све из мог окружења, двојица од њих су ми сада кумови, Богу хвала, сви смо дошли сличним путем до неких основа познања суштине вере. А како ми је први духовник причао, има много таквих случајева.

Значи, слава Богу за свакога ко проведе што мање лутања, али не треба било шта генерализовати, јер су људи различити и свакоме се даје оно што му треба.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О томе ти и причам. Знам и све из мог окружења, двојица од њих су ми сада кумови, Богу хвала, сви смо дошли сличним путем до неких основа познања суштине вере. А како ми је први духовник причао, има много таквих случајева.

Значи, слава Богу за свакога ко проведе што мање лутања, али не треба било шта генерализовати, јер су људи различити и свакоме се даје оно што му треба.

Ja bih nekako dodala da je i kod svake ljubavi pa i ljubavi prema Bogu, prisutna doza straha.

ne strah da se koljena tresu nego neki normalan strah , neko strahopoštovanje.

Koga volimo, pazit ćemo da ga ne uvredimo ne ožalostimo, pazit ćemo na taj odnos,

"Sa strahom, verom i ljubavlju...!"

To nisam ja izmislila, ali ja to tako doslovno doživljavam, i meni dođe i da opsujem,

pa onda kažem upssss... i da ne nabrajam, šta sve ne.

Mora biti straha, mora biti pažnje, mora biti strahopoštovanja, ja gledam iz svoga ugla,

iskustveno, možda ste vi mladi, dobri đaci pa ste daleko odmakli za kratko vrijeme,

pa se smijete nama, što kaskamo za vama...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Француски лист "Фигаро" (Le Figaro) је 14 о.м. у штампаном и електронском издању објавио опширну репортажу са Космета на 10 страница у оквиру које и интервју са Арно Гујоном.

      У тексту под насловом "Српски дух отпора", наводи се да се Срби на Косову и даље боре за опстанак, упркос чињеници да их је преостало свега око 100.000 и да су окружени са око два милиона Албанаца, јер око 250.000 Срба било је принуђено да напусти своје домове.

      Фигаро подсећа да је од 1999. године на Косову и Метохији, које православни Срби сматрају својим Јерусалимом, уништено око 150 цркава, капела и манастира, и да се све то догодило током и након 78 дана ваздушних напада НАТО-а, покренутих без мандата Уједињених нација.

      Фигаро је своје читаоце детаљно информисао и о недавном упаду албанских специјалаца на север Косова и Метохије, а аутор је ту акцију назвао бруталним обележавањем годишњице доласка међународних снага.

      У оквиру репортаже, аутор Жан Луј Трамбле је интервјуисао француског хуманитарца, председника удружења "Солидарност за Косово" Арноа Гујона...

      На иницијативу наше сестре @"Tamo daleko" која је и написала писмо, портал Поуке.орг је у име свих чланова Форума упутио писмо захвалности листу "Фигаро", аутору репортаже Жан Луј Трамблеу, новинару "Фигароа" специјализованом за Балкан Жан Криштоф Буисону, као и брату Арно Гујону.

      Dear Friends,
       
      With heartfelt, brotherly greetings, we would like to thank you for bravery and truth-loving expression in your newly published report:  Au Kosovo, les Serbes font de la resistance, about Kosovo and Metohija, Serbian Jerusalem.
       
      It is not easy to choose adequate or strong enough words of gratitude for your uncompromised desire to present the truth to your readers, especially now when the whole International community is quiet about situation in Kosovo and Metohija. We salute your demonstration of sacrificial love and effort to reveal the truth, which for us Serbs is a priceless gift that deepens our hope to bring peace to our brothers and sisters there.
       
      We believe that not only the Serbs all over the world, but all the people of good will are together in offering feelings of gratitude to you dear Friends, Jean-Christof, Arno и Jean-Louis, for all your support, bringing out unwavering facts about continual persecutions and suffering of Serbian people perpetrated by Albanian mafia and Kosovo’s terrorists and war criminals that comprise of current government.
       
      With your highest level of professional journalism, you dear Friends, provided a testimony to the whole world, recognizing magnificent dignity of the human life fighting for the freedom and truth in today’s society, but manifesting in Kosovo and Metohija.
       
      We wish you many prosperous years ahead, continuing being pillars of professional journalism, especially during this shady media times, and that with your noble work you’ll awake people’s love for truth.
       
      With profound gratitude and sincere wishes,
       
      Portal Pouke.org with all it’s members
       

      View full Странице
    • Од Милан Ракић,
      Француски лист "Фигаро" (Le Figaro) је 14 о.м. у штампаном и електронском издању објавио опширну репортажу са Космета на 10 страница у оквиру које и интервју са Арно Гујоном.

