Jump to content

Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови

Оцени ову тему


Препоручена порука

Svasta prica monah ali razumljivo je da covek posle 25 godina u manastiru izgubi dodir sa realnoscu. Uostalom kako danasnji momci mogu da znaju sta dobijaju ako ne vide svaki (ili bar vecinu) telesnih nabora kod devojaka?

Мало је без везе да кажеш да је отац Арсеније изгубио додир са реалношћу. Пре ће бити да је он пронашао додир са реалношћу, а они који са реалношћу немају додира не могу ни да га разумеју. А на ово твоје питање је Арсеније дао одговор (само у обрнутом смислу женско-мушко) и лепо објаснио да баш због тог загледања у наборе остају "слепи поред очију" и не виде шта добијају т.ј. шта узимају.

 

На жалост, данас би многи да буду Хришћани, али не тако да се они уподобе Хришћанству, него да се Хришћанство уподоби њима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Арсеније мудро збори али превише монашким сленгом и из моншког угла па уме д буде мало проблематично оно што каже.

To je zato sto ne slusas sa razumevanjem,vec sa nekim predubedjenjem .

 

Sve treba slusati do kraja . I Jevandjelje, ako citas,citas do kraja,jer je kraj najbolji i citas samo da bi cuo kraj,naravno ako citas znas sta ti pricam.U suprotnom,nista.

 

Kazes da je Monah Arsenije u manastiru 25 godina i da je promenio pogled na svet do te mere da ne razume svet ,mozda je cak  starije njedovo monasko ime od tvog krstenog,a to je vec vise nego dovoljan razlog da nekoga postujemo. Jer monasi ,to su ljudi koji su napustili svet zbog Hrista,a mi ,mi smo nista.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О томе како целог живота траје наш час веронауке, говорио је данас монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог. „Молитва је све, стога је веома важно да се човек обрати у правом смеру, а то је веронаука“, рекао је између осталог о. Арсеније. Да ли смо ми у православном окружењу „уљуљкани“ у вери и да ли је касно да се „под старе дане“ крене са катихизисом, само су нека од питања којих смо се дотакли.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/14/09/01.09.2014_o.arsenije_jovanovic_64kpbs.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У овој епизоди емисије "Хришћани говоре о Богу и животу" са монахом Арсенијем (Јовановићем) сабратом манастира Острог уредником емисије, разговарали смо о међуљудски односима, о односима са самима собом и о нашем односу са Богом...

 

http://www.svetigora.com/audio/download/15750/25.10.2014_HRISCANI%20GOVORE%20O%20BOGU%20I%20ZIVOTU_br.38.mp3

 

http://www.svetigora.com/node/15750

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

У оквиру малог циклуса емисија посвећених светим Тајнама Цркве Христове, монах Арсеније (Јовановић) беседио је о светој Тајни јелеосвећења. Чућете од када, како и зашто се ова света Тајна служи, како се користи освештан хлеб умешан од брашна и уља са службе, али и сведочење о догађајима приликом служења ове свете Тајне у манастиру Острог. "Не можемо очекивати да од једног присуствовања потпуно оздравимо", рекао је монах Арсеније, истичући да је један од основних делова ове свете Тајне - света Тајна покајања

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/14/11/21.11.14_-_rec_pastira_-_monah_arsenije_jovanovic_-_sv._tajna_jeleosvecenja_-_0.58.54.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У 39. епизоди емисије "Хришћани говоре о Богу и животу" емитујемо други дио разговора са са монахом Арсенијем (Јовановићем) сабратом манастира Острог уредником емисије, о међуљудски односима, о односима са самима собом и о нашем односу са Богом...

