Jump to content

Recommended Posts

НЕМОЈМО СЕ САМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИМА, ВЕЋ БУДИМО ХРИШЋАНИ

Има једна стара пословица о томе да нико не може да се окрене од греха и од старе неистине ако не види у очима или на лицу макар једног човека сијање вечног живота. Мислим да је управо ово оно што је потресало све људе који су сретали Хришћане. Имамо предање о томе како је умро архиђакон Стефан. Њега су због вере каменовали, и сведоци су говорили да је његово лице почело да сија као сунце: да, радошћу и вером, али и још нечим другим - светлошћу вечног живота!

Вуше пута сам себи постављао питање шта би то могло да буде? Како човеково лице може да засија?.. Сви ми знамо како човек почне да сија од радости када некога заволи, његово лице постаје потпуно другачије када он сретне вољеног човека, у његовим очима се појављује светлост. Али ја сам мислио на нешто друго. Чинило ми се да то мора бити нешто друго, моћније и снажније, нешто што је могло да потресе људе који су сретали Хришћане.

И једном у животу сам се са овим срео са таквом јасношћу и таквом снагом да то никада нећу моћи да заборавим. Тада сам имао 17 година. Дошао сам у цркву у којој никада раније нисам био. Она се тада налазила у подрумској просторији, дуго сам је тражио и закаснио сам. Служба се завршила, људи су већ одлазили. Међу последњима се степеништем из бивше подземне гараже где је тада била смештена наша црква пео свештеник високог раста и широких рамена. Кад сам погледао његово лице запрепастио сам се: никада до тада ни сам срео тако потпуну унутрашњу сабраност и такву светлост. На његовом лицу није било осмеха - он ме тада није видео, није било екстазе ни усхићења. Била је само најдубља сабраност и нешто је из њега сијало: не материјална светлост него неки унутрашњи сјај. Сећам се да сам тада пришао и рекао;

"Не знам ко сте ви, али бих хтео да вас замолим да ми будете духовни отац..." После тога је он био мој духовник једанаест година, све до своје смрти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да се нешто слично догађало са паганима када су сретали Хришћане, људе који су постали сабрани, чије су све силе нашле своје средиште у једној тачки, који су постали целовити, односно били исцељени, људе који су се исцелили. И баш ова целовитост, ова сабраност која је сабрала све снаге ума, воље и срца, све што је у човеку постојало, у једну тачку из које су могли да делују, несумњиво је допирала до свести пагана зато што су они у Хришћанима видели другачије људе.

Заиста, Хришћани морају бити другачији људи. Наша отаџбина је Царство Божије. На земљи се налазимо као Божији посланици, наш живот је, по речима апостола Павла, Христом скривен у Богу, ми у потпуности морамо бити погружени у тајну општења са Живим Богом, Који је и наш Творац, и наш Спаситељ, и наша Љубав, и наше Исцељење, и наша Радост, и наша Целовитост.

Сигурно је то оно што су људи видели у Хришћанима. И то их је интригирало, они су себи, а затим и њима постављали питање: Одакле вам то? Ко сте ви? Зашто је у вама радост када је око вас тако тамно? Због чега сте ви тако храбри када је око вас све тако страшно? Зашто живите чистим животом када је тако лако живети прљавим животом, када су сви разбијени, када се и ум и срце и воља и тело кидају на разне стране и разарају нашу целовитост? У чему је ствар? Зашто одједном постаје мирно и тихо када ви долазите? Како?

И Хришћани би вероватно могли да одговоре исто овако као што ћу вам ја сад одговорити - примером. Једном су код мене дошла два човека. Били су у свађи и тражили су прилику да кажу један другом све што су год могли, да излију сав свој гнев, да излију сав отров који се скупио у њиховим душама и решили су да ово учине у мом присуству у нади да им ја нећу дати да прекидају један другог и да ће моћи да кажу све, да излију сву мржњу. Они почеше да говоре. Слушао сам и осећао да никаквом силом не могу да их убедим да непријатељство уништава њих саме, да је једини спас за сваког од њих помирење са оним другим. Тада ме је готово обузело очајање (био сам млад свештеник, то је било пре више од 35 година).

И одједном ми је пала на памет помисао да је Христос у Јеванђељу наредио ветру и таласима у бури да утихну и они су замукли и утихнули. Тада сам се обратио Христу: "Господе, ја ништа не могу да учиним - дођи и кажи реч мира, а ја ћу бити са Тобом, ја ћу се молити да би Ти могао да будеш међу нама и да би могао да учиниш чудо..." Сећам се да сам седео и говорио: "Господе! Буди са нама, дај нам Твој мир, мир који ништа на земљи не може да да..." И одједном сам приметио да је свађа почела да јењава, да су горке речи престале да вређају оног другог, и у једном тренутку оба човека почеше да говоре: зар није време да се помире, није ли време да се из безумља врате нечем разумнијем.

Ево, то је онај мир који су Хришћани вероватно уносили ма куда да дођу својом храброшћу, унутрашњом тишином и љубављу. Да, то је оно што нико не може да нам одузме. И зато не треба ићи и говорити: "Ја сам Хришћанин!" Неопходно је да човек, заиста, буде Хришћанин. И свако од нас може овоме да тежи, а уз помоћ Божију и да достигне, зато што се, како говори апостол Павле, сила Божија у немоћи показује, као што ветар може да надува једро и да проведе кроз узбуркано море и најтежи брод. И још на другом месту каже: "Све могу у Христу Који ми даје снагу". Али треба почети изнутра не бринући се ни за шта спољашње.

Share this post


Link to post
Share on other sites

КАКО ДА БУДЕМО ХРИШЋАНИ КАДА СМО ДАЛЕКО ОД ХРАМА

Тема мојих беседа је питање о томе како човек може да буде Хришћанин када се налази далеко од храма. И одмах ми се у сећању јавља прича о томе како су живели први Хришћани. Било их је врло, врло мало. Били су расејани по целој територији Римског царства, више од тога - били су прогањани и зато је за њих чак било веома опасно, а са времена на време и немогуће да се окупљају...

