Jump to content
Guest

Снима се филм о великом хирургу и Светитељу Луки

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest

arhiepiskop-i-hirurg-sveti-luka-vojno-ja

 

Руски документаристи су почели снимање филма о истакнутом хирургу, Светитељу, архиепископу Симферопољском и Кримском Луци (Војно-Јасенецком) у вези са растом интересовања у друштву према личности тог човека, - саопштила је РИА Новости аутор будућег филма Татјана Сорокина.

Успомена на Светитела Луку се светкује 11. јуна.

Прикупљамо данас и најситније информације, јер је прошло више године откако је преминуо Светитељ, те људи, који су га познавали, већ су поодмаклих година. Прикупљамо сведочанства оних људи, који су или радили заједно с њим, или су се можда лечили код њега, - рекла је Сорокина. Према речима аутора филма, за њу Светитељ-хирург Лука није само „човек који је проповедао, већ који је много преживео захваљујући својој вери. Није клонуо, те је многе спасио – у правом и преносном смислу, те и даље спасава, већ после своје смрти“. Медицински радови Војно-Јасенецког за многе лекаре-хирурге и даље су приручне књиге, додала је наша саговорница.

 

Luka_006.jpg

 

Ради примера је Сорокина навела случај 90-годишњег ветерана из Тамбова, тешко рањеног у време Великог Отаџбинског рата, коме је Светитељ Лука сачувао живот, извршивши невероватно сложену операцију.

Тај је човек жив захваљујући Војно-Јасенецком. Њему је одломак тенковске гранате згњечило прса, те се сматрало да не може да буде спашен. Утоварили су га у воз и однели у Тамбов. Тамо му је Војно-Јасенецки направио метална ребра, поправио грудни крш помоћу неких магнета. Иначе, с тим металним ребрима он живи и данас. Он је оженио болничарку, која је помагала Светитељ у-хирургу, - испричала је Сорокина. Она је изразила наду да ће у Москву и друге градове Русије донети из Свето-Тројицке саборне цркве у Симферопољу мошти овог свеца да би свет могао да им се поклони и целива их. Том догађају би могла да буде уприличена и премијера филма на Првом каналу ТВ. Раније је исти колектив аутора из ТВ компаније „Око“ створио филмове „Свеци 20. века“, „Поклони мудраца“, „Пут у Русију“, Храм Гроба Господња“.

 

 

Luka_001.jpg

 

Архиепископ Лука (Војно-Јасенецки, 1877-1961) – хирург и духовни писац, од маја 1946. године је био архиепископ Симферопољски и Кримски, носилац Сталинове награде за медицину. Он је био неколико пута ухапшен. Током свог живота је он посетио многе градове Русије и Украјине. Канонизован је међу новомученицима и исповедницима Русије 2000. године.

 

 

Luka_006.jpg


http://serbian.ruvr.ru/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лу, овај линк са јт је са српским титлом. Када отвориш линк на јт, кликни на оно прво поље са десне стране низа (изгледа као нека шкработина на плочици из каменог доба) и ту је титл.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5.4.2019. at 15:41, Марина Савковић рече

Лу, овај линк са јт је са српским титлом. Када отвориш линк на јт, кликни на оно прво поље са десне стране низа (изгледа као нека шкработина на плочици из каменог доба) и ту је титл.

Хвала, Луи мој <3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 14. новембра 2019. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве г. Миланчету Милићевићу, привреднику из Београда и великом добротвору Српске Православне Цркве и народа.       У светлости празника Светих бесребреника Козме и Дамјана, који су послушали Христову заповест: на дар примистe, на дар и дајите (Мт. 10, 8), а чији пример својим животом и делом сведочи г. Миланче Милићевић и његова благочестива породица из Београда, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је донео одлуку да одликује тог великог добротвора Цркве и доброчинитеља српског рода орденом Светог Саве другог степена.   Уручујући високо црквено одликовање, Његова Светост Патријарх је истакао да је Свети Архијерејски Синод препознао дела и доброчинства г. Миланчета Милићевића, привредника и узорног православног хришћанина из Београда.   -Ви сте показали велику веру и љубав према Цркви и нашем народу. Изашли сте у сусрет потребама Српске Цркве, несебично сте помагали најмлађе и нејаке. Наш народ каже: рука која даје не остаје празна. Молимо се Господу да помогне да се та изрека потврди и у Вашем животу, како бисте наставили да дајете као и до сада, не само Вашој породици и ближњима, већ свом српском народу. Добра дела која чинимо другима пратиће нас и у овом и у оном животу, та дела су велика и пред људима и пред Богом, поручио је Његова Светост Патријарх.   У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена, додељује г. Миланчету Милићевићу за његову делатну љубав према Мајци Цркви нарочито показану бригом према ближњима и несебичним помагањем изградње и обнове храмова и манастира у многим епархијама Српске Православне Цркве.   Захваљујући Његовој Светости Патријарху и члановима Светог Синода на високом црквеном признању, а својој породици, пријатељима и пословним сарадницима на подршци, г. Милићевић је заблагодарио Господу на обиљу благослова којим је наградио њега и његову породицу.   -Ово признање је само кап у мору доброга што сам примио од Господа. Живети у окриљу Цркве и радити на добробит свог народа - томе су ме научили моји родитељи, а тај завет преносимо, моја супруга Александра и ја, и нашој деци: Магдалени, Маријани и Богдану. Користим прилику да Вас обавестим да смо прикупили средства за два најсавременија медицинска апарата неопходна Гинеколошко-акушерској клиници, речи су г. Милићевића на које нико од присутних није остао равнодушан.    Свечаности у Патријаршији српској, поред породице, пријатеља и пословних сарадника г. Милићевића, присуствовали су и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић; протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, на чији предлог је Свети Синод и одликовао г. Милићевића; шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић; управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић; као и представници Информативне службе Српске Православне Цркве и Црквене телевизије Храм.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Ромејац,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.
      Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.
      Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.
      Филм „Наше Блаженство“ о митрополиту Онуфрију поводом 75. рођендана | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  
    • Од Логос,
      У част његовог 75. рођендана, украјинска телевизија Интер снимила је дугометражни документарни филм о Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију под насловом „Наше Блаженство“.     Филм говори и његовом детињству, одласку у богословију, у манастир, о рукоположењу, хиротонији и ступању на првојераршки престо Украјинске Цркве. Филм обухвата неке интервјуе са Његовим Блаженством и разговоре са онима који га добро познају као човека чврсте вере и молитве.   Филм је снимљен на руском језику, а прате га изванредни призори лепих цркава и манастира и саме украјинске природе, пропраћено божанским службама митрополита Онуфрија када гледалац може осећати мир и спокој који зрачи из човека који говори.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од александар живаљев,
      Душан Илић: Светодмитарска лента
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • 
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! 
      Душан Илић (Фото: Лична архива)
      Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
      Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
      Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
      Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
      Извор: drina.info
      Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
      Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
      Душан Илић, Институт за европске студије

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...