Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Može li reč dve o nerukotvorenoj ikoni koju je lično Hristos poslao kao utehu i pomoć, dok ne dodje čas spasenja? 

 

Не знам о чему је реч. 

Иначе, питање Синдонског платна или медаљона је сложено. Везано за разне легенде и историјске факте.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам о чему је реч. 

Иначе, питање Синдонског платна или медаљона је сложено. Везано за разне легенде и историјске факте.  

 

O tome je reč.

Kako jedan predmet može da pomogne,naprimer....

Share this post


Link to post
Share on other sites

О. Зоране да ли си можда или планираш сочинити један савремени епски стрип( нешто актуелно). Радо ћу написати пропратни дијалог у десетерцу. Мислим да би то био хит.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О. Зоране да ли си можда или планираш сочинити један савремени епски стрип( нешто актуелно). Радо ћу написати пропратни дијалог у десетерцу. Мислим да би то био хит.

:::::::::::::::::::)))))))))))))))))))))))) :))  :))  :))  :))  :))  :cheesy3:  molimoli

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oče Zorane,

 

pročitah da ste napisali da je "naučni metod spasonosan", pa me zanima da to malo pobliže objasnite. Ja sam fizičar, pokušavam da se bavim naukom, primjenjujem naučni metod, pa bih volio uputiti se malo više u ideju spasonosne uloge istog. Takođe, zanima me da li mislite da je teologija nauka? Ako jeste ima li u teologiji mjesta molitvi i kako se molitva uklapa u naučni metod?

 

Hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oče Zorane,

 

pročitah da ste napisali da je "naučni metod spasonosan", pa me zanima da to malo pobliže objasnite. Ja sam fizičar, pokušavam da se bavim naukom, primjenjujem naučni metod, pa bih volio uputiti se malo više u ideju spasonosne uloge istog. Takođe, zanima me da li mislite da je teologija nauka? Ako jeste ima li u teologiji mjesta molitvi i kako se molitva uklapa u naučni metod?

 

Hvala!

 

Научни метод је спасоносан. Мислим на теологију као науку. Докторат из теологије може написати и атеиста ако се држи метода. Такође, молитва је неопходна за хришћански живот, као и за здраво бављење теологијом. Лакше ћу написати нешто о Василију Великом ако му личим и учествујем у његовом животу.

Спасоносан је метод зато што ти открива истину у списима (колико је то могуће), и спречава те да не склизнеш у идеологију, што је искривљен начин бављења теологијом.

Друго је питање односа науке и теологије. На овом сајту је објављен видео са интервјуом једног грчког архиепископа који има највише титуле у "светској" науци и који не види никакав сукоб између ових дисциплина. Заборавио сам име човеку... наравно да је питање крајње компликовано, и да се сваке године организују у свету многи скупови на ту тему. Ја сам се само изјаснио окој једне генералне идеје водиље.      

Share this post


Link to post
Share on other sites

pročitah da ste napisali da je "naučni metod spasonosan", pa me zanima da to malo pobliže objasnite. Ja sam fizičar, pokušavam da se bavim naukom, primjenjujem naučni metod, pa bih volio uputiti se malo više u ideju spasonosne uloge istog. Takođe, zanima me da li mislite da je teologija nauka? Ako jeste ima li u teologiji mjesta molitvi i kako se molitva uklapa u naučni metod?

 

 

Митрополит Месогејe и Лавреотике Николај, је тај научник-свештеник чијег имена нисам могао да се сетим:

 

https://www.youtube.com/watch?v=aqmSYzZ6G04

 

Од срца препоручујем да се погледа.  Овде је покренута и једна тема а за предложак има ригорозно написани текст моје маленкости:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/35945-%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%B8-%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD/

 

али то готово нико не чита нити коментарише. Србе изгледа да не интересују текстови који су дужи и где треба мало да се помучиш. Ко прочита тај текст разумеће шта значи ослобађајући научни метод у теологији. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mnogo puta sma čuo da su Hrišćani uvek bili intelektualna elita.

Ako jesu bili, kako na pravi način shvatiti taj pojam iz ugla Hrišćanstva?