Шта је било карактеристично за Хришћане, шта их је чинило другачијима од свих осталих, јединственима? Радило се о људима најразличитијег порекла, из различитих друштвених слојева, различитог образовања, разних култура, разних националности, разних језика, за које се никад не би ни помислило да могу да се сусретну на икаквом заједничком тлу, али који су ово заједничко тле нашли у једном: у томе што су постали верници, што су поверовали у Господа Исуса Христа. Ми данас тражимо заједничке додирне тачке и често се трудимо да остваримо заједницу на свим пољима нашег живота. Рани Хришћани ово нису могли, чак, ни да помисле. То је било немогуће у то време тражити. Једино што им је било заједничко била је њихова вера: то што су они, свако на свој начин, срели Господа Исуса Христа, препознали у Њему свог Бога, свог Спаситеља, Владику свог живота и предали Му све силе своје душе, биле оне мале или велике - али до краја.

У то време се показало да вера није у првом реду систем богословских или философских погледа; показало се да је вера плод сусрета са Живим Богом и предавање Њему читавог свог живота са поверењем и верношћу до краја. Ова верност се огледала у свему: у чистоти живота, у живљењу новим животним принципима. Сетимо се човека као што је апостол Павле, који је био прогонитељ Хришћана и који је постао један од најватренијих проповедника Јеванђеља. Ево шта он каже о томе шта човека спречава да каже да је Хришћанин и које недостојан да себе назове Хришћанином, а какви су плодови Духа, односно какви се плодови рађају у људској души када се ње дотакне дар Духа Светога, дејство благодати Божије. У петој глави своје Посланице Галатима он пише: "А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пи-јанства, раскалашности и слично овима". А када се поставља питање о томе какав је Хришћанин и шта је то у њему што може бити достојно и њега као човека и Бога као његовог Господа, Творца и Спаситеља, ево шта читамо: "А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање".

Ево особина које треба да усвојимо ако желимо да будемо Хришћани. Бити Хришћанин значи бити човек којег Бог не мора да се стиди. Такав човек уноси светлост у свет - тамо где је потпуна тама, наду - где су очајање и безнадежност, љубав - где су само горчина, равнодушност, мржња, завист, непријатељство, распре и неслагања. Очистивши свој ум од недостојних мисли и своје срце од нечистих осећања он уноси у живот чистоту, он је из свог живота избацио оно што га брука, што срамоти име Хришћанина, и што на крају крајева, срамоти Бога.

Апостол Павле је писао: "Јер се Име Божије због вас хули". То се дешавало тада, али се дешава и сад. Пијанство, разузданост, блуд, нечистота, разврат, завист и гнев, све ово се још увек може видети међу Хришћанима, иако ове особине сведоче о томе да они који живе у складу са овим осећањима и делују по чулима нису Хришћани у свом животу.

Ево одакле би свако од нас требало да почне: да поставимо себи питање не о томе да ли нам је храм близу или далеко, да ли успевамо често да одемо у њу, него о томе ко смо ми: јесмо ли Христови или нисмо? Да ли живимо по законима правде Божије или срамотимо Име Божије и своје име Хришћанина?

Share this post


Link to post
Share on other sites

КРАТКО МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА ЗА СВЕТОВЊАКЕ

Преподобный Серафим Саровский

Уставши од сна сваки Хришћанин треба да, оградивши се крсним знаком и ставши на изабраном месту, чита спасоносну молитву коју је сам Исус Христос предао својим ученицима: Оче наш, до краја, три пута, затим у част Мајке Божије: Богородице Дјево, радуј се, до краја, такође три пута и, најзад, једанпут Символ Вере.

Завршивши то јутарње правило, сваки Хришћанин, ма кога да је пола, звања или рода, нека одлази на посао на који је постављен или призван. Крећући на пут или занимајући се послом код куће, нека он тихо говори: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног (или грешну).

Ако га, пак, због неке потребе окружују људи, нека он, занимајући се делом, умом говори једино: Господе помилуј, и нека тако продужи све до ручка.

Пред ручак нека понови наведено јутарње правило.

После ручка нека сваки Хришћанин, испуњавајући свој посао такође тихо изговара: Пресвета Богородице, спаси ме грешног (или грешну) и нека тако продужи све до сна.

Када се деси да је усамљен, нека говори: Господе Исусе Христе, Богородицом ме помилуј грешног (или грешну).

Приближавајући се времену за сан сваки Хришћанин треба да понови наведено јутарње правило, наиме: Оче наш, до краја, три пута, затим у част Мајке Божије: Богородице Дјево, радуј се, до краја, такође три пута и, најзад, једанпут Символ Вере, и после тога нека заспе оградивши се крсним знамењем.

При томе је преподобни, указујући на опит Светих Отаца и праведних стараца, говорио да сваки Хришћанин који се држи овог малог правила као спасоносног сидра усред валова светске сујете и са смирењем га испуњава, може достићи до мере Хришћанског савршенства и Божанствене љубави, зато што су ове три молитве основа Хришћанства: прва, јер представља речи самог Господа коју је Он поставио као образац свих молитава, друга, јер ју је Архангел донео са Неба као поздрав Пресветој Дјеви, Мајци Господњој и као крајеугаони камен Новог Завета, и трећа, јер у себи укратко сабира све догмате хришћанске вере.

Ако Хришћанин, држећи се овога правила, буде имао још слободног времена, нека придода и друге спасоносне молитве и читања, на пример, неколико зачала из Светог Јеванђеља и Апостола, или каноне, акатисте, Псалме и молитве, смирено при том двоструко хвалећи Господа што га је удостојио да му принесе још нешто од свештених плодова. Кроз то он се мало по мало уздиже на врх хришћанских врлина.

Ономе ко није у стању да испуни чак ни то мало правило (на пример, слуга због обавеза према господару, или службеник због обавеза према својој дужности), преподобни је саветовао да изврши макар и на постељи, или у ходу, или при вршењу посла, будући да Реч Божија каже: Јер сваки који призове име Господње биће спасен (Рим. 10,13).

Поред овог молитвеног правила, Свети Серафим сваком је саветовао и чудотворну молитву "Богородице Дјево" - да сваки дан пажљиво прочита одједном сто педесет пута. Свако ко је по савету Оца Серафима држао ово правило, остао му је захвалан читавог живота.

