Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

U mnogim dečjim pesmicama i prićama čitamo o majkama, o njihovoj ljubavi, požrtvovanosti, odanosti..o savršenstvu majke.

A onda zastanem i zapitam se da li sam to ja, da li su to moje prijateljice.Ne poznajem savršenu majku.

Poznajem majke koje se manje ili više brinu za svoju decu.

I narvano vole ih.

A deca su baš jedna naporna kategorija, u  dečjoj pedijatriji poetoje kategorije od koji su meni anjslađe, užasni dvogodišnjaci i nemogući četvorogodišnjaci 0104_cheesy

Brljaju po zidovima, opiru se autoritetu, u prvih nekoliko godina njihov jedini posao je - kako izdresirati roditelje.neposlušni su, treniraju nam nerve, omiljeni desert im je majčin poslednji živac i koštaju prilično puno https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='8084.gif' />

Ipak - volimo ih, brinemo za njih ponekad preterano, ponekad bezrazložno, ponekad sa razlogom.

Da li je majčina ljbav instikt koji je usađen svakoj ženi ili je majčinska ljubav nešto što se razvija uporedo sa rađanjem deteta.

Da li ponekad ipak grešimo prema ženama koje nisu biloške majke a ponašaju se prema tuđoj deci bolje, nežnije i sa više ljubavi nego njihove sopstvene majke.

Biti majka je jedno od težih zadataka u našim životima, velika odgovornost i velika količina ljbavi.

No odakle ta ljubav i kako je pravilno usmeriti.

Svi su pozvani da komentarišu jer to što neko nema dece ne čini ga manje kvalitetnim sagovornikom.

joooj

( malo da se zabavite dok se ja odmaram i igram samo mame) 319.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo sinovi su Jahvin dar

plod utrobe njegova je nagrada

No da li je zaista tako?

Ako je majčina ljubav instikt zašto se stolećima taj instikt nije iskazivao svuda podjednako.

Kod nekih starih naroda Južne Amerike novorođenče koje se rodi bez kose živo bi zakopavali, u Japanu ženska deca su bacana na pirinčana polja jer su tako polja bila nađubrivana, u predhrišćanskoj Nemačkoj novorođenče je bilo potapano u ledenu vodfu , ako bi preživelo taj test onda je bilo vredno življenja.

U Indiji u najvišim kastama nikada nisu viđane kćerke, iz prostog razloga jer nisu postojale, ubijane su.

Čedomorstvo je bilo zastupljeno na svim kontinentima podjednako.

Pa čak i pojavom hrišćanstva kada je crkva pokušavala da zaštiti tek rođenu decu opet je bio izuzetano veliki broj čedomorstva.

Ako je majčina ljubav instikt pitam se gde je taj instikt bio tada.

Ili je pak majčina ljubav nešto što se postepeno razvija sa svešću, znanjima i saznanjima.

Da li je majčinska ljubav danas veća i zrelija, svesnija nego majčinska ljubav pre sto godina, kada su se deca slala u internate i kući dolazila samo o praznicima, kada majke nisu dojile svoju decu već su to radile dojilje

čak i danas kada smo mnogo svesniji sebe i svoje okoline, odgovornosti prema detetu koje je deo ans, mnoge majke "klasificiraju" svoju nerođenu decu, danas manje čedomorstvom jer postoji UZ i biopsija horionskih čupica pa se ženski, neželjeni plod eliminiše pre rođenja.

da li ej majčinska ljubav zaista instikt ili spoj hormona koji se luče u organizmu žene dok rađa i doji svoje dete?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve dobro dolazi iz ruku Stvoritelja, sve se izobličava u rukama ljudi napisa neko davno

Čovek je po prirodi dobar, obdaren je razumom i samoodgovornosti.No čoveka često pokvari civilizacija.

Kolika je majčinska uloga u stvaranju novog čoveka a samim tim i cele civilizacije.

