Jump to content
bogdankle

Samoubistvo - muči me ta pomisao

Recommended Posts

@@nickelpower, један леп цитат за тебе....

 

Posmatraš li život kao dar,shvaticeš kako je vreme dragoceno i koliko
nam prilika daje svaki novi dan.

Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv,i u tvom ce životu rasti i
dozrevati mnogo toga.

Život je velik i raznolik,nalik igri jer u sebi
sjedinjuje sve suprotnosti.

Svako je od nas jedinstven i neponovljiv.


Zašto se ne radovati samom sebi i svima ostalima oko sebe?


Nadi vremena da budeš sretan.Danas je dan da budeš sretan!


Juče : vec je prošlo.
Sutra : tek ce doći.
Danas: jedini dan koji imaš da učiniš
od njega svoj najbolji dan.

Ljubav čini tvoj život vrednijim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

To je inače bilo moje pitanje gde je pre toga neko spomenuo kako je samoubistvo hula na Duha Svetoga, pa sam posle strpljivo gledao kako se moje pitanje kod drugih  pretvara u moj "lični stav"... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Volim_Sina_Bozjeg, ја сам и реаговала на твоје питање и одмах реаговала... надам се да си задовољан.... :)

 

Potpuno zadovoljan i potpuno srećan što sam živ kao i ti :)

 

Inače nije loše ni 10 dana "preznojavati" se kod kuće i pri tom potsećati se koje svetle momente smo podelili sa drugima ... imaš srce ne zaboravi na to pre nego ga ukineš poručio bi svima koji se bore sa mislima o samoubistvu. 

 

Tvoje srce čovek ti najbolje znaš, nedaj ga nama nismo ga vredni samo Hristos to ume da prihvati u ruke i da ga prepozna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@nickelpower, Брате, Огло ти је написао кључне ствари и размисли о његовим речима. Живот се из темеља мења на нивоу тренутка, иако си сад у паклу и мислиш да нема излаза, већ следећег момента све те крајње притиснутости које су готове да нас поједу бивају замењене незадрживим силама Смисла, а које нисмо могли ни да сањамо... Управо кроз безизлаз и немоћ долазимо до смисла и истинског живота...Држи свој ум у аду и не очајавај, јер за опстојавањем у крајњем очајању нема разлога, пошто су скорашње пројаве среће неминовне, само ако се тако поставиш :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Не умем да ти дам савет. Посебно не знам шта бих рекла што ти остали већ нису казали. Написаћу ти нешто из свог живота, па можда извучеш нешто корисно из тога.

 

Кад сам и сама имала такве мисли, спречила ме је да их спроведем у дело свест да бих тиме нанела  бол-непребол онима којиме воле, као и свест да тиме искључујем могућност да поново будемо сви заједно, тамо у вечности.

 

  Неколико година после тога, мој ујак се убио. То је оставило језив траг на мом брату, који је тада био тинејџер. Сада је склон алкохолу, лаким (њих признаје да користи) дрогама. Јетра му је оболела, а он одбија да се лечи, јер би морао да се одрекне пића и џоинта, и стално понавља како ће, као и његов отац, кад не буде више могао да издржи, да прекрати себи муке.

Е, сад ствар је у томе што он ома четворогодишњу ћерчицу, и шта мислиш - какав пример јој даје ?

Како ће она сутра да се носи са животним тешкоћама које су, у разним облицима, саставни део свачијег живота ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам потребу да ти се обратим још једном, овај пут својим речима...

Брате не клони духом,много има оних који би дали све за само још један уздах свој и оног кога воле али на жалост то се схвати на самом крају а ти ниси Богу хвала на томе. Подигни дух,главу горе,бори се... Није лако живети,живот то ти је вечита борба али ако има довољно љубави у теби ма према коме та борба онда и није тако тешка. Тешка је само онда када нема наде,вере и љубави. Док год се дише до тада се и бори некада лакше некада теже АЛИ СЕ БОРИ!

То је живот,нико није рекао да је лак а сви кажу да је тежак. До нас је како ћемо га носити. Мислим да си на осталим темам прочитао делимичнмо о мом животу , милион пута су ми падали на памет и најцрније мисли али увек ако послушаш своје срце Бог нам пошаље људе који нас бар мало топлим речима, делима, љубављу подигну са земље... Ослушни своје срце, немој се предавати, млад си и требаш живети још, твоја се мисија не завршава на овај начин већ на другачији, бољи и племенитији...Срећно и Бог ти помогао у борби.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ми пишемо компромитованим људима нуле и на челу и на леђима, међутим, кад ти људи - нуле - изврше самоубиство, ми се бунимо против тога, и говоримо: самоубиство је тежак грех. Зар то није недоследност од наше стране. И зар самоубиство таквих људи није сасвим објашњиво?