По смрти Светог Серафима пронађена је у његовој келији свеска са описима чуда која су се догађала онима што су се држали овога правила.

Отче наш

Отче наш, иже јеси на небесјех!

Да свјатисја имја Твоје,

да приидет Царствије Твоје,

да будет воља твоја, јако на Небеси и на земљи.

Хљеб наш насушниј дажд нам днес;

и остави нам долги нашја,

јакоже и ми остављајем должником нашим;

у не введи нас во искушеније,

но избави нас от лукаваго.

Јако Твоје јест Царство и сила, и слава,

Отца и Сина и Свјатаго Духа,

ниње и присно и во вјеки вјеков.

Оче наш

Оче наш, Који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја како на Небу тако и на земљи, хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Јер је Твоје Царство и сила, и слава,

Оца и Сина и Светога Духа

сада и увек и у векове векова.

Амин.

Богородице Дјево

Богородице Дјево, радуј сја благодатнаја Марије,

Господ с Тобоју. Благословена Ти в женах,

и благословен Плод чрева Твојего,

јако Спаса родила јеси душ наших.

Богородице Дјево

Богородице Дјево, радуј се, благодатна Маријо, Господ је са тобом.

Благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје јер си родила Спаситеља душа наших.

Символ вере

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца Неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, јединосуштог Оцу, кроз кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са Небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;

И који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен;

И који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И који се вазнео на Небеса и седи са десне стране Оца;

И који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad aktuelna kod mene . . . MOLITVA PRE UCENJA :drugarstvo:

Sveblagi Gospode, pošalji nam blagodat Tvoga Svetoga Duha, da osnaži naše duhovne sile, da bi, pazeći na učenje koje nam se predaje, porasli Tebi, našem Tvorcu na slavu, roditeljima našim na radost, a Crkvi i Otadžbini našoj na korist. Amin

PA SLEDI . . . MOLITVA POSLE UCENJA :)

Blagodarimo ti, Stvoritelju, što si nas udostojio Tvoje blagodati, te smo primili učenje. Blagoslovi naše starešine, roditelje i učitelje koji nas vode poznanju dobra, i daj nam silu i moć da produžimo ovo korisno učenje. Amin.

Share this post


Link to post
Share on other sites

MOЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ


Владару Господе Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости својој, и не допусти да пропаднем са безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење; не презри дело руку својих. Немој се одвратити од мене; сажали се, а не понизи. Слаб сам, немој ме презрети, Господе, јер теби прибегох заштитнику своме Богу; исцели душу моју, јер сагреших теби; спаси ме ради милости твоје, јер сам Ти одан од младости своје; нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања; удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини свет, једини силан, једини бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове.Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Покајни Акатист за жене које су убијале децу у утроби својој

Кондак 1.

О Јагње Божије, које узимаш на себе грехе света, услиши цвиљење моје и чуј о невољи срца мога, узми моје тешко греховно бреме, Ти који си понео немоћи наше, прими оне који у покајању притичу к Теби, молећи се из дубине душе узвикујући:

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Икос 1.

Боже и Господе! Твоја је творевина, но јао мени, у рају учињени Адамов грех у мени живи и у телу, и као његова слушкиња усрдно за њега увек радим, сада Те пак молим:

Помилуј ме, Саздатељу доње природе!

Помилуј ме Владико Небеских Сила!

Помилуј ме управитељу телесне творевине!

Помилуј ме, Промислитељу о свима!

Помилуј ме, која ти сузе своје ради грехова својих приносим!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 2.

Свемилостиви Владико, како ћу смети, као гнусна грешница, приступити Теби са молитвом мојом, која сам преступила заповест Твоју, јер си ми Ти заповедио преко Мојсеја пророка Твога: Не убиј! ја сам убица, и јао, веома свирепа по сто пута, мењајући нарав, нисам дозвољавала деци својој и да за кратко време виде свет, касније се једем, ја проклета, јер сам немилосрдно лишила децу своју не толико чувстене, чак више и истинске Светлости, Господа нашега Исуса Христа, која би кроз Тајну Крштења била озарена; и ради временог телесног спокоја сам избегла више деце, још у утроби својој сам их побила. А по том се ја, помрачена овима и многим без броја греховима, уздам у милост доброте Твоје, и са слободом Ти кличем: Алилуја.

Икос 2.

Речи које Си изговорио за време живота Твога, од саме младости моје па све до овог дана презрела сам, Господе, ходила сам по вољи срца мога, сада Ти пак у покајању вапијем:

Сведобри Спасе мој, помилуј ме, у безакоњима зачету!

Помилуј ме у гресима рођену!

Помилуј ме, јер сам се лишила благодати Твоје!

Помилуј ме јер нисам радила на спасењу своме!

Помилуј ме, јер сам у тузи пребивала страсти!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 3.

Добро је и прекрасно када браћа живе заједно, и један другог воли, као што си нам заповедио, Спасе наш. Они који се гневе на брата свог, кавгаxије су. Ја сам гневом својим превазишла све од почетка рођене, јер сам убица. Како да се искупим ради тога, у животу и временом живљењу, ја проклета, лишила сам живота те који су само од Тебе добили време за живот, од Дародавца живота добили право на битисање, но ја сам их у безумњу мом немилосрдно отимала још у утроби мојој, без страха Божијег супростављала сам се вољи Твојој, и благословеном Твом дару рађања деце. Ја сам својевољно отимала из Твојих Творачких руку невину децу моју и пред очима Твојим нисам се стидела да их убијам. Но судбина је њихова у десници Твојој, Господе а грх је мој увек предамном. Једино пред Тобом се кајем, и молим Те, Благи, на пут покајања управи стопе моје, да са свим покајаним грешницима вапијем ти: Алилуја.

Икос 3.

Једини коме је позната људска немоћ, и сва тешка прегрешења моја, не помени грехове младости моје, и од тајних мојих очисти ме када те призивам:

Помилуј ме, велику грешницу!

Помилуј ме закона Божијег преступницу!

Помилуј ме завета Твога нарушитељку!

Помилуј ме јер сам Теби Владици моме злу плату даровала!