Koliko je detinjstvo uz majku i detinjstvo bez majke okosnica života buduće odrasle osobe bilo muško bilo ženskog pola, koje će neminovno prouzrokovati način odgajanja sopstvene dece?

Biti žena i majka su dve egzistencije, koje ne mogu ići ruku pod ruku.

Žena se mora odreći dela svog života ako želi biti majka, ali ona majka iz pesmica i priča, ona majka o kojoj često čitamo u bajkama, pričama i pesmama.

Koliko se odricanje majčinstva odražava na novim naraštajima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Biti žena i majka su dve egzistencije, koje ne mogu ići ruku pod ruku.

Žena se mora odreći dela svog života ako želi biti majka, ali ona majka iz pesmica i priča, ona majka o kojoj često čitamo u bajkama, pričama i pesmama.

Koliko se odricanje majčinstva odražava na novim naraštajima?

Nazalost mnogo. Primer homoseksualizma...totalno poremecen odnos porodice-otac-majka...sta da ponesu i nauce deca usvojena u ovim brakovima?

Oprostite ako uvredih nekog!

trening

Share this post


Link to post
Share on other sites

Žene su emancipacijom dobile i jedno veliko breme: žena je zajedno sa mužem borac za egzistenciju i za materijalno. Pri tome, majci ostaje njena dužnost pripremanja obroka, brige oko spremanja, oblačenja i vrlo često pomoć u obrazovanju dece pada na njena leđa. Prosto se još uvek smatra sve što je vezano za decu - to je ženski posao, muškarci imaju izgovor da se bore za egzistenciju i ne sagledavaju dovoljno koliko žena danas ima obaveza. A gde su tu deca? Deca su često prepuštena sama sebi i to je problem. Roditelji smatraju da će ih dovaspitati škola, vrlo često mi profesori i nastavnici govore da roditelji dovedu decu i kažu: „Vaše je da ih vaspitavate“. A vaspitanje kreće od momenta rođenja deteta, takoreći i pre, jer majka dok ga nosi mora sa njim da komunicira, razgovara i obraća mu se i već ima neku ideju kako će s njim po rođenju. Majčinska ljubav, majčinska molitva, majčinska podrška je neophodna. Naravno, najvažnija je zajednička molitva i staranje o deci.

Na žalost, imam utisak da je ovo moderno vreme raspolutilo ljude, da ne kažem, nekako šizofreno razbilo, i pre svega, razbilo jedinstvo muškarca i žene. Dakle, osnovni je problem nekomuniciranja porodice, malo je skladnih brakova gde supruga izgovori pola rečenice a suprug dovršava rečenicu. Divno je sresti ljude koji tako funkcionišu, koji su toliko uskladili svoje živote. Ponekad se i pitam kako to da postignu ovi moderni ljudi sa ovakvim tempom života, koji traži aktivnost od jutra do mraka. Čovek se danas, pre svega, sveo na brigu o samom sebi. Prvo se brine da sam preživi taj užasan pritisak svega što se dešava u toku dana a ako ostane snage on će da pruži i svojim ukućanima. Velika veština je potrebna i mnogo, mnogo ljubavi da čovek postigne skladan i smiren život i da od toga ima boljitka cela porodica.“

