Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
чтец Филип

„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

0017-02-12.jpg

Проф. Др Јован М. Фундулис

БИБЛИЈСКА ЧИТАЊА

Читања на светој литургији и изван ње читају се рецитативно. То је предањски начин читања свештених текстова, који, сем што читање смешта у целокупну мелодичну климу богослужења, доприноси и томе да се текст боље чује и да буде упечатљивији.

У рукописима Јеванђелистара, у Праксапостолима и Паримејницима, постоје знаци који регулишу начин мелодичног читања, односно где треба да се подиже и спушта глас, где да се праве мале или велике паузе, итд. Данас се мелодично читање упражњава према наслеђеном обичају, без икаквих знакова, те се зато често претвара у појање или лоше декламовање. Паримије се читају рецетативно, али интонацијом која се приближава читању, Апостол више рецитативно, а Јеванђеље још више. Постоји, дакле, једна усходна лествица ка читању Јеванђеља које представља врхунац.

Јеванђеље у свим случајевима чита свештеник, изузев на светој литургији, када се, очигледно због обима сабрања, уступа ђакону да би се прочитало са амвона. Имамо сведочанства која показују да је и у овим случајевима (на литургији) Јеванђеље читао свештеник из олтара или епископ са горњег места, а да је ђакон са амвона понављао за њима стих по стнх свештеног текста.

Апостол и паримије читају чтечеви. Институција чтеца се данас у нашим црквама полако губи, те зато читање често бива неодговорно и обично без претходног припремања.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

P4170004.JPG

Проф. Др Јован М. Фундулис

ПРЕДКАЂЕЊЕ

Као што смо рекли и напред када смо говорили ο проскомидији, светој литургији, као и свим светим тајнама, претходи кађење које чини свештеник. Ово кађење има смисао припреме и освећења простора, као и целог сабрања. Ако се света литургија служи у наставку јутрење, кађење бива на славословљу. Ако претходе часови, онда се кађење врши на крају шестог часа. Ако има предчитање или се поје полијелеј, тада се кади пред крај предчитања или појања полијелеја. Кади се жртвеник, а са царских двери иконе, храм и народ.

На архијерејској литургији кађење не бива на овом месту, него пред почетак архијерејске литургије, односно на входу, после уласка архијереја у олтар.

На литургијама на којима саслужује више свештеника, подражава се пракса архијерејских литургија, односно предкађење обично бива после входа, иако се литургијски не може оправдати. У овом случају нема кађења пред почетак литургије.

Ђакон или ђакони приликом предкађења, као и на херувици, заузимају место наспрам свештеника који кади часну трпезу и простор испред царских двери (солеја).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

Проф. Др Јован М. Фундулис

„БЛАГОСЛОВЕНО ЦАРСТВО..."

Овај почетни благослов свагда говори началствујући свештеник, правећи Јеванђељем знак крста на часној трпези (на антиминсу). Не подиже Јеванђеље, јер је то супротно предању.

На Пасху и током Светле недеље (као и у среду пред Вазнесење) одмах после овог почетног возгласа свештеник поје три пута „Христос васкрсе...", а хор поје завршетак тропара, затим га шест пута поју певнице (наизменично), док свештеник говори стихове „Да васкрсне Бог...", итд. Последње „Христос васкрсе..." певају по пола свештеник и певница. У току појања „Христос васкрсе..." свештеник кади около свету трпезу, жртвеник, а у време трећег „Христос васкрсе..." кади испред. У остале пасхалне дане од Томине недеље до уторка пред Вазнесење, „Христос васкрсе..." поје се трипут, једанпут свештеник и двапут хорови (певнице).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

proslavljena-ktitorska-slava-manastira-hilandar-2011-2.jpg

Проф. Др Јован М. Фундулис

ВЕЛИКА ЈЕКТЕНИЈА

Велику јектенију или „мирну", по почетној фрази,,У миру Господу се помолимо", говори најстарији ђакон.