Помилуј ме, у покајању сам дошла Теби у једанаести час!

Помилуј ме проклету детоубицу!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 4.

Животодавче, Цару Небески, дођи усели се у мене, гресима оскверњену и очисти ме од сваке скверни, и спаси, Благи, душу моју, да Ти спасавајући се кличем: Алилуја.

Икос 4.

Заблудех, као овца ћу пропасти, узми ме, служанку Твоју, Боже мој, удаљивши се од заповести Твојих у непроходну шуму страси и својевољности, спаси ме, својевољним гресима оптерећену:

Помилуј ме страстима помрачену!

Помилуј ме гордошћу опседнуту!

Помилуј ме у завист однету!

Помилуј ме, неправдом испуњену!

Помилуј ме, јер не желиш смрти грешника!

Помилуј ме равнодушну убицу!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 5.

Тамо где зажелиш Свемогући Боже, тамо се и побеђују природне силе, победи у мом животу, греховну природу моју, и силу њену, која ме вуче греху, јер си Ти Творац свега и Саздатељ природе. Божанственом благодаћу Твојом, дух прав обнови у утроби мојој, и не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене, и уништи с правом стављен на душу моју печат детоубице, наложен правосуђем Твојим по шестој заповести закона Твога „не убиј“ и поново установи гресима прекинут Твој вечни Завет са нама, Господе, и поврати моје пређашње врлине, које је грех потиснуо, да слободно вапијем Теби: Алилуја.

Икос 5.

Ко је толико сагрешио као ја, проклета, који грех нисам учинила, које зло нисам настанила у души мојој, но са покајањем у срцу и са сузама Ти прилазим, Сведобри Господе, кличући:

Помилуј ме неверну служанку Твоју!

Помилуј ме, у гресима окамењену!

Помилуј мене која мрзим ближњега!

Помилуј ме, јер га вређам речима и делима!

Помилуј ме, душом и телом скверну!

Помилуј ме, сажежене савести!

Помилуј ме, детоубицу, Ироду сличну!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 6.

Лучами благодати Твоје, Господе, Даваоче Светлости, просвети одјејање душе моје, и спаси ме, да радујући се завапим Теби: Алилуја.

Икос 6.

Велико је мноштво мојих сагрешења, Христе, и као ноћ мрачан је сав живот мој, но не очајавам ради милости Твоје, Спасе мој, вапијем Ти као Давид:

Помилуј ме, у лењости сав живот живим!

Помилуј ме, а молитве за грехе не вршим!

Помилуј ме неблагодарну за Твоје добро вођење покајању!

Помилуј ме, јер закон Твој не поштујем и заповести Твоје сачувавала нисам!

Помилуј ме, јер сам свет и све светско заволела!

Помилуј ме, јер у светској сујети пролазе дани века мога!

Помилуј ме јер сам се законима светским повиновала, и гнушала се благословеног Тобом рађања деце, учинивши детеубиство!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 7.

На небо подижем очи моје к Теби, Слово Божије, но смртна природа моја ме вуче доле, Спасе мој. О, Саздатељу неба и земље и свега, што је на њима! Упути ме ка горњем да о њему мислим и творим, да Ти свагда победно, срцем и устима кличем: Алилуја.

Икос 7.

Имам лукаво око испуњено сваком нечистотом, прелешћу овог света потпуно је прелешћено, због тога Те молим, Свеблаги, отвори очи моје да не гледају сујету, да Ти молебно кличу:

Помилуј ме, осећам жеђ да Ти верно послужим!

Помилуј ме, желим Ти се поклонити у духу и истини!

Помилуј ме, и прими сузе покајања мога као жртву за грехе моје Теби принесену; опроштај за убиство деце моје од тебе молим!

Помилуј ме, избављење од страсти мојих од тебе очекујем!

Помилуј ме, јер неутешно плачем ради тешких и смртних сагрешења мојих!

Помилуј ме убицу која се повинује суду Божанском и људском!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 8.

Поштеди ме, Господе, Спасе мој, који си дошао у свет да грешнике спасеш, ја сам од свих гнуснија, но молим Те, Свемилостиви Боже мој, приклони се на милост ради доброте Твоје, услиши срдачне уздахе моје, прими источнике суза мојих, топле душевне молитве, Спасе мој, да ти кличем: Алилуја.

Икос 8.

Разбојничке зле помисли нападоше на мене, савест ми је заспала, јао мени, светле одежде дане ми при крштељу моме, лишила сам се ради гнусних дела мојих, одбачена сам јер сам чедоморство учинила, нага у врлина до сада пребивам, због тога веома се трудим да подигнем очи моје горе, оборене доле ради мноштва немилсрдих дела учињених пред Тобом, Господе, и тако Ти вапијем:

Помилуј ме, смртни грех сам учинила!

Помилуј ме, јер сам до сад у гресима била!

Помилуј ме, јер сам сваке гадости препуњена!

Помилуј ме, јер сам јер сам у против природне пороке заплетена!

Помилуј ме јер чистоту девства свога нисам сачувала!

Помилуј ме, јер сам се благочестивог материнства лишила!

Помилуј ме, јер сам из утробе своје пре времена дете своје избацила!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 9.

Даруј ми потоке суза мојих, Боже мој, да плачем ради грехова мојих, и тако, радујући се вапијем: Алилуја.

Икос 9.

Тело сам моје осквренила тајним гнусобама, и душу моју на сваком месту помрачивала делима мојим, немоћно ми је тело, немоћна је и душа моја. Ка Теби Једином Незлопамтивом, Милосрдном Судији и Богу моме припадам, молећи се:

Помилуј ме, убицу, јер успомена на судбину одбачене деце моје доводи ме до страха и ужаса и неизрециво удивљење: како Милосрдни Господе, и Судијо Праведни, трпиш и чиниш ми добро, за Ад приправну све до овога дана и часа, који увек очекујеш моје покајање:

Помилуј ме, која нисам само једном сагрешила, да бих се исправила, поново се враћам гресима, као пас на своју бљувотину!

Помилуј ме многобројна убиства сам починила!

Помилуј ме, јер сам без страха Божијег и материнске љубави према деци, но са свирепошћу дивљег звера растрзала сам децу своју!

