Jump to content

Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 418
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Vidim nesto mi poznat     slika

Moze se posmatrati i drugacije. Naime monasi i duhovnici svakodnevno slusaju ispovesti ljudi bas o takvim stvarima. Na stotine i stotine se ispovedaju ili pak razgovaraju sa njima trazeci pomoc i save

Монах Арсеније позива вернике на народни сабор: “Имамо Егзит, Гучу, сплавове и кафане…, стога можемо и Петровдан у Рибници!” У селу Паштрић, надомак Мионице у порти цркве посвећене Светим апостол

Постоване слике

е Богу хвала нека причају што више о тој проблематици па и монаси...има нас лаика који вапијемо да чујемо о тој теми и са духовним освртом...а и ти брате Александре као учен човек и са  брачним искуством молим те па крени са причом....народ вапије и бракови се распадају у земљи Србији...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И отац Јустин Савински се упуштао у ту причу, јер је народ, како он рече, био ничија брига.

Обзиром да је брак однос две личности, монаси имају шта да кажу о браку али само донекле...

Најпогубније ствари су што су неки себи допустили да намећу људима неке ствари, типа шта да раде у кревету и када ће то да раде...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Bog pa će se naći neko ko će održati predavanje i o tim specifičnostima. Otac Arsenije je koliko je smatrao da treba da kaže rekao i hvala mu. Siguran sam da će mnogima značiti te pouke pa makar bile i opšteg karaktera.

upravo tako....evo, ja sam bila na pomenutom predavanju....moram reci da nikada do sada na predavanju u mojoj crkvi nije bilo vise naroda....i sto je najdivnije od svega, mladih...igla nije mogla da stane...i sto rece moj svestenik, interesantna je tema, uvek aktuelna, ali i predavac je taj koji vuce veliki broj ljudi...znaju ljudi za monaha Arsenija, prate njegova predavanja i dopadaju im se...stvarno je bilo divno duhovno vece...izasli smo puni utisaka, saveta, poruka...mnogo bogatiji nego kada smo ulazili...a nasuprot tome, jako veliki broj svestenika ne moze da ma pruzi ono sto vam je potrebno....

 

vec se unapred radujem sledecoj duhovnoj veceri sa o.Arsenijem.... :0442_feel:

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сасвим се слажем са оним што је Александар рекао. То би заиста било као да лаици (примерице, отац Арсеније није ни свештеник) поучавају монахе као се подвизавати у општежићу. О браку  би требало да говоре свештеници и лаици који живе реалности брачног живота и обратно , о монаштву нека говори онај који је монах. Сам отац Арсеније признаје да су његове речи из студија или са трибина једно, а реалан живот лаика друго. Монаси имају једну харизму Духа Светога, лаици другу, а сви смо хришћани (као што истиче + Давид). Друга је ствар што су парохијски свештеници (према мом скромном искуству) ретко духовно заинтересовани за своју паству, па јадни хришћани морају да иду по манастирима да се исповедају и поуче Јеванђељском животу...

 

А оцу Арсенију свака част на труду...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Монах Арсеније (Јовановић ) - Да би успијели ми морамо да будемо утроје, Бог увјек мора да буде међу нама.

predavanje-oca-arsenija-jovanovica-decemПредавање монаха Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог на тему књиге "Он и она" аутора оца Павла Гумерова под насловом "У потрази за брачном хармонијом" које је 25. децембра 2013. године одржао у цркви Светог Јована Владимира у Београду.

Ми никада нисмо удвоје. Да би успели, ми морамо бити утроје. Значи: Бог Творац, главни давалац љубави, мора увек да буде међу нама.

Ми смо се данас разболели од сведозвољености. Цивлизација болује од недостатка комуникације, а комуникација није ништа друго до љубав. Ми, на првом месту, немамо комуникацију са собом, себе не разумемо, не знамо шта хоћемо а самим тим не можемо да комуницирамо ни са другима, и тако се све руши. Међуљудски односи су у великој кризи.

Све је врло просто. Нама само љубав треба. Једна искрена, дубока, пожртвована љубав.