Прозба „За благочестиве и православне хришћане" не говори се. Ова прозба је, из разумљивих разлога, током турског ропства заменила прозбу за цареве. Она не постоји у познатим рукописима ни у старим штампаним издањима.

Прозба за архијереја се говори у оном облику у коме се налази у свим Служебницима и Евхологијима: „За епископа нашега (име)...". Додавање речи „оца" испред „епископа" је непотребно. Ово важи и за „Најпре помени Господе...", као и за сва слична места.

Прозба за цара и војску треба да гласи овако: „За оне који су на власти и за христољубиву војску Господу се помолимо". Прозба „За сваку власт у нашој држави и за нашу христољубиву војску на копну, у ваздуху и на мору и за оне који чувају нашу отаџбину" у најмању руку је празнословље.

На сваку прозбу народ - певница одговара речитативно „Господе, помилуј". „Амин" се говори само после возгласа. На „Заступи, спаси... благодаћу Твојом" увек се одговара са „Господе, помилуј", а не са „Амин", као што то неки погрешно чине.

ирвор фотографије

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Анђелски свет је УНИСОНИ.Људски свет је полифони.

Људски свет је створен као полифони,али је то протолошки свет,у зачетку,

а он је требао да се преобрази у есхатолошки свет,коначни-УНИСОНИ.

У Литургији та два света постају ЈЕДНО-УНИСОНИ-јер и људи и анђели

певају једним срцем,једним устима победничку песму.Нема више

полифоније(она је ДОКАЗ отпадије и потраге,ентропије,раздвајања,

декаденције,колико људи,толико мелодија),све постаје унисоно,јер већ у следећем тернутку све

постаје ПРИЧАСНО.Анђели се причешћују Богочовеком тако што га НОСЕ,

а ми се причешћујемо Телом и Крвљу.Први свет,анђелски је унисони,

а други свет,људски је полифони.А тајна обожења је у Јединству,

тако што ће Човек узрасти до мере анђела,постати унисон са њима,

да би постао УНИСОН са Богом,кроз Евхаристију.

Значи човек достиже јединство са анђелима,постају унисоно Тајинство,

а након тога постају унисоно Тајинство са Христом.

Створивши људски свет,Бог га ствара као полифонију,склад сагласја.

Али то је тек почетак.Уласком греха и смрти(тј. небића),свет од

полифоније иде ка дисхармонији,а од ње ка КАКОМОНИЈИ(потоп).

Доласком Христа свет постаје ЈЕДАН,унисон,како ?

Тако што је Христос један глас,који ја сада изрецив(Логос-који не противречи сам себи

различитим "мелодијама"),Глас који обитава сада и овде,кроз

Литургиски сусрет,откривење и заједничарење(Причешће).

Дух Свети је ИСОН,Тајинство будућег века,оно које ће доћи,које је сада неизрециво

Отац је Будући век Тишине,("када ме више ништа нећете питати").

Овај наш век,живот,је век дијалога,када ми питамо,а Он одговара.

Тај литургијски дијалог је дијалог СВИХ,УНИСОНО са Богом.

То је оно свенародно питање,вапај,и ненаметљива радост-Господе помилуј!

А одговор Бога је свештено-свенародно ЗАЈЕДНИЧКО,УНИСОНО-АМИН!

Зато је унисоно,у једном гласу ЈЕДИНО ПРЕДАЊСКО.Живо одговарање свих у један глас.

А полифоно је навика,и погрешно,традиционално,јер ту свако има "своју" мелодију,ритам,упаде,пузе итд.

У полифоном певању,све остаје само људско,јер богослужбено

појање јесте једним устима са ким ? Па са анђелима и Богом,који су унисони.

Значи унисоно је једино предањско,Црквено,без обзира што се људи спасавају

и полифоним певањем.И да остане полифоно Црква неће пропасти.Осиромашиће.