Помилуј ме, јер сам по вољи својој грехе своје чинила!

Помилуј ме, јер се дух мој мрским помислима оскрнави!

Помилуј ме, јер сам греховни живот свој кроз све дане проводила!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 10.

Рањена прелешћу света и преклонивши колена пред њим, изабрала сам пагубни пут његовог мрског закона, заборавивши обећање које сам дала при св. крштењу, и чинећи један за другим своје преступе, како ме је учио свет, на крају, ја сам достигла висину смртних грехова, - чедоубиство, о обраћам Ти се, Оче отвори ми, Боже мој, хитам да ти на крају живота мога принесем жртву хвале, вапијући: Алилуја..

Икос 10.

Грабљивци, убице, лопови и сви не покајани грешници неће наследити Царство Божије. Ја сам са сваком неправдом и са сваким грехом оскрнавила душу моју, ради те духовне беде моје, притичем Ти кличући:

Помилуј ме, у Новом Завету благодатног царства Твога рођену!

Помилуј ме, у Цркви сазданој Тобом уцрквњеновљену!

Помилуј ме, даровима Духа Светога запечаћену!

Помилуј ме, Твојим Пречистим Телом и Животворном Крвљу вођену!

Помилуј ме, у Христу сам крштена у Христа сам обучена!

Помилуј ме, приносим Ти сва благодарења, јер ме отпалу и порочног живота избављаш!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 11.

Даруј дух ми целомудрија, Господе и Владико живота мога, јер сам се од саме младости моје лишила врлине, сву себе сам ставила у службу страсти, дух и душу оскрнавила и тело раслабила. Боже доброте и милосрђа! Не гнушај се да ме очистиш, веома гнусну грешницу, саздање Твоје ја јесам, помилуј ме, очисти ме од сваке скверни тела и духа и удостој ме да ти са смелошћу певам: Алилуја.

Икос 11.

Очекивања срца мога, полажу у Тебе наду, не одбаци, Господе, не посрами ме пред анђелима и људима на праведном и Страшном Суду Твом, не осуди ме тада по делима мојим, но по милости Твојој опрости све грехове моје, која Ти вапијем:

Помилуј ме, да би имала чисто срце!

Помилуј ме јер сам од демона заробљена!

Помилуј ме у гресима рођену, крштењем омивену и опет као свиња у безакоње палу!

Помилуј ме, јер су се ране грехопадија душе моје усмрдиле!

Помилуј ме, у тешко и смртно грехопадије моје, у униније и у очајање палу!

Помилуј ме, сваки сам грех учинила и сваке казне сам достојна!

Помилуј ме, Саздатељу мој, и у покајању, прими ме палу!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 12.

Ширином љубави Твоје, Боже мој, покриј све грехове безакоња мога, примивши покајање моје, да Ти у љубави свагда кличем: Алилуја.

Икос 12.

Младост моја прође у безумњу моме, све живљење моје поживех у гресима, у лењости и небризи за покајање, но старост моја и страх од ужасне смрти и неминовног Суда Твога приведе ме покајању. Не одбаци ме, Спаситељу мој, која сам дошла у једанаести час у Очево наручје Твоје, и у покајању Ти кличем:

Помилуј ме, јер крв невине деце моје вапије к Теби, сведочи о свирепости мојој!

Помилуј ме, Боже мој, Који си по природи Тројичан!

Помилуј ме, Господе, у милосрђу предивни!

Помилуј ме, Владико, који дуго трпиш сагрешења наша!

Помилуј ме, Цару Свети, који исцељујеш немоћи!

Помилуј ме, у љубави обилни, и очајне грешнике загреваш љубављу Својом!

Помилуј ме, Свемогући, који носиш немоћи наше!

Господе мој, Господе, радости моја, помилуј ме, палу!

Кондак 13.

Има се јавити знамење Сина Човечијег на Небесима, у онај дан страшног и другог доласка Судије живим и мртвим, Пречесни и Животворни Крст Сина Божијег. Тада ће заплакати сва племена земна. О, Исусе Христе, Спаситељу и Судијо наш и Цару свих! Дај ми пре овог дана сузе покајања, да усплачем топло ради мојих злих и пагубних дела, којима сам душу моју омрзла и Твоју Пречисту Крв Завета Твога увредила горко! Да тада са анђелима, и са свима светима и праведнима Теби певам Алилуја. (три пута)

(пева се Икос 1. и Кондак 1.)

Молитва 1.

О, Владико, Господе Исусе Христе, Сине Божији! Премного је доброте Твоје, нас ради људи и ради нашега спасења, обукао си се у тело и распео и погребен био, и Твојом крвљу си обновио трулежну природу нашу, прими ради грехова мојих покајање и услиши речи моје: сагрешила сам, Господе, небу и пред Тобом, речју и делом, душом и телом, и у мислима ума мога заповести сам Твоје преступила, нисам послушала заповести Твоје, прогневила сам Доброту Твоју, Боже мој, но пошто сам створење Твоје не очајавам ради спасења, но ка безмерном Милосрђу Твоме усуђујем се прићи и молити се Теби: Господе! у покајању ми дај скрушено срце и прими ме која Ти се молим и дај ми мисао добру, дај ми мисао да исповедам грехе моје, дај ми сузе умиљења, Господе, дај ми да по благодати Твојој положим добар темељ. Помилуј ме, Боже, помилуј ме, палу и помени ме грешну служанку Твоју у царству Твоме, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва 2.

О, Боже, Премилосрдни Христе Исусе, Искупитељу грешних, ради спасења рода људског Ти си оставио, Свемилостиви, преславна Небеса и уселио си се у долину ову плачевну и многогрешну, Ти си ставио на Божанствена рамена Твоја немоћи наше, и понео си болести наше; Ти, о Страдалче Свети, мучен би за грехе наше, и због тога ми ка Теби, Човекољубче, узносимо наше смирене молбе: прими их о Преблаги Господе, спусти се ка немоћима нашим и грехове наше не помени, и одврати од нас гневну намеру да нас казниш ради грехова наших. Твојом Свечесном крвљу обновио си палу природу нашу, обнови, Господе Исусе Христе, Спаситељу наш, и нас, који смо у трулежи грехова наших, и утеши срца наша радошћу свеопроштаја Твога. С вапајом и безмерним сузама раскајана припадам к стопама Твога Божанственога милосрђа: очисти нас све, Боже наш, Божанственом благодаћу Твојом од свих неправди безаконог живљења нашег. Да у светињи Твога човекољубља узвеличам свесвето име Твоје, са Оцем, и Преблагим, и Животворним Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин.