LjUBAV TREBA NEGOVATI

„Kada danas govorimo o problemima porodice oni nisu samo u užasnom tempu, zahtevima pred porodicom nego, pre svega, u rangiranju vrednosti koje su primarne za život. Materijalno zauzima primat a potiskuje se duhovni deo. Često puta roditelji smatraju da ako ispune sve to materijalno da su sve ispunili, pa čujemo da kažu: „Sve sam mu kupio a on meni vraća tako“. A u osnovi nije mu dao ništa. Nije dao, nije učestvovao u životu deteta. Sa decom treba biti, pratiti ih, razmišljati. Roditelji sa decom i roditelji uzajamno to je ono što čini sklad porodični, jednostavno, da mislimo jedni na druge što više i što češće u toku dana, da osećamo teret jedni drugih, da se ne desi da uveče kaže majka: „Jao, pa nemamo ručka“, i da se opet briga svede samo na nabavku namirnica i spremanje ručka. Porodica živi svih dvadeset četiri sata i svako od nas pojedinačno. U svom mikro-svetu živi tih dvadeset i četiri sata, jedan deo dana smo isprepletani unutar tog našeg porodičnog kruga, ali to je nedovoljno. Jednostavno, u svakom delu dana trebalo bi da osetimo jedni druge jer je porodica živo tkivo.

Lepo je rečeno da se porodica formira jednom ali se formira za večnost. I tamo negde, kad se odselimo s one strane, ostajemo i dalje to što smo bili, porodica, a sve to s Božjom pomoći. Porodica traje u večnosti, to je velika odgovornost a mi smo se malo pogubili sa novim teorijama vaspitanja, sa novim moralnim kodeksom koji je više amoralan, neke stare, proverene vrednosti koje su od vajkada funkcionisale skoro su zaboravljene.

Odgovor na ovo vreme je hrišćanska struktura porodice, krstolika i hristolika. Brak je tajna velika i kaže Gospod, ne govorim o braku nego o Crkvi. Muž je glava ženi kao što je Hristos glava Crkvi, ali je žena njemu jako bliska, ona je telo njegovog tela, znači muž i žena uzajamno moraju da budu celina. Ljudi moraju jedno drugo da osete ljubavlju, ljubav je osnovna energija koja nas vezuje. Vera, nada, ljubav a od to troje najjača je ljubav. Ona je vezivni materijal za porodicu i ako je ima dovoljno između muža i žene biće je dovoljno i za decu, i za prijatelje, i sve će onda funkionisati na pravi način. Ali ljubav treba negovati, ona ne dolazi sama po sebi

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/992/tekst/porodica-traje-u-vecnosti/print/lat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Biti žena i majka su dve egzistencije, koje ne mogu i?i ruku pod ruku.

Žena se mora odre?i dela svog života ako želi biti majka, ali ona majka iz pesmica i pri?a, ona majka o kojoj ?esto ?itamo u bajkama, pri?ama i pesmama.

Koliko se odricanje maj?instva odražava na novim naraštajima?

Nazalost mnogo. Primer homoseksualizma...totalno poremecen odnos porodice-otac-majka...sta da ponesu i nauce deca usvojena u ovim brakovima?Oprostite ako uvredih nekog!

0705_read

nije prirodno

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Pravoslavlju praksa dojenja kao ishrane novorođenčadi i djece postoji je od samih početaka, a temeljeno upravo na Svetim Knjigama. Dojenje u Bibliji se spominje više puta u različitim kontekstima, nekada doslovno, a nekada je to metafora kojom se prikazuje ljubav.

