Jump to content

Монах Арсеније (Јовановић) предавања, текстови

Оцени ову тему


Препоручена порука

Jasno vidimo da savremena psihoterapija vuce svoje korene iz hriscanstva,obzirom da se odrekla duhovnog pogleda i na coveka gleda samo kao na materiju i telo, pokusava da ga izleci prvenstveno materijalnim sredstvima-lekovima.Pravoslavna psihoterapija ima puno uspeha u lecenju psihicki obolelih osoba,jer coveka gleda realno,kao stvorenje koje se sastoji od tela i duse.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није грех лечити се

свети Теофан Затворник

из књиге Како се молити за оболеле

https://www.pouke.org/forum/topic/13099-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%85-%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B5/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Od autora knjige "Bog i rokenrol" jedno odlicno predavanje.

http://www.svetigora.com/node/9726

i ja sam ga odslusao danas, predavanje izuzetno, malo na kraju mi se nesvidja ali osim toga jedno od boljih koje sam cuo u skorije vreme. ne toliko zbog same teme (mada i to svakako) vec koliko daje jasan uvid u ono sta Pravoslavlje jeste. amin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...
  • 2 weeks later...

Монах Арсеније (Јовановић): "Од прапочетка до постмодерне"

Tagged:

75:06 минута (12.9 МБ)

DSC_0048.JPGПредавање монаха Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог на тему "Од прапочетка до постмодерне" које је одржао у суботу 11. августа 2012. године у оквиру Острошких духовних вечери које се суботом увече организују у Горњем манастиру Острог.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...
  • Гости

„БОГ И РОКЕНРОЛ“ pdf_button.png printButton.png emailButton.png

Bog%20i%20rokenrol.jpg        

 

 

 

Пред нама се налази несвакидашње предавање Др Арсенија (Јовановића), сабрата манастира Острог, које је одржао студентима Правног факултета у Подгорици, на тему „Бог и рокенрол“. Свједочећи својим предмонашким животом погубност рокенрола, монах Арсеније навео је мноштво „добрих, али заблудјелих душа“, које је пошаст наркоманије одвела на странпутицу живота, у духовну погибао, а потом и у коначни биолошки крај – смрт.

 

Говорећи о упокојеним члановима некад култне групе „Екатарина Велика“, аутор се дотакао њихових најпрепознатљивијих лица, Милана Младеновића и Маргите Стефановић, свједочећи о њиховим небројеним даровима, чију су злоупотребу платили сопственом младошћу. Жалећи за њиховим прерано угашеним животима и имајући, и дан данас, велику љубав према њима, монах Арсеније својим предавањем опомиње колико је танка линија између гријеха и врлине, смисла и бесмисла, живота и смрти.    

         Лично прошавши и осјетивши сву бол, празнину и вапај изгубљеног времена, монах Арсеније собом је посвједочио могућност духовног успона из дубине понора ка висотама обожења. Ушавши у свијет Христове надвремене Љубави, дотакавши се Његовог свагда волећег срца, одбацио је старог човјека и присајединио се, покајањем, сузама и евхаристијом, Његовом мистичном Тијелу – Цркви Христовој.    

         Већ пуне двадесет двије године монах Арсеније, живећи манастирским животом, свједочи сву опакост новосвјетских лажних творевина (видљивих и невидљивих), у којима није могуће утемељење у вјечности, а самим тим ни живот испуњен радошћу. Не кријући своје животне странпутице, монах Арсеније, сада испуњен Христовим смислом, о свему томе говори на занимљив, природан и духован начин, не бјежећи од тога да ствари назове правим именом, како би они који га слушају, и који ће га тек слушати, увидјели да се иза рокенрола, порнографије и наркоманије крије нико други до сам Нечастиви, који својом варљивом заводљивошћу одвлачи у понор непостојања.   

   

         Имајући пред собом судионика тужних судби некадашњих „идола“ српске и југословенске омладине, не можемо а да не увидимо како све што блиста нужно не мора и да сија. Треба само, на вријеме, да отворимо очи, како не би било прекасно, како за нас, тако и за оне које волимо. Отац Арсеније ће нам у томе непроцјењиво помоћи.   

 

 

 

 

                                                                                     Милош Ернаут

 

 

 

 

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 "сада испуњен Христовим смислом, о свему томе говори на занимљив, природан и духован начин, не бјежећи од тога да ствари назове правим именом, како би они који га слушају, и који ће га тек слушати, увидјели да се иза рокенрола, (...) крије нико други до сам Нечастиви"

 

- eto. sva sreća pa ne slušam rok, nego metal. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

http://www.svetigora.com/node/12378

 

Одлично предавање. Ко има времена нека послуша.

