Ленка* 4009 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 Ма све то зависи од детета до детета... Моја Магдалена има 3,5 и уопште није љубоморна на сестрицу од 5 месеци. Баш напротив. За бебу смо је припремали, причали како ће да се роди и да живи са нама, како ћемо сви да је волимо... Нисмо имали сличних проблема ни кад је била млађа, кад су друга деца у питању. За разлику од наших комшија преко пута а и остатка фамилије са спрата ниже који су имали дебео проблем, а радили су исто што и ми. Цитат Share this post Link to post Share on other sites
nishizawa 2839 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 Свако дете је прича за себе... Не верујем да је неко ко има петоро деце спремнији и искуснији у целој тој причи од некога ко је тек добио прво... 2 Александрида and pink panter је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Милан Меденица :) 4207 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 Не верујем да је неко ко има петоро деце спремнији и искуснији у целој тој причи од некога ко је тек добио прво... стварно? како то? 1 kirios1 је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Лидија Миленковић 14114 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 Свако дете је прича за себе... Не верујем да је неко ко има петоро деце спремнији и искуснији у целој тој причи од некога ко је тек добио прво... Наравно да је свако дете прича за себе, као и што је свако од нас непоновљива јединка, али из свог искуства могу да кажем да сам са много мање стреса ( баш због стеченог искуства) подизала млађе дете (које, узгред буди речено, данас пуни 22 године, љуби га мајка), него старије. 4 ВИЛМА, Милан Меденица :), horatio and 1 члан је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Лидија Миленковић 14114 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 Гледам овог нашег Василија (1 год. и 4,5 мјесеца) како реагује када ми се приближи неко друго дијете и кад при томе не обраћам пажњу на њега. Негодује, буни се, кмези, прилази и утрпава ми се у крило. Како ли он то доживљава у својој главици кад тако реагује? Кажите ваша искуства. Недавно ми је пријатељица пустила снимак са крштења свог синчића. До тад се мали даса играо не обраћајући пажњу на нас, али видевши да његови мама, тата, бабе, деде и остали држе, мазе, љубе неко дете (несхватајући да је то он, само пре две године), почео је да бесни и да захтева да искључимо снимак. Било је то за њега веома трауматично искуство. 1 Милан Меденица :) је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
ВИЛМА 2074 Пријави поруку Написано Јун 24, 2012 ... али из свог искуства могу да кажем да сам са много мање стреса ( баш због стеченог искуства) подизала млађе дете... него старије. likefaceeeeeeee Имам исти утисак. Код првог детета све је велики (и често непотребни) стрес, најмања ситница је разлог за панику, али већ са другим дететом искуство одува панику и ниво стреса се драстично смањује. 1 Лидија Миленковић је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Драган άσημος :) 1348 Пријави поруку Написано Јул 5, 2012 Често дјете у узрасту 1 год. и 4-5 мјес. дира нешто што није за њега. Све га интересује. Ја лако изгубим стрпљење (иако имам силну жељу да све рјешавам без галаме и батина) одвраћајући га од тога, „запали ми се живац“ и почнем да галамим или онако у љутњи дохватим га. Тучете ли дјецу или све рјешавате причом? Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Драган άσημος :) 1348 Пријави поруку Написано Август 5, 2012 И ј'опет гледам овог нашег малог Василија који ускоро пуни 18. мјесеци. Гледам љутњу коју испољава кад нешто не може да уради, кад му се не допушта да нешто уради, кад му се не да нешто што он хоће, тј. кад нешто није по његовој вољи. Плаче, гризе шта стигне, ваља се по поду, кмези... Гледам га данас и питам се како да реагујем, шта да му радим? Да га игноришем и пустим да га прође, да галамим, да га бијем или нешто четврто не знам ни сам. Како ви реагујете? Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Лидија Миленковић 14114 Пријави поруку Написано Август 6, 2012 Мојим дечацима сам смирено и једноставним речима објашњавала кад нешто не може, зашто не може. Ако би босле тога наставили да вриште, рекла бих им да ће да их заболи грло, па неће моћи да се играју, и трудила се да оставм утисак да их игноришем. Истовремено сам покушавала да им ДИСКРЕТНО одвучем пажњу на нешто друго. 6 kirios1, Драган άσημος :), w.a.mozart and 3 осталих је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Sanela 4 Пријави поруку Написано Август 6, 2012 Истовремено сам покушавала да им ДИСКРЕТНО одвучем пажњу на нешто друго. То је решење, ускратити нешто је пола посла, ако се не нађе корисна замена за ускраћено пропада и онај претходни труд. Ми најчешће немамо воље или времена за озбиљно бављење својом децом и тај недостатак покушавамо да надоместимо чиме непримереним, најчешће новцем и безразложним наградама. 2 Лидија Миленковић and Vecana је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
ВИЛМА 2074 Пријави поруку Написано Август 6, 2012 Напади беса су нешто нормално и развојно, јављају се у другој години, и зависно од детета, могу се повремено јављати, до пете године. Дете када је фрустрирано не зна шта ће са својим бесом, па зато и има такве испаде. Како изаћи на крај са нападима беса ? Свако дете је другачије и нема универзалног "рецепта". Углавном највише "упали" игнорисање, јер напад беса је "представа" и одиграва се само пред "публиком": Ниједно дете не бесни кад је само,јер нико неће приметити да је бесно,зар не ? Читала сам много на ту тему, неки предлажу да се дете,кад има напад беса, снажно загрли и не пушта док не престане, да се проба са скретањем пажње на нешто друго, неки предлажу игнорисање. Вика и батине углавном само појачавају напад. Битно је водити рачуна о дететовој безбедности у том моменту, и ако не постоји опасност да се повреди, игнорисати напад док не прође. Касније, зависно од дететовог узраста,разговарати са њим,објаснити му, кратко и јасно, зашто му је нешто забрањено. Временом се напади беса прроређују, јер дете све више разуме и каналише бес на други начин. 3 horatio, SlavicaTB and Тихон је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Драган άσημος :) 1348 Пријави поруку Написано Август 9, 2012 Јесте ли икад размишљали на који начин ђавао може да утиче на дијете? Цитат Share this post Link to post Share on other sites
w.a.mozart 19595 Пријави поруку Написано Август 10, 2012 Јесте ли икад размишљали на који начин ђавао може да утиче на дијете? predlažem ti da upamtiš sledeću misao starca Porfirija Stalno pričajte Bogu o svojoj deci a retko svojoj deci o Bogu 3 Лидија Миленковић, Драшко and SlavicaTB је реаговао/ла на ово Цитат Share this post Link to post Share on other sites
DankaM 4040 Пријави поруку Написано Август 10, 2012 Јесте ли икад размишљали на који начин ђавао може да утиче на дијете? Ja nemam svoje klince, ali često čuvam malog brata (po ocu) od 3,5 godine, i ponekad mi se čini da ima tu nečega Šalim se, jednostavno, neka deca su življa od druge, temperament im je takav; kada moj ćale i njegova gospođa dođu po maleckog, ja sam u fazonu "ja bih da legnem sad" , a brat Gvozden bi još da se igra, i šta ću ja, igram se Ono što preporučujem je da pitate babe i dede kakvi ste supruga i Vi bili kad ste bili mali; vrlo moguće da ste je neko od vas dvoje bio takav, pošto se temperament nasleđuje; možda vam daju neki koristan savet... Klinci brzo rastu, k'o iz vode, brzo će proći njihovo detinjstvo; ne opterećujte se time da li ste idealan roditelj, takvi ne postoje; budite svom detetu dovoljno dobar otac i to je to t4431 Цитат Share this post Link to post Share on other sites
Драган άσημος :) 1348 Пријави поруку Написано Септембар 25, 2012 Какво дјечије понашање вас најчешће, најлакше избаци из такта? Мене, непослушност=спровођење своје воље. Цитат Share this post Link to post Share on other sites