Da se u Bibliji dojenje smatra blagoslovom možemo vidjeti iz sljedećih Biblijskih stihova -A kad je on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: Blažena je utroba koja te je nosila i blažene su dojke koje si dojio. ( Lk 11,27), a nedojenje djeteta, nedostatkom sućuti i okrutnošću što se jasno može vijdeti iz sljedećeg-"Može li žena zaboravit' svoje dojenče, ne imat' sućuti za čedo utrobe svoje? Pa kad bi koja i zaboravila, tebe ja zaboraviti neću.(; Iz 49,15)Čak i šakali pružaju dojke i doje mladunčad, ali kćeri naroda moga postaše okrutne kao nojevi u pustinji. (Tuž 4,3) te teškom kletvom na omrzlog neprijatelja -Daj im, o Jahve! A što da im dadeš? Daj im krilo jalovo, dojke usahle. (Hoš 9,14)1.Ljubav Gospoda Boga se na velikom broju mjesta u Bibliji upravo kroz dojenje kao najbliskiji i najmiliji čin koji se može dati opisuje. Samom činu dojenja pripisuju se zadovoljenje i utjeha koje ono pruža, dojenje prema Knjizi Izlaska predstavlja izvor kreposti, a u Novom zavjetu izvor nježnosti, njegovanja, brige, žrtve i dostupnosti. Veselite se s Jeruzalemom, kličite zbog njega svi koji ga ljubite! Radujte se, radujte s njime svi koji ste nad njim tugovali! 11Nadojite se i nasitite na dojkama utjehe njegove da se nasišete i nasladite na grudima krepčine njegove. 12Jer ovako govori Jahve: "Evo, mir ću na njih kao rijeku svratiti i kao potok nabujali bogatstvo naroda. Dojenčad ću njegovu na rukama nositi i milovati na koljenima. 13Kao što mati tješi sina, tako ću i ja vas utješiti - utješit ćete se u Jeruzalemu." (Iz 66, 10-13).17premda smo se mogli nametnuti kao Kristovi apostoli. Ali bili smo među vama nježni kao majka što hrani i njeguje svoju djecu. 8Tako, puni ljubavi prema vama, htjedosmo vam predati ne samo evanđelje Božje nego i naše duše jer ste nam omiljeli. 9Sjećate se doista, braćo, našega truda i napora. Propovijedali smo vam evanđelje Božje i radili noću i danju da ne bismo opteretili koga od vas. (1 Sol 2,7-9).1

Od početaka hrišćanstva majčinstvo i dojenje povezivalo se sa Presvetom Bogorodicom, majkom Isusovom, Marijom. Na poseban značaj dojenja u Pravoslavlju ukazuje upravo pronalazak freske Bogorodice Mlekopitatelnice u manastiru Pećka Patrijaršija. Ova jedinstvena freska sa početka 14. vijeka na kojoj Bogorodica - majka Isusova doji dijete upotpunjuje inače česte motive vezane za rođenje, kupanje i njegu djeteta u srpskim pravoslavnim srednjevjekovnim manastirima svjedoči o postojanju principa, kulture i kulta dojenja, kao dragocjenog kulturnog nasljeđa u vremenu od 12. do 14. vijeka.

2 Ikona je bila zaveštana carskom sinu koji će, prema proročanstvu, kao običan poklonik doći u manastir. Trebalo je da pri njegovom poklonjenju grobu Svetog Save Jerusalimskog pričvršćeno igumansko žezlo padne, što se i obistinilo početkom 13. vijeka, kada je u manastir u Palestinu došao arhiepiskop sve Srpske zemlje, Sava.

Po povratku iz Palestine na Svetu Goru Sveti Sava Srpski je ikonu Bogorodice Mlekopitatelnice postavio u isposnicu u Kareji. Prema crkvenom Pravoslavnom kalendaru, 25.01. se obilježava dan Mlekopitatelnice.

Ponovno vraćanje korjenima, iskonskim znanjima prabaka koje su ova znanja prenosile na svoje kćeri o onom što je najvažnije za svako dijete, dovelo je do toga da se i ova svetinja ponovo počne cijeniti i u širim krugovima društva. Od 14. marta 1992. godine motiv "Mlekopitatelnice" se našao i na poštanskim markama.

Zvanični proglas i stav o dojenju Pravoslavna Crkva nema u smislu nekog dekreta. Protođakon Mitar Tanasić stav Crkve spram dojenja opisao je prekrasnim rječima: Do sada se Crkva vodila uglavnom sljedećim: simfonija riječi Svetog Pisma sa živim predanjem Crkve i crkvenim iskustvom. Stoga i majčinstvo i sve vezano uz njega Crkva blagosilja, jer je Bog to blagoslovio. Dojenje je od Boga blagosloveno, jer je Gospod tako ustrojio ovaj svijet da dijete upravo od majke prima te kapi života - i tjelesne i duhovne. Zbog toga Crkva i proslavlja Presvetu Bogorodicu - majku Gospoda Isusa Hrista - i druge blagorodne majke-svetiteljke, jer su se one i svojim životom i vaspitavanjem svoje djece udostojile svetosti.