 

Увек били, сад се помиње, част изузецима. Црквена елита је она која формулише црквену догму; говори о искуству и доживљају целе цркве, али то претаче у категорије које за циљ имају промишљање вере и уклањање кукоља. Неко може да има искуство како је Исус прво Божијуе створење, а не бог по природи, али само припремљен теолог може убедљиво објаснити како је то неправославно учење. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче Зоране,помаже Бог! Имам једно питање. Да ли када причамо о нечему можемо то урећи или избаксузирати како се то каже. Јер има она народна: "Пу далеко било!" или"Језик прегриз`о!", да се тако изразим.

 

Мој проблем је у сљедећем....

 

Прије мјесец дана ми се јавила из чиста мира мисао како у нашој улици није било некога ко је умро или погинуо и заиста није никога било.Онда сам размишљао о томе како је у нашој улици неко умро и сви идемо на сахрану из улице.То су мисли које су ми је јавиле против моје воље. Иначе је моја улица наново грађена и најстарија кућа ту је прије 7 година грађена.То је само мисао која ми се јавила у глави. Пар дана послије тога опет ми се иста таква мисао долази на памет како у нашој улици није било смртних случајева, и нисам обраћао пажњу.

 

Прије пар дана погинуо је комшија из моје улице, момак у саобраћајној несрећи мотоциклом, и мени је на памет пала опет она моја мисао од прије. И некако ми је на савјести да ли сам ја нешто наслутио тим мојим мислима и изазвао његову несрећу и да ли се може нешто урећи или малерисати јер се то десило баш тада пар дана послије тих мојих мисли. Да ли сам утицао путем неке црне магије или урока или неке негативне енергије о којој сам читао.

 

Некако ми је на савјести да нисам мислио о томе - не би се то догодило. То што је било прошло ми је у мислима, самим тим пар дана након тога погине ми комшија и мени је на савјести било да нисам о томе мислио не би се догодило, јер има она стара народна: ,,Ако о нечем говориш,то се не догоди него се догоди супротно", тј. ако о нечему причаш то избаксузираш па се догоди супротно ако ме разумијете.

 

То је био мој проблем.

 

Хвала вам унапријед и од Господа свако добро!

Измењено од Милан Ракић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оче Зоране,помаже Бог! Имам једно питање. Да ли када причамо о нечему можемо то урећи или избаксузирати како се то каже. Јер има она народна: "Пу далеко било!" или"Језик прегриз`о!", да се тако изразим.

 

Мој проблем је у сљедећем....

 

Прије мјесец дана ми се јавила из чиста мира мисао како у нашој улици није било некога ко је умро или погинуо и заиста није никога било.Онда сам размишљао о томе како је у нашој улици неко умро и сви идемо на сахрану из улице.То су мисли које су ми је јавиле против моје воље. Иначе је моја улица наново грађена и најстарија кућа ту је прије 7 година грађена.То је само мисао која ми се јавила у глави. Пар дана послије тога опет ми се иста таква мисао долази на памет како у нашој улици није било смртних случајева, и нисам обраћао пажњу.

 

Прије пар дана погинуо је комшија из моје улице, момак у саобраћајној несрећи мотоциклом, и мени је на памет пала опет она моја мисао од прије. И некако ми је на савјести да ли сам ја нешто наслутио тим мојим мислима и изазвао његову несрећу и да ли се може нешто урећи или малерисати јер се то десило баш тада пар дана послије тих мојих мисли. Да ли сам утицао путем неке црне магије или урока или неке негативне енергије о којој сам читао.

 

Некако ми је на савјести да нисам мислио о томе - не би се то догодило. То што је било прошло ми је у мислима, самим тим пар дана након тога погине ми комшија и мени је на савјести било да нисам о томе мислио не би се догодило, јер има она стара народна: ,,Ако о нечем говориш,то се не догоди него се догоди супротно", тј. ако о нечему причаш то избаксузираш па се догоди супротно ако ме разумијете.

 

То је био мој проблем.

 

Хвала вам унапријед и од Господа свако добро!

 

Не знамо како предосећања функционишу, али је готово сигурно да неко духовно колективно постоји и да се на основу тога дешавају слични феномени. Не верујем да си на неки начин урекао човека, мада и тако нешто постоји. Сада бих те замолио да имаш предосећај како ћу да добијем на лото, а ја те онда богато наградим! 

