Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Oче Зоране, да ли можете да омогућите опцију за пратиоце на Фејсбуку? Верујем да има оних који желе да буду у току са вашим радом и налазе садржаје које делите корисним и занимљивим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Avo, možeš li da rešiš misteriju o tome da li je Adam čovek, čovečanstvo ili vrsta cveta?

Моћо, дође и Логос, па (већина) људи не повероваше. Нисам ти ја, друже, Дух Свети. Изгледа да си ме побркао са неким.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oче Зоране, да ли можете да омогућите опцију за пратиоце на Фејсбуку? Верујем да има оних који желе да буду у току са вашим радом и налазе садржаје које делите корисним и занимљивим.

Морам да се посаветујем са паметнијима од мене. Имам често неке психопате који пошаљу захтев, а испостави се да су талибани... Неке бришем. Неки и сами одустану, јер кад гледају шта публикујем, осећају то као сону киселину у очима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Морам да се посаветујем са паметнијима од мене. Имам често неке психопате који пошаљу захтев, а испостави се да су талибани... Неке бришем. Неки и сами одустану, јер кад гледају шта публикујем, осећају то као сону киселину у очима. 

 

Баш због тога рекох, свестан да у неким круговима нисте баш популарни. Тако када некога не познајете, он може да вас запрати уместо да вас дода као пријатеља, а вама остаје потпуна контрола садржаја. Претпостављам да бисте понекад волели да прочитате коментаре својих пријатеља па нема смисла да њима ту опцију онемогућите. Сада, шта ако вас неки такав (психопата за кога ће се испоставити да је талибан) дода, а онда ви објавите текст о мастурбацији или полемику са неким епископом и њему се то не допадне. Он може да оставља вулгарне коментаре, може чак и поруком да вас вређа. У случају да омогућите опцију да вас неко запрати, не морате када вас дода неко кога не познајете да гледате у пасуљ да ли је то потенцијални талибан већ можете једноставно да игноришете захтев, а тај свакако неће бити ускраћен јер може да вас запрати.

Понављам, у том случају имате контролу над садржајем (ваши пријатељи и даље могу да коментаришу оно што делите док исту ту опцију можете да онемогућите пратиоцима).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Баш због тога рекох, свестан да у неким круговима нисте баш популарни. Тако када некога не познајете, он може да вас запрати уместо да вас дода као пријатеља, а вама остаје потпуна контрола садржаја. Претпостављам да бисте понекад волели да прочитате коментаре својих пријатеља па нема смисла да њима ту опцију онемогућите. Сада, шта ако вас неки такав (психопата за кога ће се испоставити да је талибан) дода, а онда ви објавите текст о мастурбацији или полемику са неким епископом и њему се то не допадне. Он може да оставља вулгарне коментаре, може чак и поруком да вас вређа. У случају да омогућите опцију да вас неко запрати, не морате када вас дода неко кога не познајете да гледате у пасуљ да ли је то потенцијални талибан већ можете једноставно да игноришете захтев, а тај свакако неће бити ускраћен јер може да вас запрати.

Понављам, у том случају имате контролу над садржајем (ваши пријатељи и даље могу да коментаришу оно што делите док исту ту опцију можете да онемогућите пратиоцима).

хвала

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моћо, дође и Логос, па (већина) људи не повероваше. Нисам ти ја, друже, Дух Свети. Изгледа да си ме побркао са неким.  

 

jesam - sa jednim avom sa fejsa : )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pre svega i Posle svega prvo da kazem. Pomaze Bog profesore i Svestenice Zorane. Moje pitanje glasi, ovako posto sam citala da Bog prasta i najvecem gresniku. Zasto onda preko medija i gordih ljudi koji imaju veliku mrznju i prezir prema nekome kazu da nece otici ni kod Boga? Cak sam cula za neke kako spominju da i prorocice vracare to isto kazu, bas one koje kad objave prorocanstvo pogrese u svom iskazu o tome sta ce se dogoditi, po meni to nije Boziji prorok prorocica, ali zasto onda puniti glavu drugima o nekom gresniku da nece ni kod Boga , ako vec pise da on prasta i najvecem gresniku? Koliko ja znam on je jedan i jedini Bog koji moze odlucivati o nasoj dusi pre i posle smrti, i niko osim njega. Jesam li u pravu ili ne?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pre svega i Posle svega prvo da kazem. Pomaze Bog profesore i Svestenice Zorane. Moje pitanje glasi, ovako posto sam citala da Bog prasta i najvecem gresniku. Zasto onda preko medija i gordih ljudi koji imaju veliku mrznju i prezir prema nekome kazu da nece otici ni kod Boga? Cak sam cula za neke kako spominju da i prorocice vracare to isto kazu, bas one koje kad objave prorocanstvo pogrese u svom iskazu o tome sta ce se dogoditi, po meni to nije Boziji prorok prorocica, ali zasto onda puniti glavu drugima o nekom gresniku da nece ni kod Boga , ako vec pise da on prasta i najvecem gresniku? Koliko ja znam on je jedan i jedini Bog koji moze odlucivati o nasoj dusi pre i posle smrti, i niko osim njega. Jesam li u pravu ili ne?