U predhodnim godinama, na našem podneblju bila je i još uvijek je zastupljena promocija adaptirane mliječne formule, kroz različite vidove obmane i manipulacije sa majkama. Ovim tekstovima vam se ne želi nametnuti dojenje ili osjećaj krivice ukoliko ne želite dojiti, već se samo želi pružiti ravnopravna šansa dojenju. Da li ćete i za što će te odlučiti, na kraju, odluka je samo vaša.

Stručna recenzija teksta:Protođakon Mitar Tanasić, Mitropolija Dabrobosanska

Share this post


Link to post
Share on other sites

Православна мајка у савременом свету

Аутор: Зорица Кубуровић, Број 930, Рубрика Духовност

Ништа у женином животу није тако дефинитивно одређено, тако страшно кад се не поштује, и тако дивно као улога мајке. На њу се жена припрема од најмлађих дана, учи се гледајући своју мајку, чувајући млађу браћу и сестре, љуљајући лутке. Негде око педесетих година овог века, улога мајке, која је кључна у животу жене, почела је да се мења.

Зачеће и ношење детета подразумева блискост какву човек не осећа ни према коме другом, једну врсту физичке заљубљености која је ван памети и ван било каквих појмовних спекулативних анализа. Мало је и нејасно рећи да се ради о љубави. То снажно осећање почиње у жени да расте од првих дана трудноће, кад страхује и пита се какво ли ће бити то ново биће, кога је желела са толиким амбицијама - да буде лепо, паметно, здраво, обдарено многим талентима. И већ тада осећа да неће бити онакво какво је замишљала, да неће бити њено, него своје и Божје. Та љубав не кулминира порођајем, него се, и после рођења и кроз сав живот, мења, буја и захвата све делове жениног постојања - троши њено време, лепоту, снагу, а ипак, жена се сматра срећном тек кад види лепоту, снагу и мудрост свог порода.

Нигде се жена не показује у правом светлу као у улози мајке. Све што зна, уме и може, све што чини посебним њено постојање, огледа се у материнству - њен мир, њена унутрашња радост, њена воља да подучи, њена побожност и воља да децу упути у хришћанску науку. Ипак, не васпитава дете само једно биће - него и окружење и сви са којима оно ступа у контакт. Мајка хришћанка доводи своје дете у цркву од најмањих дана, а црква полако уводи младо биће у хришћански живот.

Тако би бар требало да буде. Али, време у коме живимо сурово се поиграло са генерацијама младих мајки. Уводећи шездесетих година овога века тзв. сексуалну револуцију у хипи-покрет, млади Америке, а затим и целог света, десетак година су пропагирали слободну љубав и неку врсту заједничког живота у комуни, јавно презирање ма каквог конвенционалног понашања и организације живота, уз употребу дроге, оргијање, полигамију и сл. У тзв. „источним демократијама“ хипи покрети нису били тако масовна појава, али за њима и није било потребе - у њима је породични живот био тако нарушен, да је проституција постала нормалан вид попуњавања кућног буџета, а опијање нека врста уобичајеног цивилизованог понашања. Уместо свих слобода које је православни свет имао, комунизам је, као претеча и такорећи метла којом је Нови светски поредак рашчишћавао православна патријархална друштва која су му била на путу, дао људима слободу да употребе своје тело као ствар.

ceo tekst

http://www.pravoslavlje.rs/broj/930/tekst/pravoslavna-majka-u-savremenom-svetu/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Izida

Otkriven najstresniji posao na svetu

Ono što su mnoge majke i domaćice oduvek i same znale - sada potvrđuje i nauka. Biti majka i domaćica bez formalnog zaposlenja je najstresniji posao na svetu.

