Jump to content

Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови

Оцени ову тему


Препоручена порука

Malo je neobično o čemu monah Arsenije govori ali Aco ti bi to bolje mogao da objasniš ipak si teolog.

 

Његове поруке су лепе и добре. Али, то су опште поруке. Поруке које важе за сваког хришћанина. Брак је ипак једна специфичност, мада и у њему треба да владају ове поруке оца Арсенија. Ипак, мишљења сам да разумевање специфичности брака најбоље може доћи од оних, благочестивих хришћана, који су исти искусили и који га живе. Мало ми је нелогично да о томе говори неко ко није у браку нити ће икада бити и ко је дао завет девствености. Опет, кажем, можда грешим. Не тврдим да сам апсолутно у праву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 413
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Vidim nesto mi poznat     slika

Moze se posmatrati i drugacije. Naime monasi i duhovnici svakodnevno slusaju ispovesti ljudi bas o takvim stvarima. Na stotine i stotine se ispovedaju ili pak razgovaraju sa njima trazeci pomoc i save

Монах Арсеније позива вернике на народни сабор: “Имамо Егзит, Гучу, сплавове и кафане…, стога можемо и Петровдан у Рибници!” У селу Паштрић, надомак Мионице у порти цркве посвећене Светим апостол

Постоване слике

Његове поруке су лепе и добре. Али, то су опште поруке. Поруке које важе за сваког хришћанина. Брак је ипак једна специфичност, мада и у њему треба да владају ове поруке оца Арсенија. Ипак, мишљења сам да разумевање специфичности брака најбоље може доћи од оних, благочестивих хришћана, који су исти искусили и који га живе. Мало ми је нелогично да о томе говори неко ко није у браку нити ће икада бити и ко је дао завет девствености. Опет, кажем, можда грешим. Не тврдим да сам апсолутно у праву.

Slušao sam par njegovih predavanja i super su kao što kažeš opšte poruke. Ali meni nije jasno kako monasi uopšte dođu na tu temu da pričaju o braku mada nije on jedini koji o tome govori.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ali meni nije jasno kako monasi uopšte dođu na tu temu da pričaju o braku mada nije on jedini koji o tome govori.

 

Па управо то ни мени није јасно. Исто као што ми не би било јасно када би брачници поучавали монахе каква је красота девствености, те како тај подвиг практиковати и шта у вези тога треба чинити, како одолевати искушењима и сл. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па управо то ни мени није јасно. Исто као што ми не би било јасно када би брачници поучавали монахе каква је красота девствености, те како тај подвиг практиковати и шта у вези тога треба чинити, како одолевати искушењима и сл. 

Najbolje bi bilo pitati same monahe ako hoće da kažu šta ih pozitivno navodi da pričaju o braku.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Najbolje bi bilo pitati same monahe ako hoće da kažu šta ih pozitivno navodi da pričaju o braku.

 

Па ако желе да одговоре, лепо би било чути. Понављам, поруке оца Арсенија су дивне и корисне. Али, то су опште поруке. Говорити о браку, за то ипак треба пронићи у његове специфичности. По мом мишљењу, до тих специфичности долази се животом, не никако само теоријом. Монашки савети људима у браку могу бити корисни уопштено, као и сваком хришћанину. О специфичности брака, по мом мишљењу, може да говори онај који га живи или га је живео. Мада, наравно, увек има изузетака, ванредно надахнутих људи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па управо то ни мени није јасно. Исто као што ми не би било јасно када би брачници поучавали монахе каква је красота девствености, те како тај подвиг практиковати и шта у вези тога треба чинити, како одолевати искушењима и сл. 

Da li onda i Episkopi ne trebaju govoriti o braku? 

 

Meni je barem najnormalnije da duhovnici, monasi , Episkopi govore o braku. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Da li onda i Episkopi ne trebaju govoriti o braku?    Meni je barem najnormalnije da duhovnici, monasi , Episkopi govore o braku. 

