Jump to content
Зоран

Проблеми деце су одраз проблема породице

Оцени ову тему

Recommended Posts

Naravno da je prisutnost majke u odgoju deteta nezamenljivo, ali ne verujem da nedostatak toga u vasppitanju utice na porast kriminala. Mislim da su uzrocnici televizija, internet, igrice...pogledajte cime se danas deca igraju!!!Igrica je koliko ces vise ubiti ovih ii onih, puskom, nozem ili...Roditelji su s te strane krivi sto dopustaju deci takve stvari, ako roditelji koji rade ,to vreme koliko peovedu sa decom,ma koliko ono bilo, kvalitetno iskoriste mislim da deca nece osecati prazninu i taj nedostatak manifestovati kroz navalentn ponasanje..mislim...

Zivo me zanima koja je bila Bin Ladenova omiljena pc igrica. Koja god da je bila mora da je igrao

bar 10 sati dnevno kad eto danas obara citava oblakodere. poklon

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, пошто су се жене еманциповале и запослиле се у радне организације, друштво је васпитање деце преузело на себе.

Кад би неко баш изгарао око посла неког другог ... Утопија.  0110_hahaha

У прошлости, образовање (школовање) је углавном било доступно малом броју дјеце и то углавном из богатих породица (елите). Већина дјеце је била код куће и нису имала могућност да буду учена тј. да добију академско образовање. Најраније обавезно образовање (школовање) на Западу почиње да се појављује крајем 17-ог и почетком 18-ог вијека у Њемачкој (Пруска). 1964-те године, Џон Калдвел Холт (енгл. John Caldwell Holt) издао је књигу под насловом "Како дјеца нису успјела" (енгл. How Children Fail) у којој критикује традиционалне школе. Он је сматрао да је традиционално школовање дјеце у школским установама неуспјешно, јер се изводи притисак на дјецу. Резултати истраживања америчких стручњака за образовање, Рајмонда и Дороти Мур (енгл. Raymond and Dorothy Moore) на пољу раног образовања дјеце те њиховог тјелесног (физичког)и менталног развоја, показују, да је формално школовање у школским установама прије него што дјеца напуне 8-12 година старости чак штетно.

Мурови сматрају, да је формално обавезно школовање дјеце у школама (школским установама) штетно са академског, социјалног, менталног и чак психолошког видика. Доказали су да су, повећани упис дјеце у тзв. специјалне школе, проблеми понашања и непослушности резултат раног обавезног школовања дјеце у школама. Показали су да су дјеца неписмених мајки из афричких племена социјално и емоционално много напреднија него дјеца Западне цивилизације, гледано са становишта Западног стандарда. Њихова главна порука је та, да је повезаност родитеља са дјететом те дјететов емоционални развој код куће, прекинут са уписом и одласком у школу, и не може бити нити надокнађено нити касније поправљено у школи, тј. школској установи. Мурови сматрају, да је за већину дјеце много боље да су код куће са родитељима, него са најдаровитијим учитељима у школи тј. школској установи. Након тих истраживања, Мурови су се потпуно окрећу ка Образовању код куће, те почињу на велико промовисати и заговарати образовање код куће. 1975-те године издају књигу под насловом "Боље касније него раније" (енг: Better Late Than Early), 1981-ве године књигу под насловом "Дјеца одгајана код куће" (енгл. Home Grown Kids) и друге.

Образовање код куће постаје избор све већег броја родитеља, који нису задовољни школским системом и који желе да своју дјецу заштите од негативних утицаја којима су дјеца изложена када су у школама тј. школским установама. Посебно то важи за период основне и средње школе.

Неке од знаних личности, које су се образовале код куће:

Блез Паскал (Blaise Pascal) (1623-1662), Ханс Кристијан Андерсен (Hans Christian Andersen) (1805-75), Абрахам Линколн (Abraham Lincoln) (1809-1865), Чарлс Дикенс (Charles Dickens) (1812-1870), Марк Твен (Mark Twain) (1835-1910), Андреј Карнеги (Andrew Carnegie) (1835-1919), Томас Едисон (Thomas A. Edison) (1847-1931), Пјер Кири (Pierre Curie) (1859-1906), Винстон Черчил (Winston Churchill) (1874-1965), Конрад Аденауер (Konrad Adenauer) (1876-1967), Чарли Чаплин (Charles Chaplin) (1889-1977), Агата Кристи (Agatha Christie) (1890-1976), Френклин Делано Рузвелт (Franklin D. Roosevelt) (1882- 1945), Џорџ Патон (George Patton) (1885-1945), Станислав Виткијевић (Stanisław Ignacy Witkiewicz) (1885-1939), Јехуди Менухин (Yehudi Menuhin) (1916-1999), Елизабета II (Elizabeth II) (1926-).

