Jump to content

Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови

Оцени ову тему


Препоручена порука

У Зеленој пустињи III

 

86144376.jpg

 

Монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог припремио је нову репортажу "У Зеленој пустињи". Ово је прва од пет епизода ове приче из тишине

Христос међу нама, драга браћо и сестре!

Да ли се у пустињи може плакати,

да ли се о тишини може говорити,

да ли се у самоћи може радовати?

 

Послушајте репортажу кликом на овај ЛИНК

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Монах Арсеније (Јовановић): "О ропству"

 

Предавање монаха Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог "О ропству" које је одржао на трибини за младе која је 1. јула 2014. године одржана у Острошкој Светињи.

 

http://www.svetigora.com/node/15117

 

(топла препорука)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Зеленој пустињи IV

 

800px-Crna_reka.jpg

 

Монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог припремио је нову репортажу "У Зеленој пустињи". Ово је четврта и последња епизода ове приче из тишине.

Христос међу нама, драга браћо и сестре!

Да ли се у пустињи може плакати,

да ли се о тишини може говорити,

да ли се у самоћи може радовати?

 

Послушајте репортажу кликом на овај ЛИНК

Link to comment
Подели на овим сајтовима

монах Арсеније (Јовановић): Молитва је све

О томе како целог живота траје наш час веронауке, говорио је данас монах Арсеније (Јовановић) сабрат манастира Острог. „Молитва је све, стога је веома важно да се човек обрати у правом смеру, а то је веронаука“, рекао је између осталог о. Арсеније. Да ли смо ми у православном окружењу „уљуљкани“ у вери и да ли је касно да се „под старе дане“ крене са катихизисом, само су нека од питања којих смо се дотакли.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Монах Српске православне цркве, отац Арсеније (Јовановић) из манастира Острог у Црној Гори, гостовао је на телевизији Републике Српске и изнео занимљиве ставове о женама. Он је у знатној мери похвалио муслиманке, а кудио хришћанке, Српкиње. 

monah-arsenije.jpg

Монах Арсеније (принтскрин Јутјуб)

Говорећи о разводима, он је казао да је и раније било развода, али не у толикој мери као данас.

– Људи више немају осећаја за жртву, за љубав, да претрпе мало. Он се разводи овако – рекао је пуцнувши прстима.

На примедбу водитеља да је можда телевизии крива, одговроио је да није.

– Телевизија је Божји дар. Бог је дао човеку, телевизију, али садржај је битан. Као нож, можеш да га употребиш да исечеш хлеб и нахраниш брата,  а можеш да га закољеш. Тако и телевизија. Све зависи од људи који раде на њој. Телевизија може да буде феноменална ствар, да се едукује човек. И интернет и све. Али ми грешимо, радимо ствари на тим медијима које нису добре и онда кажемо – телевизија је крива. Ма није телевизија крива, него су криви изопачени људи који воде телевизију. Погрешни програми – казао је монах Арсеније.

Он је рекао да је посебна прича моде како треба изгледати и кретати се улицама.

– То је страшно. Некад се ми хришћани спрдамо тако, па кажемо „Види ове муслиманке забрадиле се, шта изигравају“. Па како шта изигравају? Ма они спасавају своје девојке, своје жене. Једно друштво зависи од здраве жене, од здраве чедне и моралне девојке. Зашто кажу да Немци не могу ништа Турцима у Немачкој? Сачували су своје жене. Оне су се обукле, можда необично за ово друштво, али она ипак чува неку своју чедност, неки свој морал. А погледајте младе хришћанке овде по Београду, Подгорици и овим крајевима. Исцепане, огољене, избушене, истетовиране… Па шта су то? То је све само реч – приђи, стави руку на мене, и води ме где хоћеш – тумачи монах Арсеније.

Он каже да не може да верује да је нешто друго у питању кад је „она скроз гола и има у пупку пирсинг“.

– Кад јој се све види. Данас је та мода тесних фармерки. Па онда боље да изађе гола, то је толико приљубљено да јој се сваки телесни набор види. И то више уствари уопште није привлачно. И ја сам мушкарца, мени је увек било привлачније да видим девојку онако у хаљини, па мало да замишљам како је то. Нема тајне. Зна се кога ће привући таква девојка. Онога ко је још јефитнији од ње. Она већ изабира човека кога неће волети и од кога ће се развести једног дана, па алиментација, деца… – сматра монах Арсеније.

 

 

 

http://www.pravda.rs/2014/09/23/video-poslusajte-kako-srpski-monah-hvali-muslimanke-a-kudi-hriscanke/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Монах Српске православне цркве, отац Арсеније (Јовановић) из манастира Острог у Црној Гори, гостовао је на телевизији Републике Српске и изнео занимљиве ставове о женама. Он је у знатној мери похвалио муслиманке, а кудио хришћанке, Српкиње. 

 

Цела емисија

 

 http://www.youtube.com/watch?v=sGBECvHF5EQ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

заиста предиван видео са оцем Арсенијем ! Хвала !!!!!

Послато са GT-S6102 користећи Тапаток 2

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво,нити су све забрађене жене-симбол сваког морала и честитости нити су разголићене жене-одмах курве.Па ово је страшно.