Ићи на исповест. Свештеник-епископ ће одлучити о епитимији ако је посреди велики грех. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ваше мишљење о мастер студијском програму при Универзитету у Београду-"Религија у друштву,култури и европским интеграцијама",реч је о интердисциплинарном изучавању религије .               .http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/studije-uni/Studijski_program_religija.pdf

 

 

                                                                                  Хвала

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одлично! Треба више говорити на ову тему. Многи је избегавају јер је врућ кромпир, али ми не можемо због страха јудејског да као нојеви закопавамо главу. Рана се после прозли. Таква политика нас је и довела да смо у овој немогућој ситуацији. 

Иринејева је овде свака златна. Не хипи реформа, не талибанско држање за плот.

Трагично је да смо и ми прибегли правилу: ако желиш да се нешто не реши направи комисију. Са друге стране, мислим да је то био сјајан потез. У супротном би дошло до раскола. Ако би пак остали у истој цркви, поражени би осећали одлуку као силовање. То би тек био хорор. Овако је боље чекати нека нова времена. Биологија ће урадити своје, а Богу да заблагодаримо што се нисмо распали.

Остаје мукотрпни рад на просвећивању, а резултати зависе од Шефа над шефовима.    

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ваше мишљење о мастер студијском програму при Универзитету у Београду-"Религија у друштву,култури и европским интеграцијама",реч је о интердисциплинарном изучавању религије .               .http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/studije-uni/Studijski_program_religija.pdf

 

 

                                                                                  Хвала

Изгледа лепо и амбициозно. Проблем је будућег запошљавања некога ко прође овај курикулум. Но, како времена иду, верујем да ће бити потребе за овим кадром, како у црквеним тако и државним институцијама. Дипломирани студент овог смера би требало да буде сналажљив.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Dominika,
      Седамнестог јуна, у Понедељак Светог Духа, у манастиру св. Ђорђа ‘Хумејра’ у Долини хришћана у Сирији, по благослову патријарха антиохијског Јована, организован је сусрет свештеника из Сирије и Либана. Учествовао у њим преко 100 изабраних отаца из 12 православних митрополија дејствујућих у овим државама. Сусрету су преводили митрополит Хаурана и Џабал ал-Араб Сава (Есбер), митрополит Ладакије Атанасије (Фахд), епископ Сафите Дмитрије (Шарбак) и епископ Маалуле Ефрем. Девиза сусрета је била ’Заједно према бољој служби’.

      Састанак је почео молитвом. После ње приказан је филм, где патријарх Јован причао је о служби свештеника, која мора бити испуњена Светим Духом. После филма предавање одржао је отац Игнатије Даруџ; рекао је, да свештеник је икона Христа. Такође је изјаснио да циљ сусрета су заједничка молитва, упознавање, дискусија, измена искуства.

      Касније свештеници су били поделени на групе, у којим су биле дискусије на одређене теме. Сусрет завршио се молитвом.

      Чини се, да то је био први у историји такав велики састанак свештеника Цркве антиохијске у Сирји и Либану.

      Извор; превод: pouke.org
    • Од Логос,
      Шта се то дешава на Филолошком факултету да је 136 знаменитих универзитетских професора, академика, књижевника, правника, новинара... потписало отворено писмо ставивши се на страну суштине, а не процедуре.
       