      У тексту под насловом "Српски дух отпора", наводи се да се Срби на Косову и даље боре за опстанак, упркос чињеници да их је преостало свега око 100.000 и да су окружени са око два милиона Албанаца, јер око 250.000 Срба било је принуђено да напусти своје домове.

      Фигаро подсећа да је од 1999. године на Косову и Метохији, које православни Срби сматрају својим Јерусалимом, уништено око 150 цркава, капела и манастира, и да се све то догодило током и након 78 дана ваздушних напада НАТО-а, покренутих без мандата Уједињених нација.

      Фигаро је своје читаоце детаљно информисао и о недавном упаду албанских специјалаца на север Косова и Метохије, а аутор је ту акцију назвао бруталним обележавањем годишњице доласка међународних снага.

      У оквиру репортаже, аутор Жан Луј Трамбле је интервјуисао француског хуманитарца, председника удружења "Солидарност за Косово" Арноа Гујона...

      На иницијативу наше сестре @"Tamo daleko" која је и написала писмо, портал Поуке.орг је у име свих чланова Форума упутио писмо захвалности листу "Фигаро", аутору репортаже Жан Луј Трамблеу, новинару "Фигароа" специјализованом за Балкан Жан Криштоф Буисону, као и брату Арно Гујону.

      Dear Friends,
       
      With heartfelt, brotherly greetings, we would like to thank you for bravery and truth-loving expression in your newly published report:  Au Kosovo, les Serbes font de la resistance, about Kosovo and Metohija, Serbian Jerusalem.
       
      It is not easy to choose adequate or strong enough words of gratitude for your uncompromised desire to present the truth to your readers, especially now when the whole International community is quiet about situation in Kosovo and Metohija. We salute your demonstration of sacrificial love and effort to reveal the truth, which for us Serbs is a priceless gift that deepens our hope to bring peace to our brothers and sisters there.
       
      We believe that not only the Serbs all over the world, but all the people of good will are together in offering feelings of gratitude to you dear Friends, Jean-Christof, Arno и Jean-Louis, for all your support, bringing out unwavering facts about continual persecutions and suffering of Serbian people perpetrated by Albanian mafia and Kosovo’s terrorists and war criminals that comprise of current government.
       
      With your highest level of professional journalism, you dear Friends, provided a testimony to the whole world, recognizing magnificent dignity of the human life fighting for the freedom and truth in today’s society, but manifesting in Kosovo and Metohija.
       
      We wish you many prosperous years ahead, continuing being pillars of professional journalism, especially during this shady media times, and that with your noble work you’ll awake people’s love for truth.
       
      With profound gratitude and sincere wishes,
       
      Portal Pouke.org with all it’s members
       
    • Од Милан Ракић,
      Драги наши!
      Двадесет четвртог по реду дана маја месеца, совершиће се тачно деценија како на интернет небу постоји феномен звани "Поуке"!

      Иако термин "феномен" можда претенциозно звучи, заправо реалитет постојања Поука у времену садашњем га оповргава.
      Мсм. на термин.
      Мсм. на реч.
      Заправо, нема претенциозности у чињеници да су Поуке постале (и препознате су од стране "православне јавности" као) генератор вести из "ортодоксне" Васељене.
      Ако треба да консултујемо статистику, у време писања ове објаве (15. мај, пола два поподне), на нашем Форуму има регистрованих преко 23000 чланова, који су на око 40000 тема "одоговорили" 1800000 пута.
      Но све то није битно!
      Мсм., није битно за ово што ћу вас сада питати и сада вам рећи...
      Елем, након 10 година дружења у виртуелном свету, премда су се многи упознали и "уживо", уз благослов оснивача ове агоре, оца Ивана Цветковића, позивам вас да изложите овде своје идеје о могућем окупљању чланова Форума на неком "физичком" месту...
      Дакле!
      "САБОР форумаша "ПОУКЕ.орг" - 10 година"
      Отац Иван је благословио да то буде град Београд, премда то није СП*.
      Добродошли су сви предлози, па да ако је могуће, направимо неко саборавање; и (евентуалне) размирице "решимо" очи у очи
      Искуства из претходног периода су показала да су оваква окупљања сврсисходна, па у складу са тиме, зашто тако не би било и овога пута, тим пре што славимо "округлу" годишњицу.
      Дакле, позивам све форумаше да у коментарима, ако желе, оставе предлоге за место, време, начин прославе, а уредништво ће настојати, наравно ако буде заинтересованих, да из предложеног покуша да пронађе најмањи заједнички садржалац и синтетизује предлог за "Сабор ПОУКЕ 2019"
      Хвала унапред!
       *Свето Писмо
       