Ми своју децу не треба да васпитавамо да постану генијални, ми своју децу треба да васпитавамо да постану Свети. Не морају да имају велика знања у себи али морају да имају Бога у срцу, јер дете је наш испит пред Богом"-само су неке од поука монаха Арсенија (Јовановића) у овом веома занимљивом предавању.

http://www.svetigora.com/audio/download/13999/27.12.2013.%20KATEDRA_o.Arsenije_On%20i%20ona.mp3

 

http://www.svetigora.com/node/13999

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Монаси нам почели причати о браку...

Аууу...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Пре него што кренемо да критикујемо чињеницу о томе како монах може да говори о браку (иако не видим ту ни најмање чудну ствар, они су у све упућени кроз разговоре, исповести итд..) као и увек требамо да чујемо то предавање...

 

Само предавање је сасвим коректно и на месту и отац Арсеније нема проблем да прича о било чему, па ни да изговори реч секс, притом врло јасно стављајући до знању у каквом контексту он користи ову реч. Такође, има један моменат када отац Арсеније каже - људи, све су ово споредне ствари о којима разговарамо - само љубави треба! (мало парафразирам) 

 

Све је даље сувишно. Само нам љубави фали. Ништа више. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја се слажем са мишљењем да о. Арсеније може да да врло корисне поуке свим људима до коих му је стало, па и људима у браку или оним коима о томе размишљају.

 

Он је у свом предавању на једном месту рекао, сада ћу да парафразирам пошто не могу да се сетим његових изворних речи: Када су га психолози питали како да поступају са пацијентима, он је одговорио морате прво да га заволите, па тек онда из те силне љубави (која је Онај Трећи Човек из теме беседе-предавања тј. Христос) се јавља снага-мотив да се помогне том пацијенту, да се иде кроз све његове фикције, пројекције или како се све то већ правилно назива.

 

Мислим да он из човекољубља помаже нама, иако није искусио то о чему поучава, његова вера у оно о чему говори показује да то искуство долази од Господа Коме, рекао бих, верно служи.

 

Свиђа ми се предавање и због тога још, што о. Арсеније доста познаје живот у великим градовима попут Београда и Њујорка и зна са каквим се искушењима сусрећу његови становници. Предавање је освежење и због тога што о. Арсеније има тотално градски речник и даје ми утисак као да говори неки мудри човек из комшилука.

 

Мени је било много од користи пошто и сам живим у граду, а никад не бих могао својим очима да сагледам ток распада породице и породичних вредности у градовима о коима је говорио, а које су неоспорно тачне. И поједине слике о коима је говорио доживљам свакодневно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Реч пастира - монах Арсеније (Јовановић) - Небо и земља

Дани уочи Божића су у духовном смислу можда и најважнији дани у припреми дочека Богомладенца Христа, а опет, са друге стране, живимо по одређеним правилима савременог света, која нас могу пореметити у тим припремама. Како направити равнотежу између небеског и земаљског, питали смо монаха Арсенија (Јовановића), сабрата манастира Острог. „Духовна досада се може испунити само Богом, само Духом Светим“, поучио је између осталог отац Арсеније, говорећи о испразности прослављања и о једином исправном смеру у коме наш живот треба да иде.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/13/12/01.01.14_-_rec_pastira_-_monah_arsenije_jovanovic_-_0.52.13.mp3

 

Слово љубве

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 months later...
Збор зборила хришћанска – монах Арсеније: Православни брак и породица

 

 У оквиру редовних духовних сабрања заједнице храма св. краља Јована Владимира у насељу Медаковић, надахнуто предавање о православном браку и породици одржао је монах Арсеније (Јовановић), сабрат острошке светиње. Госта је у име и са благословом домаћина, старешине храма Драгана Шовљанског, најавила гђа Зорица Ковачев, којој и благодаримо за тонски запис вечери.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/02/28.02.14_zbor_-_monah_arsenije_-_pravoslavni_brak_i_porodica_64.mp3

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јако бих волео да разменимо искуства о овој теми али не бих да на тај начин дајемо повод искушењима... У мом окружењу ретко ко да уопште говори о молитви уопште а камоли о исихазму.

Шта мислите, има ли користи од ширих разговора на ову тему или свако од нас то треба строго свести на личне разговоре са својим духовником?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...