Постављена слика

Britanski naučnici merili su nivoe stresnog hormona kortizola kod nekoliko kategorija ispitanika tokom njihovog prosečnog radnog dana, a pokazalo se da su oni najviši kod domaćica koje su i majke.

Ni saobraćajne gužve, ni mobing na poslu uz stalne pretnje otkazima, ne dižu hormone stresa kao odgajanje dece i obavljanje kućnih poslova.

Majke-domaćice trpe i šest puta veći stres nego osobe koje rade na poznatim stresnim mestima poput brokera, učitelja ili medicinskih sestara. Domaćice su "kraljice kortizola".

Istraživanje je sprovela "Mindlab", nezavisna konsultantska kuća specijalizovana za merenje ljudskih reakcija u najrazličitijim situacijama. Ispitivanje nivoa stresa kod odraslih Britanaca sprovedeno je na pet radnih mesta - roditelja koji ostaju kod kuće, vozača taksija, učitelja, medicinskih sestara i berzanskih radnika.

Nakon majki-domaćica na drugo mesto su se "plasirale" medicinske sestre, zatim ljudi s berze koji barataju tuđim milionima, pa učitelji i, na kraju, bez obzira na frustraciju celodnevne bitke s gradskim saobraćajem, vozači taksija.

Svi oni su testirani tokom sedam sati, a bili su povezani s opremom za praćenje raznih parametara poput broja otkucaja srca i provodljivosti kože. U nekoliko navrata uzet im je i uzorak pljuvačke za merenje nivoa kortizola, koji je idirektni indikator stresa.

Šta toliko uzrujava domaćice i majke? Ključan je osećaj kontrole nad svojim životom koji svako ima, kaže dr. Dejvid Levis iz "Mindlaba".

Majke koje ostaju kod kuće imaju vrlo malo ili nimalo specifičnog treninga i najčešće su izolovane od drugih odraslih tokom dana, dodaje Levis.

Postoje ipak i rešenja koja sprečavaju da dođe "do pucanja". Psiholog Dženi Trent Hjudž izjavila je za Tajms da je glavni način borbe protiv ovog stresa - biti pomalo sebičan tj. uzeti malo vremena za sebe.

"Ako sami za sebe ne možete pravilno da se brinete, kako ćete se brinuti za nekoga drugog? Ako zvocate, lako se naljutite, ako ste umorni i na kraju snaga, kako možete dati najbolje od sebe partneru, deci, celoj porodici i na kraju - iako ne manje važno - sami sebi! To je jedini način borbe protiv stresa", kaže Dženi Hjudž.

Od prosečne žene danas se očekuje da bude besprekorna na svim poljima - ljubavi, karijeri, braku, majčinstvu, prijateljstvu, da bude obrazovana, energična, lepa i zgodna, negovana, zanimljiva, maštovita.

Sve to dovodi do stresa a on do depresije, glavobolje, nervoze, visokog krvnog pritiska, poremećaja metabolizma i mnogih drugih tegoba.

Žene vremenom fizički i psihički posustaju, gube volju za životom, vuku loše poteze, donose pogrešne odluke, strada im zdravlje, ili žargonski rečeno, "pucaju po šavovima".

Osim svega toga, naučnici kažu i da ženski organizam drugačije reaguje na stres nego muški. Žensko telo luči više hormona stresa, što se nastavlja u izvesnom periodu i kada prođe stresna situacija pošto ženski hormon progesteron blokira brzo "isključivanje" kortizola.

Nauka je dakle sve objasnila ali je nejasno hoće li majkama i domaćicama od toga biti lakše.