П.С. Нисам сигуран да ли је већ неко раније поставио. Ако јесте, бришите. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

http://www.svetigora.com/node/12378

 

Много интересантно предавање, са покривених неколико тема, које су, по мом мишљењу, веома битних за данашњи свет у ком живимо.

 

Пре него неко крене да баца дрвље и камење на овог монаха због неких од ставова, предлажем да прочита нешто о његовом претходном животу и о његовим квалификацијама да говори о одређеним темама. То не значи да неко треба да се сложи у свему са њим (ни ја се не слажем у свему са њим), али би било корисно за схватање његове перспективе.

 

Заиста, најтоплија препорука, и за оне који ће се сложити, и за оне који се неће сложити са њим.

 

http://www.svetigora.com/audio/download/12378/18.02.2013_KATEDRA_o.Arsenije%20Jovanovic_Ima-li_Boga_u_21_%20vijeku.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Вашој пажњи препоручујемо новообјављене ауторске текстове и интервјуе катихете Бранислава Илића, који су објављени у "Православном мисионару", званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за младе, као и у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије:  
      Катихета Бранислав Илић: Псалтир - тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, вандредним професором Православног богословског Факултета Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског
      Др Катарина Станковић и Милена Антовић у интервјуу за "Православље": Сваки глас нова је молитва, свака Литургија прилика за корак ближе вери
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 21. јула 2021. године, када Црква молитвено прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму посвећеном овом дивном Божијем угоднику у Прокупљу.

      Преосвећеном Владики саслуживали су свештеници и свештеномонаси из више Епархија Српске Православне Цркве.
      Благолепију службе допринело је појање хора прокупачког храма.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
      Његово Преосвештенство надахнутим словом говорио о данашњем празнику.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од JESSY,
      Гост у студију радија Светигора био је протојереј Јован Милановић, ректор богословије „Свети Арсеније сремац“ који претходно служио Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
      „Црква Божија је велики брод“ рекао је карловачки прота наставивши своју метафору „један морнар је на палуби, други у потпаљубљу али су сви на истом задатку да поведу пут ка Царству Небеском“ објашњава прота говорећи о значају богословских школа у наше вријеме.
      „Ми смо позадинци јер припремамо војнике који ће ићи у прве борбене редове“ рекао је ректор Милановић нагласивши да је велика одговорност ан професорима богословија јер „ипак све зависи како их наоружамо, које знање ће понијети из наше школе.“
      У разговору је нарочито било веза између Црне Горе и Срема. „Једно је тијело – Српски Сион и Српска Спарта“ наглашава отац ректор додавши да су Цетиње и Сремски карловци испрелетени кроз историју.
      „Сремски Карловци су везани и за Светог Петра цетињског гдје је он хиротонисан“ подсјећа отац Јован и наглашава да су Карловци језгро и стјециште, не само црквене просвете и катедре, већ и монаштва јер су унаоколо изникли бројни манастири који формилари фрушкогорску свету гору.
      „Црну Гору и Срем повезују и Бранко Радичевић, Сима Милутиновић Сарајлија а Карловачку богословију је походио и свештеномученик Ристо Јарамаз“ рекао је отац Јован и нарочито подсјетио да је овај свештеномученик из Другог светског рата у своје вријеме писао и стихове, тако да је он један од пјесника Карловачке богословије.
      https://mitropolija.com/2021/07/19/rektor-karlovacke-bogoslovije-o-jovan-milanovic-crnu-goru-i-srem-vjecno-povezuju-sveti-petar-cetinjski-i-sveti-arskenije-sremac/
       
    • Од obi-wan,
      Еви да и једну овакву тему отворимо, мислим да је већ добро време.
      Овде, `нако форумски, можемо да све то непроцењиво благо мало по мало сакупљамо и њиме гостимо душу.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја. Овим ријечима, духовним пјесмама испраћамо из овог живота у нови живот новопретсвљеног слугу Божјег јеромонаха Исака, сабрата Цетињског манастира, који је у својим младим годинама ријешио да служи Господу. Били су отворени пред њим разни путеви овога живота овоземаљскога. Фино се образовао, био и професор једно вријеме, али је служба Богу била нежто што је за њега било најдрагоцјеније. И он се опредијелио да прими монашки постриг.