Молитва Пресветој Владичици Богородици

Отвори нам двери милосрђа Благословена Богородице, да не погинемо ми који се у Тебе надамо, но да се Тобом избавимо од беда, јер си ти спасење рода хришћанскога.

Радуј се, Једина Пречиста Мати, Јединог Саздатеља, Господа, Бога и Спаса нашега, Исуса Христа! Буди ми Посредница у дан страшног испитивања, када предстану престолу Нелицемерног Судије, како би се огњене претње од мука избавили, молитвама Твојим, Једина Благословена.

(поклони и отпуст)

Пресвета Богородице, спаси нас!

Молитва верујуће матере ка Милосрдном Господу имајући у виду да је побила душе у утроби својој

Помени, Човекољубче Господе, душе које су изишле из слугу Твојих деце, која су умрла у утроби православних матера неочекивано умрла, нехотимично или ради тешког побачаја, или ради неке неопрезности, или намерно погубљених и због тога нису примили Свето Крштење. Крсти их, Господе, у мору доброте Твоје и спаси неизрецивом благодаћу Твојом, а мени, грешној (име), која сам извршила убиство детета у утроби мојој, опрости и не лиши Твога милосрђа. Амин.

Боже милостив буди мени, грешној. (земни поклон)

Господе помилуј децу моју која су умрла у утроби мојој, ради вере и суза мојих, ради милосрђа Твога Божанственога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve molive koje ste naveli su divne. Mnoge od njih sam dosada 10000000000000000000000000000000000000 puta pročitala, nekada u pravom molitvenom zanosu ( kada umirim disanje i imam osjećaj da mi cijelo tijelo lebdi a obuzme me neopisiv mir i blaženstvo) a nekada i mehanički ( kada misli ne mogu da saberem i osjećam neku vrstu odbojnosti). Molim se od ranog djetinjstva barem dva puta dnevno i duboko sam svjesna njenih blagodati,ali u poslednje vrijeme molitva mi teško ide. Imam želju i veliku potrebu ,ali kada molim jednostavno osjećam da to nije ono pravo. Da li se to nekome od vas dešavalo?  dada

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve molive koje ste naveli su divne. Mnoge od njih sam dosada 10000000000000000000000000000000000000 puta pro?itala, nekada u pravom molitvenom zanosu ( kada umirim disanje i imam osje?aj da mi cijelo tijelo lebdi a obuzme me neopisiv mir i blaženstvo) a nekada i mehani?ki ( kada misli ne mogu da saberem i osje?am neku vrstu odbojnosti). Molim se od ranog djetinjstva barem dva puta dnevno i duboko sam svjesna njenih blagodati,ali u poslednje vrijeme molitva mi teško ide. Imam želju i veliku potrebu ,ali kada molim jednostavno osje?am da to nije ono pravo. Da li se to nekome od vas dešavalo?  319.gif

??????? ?? ?? ????????...

????? ?? ??????????? ????,????? ?? ?? ?? ????? ??????? ??????.

???? ????? ? ?? ??? ??,??? ?????? ?? ?? ?? ??????  dada

Share this post


Link to post
Share on other sites

Desavalo se i desava se 0442_feel

Ali TRUDI SE 0442_feel i pozitivno misli, cini dobra dela, trudi se da nekome ulepsas dan i tako proslavis Ime Gospodnje, sta god da radis misli na Gospoda i videces  0442_feel 0442_feel 0442_feel  :drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Читао сам на више места ,да у молитви коју упућујемо Богу ,не треба свашта да тражимо од њега да га не би оптеретили.Пошто мени никако не иде у главу како се Бог може оптеретити ,шта ви  мислите на ову тему и да ли су људи који овако говоре верницима имали нешто друго на уму.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ma, moze, moze, nego sta, u necijoj glavi sve moze, i vanzemljaci postoje dakako 0409_feel 0102_laugh

daj Boze da pocnemo makar malo da Ga opterecujemo i da Njemu prepustamo sebe, a ne da panicno citav zivot pokusavamo da drzimo konce u svojim rukama