      Њихово реаговање изазвала је чињеница да је недостатак кворума на седници Наставно-научног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду био разлог да професори др Дарко Танасковић и др Предраг Пипер не буду предложени за емеритуса, иако су матичне катедре за то дале позитивно мишљење.
      То је био разлог објављивања отвореног писма названог „Предлог за размишљање“ чији потписници наводе да су истински забринути због разних појава које угрожавају систем српског високог школства и његове највише научно-педагошке квалитете. Зато су се обратили свим деканима, професорима, члановима изборних већа и других управних тела појединих факултета, али и ректорима, као и свим одговорним члановима научне и универзитетске заједнице. У неодобравању статуса емеритуса двојици професора виде озбиљан проблем, јер, како наводе, у универзитетској заједници нема никога ко би могао са елементарном озбиљношћу да образложи да они то не треба да постану.
      На питање има ли у тој скривалици са недостатком кворума ипак неких добитника, потписници одмах додају да, нажалост, има.
      „То су они малобројни, али за изборну процедуру и укупан број гласова ипак релевантни појединци, који су лично заинтересовани за то да управо професори највиших научно-педагошких компетенција буду уклоњени са факултета“, наведено је у овом обраћању јавности.
      У овом случају, како констатују, губитници неће бити професори Танасковић и Пипер, већ матичне студијске групе, цео Филолошки факултет, па и Београдски универзитет.
      „Није тешко сагледати једноставну чињеницу да студиј оријенталистике са проф. др Дарком Танасковићем и без њега, те студиј славистике са проф. др Предрагом Пипером и без њега једноставно нису ни приближно исте научно-педагошке категорије“, наведено је у „Предлогу за размишљање“.
      Професор Танасковић за Спутњик каже да нерадо говори о насталој ситуацији, јер је реч о његовом универзитетском статусу, али и додаје да га то што је „Предлог за размишљање“, који је нашло за сходно да потпише и изнесе пред јавност више од 130 савесних и озбиљних личности, од којих многе нису из академске средине у ужем смислу, обавезује да саопшти своје виђење ствари.
      „Пре свега, тачности ради, ваља нагласити да смо колега Пипер и ја одласком у пензију испунили основни предуслов да будемо предложени за избор у звање професора емеритуса. Наше катедре, за славистику и оријенталистику, предложиле су нас, а одлуку о усвајању ових предлога и њиховом упућивању Сенату Универзитета требало је да на својој седници донесе Наставно-научно веће Филолошког факултета. Разматрање предлога и одлучивање о њима онемогућено је недостатком потребног кворума Наставно-научног већа, рок за упућивање предлога Универзитету је истекао и ми нисмо постали кандидати за ово истовремено почасно и радно звање. То су чињенице, онако како их ја видим. Све остало у вези са симптоматичним недостатком кворума и одсуством настојања да се до њега дође у домену је претпоставки, за које нема доказа, али има озбиљних индиција, о којима засад не бих говорио“, каже наш познати професор оријенталистике и некадашњи дипломата.
      Коментаришући подршку коју су добили професор Пипер и он, Танасковић каже да, ако је добро разумео „Предлог за размишљање“, његови потписници сматрају да никакве процедуралне околности и оправдања при одлучивању о суштинским академским питањима не би смели да буду довољни да се она једноставно скину са дневног реда универзитетског живота. То је, како каже, најбитније и не односи се само на овај случај.
      „Запажено је, наиме, да је на нашим факултетима узело маха накарадно схватање аутономије универзитета које, у комбинацији са реликтима самоуправљачких манира и стављањем у први план интереса ужих, добро позиционираних група, доводи у питање квалитет основне, наставне и научне делатности високошколских установа и ствара атмосферу резигнације и подаништва, неспојиве са мисијом и духом универзитета. У науци не сме да одлучује став већине, до којег се неретко долази прегласавањем унутар система успостављене гласачке машине, већ су једино релевантни аргументи засновани на научним чињеницама и потврђеним резултатима“, недвосмислен је саговорник Спутњика.
      Професор Филозофског факултета, академик Љубодраг Димић за Спутњик је објаснио зашто је један од 136 потписника „Предлога за размишљање“, међу којима су, поред осталих, и онколог др Радан Џодић, издавачи Жарко Чигоја и Јагош Ђуретић, књижевници Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Зоран Живковић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Александар Гаталица, Владислав Бајац, дипломата и амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић, проф. др Слободан Реметић, композитор проф. др Рајко Максимовић, универзитетски професори др Бранко Крга, др Ненад Кецмановић, др Ратко Божовић, сликар Чедомир Васић, в. д. директора Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић, етнолог Драгомир Антонић, историчар проф. др Чедомир Антић, драматург Бојана Андрић, некадашњи новинар а сада универзитетски професор др Слободан Рељић…
      „Моје мишљење је да су у питању изузетни професори и штета је одрицати се таквих људи који имају искуство које могу да пренесу не само на студенте, већ и на млађе професоре. То је био разлог што сам ја ставио свој потпис испод тог захтева да се професорима Танасковићу и Пиперу продужи професура. Као што и сами видите, увек постоје могућности да се процедура изигра разлозима који су крајње ирационални. У питању су људи који су своје знање стицали деценијама и који су у могућности да га пренесу другима. А то је, на крају крајева, и функција универзитета да се ту срећу они који хоће да уче са онима који знају, који могу да их подуче“, наглашава наш познати историчар.
      На питање може ли се очекивати да се евентуалним изменама прописа који регулишу функционисање факултета онемогући да се процедура испречи наспрам суштине, јер најновија дешавања на Филолошком факултету нису усамљена појава, пошто се нешто слично недавно дешавало и на Филозофском факултету, Димић одговара да су закони, прописи увек последица негативне стварности.
      „Уколико у ствараности постоји нешто што је изигравање закона, вероватно ће законодавац морати да размишља и у том правцу, али то ће тек бити у некој будућности, а неки драгоцени људи неће моћи своје знање да деле са млађим колегама“, упозорио је Димић.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У Недељу седму по Пасхи – Светих Отаца Првог васељенског сабора, 9. јуна 2019. године, Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и мохачки Исихије саслуживали су Митрополиту Чешких земаља и Словачке г. Растиславу, који је началствовао светом архијерејском Литургијом и актом канонизације свештеномученика Станислава Насадила у Саборном храму светог Јована Милостивог у Кошицама, у Словачкој.