Сабрат Осторшке светиње, монах Арсеније (Јовановић), говорио је о данашњем празнику, Благовести, али и страдању које су Београђани поднели те 1941. године. "Где смо ми као људи да спречимо емитовање зла?" упитао се отац рекавши да имамо слободу да чинимо добро или зло. "Благовест је сусрет са Господом, а да бисмо то појмили срцем треба да се преобразимо", рекао је између осталог отац Арсеније. Било је речи и о св. (ави) Јустину ћелијском и врањском и св. Владики Николају охридском и жичком, који су, сваки на свој начин, грмели позивајући на покајање и ход ка Христу.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/14/04/07.04.14_-_rec_pastira_-_monah_arsenije_jovanovic_-_1.04.50.mp3

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      Еви да и једну овакву тему отворимо, мислим да је већ добро време.
      Овде, `нако форумски, можемо да све то непроцењиво благо мало по мало сакупљамо и њиме гостимо душу.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са надом у вјечни живот и васкрсење Епархија бихаћко-петровачка обавјештава своје вјернике и цјелокупну јавност да је дана 7. децембра 2020. године, на спомен свете великомученице Екатерине у Манастиру Глоговцу пострадао дугогодишњи монах и сабрат Манастира Глоговца Стефан (Ачић). 

      Монах Стефан, у свијету Миодраг Ачић рођен је у Инђији 1. августа 1958. године од оца Драге и мајке Милке. Основну и Средњу Школу за кувара завршио је у Инђији. Послије окончаног школовања ступа у радни однос у својој струци у Хотелу „Војводина“ у Новом Саду. Посао кувара обављао је и по приморју, на бродовима, чак и у далеком Ираку. Свој коначни животни пут и циљ Миодраг налази у Манастирској тишини Манастира Илиња гдје бива замонашен на светог првомученика и архиђакона Стефана 2007. године. Тим поводом Миодраг умире за овај свијет а рађа се Стефан, и добија име по светом архиђакону и првомученику Стефану чије ће име носити часно и достојно, те ће га оправдати кончином свога живота. У свезу Епархије бихаћко-петровачке монах Стефан ступа 2012. године и бива причислен братству Манастира Глоговца. Иза тихог, повученог, смиреног монаха, одјевеног у оветшалу расу крила се широкогруда душа препуна љубави према сваком човјеку. 
      У понедјељак 7. децембра 2020. године на спомен свете великомученице Екатерине засијао је још један мученик, монах Стефан, пострадавши у здањима светогеоргијевске Обитељи Глоговчке.
      О опелу и сахрани оца Стефана јавност ће бити накнадно обавјештена. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са свештенством и монаштвом Епархије бихаћко-петровачке упућује искрено саучешће сестри почившег Монаха Стефана Мири и свим његовим сродницима. 
      Вјечан ти спомен драги у Христу Оче Стефане. 
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У организацији Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника из Лондона, у четвртак вече 3. децембра, преко онлајн јутјуб канала Цркве Светог Саве из Лондона уприличено је предавање монаха др Павла (Кондића), сабрата манастира Стањевићи, историчара и управника Архива Митрополије црногорско-приморске, о двојици стубова Српске цркве и васељенским учитељима, блаженопочившим Патријарху српском Павлу и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
       
      Отац Павле је својевремено боравио на специјалистичким студијама у Лондону од 2004-2007 године, и у том времену је био члан Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника при Цркви Светог Саве у Лондону. Аутор је бројних књига и многобројних научних радова из области историје, али исто тако и је био дуго година чтец и прислужник блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
      Свједочанство оца Павла Радио “Светигора” ће емитовати у вечерашњој “Катедри”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Велики угодник Божији Свети Арсеније Сремац свечано и молитвено је прослављен у катедралном храму Епархије нишке у понедељак 10. новембра 2020. године. Управо тог светитеља из рода нашег великог јерарха Српске Цркве и наследника Светога Саве, кога је Господ просијао међу светима својим, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богоспасаване Епархије нишке-Епископ Арсеније.
       
      Звучни запис беседе
       
      Тим поводом у Саборном храму Епархије нишке Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију. На овом Евхаристијском слављу Преосвећеном Владики саслуживали су свештеномонаси и свештеници Епархије нишке. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је кољиво у спомен свог небеског заштитника. Његово Преосвештенство је поучио све присутне говорећи о дивном житију Светог Арсенија Сремца.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...