       
      Дошао је у Цетињски манастир, познавао је покојног оца Луку и раније, и постао сабрат Цетињског манастира. И код нашег духовника блаженопочившег Митрополита Амфилохија нашао мир својој души. Нашао је оно што је најдрагоцјеније на овоме свијету – Христа Господа. И вјерно и до краја свога живота служио Господу у монашком и свештеном чину.
      Био је даровит човјек. Не само што је имао лијепо образовање, него је стекао и дарове Светога Духа па је разумијевао свакога човјека. Разумијевао је овај живот. И није много марио за овоземаљски живот, колико ће живјети, него како ће дане свога живота проживјети и чиме ће их испунити. Био је молитвен човјек, тих, повучен… Али, духовно веома богат.
      Добио је доста рано тешку срчану болест која га је дуго мучила. По неколико пута је био близу смрти, али то њега није мијењало. Увијек је био прибран, спокојан и спреман да оде у наручје свога Господа. Није правио од своје болести, као што то људи чине, неког великог баука. Знао је да у овоме животу човјеку то следује: и болести и болови. А он је био изнад тога и увијек се знао нашалити, што је својствено монасима који радосно служе Господу и добијају радост коју Бог улива у њихова срца.
      Он је увијек био спреман да унесе ведрину у сваки сусрет и да то зачини и духовном поуком, коју је лагано саопштавао. Не са неке висине, него увијек скромно као најскромнији од свих нас.
      Имао је једну тему којом се често занимао. То је одлазак из овога свијета. Мислио је на овај дан па је говорио о последњем времену знајући да свакога од нас и прије коначнога краја овога свијета и вијека, чека овај последњи час. Па су се многи људи збуњивали и мислили да он само прича о крају свијета. Наравно, и о томе је мислио, јер овај свијет како је настао, тако ће једнога дана да се преобрази у нови свијет. И долази крај овога свијета, као што говори Свето писмо, царство овога свијета постаће Царство Божије у једном моменту. И он је мислио на тај час, па га је братија цетињска звала Исак Последњих времена. А то је била добра опомена свима да мисле на свој крај. Оно што је наш народ знао увијек: да се треба сјећати последњег дана и часа. Умрлог часа, како то наш народ говори. И безуман је човјек који не помишља на исход из овог свијета.
      Наравно, он је о томе говорио са надом, јер за њега исход из овога свијета је значио коначно сједињење са Христом коме је служио кроз овоземаљско распеће. И кроз ову болест коју је носио и ккоју је трпио, он се сједињавао са Христовим распећем да би добио удио у Христу васкрсломе, да би га Господ удостојио да постане причасник Његовога Васкрсења и Његобе побједе над смрћу.
      Овај тихи и честити монах и посвећени свештенослужитељ Христов поживио је међу нама ненаметљиво и скромно. И тако и одлази из овога свијета. Али оставља диван спомен, свијетли спомен гдје је год био – и у Цетињском манастиру, и у манастиру Дајбабе гдје га је стигла његова болест и његов крст који га је смирио и вратио у манастир његовога пострига и своме духовнику Митрополиту Амфилохију. И ту је, поред ћивота Светога Петра Цетињскога проводио последње године свога живота. Одлазу по нашем осјећању прерано, али Бог зна зашто га узима у овом времену. А ми имамо осјећај да се он лијепо спремио и да се, и поред тога што ми тугујемо и поред тога што имамо ту мисао да прерано одлази. Имамо ипак дубље осјећање да је он испунио смисао свога живота овдје на земљи, па је пожурио.у наручје своме Господу.
      Данас се сабрасмо овдје, иако у овим тешким временима ове опште болести а и општих немира, и у нашој отаџбини и у цијелом свијету, да се с њиме опростимо, да се помолимо Богу за његову душу, да га испратимо са молитвеним пјесмама и да му пожелимо благословен исход из овога живота. Да га Господ прими у своје живоносно крило и да га смјести у рај неувенљиви, у своје вјечно Царство јер се он везивао само за Христа и Његово Царство, Њему посвећујући своје мисли и своју душу, своје срце и своја осјећања.
      Нека га Господ награди за његову вјерност, за његове трудове, за његову истрајност, за његову непоколебљивост у болест, што није никада одустао. Мирно се упокојио примивши Свете тајне сјединивши се са Господом и радо кренуо на овај пут у нови живот.
       
      (Бесједа на опелу и сахрани оца Исака Симића, сабрата Цетињског манастира у манастиру Добрска ћелија, 8. марта 2021. године)
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...