" Види се сваки телесни набор на панталонама" ово је већ....онако за једно подпитање...али бих волела,лично да поставим оцу Арсенију.

Већ 15 година носим искључиво сукње.Нити један једини пут,ниједан парохијан мога супруга није ме видео у фармеркама.

Разлог-непријатно ми је да носим фармерке,али,срамота је на овај начин нас квалификовати као моралне чистунице или курве...заиста.

Радо слушам неке његове емисије,поготово путописе.Има јако лепих снимљених разговора али забога,овом човеку прети опасност да почне да се бави стварима које нису за једног монаха.

Што се мене тиче,мој лични став је,да је ова емисија тотални промашај и да треба да се држи онога што зна да ради а телесне наборе на панталонама да остави младићима да се баве тиме,да се људи жене и удају девојке ;)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво,нити су све забрађене жене-симбол сваког морала и честитости нити су разголићене жене-одмах курве.Па ово је страшно.

" Види се сваки телесни набор на панталонама" ово је већ....онако за једно подпитање...али бих волела,лично да поставим оцу Арсенију.

Већ 15 година носим искључиво сукње.Нити један једини пут,ниједан парохијан мога супруга није ме видео у фармеркама.

Разлог-непријатно ми је да носим фармерке,али,срамота је на овај начин нас квалификовати као моралне чистунице или курве...заиста.

Радо слушам неке његове емисије,поготово путописе.Има јако лепих снимљених разговора али забога,овом човеку прети опасност да почне да се бави стварима које нису за једног монаха.

Што се мене тиче,мој лични став је,да је ова емисија тотални промашај и да треба да се држи онога што зна да ради а телесне наборе на панталонама да остави младићима да се баве тиме,да се људи жене и удају девојке ;)

 

Svasta prica monah ali razumljivo je da covek posle 25 godina u manastiru izgubi dodir sa realnoscu. Uostalom kako danasnji momci mogu da znaju sta dobijaju ako ne vide svaki (ili bar vecinu) telesnih nabora kod devojaka?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Svasta prica monah ali razumljivo je da covek posle 25 godina u manastiru izgubi dodir sa realnoscu. Uostalom kako danasnji momci mogu da znaju sta dobijaju ako ne vide svaki (ili bar vecinu) telesnih nabora kod devojaka?

 

Арсеније мудро збори али превише монашким сленгом и из моншког угла па уме д буде мало проблематично оно што каже.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Монах Арсеније (Јовановић), сабрат манастира Острог, одговарао је данас на бројна и разноврсна питања наших слушалаца. Позивамо вас да нам и даље пишете на адресу електронске поште [email protected] или да своја питања пошаљете на број телефона 0668883141. Ваш Радио "Слово љубве".

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/10/29.10.14_rec_pastira_monah_arsenije_64kbps.mp3

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Вашој пажњи препоручујемо новообјављене ауторске текстове и интервјуе катихете Бранислава Илића, који су објављени у "Православном мисионару", званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за младе, као и у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије:  
      Катихета Бранислав Илић: Псалтир - тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, вандредним професором Православног богословског Факултета Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског
      Др Катарина Станковић и Милена Антовић у интервјуу за "Православље": Сваки глас нова је молитва, свака Литургија прилика за корак ближе вери
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од JESSY,
      Гост у студију радија Светигора био је протојереј Јован Милановић, ректор богословије „Свети Арсеније сремац“ који претходно служио Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
      „Црква Божија је велики брод“ рекао је карловачки прота наставивши своју метафору „један морнар је на палуби, други у потпаљубљу али су сви на истом задатку да поведу пут ка Царству Небеском“ објашњава прота говорећи о значају богословских школа у наше вријеме.
      „Ми смо позадинци јер припремамо војнике који ће ићи у прве борбене редове“ рекао је ректор Милановић нагласивши да је велика одговорност ан професорима богословија јер „ипак све зависи како их наоружамо, које знање ће понијети из наше школе.“
      У разговору је нарочито било веза између Црне Горе и Срема. „Једно је тијело – Српски Сион и Српска Спарта“ наглашава отац ректор додавши да су Цетиње и Сремски карловци испрелетени кроз историју.
      „Сремски Карловци су везани и за Светог Петра цетињског гдје је он хиротонисан“ подсјећа отац Јован и наглашава да су Карловци језгро и стјециште, не само црквене просвете и катедре, већ и монаштва јер су унаоколо изникли бројни манастири који формилари фрушкогорску свету гору.
      „Црну Гору и Срем повезују и Бранко Радичевић, Сима Милутиновић Сарајлија а Карловачку богословију је походио и свештеномученик Ристо Јарамаз“ рекао је отац Јован и нарочито подсјетио да је овај свештеномученик из Другог светског рата у своје вријеме писао и стихове, тако да је он један од пјесника Карловачке богословије.
      https://mitropolija.com/2021/07/19/rektor-karlovacke-bogoslovije-o-jovan-milanovic-crnu-goru-i-srem-vjecno-povezuju-sveti-petar-cetinjski-i-sveti-arskenije-sremac/
       
    • Од obi-wan,
      Еви да и једну овакву тему отворимо, мислим да је већ добро време.
      Овде, `нако форумски, можемо да све то непроцењиво благо мало по мало сакупљамо и њиме гостимо душу.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...