...

У САД, све више студената, који су се до уписа на факултет школовали код куће у властитој режији, дипломира на престижним универзитетиа, укључујући и оне врло селективне са веома високим стандардима као што су: Харвардски универзитет  (Harvard University), Стандфорд (Stanford University), Корнел (Cornell University), Браун (Brown University), Дартмаут Колеџ (Dartmouth College) и Принстон (Princeton University).

Образовање код куће

Share this post


Link to post
Share on other sites

Запањујући савремени феномен је да се многе мајке ослобађају своје деце, да би подучавале, лечиле или шта год већ, нечију туђу децу. До чега је све довело напуштање земље, као традиционалне основе опстанка и стабилности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno da je prisutnost majke u odgoju deteta nezamenljivo, ali ne verujem da nedostatak toga u vasppitanju utice na porast kriminala. Mislim da su uzrocnici televizija, internet, igrice...pogledajte cime se danas deca igraju!!!Igrica je koliko ces vise ubiti ovih ii onih, puskom, nozem ili...Roditelji su s te strane krivi sto dopustaju deci takve stvari, ako roditelji koji rade ,to vreme koliko peovedu sa decom,ma koliko ono bilo, kvalitetno iskoriste mislim da deca nece osecati prazninu i taj nedostatak manifestovati kroz navalentn ponasanje..mislim...

Zivo me zanima koja je bila Bin Ladenova omiljena pc igrica. Koja god da je bila mora da je igrao

bar 10 sati dnevno kad eto danas obara citava oblakodere. 4chsmu1

mozes misliti...

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Знам  многе  мајке које  би  за  малу  помоћ  од  друштва  радије  остале  код  куће  са децом, уз још

трудноћа,  него  да  губе  здравље и  године  радећи  за  газде.

  Ово и овакво  друштво  не може да им обезбеди ни минимум достојног живота. 4chsmu1

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Знам  многе  мајке које  би  за  малу  помоћ  од  друштва  радије  остале  код  куће  са децом, уз још

трудноћа,  него  да  губе  здравље и  године  радећи  за  газде.

  Ово и овакво  друштво  не може да им обезбеди ни минимум достојног живота. facenew22222222

Potpuno se slažem sa tobom sestro.Žao mi je kad pogledam oko sebe sve ove mlade ljude kojima društvo ili neće ili ne može pomoći da se potpuno ostvare i kao mladi i kao obrazovani i kao roditelji i kao naša budućnost u koju gledamo sa nadom da će izdržati sva iskušenja ovog vremena i podariti nam nova pokolenja.Često imam utisak da se vlast boji mladih ljudi i da im namjerno otežava život i u odrastanju i u obrazovanju i dalje u materijalnom opstanku.Žao mi je svih onih majki i očeva koji svoju djecu (mislim na period do 4g.)ostavljaju nekom drugom na čuvanje tokom dana a oni žure na radna mjesta i tokom dana često pomisle na dječiji pogled rano ujutro kad ih probude(često i suze).Obično jedan od roditelja ima toliku platu da podmiri troškove vrtića,stanarine(a većina nema riješen st.problem)i troškova odlaska na posao.Kako omogućiti roditeljima (prvenstveno majci) da uz ovaj izuzetno važan period za dijete budu sa svojom djecom.Država vrlo dobro zna kako ali.....Mnoge vrijednosti su poremećene i nametnute svima nama a mi se gušimo u tome da sačuvamo dostojanstvo porodice.....Nadam se da mi na ovakvom mišljenju neće zamjeriti mlade,obrazovane i sposobne žene,ali sve one koje se odluče za porodicu i njene vrijednosti moraju se prvo ostvariti u porodici a tek onda u društvu.Vjerujte mi imaće dovoljno vremena,kasnije.Nikada po meni ovakve žene ne bi trebale misliti da su manje vrijedne u odnosu na one "moderne koje su tip top dotjerane i navodno imaju vrlooo važna radna mjesta".Nisu one toliko moćne da sve to ostvare,a da ne trpi porodica,već samo robuju poremećenim vrijednostima i obmanjuju same sebe.Naravno da ovaj moj pristup ne može biti univerzalan,ali uz dobre zakone  pomoć društva i pravilan odnos prema porodici imaćemo bolju budućnost.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da naziv teme malko navodi na pogrešan smer. Nije majka jedina, iako je možda i najvažnija, u vaspitanju dece. Tu su takođe i očevi čija je uloga takođe nezamenjljiva. Kada sam pre par godina bio u Izraelu video sam kako očevi, i Židovi i muslimani svoju decu za ruku vode na molitve. Kako muškarci muslimani trče petkom, i stari i mladi, sa štapom ili zdravi, svi ko jedan, kroz sve izralekse blokade da bi stigli na zajedničku molitvu. A kod nas su Crkve poluprazne, a ako su pune tu su samo žene i to često samo starije. Bez obe komponente nema ni vaspitanja. Ako je vaspitanje u porodice dobro, ako ima jake hrišćanske temelje, ma kakvo haotično da je društvo, teško može da utiče na decu na taj način da deca postanu loši ljudi. Kada oba roditelja "nemaju" vremena za svoju decu onda dopuštaju da im neko drugi decu vaspitava - i tu nastaju problemi. Deca će SVAKAKO biti nekako formirana (vaspitana) pitanje je da li ćemo mi da dopustimo da to uradi ulica, nadri pedagozi po školama, programeri krvoločnih igrica, senzacionalistička i potrošačka televizija i mediji, ili će rodielji odgovorno preuzeti tu ulogu.