 

Морају, у неком генералном смислу. О браку, као светој тајни, свакако. О егзистенцијалним аспектима самога брака, о живим моментима подвига у самом браку - о томе треба да говоре они који износе и живе тај подвиг. Епископи нису сами, па да морају о свему лично да говоре. У епархији има свештеника, породичних људи. Има и монаха који су пре монаштва били у браку. Мислим да свако од нас треба да говори и дела унутар оног дара и призива који му је упућен - монаси о девствености, брачници о браку и верности. То су "две различите падине истога брда, воде ка истом врху", како каже Свети Јован Златоусти. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мени је нелогично, на пример, да о сексуалности, а то је неизбежно питање када се говори о браку, говоре они који су се заветовали на девственост. Да не претерам, али да ли девственик и ум свој треба и сме да оптерећује појмовима од којих се уздржава кроз свој завет?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moze se posmatrati i drugacije. Naime monasi i duhovnici svakodnevno slusaju ispovesti ljudi bas o takvim stvarima. Na stotine i stotine se ispovedaju ili pak razgovaraju sa njima trazeci pomoc i savete o bracnim pitanjima. Sta da kaze duhovnik?  Nisam nadlezan?

Ne vec celo pitanje prosledjuje Bogu i ono sto mu Duh Sveti trenutno daje u srce, ono govori. Ja barem tako verujem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Управо слушам предавање монаха Арсенија. Не слажем се са вама да онај ко је монах не може дати конкретне савјете у погледу брачног живота.

Може се и паралела повући између брачног и монашког подвига, јер се свако подвизава на својој њиви коју је изабрао.

И на једној и другој њиви мора бити и љубави и чистоте и труда.

Нема у брачном животу пуно специфике, веома је једноставан као што је и вера наша једноставна и практична.

Љубав је једноставност и вера.

ево управо монах Арсеније прича како се женимо са свих континената.... слажем се са њим, да свако треба да с ежени или удаје из свога миљеа.

Заиста пажње вреедно предавање.

И као што је рекао увек морамо бити са Богом у браку, Бог је тај који пази и окупља своје, и кад наиђу тамни облаци.

После 26 година брачног стажа слажем с еу потпуности са овим што сам до сада чула са овог предавања.

Говорим о православном браку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moze se posmatrati i drugacije. Naime monasi i duhovnici svakodnevno slusaju ispovesti ljudi bas o takvim stvarima. Na stotine i stotine se ispovedaju ili pak razgovaraju sa njima trazeci pomoc i savete o bracnim pitanjima. Sta da kaze duhovnik?  Nisam nadlezan?

Ne vec celo pitanje prosledjuje Bogu i ono sto mu Duh Sveti trenutno daje u srce, ono govori. Ja barem tako verujem.

Верујем да је тако. Мада мени је један монах, свештеник, када сам му затражио савет око брачних проблема рекао отприлике "нисам ти ја баш за то, најбоље да пронађеш верујући брачни пар који има складан брак па да њих питаш"

И још се сетих еп Григорија кад су му на некој трибини поставили питање о брачним односима у току поста па је отприлике рекао "где сте мене нашли да о томе причам, али ако ја имам нешто против да се деца у Србији рађају у септембру, децембру, онда знате мој одговор"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па ако желе да одговоре, лепо би било чути. Понављам, поруке оца Арсенија су дивне и корисне. Али, то су опште поруке. Говорити о браку, за то ипак треба пронићи у његове специфичности. По мом мишљењу, до тих специфичности долази се животом, не никако само теоријом. Монашки савети људима у браку могу бити корисни уопштено, као и сваком хришћанину. О специфичности брака, по мом мишљењу, може да говори онај који га живи или га је живео. Мада, наравно, увек има изузетака, ванредно надахнутих људи.

 

Dobro, i daće Bog pa će se naći neko ko će održati predavanje i o tim specifičnostima. Otac Arsenije je koliko je smatrao da treba da kaže rekao i hvala mu. Siguran sam da će mnogima značiti te pouke pa makar bile i opšteg karaktera.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово што сам до сад чула је стварно животно и употребљиво.

Комуникација међу супружницима и љубав је основа брака.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ипак, мишљења сам да разумевање специфичности брака најбоље може доћи од оних, благочестивих хришћана, који су исти искусили и који га живе.