Share this post


Link to post
Share on other sites

МАЈКАМА



Легла си сасвим уморна, али никако ие можеш да заспиш. Забрињава те необичан изглед и понашање детета већ дуже времена. Присећаш се да му редовно купујеш многе ствари које оно зажели. Кад год пролазиш поред пијаце, свратиш и купујеш воће и поврће; често застајеш пред излозима, изабереш неку лепу играчку и носиш кући да би обрадовала дете. Но, оно је и даље необично. Не изгледа онако како би ти желела.
Заборавила си, мајко, да његова душа стасава за упражњавање духовног живота. Јеси ли се кад запитала: примећује ли дете сиромаштво твог духовног живота. Види ли те кад како у молитви разговараш с Богом? Не касни, почни да га уводиш у драге истине вере; твоја је дужност да му повратиш веселост - ради твоје и његове будућности; врати му веселост, јер Бог тако хоће.
Ти си, мајко, златна нит између неба и твога детета.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Александар Велики веома је волео своју мајку, Олимпијаду. Али његова мајка је имала изузетно тежак карактер и пуно пута се мешала у опште ствари, што је изазивало негодовање код синовљевих сарадника. Кад је краљ у Малој Азији био Антипатрос, написао му је посланицу, где се веома жали на њено понашање. Но, кад је Александар прочитао посланицу препуну тужби, рекао је:

"Не зна Антипатрос да је само једна суза моје мајке довољна да обрише безброј жалби у таквим посланицама."

Сви ми имамо једну мајку. Чак и да се претпостави како је наша најгора на свету, за нас не треба да престане да буде најсветије и најуваженије лице од свих лица која имамо овде на земљи. Заиста је зачуђујуће да постоје деца која напуштају своје родитеље, остављајући их саме, без хране, без крова, без пажње и интересовања за њих. Сасвим је сигурно да ће таква деца остати без Божјег благослова, што им, свакако, неће на добро изаћи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Једна млада мајка је управо закорачила на стазу живота.

- Да ли је ово дуг пут? – питала је.

Њен Путовођа јој је одговорио:

- И дуг и тежак. Остарићеш и пре него што стигнеш до његовог самог краја. Али упамти да ће последак бити бољи него почетак.

Но млада мајка је била тако радосна да није могла да поверује како би ишта могло бити лепше од ових година.

И тако се она играла са својом децом, берући им цвеће дуж стазе којом пролажаху и купајући их у бистрим брзацима. А кад би их сунце помиловало, она би узвикнула од милине:

- Ништа на свету не може бити лепше од овог!

Потом је дошла ноћ… и олуја… и на стазу се надви тама. Деца се почеше трести од страха и хладноће. Мајка их привуче себи и покри их својим плаштом.

Деца прозборише:

- Мајко, не бојимо се, јер си ти с нама. Ништа нас не може позледити!

Затим свану јутро. Пред њима се указало брдо и они, пењући се на њега, осетише умор. Али мајка их је једнако бодрила:

- Имајте стрпљења јер само што нисмо стигли.

И деца би наставила да се пењу. Кад достигоше висину, рекоше:

- Мајко, да није тебе било, не бисмо могли сами да се успнемо.

Када је навече прилегла, погледала је у звезде и помислила:

- Данашњи дан је бољи од претходног, јер су моја деца научила како да истрајношћу премосте препреку пред собом. Јуче сам им дала храброст. Данас, пак, снагу.

Следећег дана појавише се чудни облаци који помрачише земљу... облаци рата, мржње и злобе. Како деца обневидеше и почеше да посрћу, мајка им рече:

- Подигните очи! Гледајте у светлост!

Деца погледаше. И угледаше непролазну славу изнад облака која их изведе из таме.

Те ноћи мајка помисли:

- Ово је најбољи дан од свих до сада, јер моја деца познаше Бога!

Пролазили су дани, недеље, месеци и године. Мајка је остарила и мало се погнула у страну. Али њена су деца била висока и јака и корачала су смело.

Кад пут постаде тежак, они је подизаху на своје руке и ношаху, јер беше лака попут пера. Најзад, стигоше и до врха брега. Одатле су могли да виде сјајан пут и златна врата широм отворена.