NEMA opravdanja da je čovek UMORAN posle napornog posla, zato što je roditeljstvo ŽRTVA ali i užitak. Jedno BEZ drugog ne ide. Roditelj ima ODGOVORNOST za dete koje je DOBIO na dar! Kažem DOBIO jer dete NIJE vlasništvo roditelja, već je Božije. Ako si neodgovorno pristupio roditeljstvu, bićeš odgovoran za gubitak JEDNOG (večnog) života koje si kao roditelj dozvolio da tvoje dete ne vaspitanjem izgubi.

Svakako treba razumeti i to da su roditelji umorni, ali to nažalost, nije opravdavajuća okolnost, već samo činjenica koja ne menja mnogo na stvari. Nešto kao:"Joj, pa nisam znao da ako pucam u njega da ću ga i ubiti - strašno mi je žao"...beše mu. To što ti je žao ubijenog i što nisi znao neće ga oživeti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Знам  многе  мајке које  би  за  малу  помоћ  од  друштва  радије  остале  код  куће  са децом, уз још

трудноћа,  него  да  губе  здравље и  године  радећи  за  газде.

   Ово и овакво  друштво  не може да им обезбеди ни минимум достојног живота. facenew22222222

Управо тако.

За месец дана враћам се на посао. Већ сам у агонији. Знам да децу остављам у сигурним рукама, али се све у мени буни што нећу по девет сати дневно проводити са њима.

С друге стране, добро је да се деца не вежу превише за мајке, па то дневно одвајање може да буде корисно из тог разлога. Од патолошке везе са мајком могу да настану,чини ми се, већи проблеми, што емотивни, што социјални, да се створе једни размажени неспособњаковићи који без маме не умеју ништа у животу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Знам  многе  мајке које  би  за  малу  помоћ  од  друштва  радије  остале  код  куће  са децом, уз још

трудноћа,  него  да  губе  здравље и  године  радећи  за  газде.

   Ово и овакво  друштво  не може да им обезбеди ни минимум достојног живота. :bla:

Управо тако.

За месец дана враћам се на посао. Већ сам у агонији. Знам да децу остављам у сигурним рукама, али се све у мени буни што нећу по девет сати дневно проводити са њима.

С друге стране, добро је да се деца не вежу превише за мајке, па то дневно одвајање може да буде корисно из тог разлога. Од патолошке везе са мајком могу да настану,чини ми се, већи проблеми, што емотивни, што социјални, да се створе једни размажени неспособњаковићи који без маме не умеју ништа у животу.

Ја сам такође била у агонији када сам почела да радим. Све то дође на своје,полако!Битно је када дођемо кући да се посветимо деци,КВАЛИТЕТНО!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

   Знам  многе  мајке које  би  за  малу  помоћ  од  друштва  радије  остале  код  куће  са децом, уз још

трудноћа,  него  да  губе  здравље и  године  радећи  за  газде.

   Ово и овакво  друштво  не може да им обезбеди ни минимум достојног живота. facenew22222222

Управо тако.

За месец дана враћам се на посао. Већ сам у агонији. Знам да децу остављам у сигурним рукама, али се све у мени буни што нећу по девет сати дневно проводити са њима.

С друге стране, добро је да се деца не вежу превише за мајке, па то дневно одвајање може да буде корисно из тог разлога. Од патолошке везе са мајком могу да настану,чини ми се, већи проблеми, што емотивни, што социјални, да се створе једни размажени неспособњаковићи који без маме не умеју ништа у животу.

Имала сам прилике да виђам децу која су много везана за мајку,јесу размажена,а већ одрастао човек са таквом везаношћу-то је баш болест.