Човек неки лакомислено проиграо свој кредит. Он зна да је учинио велики грех, но он зна, да и поред тога греха он је способан за још много добро и племенито дело. Али шта то вреди, кад ћемо га ми до смрти звати банкротом? А он и то зна, и за то претпоставља смрт животу. О, не мислимо, да је он сам крив за своје самоубиство, и не слежимо раменима равнодушно, као да ми у одузимању његовог живота нисмо имали никаква удела.

Млада девојка сневала о срећи живота и веровала у људе. Шта има природније у свету, но да млада девојка снева о срећи и верује у људе? Но једнога дана ми се сви почињемо бацати камењем на младу девојку. Зашто? "Та зато, забога, што је погрешила, вичемо ми, зато, што је погрешила. Хајте да је што пре каменујемо!" Христос не би тако говорио; он би рекао: "ко је без греха, тај нек се први баци каменом на њу". Но ми тако не говоримо. И ко је онда крив за самоубиство такве једне беднице, ако не наша фарисејска ревност? Она је, сирота, хтела да говори, да виче, да се брини, да моли и да нас уверава, да у њеној души има пуно још места за врлину, пуно још вере у идеал, и да се она горко каје за свој грех. Она је хтела, но ми јој нисмо дали. Ми смо од њенога греха направили сензацију дана, употребивши сву техничку окретност нашег времена, да ту сензацију у што већем формату и што јаснијим бојама представимо и распростремо. И зар се у том случају, господо, може и сме говорити о самоубиству једног младог неискусног створења, у том случају, када је далеко истинитије говорити о убиству, које смо ми извршили?"

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/BesedePodGorom/Nikolaj010204.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala svima od srca na podrsci. Nisam prvicno nameravao da preko ove teme impliciram da se hocu samoubiti, ali je ocaj uradio svoje. Naravno da nikad nisam ozbiljno posegnuo za takvog cina, i nikad necu ali sam prosto godinama razmisljao na ovu temu i bio sam nekad ranije jako odlucan da to uradim. Jer kad je covek na vrhu svog bola i ocajanja, nije sposoban misliti na nista drugog osim na te dve stvare. Hvala na sve koje su se pomolili za mnom, osecam se malo bolje i nadam se da ce to i tako nastaviti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Депресија је продукт негативног размишљања. Веровтно људи који дођу до тог стања имају негативна размишљања. Не воле себе, превише критикују себе, превише спуштају себе. Зато су депресивни.

И ја сам ( не клинички ) депресиван, и тачно знам какав је осећај али знам шта и доводи до њега. Моје размишљање да ја вредим мање од других јер се нешто у животу десило онако како се мени не свиђа.

Дакле апсолутно ми је разумно да човек који изврши смоубиство иде у пакао, јер такв човек прво не воли себе, а ко није способан да воли себе - углавном не воли ни друге у том тренутку.

Клинички су депресивни људи, којим се та смомржња и одсуство љубви премаа себи толико завукло под кожу, и толико га практију, да не знају где бију, да не знају више шта ће од муке и беса. То су људи који не слве живот који имају и оно што имају. Већ су незадовољни тиме. А ако не слве живот који им је Бог дао - они не слве ни Бога.

Не судим их, смо објашњавам.

Господ вероватно може да нађе снаге и за опрост њима. Овим постом сам објаснио зашто ја мислим да је логично да "иду у пакао".

Зато, учите да волите живот, учите да волите и прихватите себе, какви год да сте - вредите. Можда не вредите у очима других људи, можда не вредите у очима друштва - али вредите у очима Бога и ви и ваш живот. Ако верујете у њега, заволећте себе онилико колико вас Он воли.

Немојте да се не "самоубијате" из страха према Богу и страх од пакла, већ ЖИВИТЕ ИЗ ЉУБВИ прем животу и себи.

Иначе, да додам... замислите да у вечни живот понесете ту депресију која те је толико спустила да си спреман да се "уништиш" .. зато депресија и самоубиство води у пакао. Замислите човека са таквом психом у вечном животу.. заиста пакао, и заиста вечни....

И још једна мала напомена.. много људи меша љубав према себи са себељубљем. Себељубље је кад себе стављаш испред других, депресија је када себе стављаш испод других... љубав према себи је када себе стављаш једнаког са другима, једнаког у правим једнаког у обавезама. Оно што имају право други, имаш и ти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, да додам... замислите да у вечни живот понесете ту депресију која те је толико спустила да си спреман да се "уништиш" .. зато депресија и самоубиство води у пакао. Замислите човека са таквом психом у вечном животу.. заиста пакао, и заиста вечни....

 

И још једна мала напомена.. много људи меша љубав према себи са себељубљем. Себељубље је кад себе стављаш испред других, депресија је када себе стављаш испод других... љубав према себи је када себе стављаш једнаког са другима, једнаког у правим једнаког у обавезама. Оно што имају право други, имаш и ти. 

Jeste ali covek ne odabira svesno da bude depresivan.... I sta je sa onima koji recimo, nisu nikada culi o Bogu, koji su totalno poludeli i tako to im preostaje kao jedini izbor.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...