 

http://www.svetigora.com/audio/download/15789/01.11.2014.%20HRISANI%20GOVORE%20O%20BOGU%20I%20ZIVOTU_br.39.mp3

 

http://www.svetigora.com/node/15789

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

predavanje-oca-arsenija-jovanovica-decem

 

„Будимо сигурни да ће нам кроз свето причешће Господ опростити грехове и дати нам животне радости и све оно што нам је у свету потребно. Јер, заиста, све што нам је потребно у свету налази се у тој кашичици“, рекао је монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог. Оцу смо постављали питања о светој Тајни причешћа, која су наши слушаоци слали путем смс порука и електронском поштом.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/14/11/05.12.14_-_rec_pastira_-_monah_arsenije_jovanovic_-_pricesce_-_0.58.51.mp3

 

 

Извор: Радио Слово љубве



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Одличан разговор, с тим што морам да кажем да се не слажем са о. Арсенијем по питању менструалног циклуса где каже да жена када има циклус не треба да се причешћује. 

 

Негде овде је био текст Светог Григорија Двојеслова који баш говори о овоме. Ако зна неко где је нека га постави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Одличан разговор, с тим што морам да кажем да се не слажем са о. Арсенијем по питању менструалног циклуса где каже да жена када има циклус не треба да се причешћује. 

Око тога су мишљења баш подељена и никако да се усагласе, да бисмо ми жене коначно биле начисто шта треба да радимо. Ипак је то циклус, дакле понавља се и варира од жене до жене по учесталости. И није фер да будемо ускраћене за причест и да се радујемо са осталима у храму на велике празнике само зато што природа иде својим током. Довољно је што смо кажњене да у мукама доносимо на свет нови живот. Ваљда заслужујемо неку повластицу :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Одличан разговор, с тим што морам да кажем да се не слажем са о. Арсенијем по питању менструалног циклуса где каже да жена када има циклус не треба да се причешћује. 

 

Негде овде је био текст Светог Григорија Двојеслова који баш говори о овоме. Ако зна неко где је нека га постави.

 

 

Ево текста, окачих и на насловну сајта

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D1%83%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B3%D1%80-r4542

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Подгорици је у Духовном Центру 07.11.2014.(недјеља), монах Арсеније (Јовановић), сабрат Манастира Острога, у препуној сали, одржао предавање на тему  ”Дјевичанство некад и сад”.

 

Извор: Манастир Острог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Подгорици је у Духовном Центру 07.11.2014.(недјеља), монах Арсеније (Јовановић), сабрат Манастира Острога, у препуној сали, одржао предавање на тему  ”Дјевичанство некад и сад”.

 

Извор: Манастир Острог

 

 

Није нека битна ствар али биће да је грешком стављен 11. месец а не 12., пошто отац Арсеније одмах на почетку помиње да се налазимо у посту а такође и 07.11. није била недеља него петак. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Монах Арсеније Јовановић одржаће у Аустралији серију предавања „Православље у савременом свету“

arsenij%D0%B5-niksic-2012-1-e14187493941

 

Монах Арсеније Јовановић, сабрат манастира Острога, одржаће у Аустралији серију предавања „Православље у савременом свету“. Његово гостовање у Митрополији аустралијско-новозеландског сајт ове Митрополије најавио је на сљедећи начин:

%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%ORTHODOXY IN THE MODERN WORLD

 

ПРАВОСЛАВЉЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

 

Предавач: монах Арсеније (Јовановић), сабрат Манастира Острог.

Монах Арсеније – писац, музичар, уметник, рођен Александар Јовановић у комунистичком Београду, долази у посету Аустралији са серијом предавања.

У млађим годинама, животни мото њему и њему сличним био је: секс, дрога и рок-ен-рол; живи брзо, умри млад и буди леп леш.

Дипломирани стоматолог, одрастао је у Београду и преживео бурне године тадашње рок сцене, пре него што се преселиo у Њу Јорк Сити, где проводи наредних 7 година живота. Потом схвативши да кад се надуваш хашиша, узмеш гитару, кренеш у свој свет, да тај свет је само један корак до суицида.

По замонашењу, проводи године на Светој Гори Атонској, у Манастирима Острог, Високим Дечанима, Црној Реци у самоћи и вративши се у Манастир Острог.