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Бог је с нама и сада када ова нова болест против нас води офанзиву на целој планети. Он нам и сад може и жели помоћи. Треба да га позовемо.     Ових дана проглашено је ванредно стање код нас и у многим земљама света. Цела планета је у рату са опаком болешћу која убија човека – вирусом корона. Од ове борбе нико није изузет, сви у њој учествују, било активно, било пасивно. Али да ли се правилно боримо?   Посматрајући до сада ову ратну сцену, стиче се утисак да је наша борба непотпуна, јер у њу нисмо довољно укључили најјачега – Бога. Људи желе да се у овој бици изборе сами. Но, историја нам говори да је та одвојеност човекова од Бога основна човекова погрешка и извор свих његових пораза. По учењу Светог писма, неразумно је одбацивати и апстраховати Бога.   Одвојеност од Бога чини човека слабим и немоћним пред болешћу и свима недаћама овог света. Зато, и да бисмо се успешно борили против коронавируса, биће неопходно да наш први корак буде употпуњавање наше слике света, тј. да у свој свет укључимо Бога, и то да њему дамо главно место, а не да нам он буде само као неко споредан, кога бисмо тек онако помињали као небитног и неважног.   Богу је стало до нас, и зато је он увек са нама. Бог је са нама и сада када ова нова болест против нас води офанзиву на целој планети. Он нам и сад може и жели помоћи. Треба да га позовемо.   Укључујући се и сами у ову борбу против новог смртоносног непријатеља, ми смо на нашем црквеном простору нарочито нагласили ту потребу да се подсећамо на Бога.   Зато смо увели праксу да се оглашавају звона с наших храмова много пута на дан, свака два сата, јер је звук звона знак Божјег присуства. Имајући Бога за предводника у овој борби, ми настојимо да будемо његови добри следбеници и по упутству ап. Павла настојимо да се добро наоружамо „свеоружјем Божјим“, то јест пре свега љубављу, храброшћу, подношењем, истрајношћу…   Неопходно је да, предвођени Богом, и сами постанемо јаки, јачи најпре од себе, а то је пут да постанемо јачи и од болести. Нарочито треба да му се обраћамо у молитви да нам припомогне, за ту сврху препоручујемо ову молитву, усмерену посебно против короне, као и против сваке друге људске несреће.   Уверени смо да ћемо обраћајући се Богу постати јачи, изборити се за здрав поредак у себи и у свету и све довести у здраво стање. Тек тада ванредно стање ће само од себе нестати.   Текст молитве:   БОЖЕ, ЗАУСТАВИ ОВУ ЗАРАЗУ   Господе, Боже наш, који си богат милосрђем и мудрим промислом управљаш нашим животом, услиши нашу молитву, прими наше покајање за наше грехе, заустави нову заразну болест (нову епидемију), као што си једном престао да кажњаваш народ у време цара Давида.   Ти, који си лекар душа и тела наших, подари опоравак болеснима, подижући их хитро са одра патње како би могли да прослављају тебе, нашег милостивог спаситеља, а заштити здраве од било које болести.   Благослови, Господе, ојачај и заштити својом благодаћу све оне који се човекољубљем и жртвовањем старају о болеснима у њиховим домовима или у болницама.   Уклони све болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као твоје дарове.   Дај нам, Боже, свој мир и испуни наша срца чврстом вером у твоју заштиту, надом у твоју подршку и љубављу према теби и према ближњему.   Јер си ти Бог који милује и спасава нас, и теби славу узносимо: Оцу и Сину и Духу Светому, сада и увек и у векове векова. Амин.     Извор: Епархија милешевска
    • By Логос
      Мрежа Васељенске Патријаршије за пастирско здравствено старање сачинила је молитву за заштиту здравих од епидемије, излечење оболелих и за покој душа упокојених. Молитва током пандемијске болести је следећа:      Свемогући Владико, Који си помоћ и спасење света; Искупитељу и Исцелитељу болесних; Лекару и Утешитељу напаћених; Исцелитељу тела и душа нас људи; који си победио смрт: Ти си Бог наш. Сада Те  призивамо: очисти и избави нас од сваке болести тела и душе. Господе, не буди далеко од нас. Подари нам озго своју небеску силу исцељења. Одбаци од нас сваку подмуклу болест.   Пружи нам помоћ у овом времену пандемије и избави нас од сваког зла, унинија и невоље. Заустави ове садашње искушавање, а нама дај да издржимо, Господе. Охрабри нас и буди свима лекар. Подигни нас са нашег болесничког одра и са одра патње. Прими залагања лекара и медицинских сестара и свих који се старају око оздрављења болесних.   Они се старају око болесних и теше их. У својој љубави према људском роду, помози им. Снагом их ојачај. А онима који су подлегли овој вражјој болести и који сада одлазе од нас, подари  покој на месту освежења. Они су Твоје слуге, а наша браћа и сестре.   Нас који се у Тебе уздамо сједини у својој светој Цркви, излечене и у здрављу, да Ти се поклањамо и славимо свето име Твоје. Јер Твоје је миловати и спасавати, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо: Оцу, и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Разматрајући питање досадашњег доприноса Цркве у борби против корона вируса, како у духовном тако и у материјалном аспекту, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске, је гостујући у емисији „Интернет литија” Радија Светигора казао да је прва мјера укључења Цркве била у молитвеном духу.     – Ми се прво бавимо вјечним спасењем. Митрополит је у свим јектенијама на богослужењима која служимо одмах почео да се моли за оздрављење оних који су обољели, за покој душа оних који су се нажалост преставили и да Бог сачува оне који су здрави, да нас сачува од ове пошасти нове. Постоји и ова нова молитва Патријарха румунског Данила, која је преведена и коју је Митрополит препоручио да се чита на сваком богослужењу, тако да је то да кажемо прва мјера укључења у борбу против ове пошасти. Свака наша изговорена молитва је за добробит овога народа и против овога вируса и против свих вируса који се појављују и против свих болести и невоља.   Што се тиче материјалног ангажовања, донијета је одлука да с’ обзиром на то да је велики број грађана угрожен због немања ових апарата за вјештачко дисање, Митрополија издвоји средства за два таква апарата.   – И та средства су издвојена. Имали смо жељу, а она је и даље иста, да један апарат припадне Цетињу, баш из љубави према нашем Цетињу, а други да ставимо на располагање Министарству здравља. Ових дана и јуче и данас нас зову хришћани из Никшића који кажу да у Никшићу нема довољно респиратора и да би било добро да тај други можда оде у Никшић – казао је отац Обрен, додавши да ће о томе свакако одлучити онај ко треба да одлучи.   На констатацију гледалаца да нема довољно респиратора ни у Пљевљима, прота Обрен је казао да је добио информацију да се и тамо посредством Цркве и Епархије милешевске неколико хришћана удружило и да ће ових дана донирати средства за куповину респиратора.   – Знате како, нема богомоље без невоље и овдје се најбоље пројављује човјекољубље свих нас јер смо сви призвани да помогнемо, свак на свој начин. Онај коме је Бог дао кроз материјална средства, онај ко нема да се Богу помоли. Молитва је највећа помоћ, како су нам и љекари ових дана говорили.   