 

Па кад ти благочестиви хришћани ћуте , мора монах .  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa kad mi mirjani pričamo o podvizima postu i molitvi  koje i nismo  iskusili u tolikoj meri kao monasi ,zašto onda monasi ne bi mogli da govore o braku u kome nisu ,a o kome dosta znaju? 0703_read

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са надом у вјечни живот и васкрсење Епархија бихаћко-петровачка обавјештава своје вјернике и цјелокупну јавност да је дана 7. децембра 2020. године, на спомен свете великомученице Екатерине у Манастиру Глоговцу пострадао дугогодишњи монах и сабрат Манастира Глоговца Стефан (Ачић). 

      Монах Стефан, у свијету Миодраг Ачић рођен је у Инђији 1. августа 1958. године од оца Драге и мајке Милке. Основну и Средњу Школу за кувара завршио је у Инђији. Послије окончаног школовања ступа у радни однос у својој струци у Хотелу „Војводина“ у Новом Саду. Посао кувара обављао је и по приморју, на бродовима, чак и у далеком Ираку. Свој коначни животни пут и циљ Миодраг налази у Манастирској тишини Манастира Илиња гдје бива замонашен на светог првомученика и архиђакона Стефана 2007. године. Тим поводом Миодраг умире за овај свијет а рађа се Стефан, и добија име по светом архиђакону и првомученику Стефану чије ће име носити часно и достојно, те ће га оправдати кончином свога живота. У свезу Епархије бихаћко-петровачке монах Стефан ступа 2012. године и бива причислен братству Манастира Глоговца. Иза тихог, повученог, смиреног монаха, одјевеног у оветшалу расу крила се широкогруда душа препуна љубави према сваком човјеку. 
      У понедјељак 7. децембра 2020. године на спомен свете великомученице Екатерине засијао је још један мученик, монах Стефан, пострадавши у здањима светогеоргијевске Обитељи Глоговчке.
      О опелу и сахрани оца Стефана јавност ће бити накнадно обавјештена. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са свештенством и монаштвом Епархије бихаћко-петровачке упућује искрено саучешће сестри почившег Монаха Стефана Мири и свим његовим сродницима. 
      Вјечан ти спомен драги у Христу Оче Стефане. 
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У организацији Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника из Лондона, у четвртак вече 3. децембра, преко онлајн јутјуб канала Цркве Светог Саве из Лондона уприличено је предавање монаха др Павла (Кондића), сабрата манастира Стањевићи, историчара и управника Архива Митрополије црногорско-приморске, о двојици стубова Српске цркве и васељенским учитељима, блаженопочившим Патријарху српском Павлу и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
       
      Отац Павле је својевремено боравио на специјалистичким студијама у Лондону од 2004-2007 године, и у том времену је био члан Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника при Цркви Светог Саве у Лондону. Аутор је бројних књига и многобројних научних радова из области историје, али исто тако и је био дуго година чтец и прислужник блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
      Свједочанство оца Павла Радио “Светигора” ће емитовати у вечерашњој “Катедри”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Велики угодник Божији Свети Арсеније Сремац свечано и молитвено је прослављен у катедралном храму Епархије нишке у понедељак 10. новембра 2020. године. Управо тог светитеља из рода нашег великог јерарха Српске Цркве и наследника Светога Саве, кога је Господ просијао међу светима својим, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богоспасаване Епархије нишке-Епископ Арсеније.
       
      Звучни запис беседе
       
      Тим поводом у Саборном храму Епархије нишке Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију. На овом Евхаристијском слављу Преосвећеном Владики саслуживали су свештеномонаси и свештеници Епархије нишке. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је кољиво у спомен свог небеског заштитника. Његово Преосвештенство је поучио све присутне говорећи о дивном житију Светог Арсенија Сремца.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У петак 23. октобра 2020. године манастир Милешеву посетио је Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније. Уваженог госта дочекао је Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије.

       
      Након поклоњења гробу Светог Саве, моштима Светог краља Владислава и Светог Нестора Милешевског, и другим манастирским светињама првопастир Епархије милешевске показао је драгом госту зграду будуће манастирске радионице у којој ће сестринство моћи несметано и много квалитетније обављати своја монашка послушања. 
      Епископ Арсеније посетио је и епископско седиште у Пријепољу, где је са домаћином, Владиком Атанасијем, разговарао о актуелним темама у нашем друштву.
       
      Извор: Епархија милешевска
×
×
  • Креирај ново...