Данас, веома чест предавач по Србији и Црној Гори а преко радио ”Светигора” доступан и дијаспори, монах Арсеније је гостовао и у Штокхолму и Лондону

 

http://www.mitropolija.com/monah-arsenije-jovanovic-odrzace-u-australiji-seriju-predavanja-pravoslavlje-u-savremenom-svetu/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од JESSY,
      Гост у студију радија Светигора био је протојереј Јован Милановић, ректор богословије „Свети Арсеније сремац“ који претходно служио Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
      „Црква Божија је велики брод“ рекао је карловачки прота наставивши своју метафору „један морнар је на палуби, други у потпаљубљу али су сви на истом задатку да поведу пут ка Царству Небеском“ објашњава прота говорећи о значају богословских школа у наше вријеме.
      „Ми смо позадинци јер припремамо војнике који ће ићи у прве борбене редове“ рекао је ректор Милановић нагласивши да је велика одговорност ан професорима богословија јер „ипак све зависи како их наоружамо, које знање ће понијети из наше школе.“
      У разговору је нарочито било веза између Црне Горе и Срема. „Једно је тијело – Српски Сион и Српска Спарта“ наглашава отац ректор додавши да су Цетиње и Сремски карловци испрелетени кроз историју.
      „Сремски Карловци су везани и за Светог Петра цетињског гдје је он хиротонисан“ подсјећа отац Јован и наглашава да су Карловци језгро и стјециште, не само црквене просвете и катедре, већ и монаштва јер су унаоколо изникли бројни манастири који формилари фрушкогорску свету гору.
      „Црну Гору и Срем повезују и Бранко Радичевић, Сима Милутиновић Сарајлија а Карловачку богословију је походио и свештеномученик Ристо Јарамаз“ рекао је отац Јован и нарочито подсјетио да је овај свештеномученик из Другог светског рата у своје вријеме писао и стихове, тако да је он један од пјесника Карловачке богословије.
      https://mitropolija.com/2021/07/19/rektor-karlovacke-bogoslovije-o-jovan-milanovic-crnu-goru-i-srem-vjecno-povezuju-sveti-petar-cetinjski-i-sveti-arskenije-sremac/
       
    • Од obi-wan,
      Еви да и једну овакву тему отворимо, мислим да је већ добро време.
      Овде, `нако форумски, можемо да све то непроцењиво благо мало по мало сакупљамо и њиме гостимо душу.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са надом у вјечни живот и васкрсење Епархија бихаћко-петровачка обавјештава своје вјернике и цјелокупну јавност да је дана 7. децембра 2020. године, на спомен свете великомученице Екатерине у Манастиру Глоговцу пострадао дугогодишњи монах и сабрат Манастира Глоговца Стефан (Ачић). 

      Монах Стефан, у свијету Миодраг Ачић рођен је у Инђији 1. августа 1958. године од оца Драге и мајке Милке. Основну и Средњу Школу за кувара завршио је у Инђији. Послије окончаног школовања ступа у радни однос у својој струци у Хотелу „Војводина“ у Новом Саду. Посао кувара обављао је и по приморју, на бродовима, чак и у далеком Ираку. Свој коначни животни пут и циљ Миодраг налази у Манастирској тишини Манастира Илиња гдје бива замонашен на светог првомученика и архиђакона Стефана 2007. године. Тим поводом Миодраг умире за овај свијет а рађа се Стефан, и добија име по светом архиђакону и првомученику Стефану чије ће име носити часно и достојно, те ће га оправдати кончином свога живота. У свезу Епархије бихаћко-петровачке монах Стефан ступа 2012. године и бива причислен братству Манастира Глоговца. Иза тихог, повученог, смиреног монаха, одјевеног у оветшалу расу крила се широкогруда душа препуна љубави према сваком човјеку. 
      У понедјељак 7. децембра 2020. године на спомен свете великомученице Екатерине засијао је још један мученик, монах Стефан, пострадавши у здањима светогеоргијевске Обитељи Глоговчке.
      О опелу и сахрани оца Стефана јавност ће бити накнадно обавјештена. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије са свештенством и монаштвом Епархије бихаћко-петровачке упућује искрено саучешће сестри почившег Монаха Стефана Мири и свим његовим сродницима. 
      Вјечан ти спомен драги у Христу Оче Стефане. 
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...