       
      View full Странице
       
    • Од Милан Ракић,
      Иако термин "феномен" можда претенциозно звучи, заправо реалитет постојања Поука у времену садашњем га оповргава.
      Мсм. на термин.
      Мсм. на реч.
      Заправо, нема претенциозности у чињеници да су Поуке постале (и препознате су од стране "православне јавности" као) генератор вести из "ортодоксне" Васељене.
      Ако треба да консултујемо статистику, у време писања ове објаве (15. мај, пола два поподне), на нашем Форуму има регистрованих преко 23000 чланова, који су на око 40000 тема "одоговорили" 1800000 пута.
      Но све то није битно!
      Мсм., није битно за ово што ћу вас сада питати и сада вам рећи...
      Елем, након 10 година дружења у виртуелном свету, премда су се многи упознали и "уживо", уз благослов оснивача ове агоре, оца Ивана Цветковића, позивам вас да изложите овде своје идеје о могућем окупљању чланова Форума на неком "физичком" месту...
      Дакле!
      "САБОР форумаша "ПОУКЕ.орг" - 10 година"
      Отац Иван је благословио да то буде град Београд, премда то није СП*. Добродошли су сви предлози, па да ако је могуће, направимо неко саборавање и (евентуалне) размирице "решимо" очи у очи
      Искуства из претходног периода су показала да су оваква окупљања сврсисходна, па у складу са тиме, зашто тако не би било и овога пута, тим пре што славимо "округлу" годишњицу.
      Дакле, позивам све форумаше да у коментарима, ако желе, оставе предлоге за место, време, начин прославе, а уредништво ће настојати, наравно ако буде заинтересованих, да из предложеног покуша да пронађе најмањи заједнички садржалац и синтетизује предлог за "Сабор ПОУКЕ 2019"
      Хвала унапред!
       *Свето Писмо
       
    • Од JESSY,
      Када погледаш себе и видиш године да пролазе, и своје неуспехе и трауме, грехе и унутрашње ране, маловерје, руине свога бића, лешеве својих помисли срца, којих је био пун твој живот; када видиш колико пута си се покајао, и ништа ниси урадио – савлада те нека туга.    Та туга може да се јави још и инстинктивно из нас самих, то јест из нашег егоизма, преузношења, јер бисмо желели да будемо велики, да немамо помисли, да немамо неуспехе.    Безброј неиспуњених жеља чине нас тужним. Боље је да паднеш у шаке лукавих демона, легеона демона, него да паднеш у руке туге, јер она се тешко превазилази.    Зато буди трезвен. Буди будан, да те туга не савлада. У супротном, питање је да ли ћеш успети.     „Улов“: свака туга скрива неку заседу. Колико људи је постало улов демона туге, који своје заседе поставља свуда! Колико има људи, који са љубављу траже Бога, толико својих мрежа демон туге баца, и улов који хвата је неизбројив. Јер туга се скрива иза претварног смирења, иза лажног покајања, иза лажног доживљаја љубави Божје, иза безброј ствари, стога се човек, не бивајући свестан тога, оберучке ње прихвата, и постаје сасвим бескористан.      Туга је способна да уништи снагу у човеку. Не зауставља се све док те не онеспособи у учини сасвим немоћним за било шта. А најперфиднији начин који демон (=помисао) користи, јесте навођење речи Господње: Блажени који плачу. „Не“, каже нам авва Исаија, „не дајте се преварити. То је сатанско. То није од Бога“.    „Туга по Богу је радост, пошто видиш себе у вољи Божјој“, каже авва Исаија.    Претпоставимо да сам сагрешио као Преподобна Марија Египћанка, да сам све до сада живео (47 година) изопачено, и у овом часу кажем: „Сагреших, Господе, устаћу“. Како да препознам да ли је у мени туга? Ако настављам да мислим на свој грех, моја мисао је демонска.    Ако мислим на покајање, то значи да желим вољу Божју, и одмах имам радост предукуса воље Божје; одмах стављам себе међу невине, чисте, покајане; у сабор са свима Светима. Не мешај, дакле, сатанску, демонску тугу са тугом по Богу. Туга по Богу је радост, јер пред собом видиш Бога, због Кога живи срце твоје, па стога у теби царује Господ Исус Христос. То је истинска, богоугодна туга!      извор: Богословија Призрен   http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.rs/2017/01/blog-post_346.html

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...