      Поред епископâ Иринеја и Исихија, у име Српске Православне Цркве, у свечаном догађају у Кошицама – у Православној Цркви Чешких земаља и Словачке, учествовали су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи: браничевски Игњатије и буеносаирески Кирило. Митрополиту Растиславу су саслуживали и архиепископи: пшемиславски и горлицки Пајсије (Пољска Православна Црква), прашки Михајло, михаловско-кошицки Георгије и епископ шумперски Исаија, викар Епархије оломоуцко-брнске, као и више свештенослужитеља из Пољске, Чешке, Словачке, Црне Горе и Србије.
      У пратњи архијерејâ Иринеја и Исихија налазе се: презвитер Велимир Врућинић, парох новосадски, јеромонах Ермолај и монах Пајсије (праунук светог Станислава) из Светоархангелског манастира у Ковиљу, и протођакон Горан Ботошки.
      Епископ бачки г. Иринеј беседио је по прочитаном јеванђелском одељку. Владика Иринеј је такође благословио славске дарове – колач и жито.
      Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије поздравио је епископе који су у Словачку допутовали из више помесних Православних Цркава, захвалио им је на учешћу у данашњој великој радости за Православну Цркву Чешких земаља и Словачке, а потом је упознао присутне у храму у Кошицама са животом православног свештеника Станислава, који је пострадао током Другог светског рата од стране усташког фашистичког режима. Монаху Пајсију – праунуку светог Станислава Насадила, Архиепископ Георгије је даривао икону новопросијавшег угодника Божјег. По завршетку сабрања, Митрополит Растислав је захвалио свима који су узели учешће у евхаристијском слављу.
      Дан уочи канонизације православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, 8. јуна, у православном храму у Кошицама је служено бденије, након којег је одржано кратко представљање лика и дела оца Станислава.
      Српска Православна Црква прибројала га је лику светих 1961. године и литургијски га прославља заједно са свештеномучеником Савом Горњокарловачким и са њим пострадалим свештеномученицима 4. јула по јулијанском, односно 17. јула по григоријанском календару. Спомен новомученика оца Станислава Насадила у календару светих Православне Цркве Чешких земаља и Словачке биће прослављан 20. јуна.

      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме,  архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу.
      Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу.  Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук.
      Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије.
      Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве.
      У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде.
       
      Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Емисија питајте свештеника са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем Архијерејским намјесником бококоторским.
      Звучни запис беседе
×
×
  • Create New...