Одговарајући на питање зашто Црква толико ставља акценат на хуманитарну дјелатност, односно зашто су хришћани ти који су најпозванији да помогну ближњима у невољи, свештеник Јовановић је казао да је то тако зато што Црква и хришћани вјерују у Човјекољупца.   – Бог је из љубави према човјеку дошао у овај свијет, да би спасао нас, да би нас ослободио смрти, о којој се ових дана највише и говори. Из тог разлога вјерујемо у Бога љубави, а шта је љепше учињети у име те љубави, у име Бога љубави, него помоћи ближњем свом. Имају оне ријечи отаца и духовника које кажу: „Како ћеш вјеровати у Бога кога не видиш, ако не љубиш брата свога кога видиш и са којим живиш”. Из те љубави Божије према човјеку и човјек је позван да буде човјекољубац, у смислу обожења, у ономе што и Бог тражи од нас ради спасења свачије душе. Помоћи некоме материјално можемо увијек. Данас углавном нису људи гладни, али има нажалост и таквих и ту ћемо помоћи увијек. Данас у овом свијету су људи гладни онога вјечнога и непролазнога, онога хљеба од којег се не гладни. Када човјек изгуби мјеру у свом нетрагању за вјечношћу, онда је гладан и овога земаљског блага и хљеба. Никад му није довољно, никад му није доста. Хришћанин је управо тај који је човјекољубац и његово основно призвање је да свједочи Бога љубави, а свједочи га на тај начин што ће увијек бити од користи и помоћи свом ближњем и на тај начин спасава и своју душу – поручио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, старешина капеле св. Петке и цркве Ружице на Калемегдану, Архијерејски намесник београдски први и професор ПБФ Универзитета у Београду, јавља се и говори из, како каже "привидно празног храма у коме нема људи", али и поставља питање "да ли је то што видимо, крајња истина овог молитвеног простора, односно - да ли је он испражњен од физичких тела"?
          У излагању путем видео-записа на "Ју-тјуб" каналу Цркве Ружице, прота Владимир на почетку каже да "изолација подразумева да се дистанцирамо од других, а овде је на физичком нивоу реч о изолацији, међутим овакви разговори нам откривају другу димензију". "Мотиви нашег добровољног затворништва нису себични, него је основни мотив брига о другима", напомиње прота Владимир.   Чућете и предивну молитву св. Василија Великог, коју је прота Владимир протумачио за све верујуће људе. "Сви ви који сте у свом дому док све ово траје - нисте изван свог храма" напомиње прота и додаје да "када се простор храма гледа духвоним очима, види се стотине хиљада људи".
    • By Логос
      У контексту синоћ објављених мера Владе Уједињеног Краљевства, Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски г. Доситеј, донео је следећи акт за Архијерејско намесништво британско и ирско:     Богољубивоме свештенству и свој браћи и сестрама епархиотима британско-ирског намесништва   Сведоци смо у ове наше дане да модерни свет проживљава дубоку кризу и трагедију пандемије коронавирус, која није виђена још од светских ратних страхота и разарања. Пандемијом је захваћен у мањој или већој мери цео свет и стручњаци из области медицинске науке нас уверавају да најтежи дани и месеци тек следе. Јасно је да је ово велико искушење припуштено на људе и народе да преиспитамо наше односе према другим људима, према ближњима, природи и уопште свету у коме живимо јер нема никакве сумње да је људска гордост и грамзивост у корену ове до сада невиђене кризе. Ово време захтева и наш трезвен одговор на новонасталу ситуацију, а притом остајући потпуно смирени и без страха, загледани у самог Господа у Тројици, а руковођени љубављу према ближњима и свим људима, према целокупној Божијој творевини.   Наша богомспасавана Епархија британско-скандинавска простире се на простору седам држава западне и северне Европе стављајући нас и у том смислу пред искушење доношења јединствене одлуке за подручја различитих држава и народа, те одлука Влада тих држава и препорука и правила Националних здравствених служби у условима борбе против ширења корона вируса. Сагледавајући саопштења и поступке наше Свете Цркве у отаџбини Србији али и других помесних Православних цркава, доносимо своју Архијерејску одлуку за епархиоте у Великој Британији и која је у складу са најновим одлукама надлежне владе. Одлука ступа на снагу одмах , стављајући ван снаге све одлуке раније донесене по овим питању, и важиће до даљњег:   1. Од уторка 24. марта 2020. године обустављају се богослужења свештеници ће служити Свете Литургије без присуства народа.   2. Свака од парохија, ако то није већ учинила мора отказати све небогослужбене активности тј. недељне школе, фолклорне групе и друштвене услуге.   3. У Вашем молитвеном правилу а посебно свештеници у богослужењима додати посебну молитву Богу да нас избави од од присутне опасности епидемије и пошаље анђела чувара да бди над нама а Господ да исцели оболеле и поврати здравље.   4. Свештеници да не преносе уживо Свету Литургију путем техничких средстава умањујући и профанишући реалну мистику људског партиципирања и небоземног јединства у литургијској Светој чаши, чинећи од овог јединственог догађаја „ствар за гледање“. Само је пожељно да се прикаже на социјалним мрежама Литургија речи, конкретније, читање одељка из Апостолских посланица, Свето јеванђеље, свештеничка проповед и молитва за избаваљење од епидемије али не и канон евхаристије.   5. Свештеници и Управе црквених општина ће предузети и остале неопходне кораке у погледу задовољавања највиших хигијенских норми у Светим храмовима у условима светске пандемије, а у складу са нашим православним предањем.     6. Да се молимо за медицинске раднике који су на првој линији помоћи оболелима, радницима у трговинама и дежурним службама које тешко раде и брину да нормалан живот ипак буде омогућен.   Света Литургија је крајеугаони камен наше вере и бића. У Литургији благодарно приносимо Творцу дарове Његове творевине да би предокушали од небеске стварности и истинске радости. Болна је помисао да се за неко време удаљавамо од Свете тајне али нам овај историјски тренутак намеће другу духовну борбу не заборављајући да притом живимо литургијски и евхаристијски. Повлачење у изолацију, штитећи на тај начин себе и друге, не значи позив на ленчарење већ на духовни подвиг молитве, молитвеног тиховања, читања корисне литературе, обнове запостављених породичних односа... Повлачење од света и бег у тиховање многим је светим оцима значило духовно присаједињење Христу, те и ми овај наш, истина присилни, одлазак у изолацију, прихватимо као црквену заповест и великопосно послушање. Прихватимо у смиреној послушности ову своју неопходну жртву за добро свих и да нам Господ дометне вере и наде да се упркос недаћама радујемо нашем великопосном путовању према Васкрсу, крајњем и истинском смислу нашег живота.   + Д О С И Т Е Ј Епископ британско-скандинавски     Извор: Епархија британско-скандинавска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...