Мислим да се сви негде трудимо колико можемо и како умемо и ако сам и сама 24 сата са својом децом,грешим много,сваки дан,понекада се презаситим свега,

ИМА ОПРАВДАЊА брате Мидраше за многе ствари и понашање родитеља :) то- МОРА- и написано делује ружно а камоли у животној пракси :)

Ја сам строг родитељ али им упоредо и пружам све од себе,не материјално,себе комплетно изврћем сваки дан,није то лако и ДА волела бих понекад да сам запослена nasznak и онда се убијам кукајући како нигде не идем а када ми се пружи прилика да негде одем-ја једва чекам да се вратим кући...

Не треба осуђивати родитеље,дете је та личност која има највише права да осуди своје родитеље за:

незаинтересованост,испијање кафе по цео дан са комшијама,недовољно љубави али некако дете увек смогне снаге да опрости и воли свога родитеља.

Као дете,имали смо у улици примере деце која су до 1 после поноћи морали да остају на улици док"мама прича са једним пријатељем"...до 1... :( али они су увек волели своју мајку и поштовали.То се зове -дете-вечити феномен :)

Ја сам одрасла са баком,Царство јој Небеско,без оца и без мајке.Није било лако и свакако да остану последице када дете не одраста са родитељима али та жена,моја бака,пружила ми је сву љубав овога света,имала сам прелепо детинство,толико сам се смејала и била радосна...

Мислим да је кључ у одрастању наше деце да се молимо Богу за нашу децу,да се молимо за нас,да нам Бог покаже шта је најбоље за нашу децу.

На суђењу је рекао:"Имао сам лоше детинство,мајка је пила и био сам по цео дан на улици!"

Мајка је узвикнула:"Могла сам и да те не родим а једва сам жива остала кад сам те рађала!"

Шта рећи или не рећи ?

Слажем се са тобом Мидраше да отац подједнако учествује у одрстању деце али зашто се то занемарује кад се говори о томе?Мислим да не намерно,просто је мајка кључна фигура,као што неко једном рече:

-Кад станем испред Иконе Спаситеља,помолим се и бежи али зато кад станем пред Богородицу,онда се молим и молим и молим  :)

Да не буде да сам матријахално расположена,стварно није тако,има предивних очева,има таквих очева због којих деца постају велики људи...то се већ не да описати,барем не кроз призму моје сентименталности и драматургије :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da naziv teme malko navodi na pogrešan smer. Nije majka jedina, iako je možda i najvažnija, u vaspitanju dece. Tu su takođe i očevi čija je uloga takođe nezamenjljiva. Kada sam pre par godina bio u Izraelu video sam kako očevi, i Židovi i muslimani svoju decu za ruku vode na molitve. Kako muškarci muslimani trče petkom, i stari i mladi, sa štapom ili zdravi, svi ko jedan, kroz sve izralekse blokade da bi stigli na zajedničku molitvu. A kod nas su Crkve poluprazne, a ako su pune tu su samo žene i to često samo starije. Bez obe komponente nema ni vaspitanja. Ako je vaspitanje u porodice dobro, ako ima jake hrišćanske temelje, ma kakvo haotično da je društvo, teško može da utiče na decu na taj način da deca postanu loši ljudi. Kada oba roditelja "nemaju" vremena za svoju decu onda dopuštaju da im neko drugi decu vaspitava - i tu nastaju problemi. Deca će SVAKAKO biti nekako formirana (vaspitana) pitanje je da li ćemo mi da dopustimo da to uradi ulica, nadri pedagozi po školama, programeri krvoločnih igrica, senzacionalistička i potrošačka televizija i mediji, ili će rodielji odgovorno preuzeti tu ulogu.

NEMA opravdanja da je čovek UMORAN posle napornog posla, zato što je roditeljstvo ŽRTVA ali i užitak. Jedno BEZ drugog ne ide. Roditelj ima ODGOVORNOST za dete koje je DOBIO na dar! Kažem DOBIO jer dete NIJE vlasništvo roditelja, već je Božije. Ako si neodgovorno pristupio roditeljstvu, bićeš odgovoran za gubitak JEDNOG (večnog) života koje si kao roditelj dozvolio da tvoje dete ne vaspitanjem izgubi.

Svakako treba razumeti i to da su roditelji umorni, ali to nažalost, nije opravdavajuća okolnost, već samo činjenica koja ne menja mnogo na stvari. Nešto kao:"Joj, pa nisam znao da ako pucam u njega da ću ga i ubiti - strašno mi je žao"...beše mu. To što ti je žao ubijenog i što nisi znao neće ga oživeti.

Kao otac i djed - sve potpisujem!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...