Полифонија је световно певање,уметничко,културолошко,које сведочи

чежњу за Њиме,или неким,нечим другим.А остварење те Целине је искључиво у Литургији.

А у Литургији унисоно,постаје стварност,Царства Божијег,сада и овде.

Полифоно је уметност,унисоно је символ и стварност и Тајинство,Живота и Уметности.

Унисоно нас Литургише,а полифоно култивише.Унисоно је повратак у Царство,

а полифоно је повратак у овај свет,и певајући полифоно ми

позивамо да сви буду УНИСОНО,на следећој Литургији.И да славимо Бога како доличи

МЕСТУ и ПРИЛИЦИ.У Цркви унисоно,на сцени полифоно.

А све у славу Бога,и љубав међу нама!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Takodje za invalide decu i odrasle nepokretne sa telesnim ostecenjem ukoliko postoji izrazena zelja da se Liturgija odrzi u domovima i tamo gde oni organizovano borave i zive

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

421358_357297757637585_208704085830287_1114070_2065935313_n.jpg

Проф. Др Јован М. Фундулис

ВХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ

Вход или вход са Јеванђељем (термин „вход Јеванђеља" је погрешан) или, према најновијој терминологији, „мали вход" („μικρά είσοδος"), када се поју антифони бива на трећем антифону и, пошто се на кратко прекине његово појање, ђакон изговара речи „Премудрост, смерно стојмо!", а затим се наставља антифон са входним, тропари и „Слава и сада", као његов завршетак. Када се поје изобразитељна, вход бива на „И сада" блаженстава (богородичан), које се поје спорије.

Вход се не врши преко целог храма, него према старом чину, који се још држи у словенским Црквама и у Светој Гори, бива у предњем делу храма (око солеје). Молитву входа свештеник не говори у ходу, него пошто стане на средину храма. После молитве входа благосиља се вход и говори се „Премудрост, смерно стојмо!". На литургијама на којима саслужује више свештеника ђакон улази у олтар, полаже Јеванђеље на свету трпезу и кади свештенике који улазе. Тада, као што смо рекли, сви свештеници поју входноје и учествују у појању тропара, кандака и трисвете песме. Α ако служе само свештеник и ђакон, не учествују у појању.

извор фотографије

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

mg_1128.jpg?w=478&h=319

Проф. Др Јован М. Фундулис

ТРИСВЕТА ПЕСМА

Трисветој песми претходи молитва „Боже свети...", после позива од стране ђакона („Господу се помолимо"). Следи возглас „Јер си свет...". Свештеник у молитви тражи да се заједница удостоји да поје трисвету песму. Када се молитва говори у току појања трисвете песме долази до инверзије и у погледу прозбе и у погледу места возгласа, који некад претходи молитви, а некад долази иза молитве.

У току првог трисветог свештеници уз односни дијалог („Заповеди... - Благословен... - Благослови... - Благословен си...") одлазе на Горње место и остају тамо стојећи током појања трисвете песме, Алилуја и читања Јеванђеља, а седе за време читања Апостола и проповеди. У трону синтроноса седи само локални епископ, док свештеници седе са стране, десно и лево од трона, према чину. Само се свештеник који началствује креће испред свете трпезе у току појања Алилуја да благослови читача Апостола и кађење, да прочита молитву пред Јеванђеље и да благослови јеванђелисту, односно ђакона који ће прочитати Јеванђеље.

У току читања Јеванђеља само он (началствујући) стоји на царским дверима, слуша, преузима Јеванђеље, полаже га на свету трпезу и враћа се на своје мето, где седи да чује проповед. После тога сви свештенослужитељи се враћају на своја места око свете трпезе.

Овај поредак се чува и када бива саслуживање или када служи један свештеник.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима







Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

молим администрацију да убаци 8. и 9. епизоду горе где су 6. и 7. не знам зашто се не виде он лајн као ове остале...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...