Мајка рече:

- Стигла сам до краја свог пута и уистину разумех да је он бољи од почетка; јер моја деца могу сама да корачају, чему ће и своју децу научити.

На то јој деца одговорише:

- Ти ћеш, мајко, увек ићи поред нас, чак и када будеш иза ових врата.

Стајали су и гледали како их у миру напушта. Врата се за њом затворише. Деца рекоше:

- Не можемо је видети, али је она и даље са нама. Мајка, каква је наша, је далеко више од успомене. Њено живо присуство се осећа.

Мајка наша је увек уз нас. Она је шапат лишћа који нас прати док ходамо улицом; мирис оплемењивача у нашим свеже опраним чарапама; хладна рука на нашем челу кад се не осећамо добро. Она живи у нашем осмеху. Искристалисана је у свакој сузи коју испустимо.

Она је место са ког смо потекли... наш први дом. И мапа коју следимо са сваким нашим кораком.

Мајка је наша прва љубав и наша прва туга и ништа нас на овом свету не може од ње одвојити... ни време... ни простор... па ни смрт!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala majci na svim mudrostima kojim me je naucila :)

  1. Majka me je naučila da cenim dobro uradjen posao

„Ako hoćete da se poubijate, idite napolje, sad sam oprala pod!!!"

2. Majka me je naučila religiji

„Moli se bogu da ova mrlja ne ostane na tepihu!!!“

3. …o putovanju kroz vreme

„Ako se ne ispraviš, ima da te tresnem tako da ćeš odleteti u sledeću nedelju!!!“

4. …o logici

„Zato što ja tako kažem, eto zato!!!“

5. Majka me je naučila još logike

„Ako padneš sa te ljuljaške i slomiš vrat, nećeš dobiti sladoled posle ručka!!!"

6. …o predvidjanju dogadjaja

„Obuci čiste gaće, u slučaju da se nešto dogodi.“

7. …o ironiji

„Samo ti plači pa ću ti dati i razlog za plakanje!!!“

8. …o modifikovanju ponašanja

„Prekini da se ponašaš kao tvoj otac!!!“

9. …o zavisti

„Ima miliona nesrećne dece na svetu koji nemaju divne roditelje kao ti!!!“

10. …o isčekivanju

„Čekaj samo da stignemo do kuće…"                                           

11. …o vidovnjaštvu

„Oblači taj džemper, valjda ja znam da ti je hladno!!!“

12. …o humoru

„Nemoj da trčiš kod mene kad ti ta kosilica odseče noge“

13. …o korenima

„Zatvori ta vrata, nisi rodjen u štali!!!“

14...o mudrosti

„Razumećeš kad dodješ u moje godine…“

15.…o genetici

„Isti otac…“

0409_feel 0202_238 0110_hahaha 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve dobro dolazi iz ruku Stvoritelja, sve se izobli?ava u rukama ljudi napisa neko davno

?ovek je po prirodi dobar, obdaren je razumom i samoodgovornosti.No ?oveka ?esto pokvari civilizacija.

Kolika je maj?inska uloga u stvaranju novog ?oveka a samim tim i cele civilizacije.

Koliko je detinjstvo uz majku i detinjstvo bez majke okosnica života budu?e odrasle osobe bilo muško bilo ženskog pola, koje ?e neminovno prouzrokovati na?in odgajanja sopstvene dece?

Biti žena i majka su dve egzistencije, koje ne mogu i?i ruku pod ruku.

Žena se mora odre?i dela svog života ako želi biti majka, ali ona majka iz pesmica i pri?a, ona majka o kojoj ?esto ?itamo u bajkama, pri?ama i pesmama.

Koliko se odricanje maj?instva odražava na novim naraštajima?

hajde sad malo da razmislimo o ulozi majke 0409_feel

0202_238

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...