Jump to content

Recommended Posts

rupa.jpg

 

Питање Валаамском монаху: Не идем у цркву због тога што не могу да живим како треба. Колико пута сам покушла, али ми не полази за руком… И значи све те престајане службе, мараме, сукње све су то онда лагарије, шта ли… И веома сам тужна, јер ме то вуче назад, а ако не живим по заповестима, онда је све несрећно. Шта да радим?

 

Одговор: Коме Црква није мајка – томе Бог није отац. Црква нису мараме-сукње. Црква је наше спасење, питање живота и смрти. Ви правилно осећате: “Ако не живим по заповестима, онда је све – несрећно”. Да, то је тако. Треба се трудити живети по заповестима, не ићи против савести. Али чак и ако сте одступили, пали – треба се кајати. Чак и ако немате снаге да се борите са страшћу, не окрећите се од Господа, не очајавајте, доћи ће време и Господ ће дати снаге.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2012/03/blog-post_4677.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

i meni je to palo na pamet, sto je covek stariji, sve gore; i ne vidim u odgovoru, da nastavi na sluzbe? razumem to stanje, mislim da je bolje pored svega ostati pri Crkvi, naravno, ne bi li to bilo stalno pokusavanje vratiti se na put spasenja, za sta se verovatno mogucnost smanjuje ako zbog osecaja nedostojnosti ne idemo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени се некако чини да сам једино у Цркви како треба (ако изузмемо борбу са мислима које ми лутају ко зна где па их стално враћам). Чим крочим напоље... winter 

Али, што рече Дејан - не одустајем. У ствари, баш кад сам најгора трудим се да што чешће будем у Цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што смо даљи од светог крштења то смо гори. Бог нам пружа руку сваког минута а на нама је да прихватимо помоћ. Најјача помоћ је управо на Литургији. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni se cini da sto vecu zelju imam da se popravim, da opet krenem redovno da idem u crkvu, pogotovo sada zbog deteta, ja sam sve gora. Nekad pomislim da meni tamo nije mesto jer ne mogu da obuzdam ni jezik ni misli... Najteze mi je sto nemam nekog verujuceg u blizini, mislim da bi mi tada isló lakse...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Цркви трба ићи и кад си гори него ли си икад био. Дођеш и кажеш, искрено, истинито, такав и такав сам Господе, али не одустајем од тебе, немој ни ти од мене. Промјени ме, поправи ме, јер борба је непрестана и све је неизвјесно. Падови су свакодневни, још ако се одрекнемо Христа, његове помоћи, учествовања у литургији, само себи отежавамо. Ситуација има свакаквих, нпр. наљутим се на жену пред сам одлазак на литургију и све ме то порази и осјетим и помислим да ми се више не иде на литургију и да би најрадије остао кући. Све се у мени помути. Некад и останем и мучим се мислима о насталој ситуацији и свађам се са женом у мислима и цијела бура негативних мисли и осјећања. Некад без обзира на оно "не иде ми се" одем и учествујући у литургији схватим гдје сам погријешио и како сам могао другачије реаговати и вратим се кући промјењен, спокојан, превазиђем мучну ситуацију. Некад се вратим из цркве неизмјењен и наставим свађу тамо гдје смо стали. Борба је непрестана и неизвјесно је до краја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Цркви трба ићи и кад си гори него ли си икад био. Дођеш и кажеш, искрено, истинито, такав и такав сам Господе, али не одустајем од тебе, немој ни ти од мене. Промјени ме, поправи ме, јер борба је непрестана и све је неизвјесно. Падови су свакодневни, још ако се одрекнемо Христа, његове помоћи, учествовања у литургији, само себи отежавамо. Ситуација има свакаквих, нпр. наљутим се на жену пред сам одлазак на литургију и све ме то порази и осјетим и помислим да ми се више не иде на литургију и да би најрадије остао кући. Све се у мени помути. Некад и останем и мучим се мислима о насталој ситуацији и свађам се са женом у мислима и цијела бура негативних мисли и осјећања. Некад без обзира на оно "не иде ми се" одем и учествујући у литургији схватим гдје сам погријешио и како сам могао другачије реаговати и вратим се кући промјењен, спокојан, превазиђем мучну ситуацију. Некад се вратим из цркве неизмјењен и наставим свађу тамо гдје смо стали. Борба је непрестана и неизвјесно је до краја.

 

Еееее та ситуација код мене била на Велики Четвртак и ја не одем, послије сам се гризлааа до Беликог Петка када сам отишла на Литургију... Некако као што неко рече све ми Његово недостаје,,,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni se cini da sto vecu zelju imam da se popravim, da opet krenem redovno da idem u crkvu, pogotovo sada zbog deteta, ja sam sve gora. Nekad pomislim da meni tamo nije mesto jer ne mogu da obuzdam ni jezik ni misli... Najteze mi je sto nemam nekog verujuceg u blizini, mislim da bi mi tada isló lakse...

 

Pre svega, dobro nam dosla na forum. :)

 

Svi smo manje-vise prosli kroz takav osecaj da nam u Crkvi nije mesto jer puno gresimo. Nista strashno.

 

Medjutim, kad nam ovako nesto padne na um, treba da se setimo samo jedne reci Hristove koja sve objasnjava - "ne trebaju zdravi Lekara, nego bolesni". Drugim recima, Crkva nije tamo nekakav klub cistih i pravednih, ili vec tako nesto, nego Banja preporoda i izlecenja svih nas.

 

Zato samo napred, ne odustaj, budi strpljiva, i raduj se Zivotu... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na dobrodoslici, ali ja sam "stari" clan... mala Maja ali nikako nisam mogla da se ulogujem ponovo sa tim nickom...

Dok citam duhovne knjige, slusam duhovnu muziku imam jaki zelju da se promenim, da promenim sve iz korena... Ali nekako mi tesko ide cim neko vreme zapostavim sve to... Cini mi se da se i molim u prazno, ne znam da se molim jednostavno...

I malo mi je teze sada zbog bebe, nemam vremena, a najgore je sto nemam ni sa kim da popricam o crkvi, veri...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Cini mi se da se i molim u prazno

 

Нема ниједне молитве у празно, без обзира што се нама понекад чини да је тако! :)

Ти настави да будеш упорна у молитви! У цркву иди како ти прилике дозволе! Имаш бебу, тешко је то ускладити, знам! Али неће се Бог на тебе љутути ако пропустиш коју Литургију! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...