Помоли се Богу и иди на причешће, а на ове ствари не мисли. Једноставно дођу и оду. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Dominika,
      Седамнестог јуна, у Понедељак Светог Духа, у манастиру св. Ђорђа ‘Хумејра’ у Долини хришћана у Сирији, по благослову патријарха антиохијског Јована, организован је сусрет свештеника из Сирије и Либана. Учествовао у њим преко 100 изабраних отаца из 12 православних митрополија дејствујућих у овим државама. Сусрету су преводили митрополит Хаурана и Џабал ал-Араб Сава (Есбер), митрополит Ладакије Атанасије (Фахд), епископ Сафите Дмитрије (Шарбак) и епископ Маалуле Ефрем. Девиза сусрета је била ’Заједно према бољој служби’.

      Састанак је почео молитвом. После ње приказан је филм, где патријарх Јован причао је о служби свештеника, која мора бити испуњена Светим Духом. После филма предавање одржао је отац Игнатије Даруџ; рекао је, да свештеник је икона Христа. Такође је изјаснио да циљ сусрета су заједничка молитва, упознавање, дискусија, измена искуства.

      Касније свештеници су били поделени на групе, у којим су биле дискусије на одређене теме. Сусрет завршио се молитвом.

      Чини се, да то је био први у историји такав велики састанак свештеника Цркве антиохијске у Сирји и Либану.

      Извор; превод: pouke.org
    • Од Логос,
      Шта се то дешава на Филолошком факултету да је 136 знаменитих универзитетских професора, академика, књижевника, правника, новинара... потписало отворено писмо ставивши се на страну суштине, а не процедуре.
       
      Њихово реаговање изазвала је чињеница да је недостатак кворума на седници Наставно-научног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду био разлог да професори др Дарко Танасковић и др Предраг Пипер не буду предложени за емеритуса, иако су матичне катедре за то дале позитивно мишљење.
      То је био разлог објављивања отвореног писма названог „Предлог за размишљање“ чији потписници наводе да су истински забринути због разних појава које угрожавају систем српског високог школства и његове највише научно-педагошке квалитете. Зато су се обратили свим деканима, професорима, члановима изборних већа и других управних тела појединих факултета, али и ректорима, као и свим одговорним члановима научне и универзитетске заједнице. У неодобравању статуса емеритуса двојици професора виде озбиљан проблем, јер, како наводе, у универзитетској заједници нема никога ко би могао са елементарном озбиљношћу да образложи да они то не треба да постану.
      На питање има ли у тој скривалици са недостатком кворума ипак неких добитника, потписници одмах додају да, нажалост, има.
      „То су они малобројни, али за изборну процедуру и укупан број гласова ипак релевантни појединци, који су лично заинтересовани за то да управо професори највиших научно-педагошких компетенција буду уклоњени са факултета“, наведено је у овом обраћању јавности.
      У овом случају, како констатују, губитници неће бити професори Танасковић и Пипер, већ матичне студијске групе, цео Филолошки факултет, па и Београдски универзитет.
      „Није тешко сагледати једноставну чињеницу да студиј оријенталистике са проф. др Дарком Танасковићем и без њега, те студиј славистике са проф. др Предрагом Пипером и без њега једноставно нису ни приближно исте научно-педагошке категорије“, наведено је у „Предлогу за размишљање“.
      Професор Танасковић за Спутњик каже да нерадо говори о насталој ситуацији, јер је реч о његовом универзитетском статусу, али и додаје да га то што је „Предлог за размишљање“, који је нашло за сходно да потпише и изнесе пред јавност више од 130 савесних и озбиљних личности, од којих многе нису из академске средине у ужем смислу, обавезује да саопшти своје виђење ствари.
      „Пре свега, тачности ради, ваља нагласити да смо колега Пипер и ја одласком у пензију испунили основни предуслов да будемо предложени за избор у звање професора емеритуса. Наше катедре, за славистику и оријенталистику, предложиле су нас, а одлуку о усвајању ових предлога и њиховом упућивању Сенату Универзитета требало је да на својој седници донесе Наставно-научно веће Филолошког факултета. Разматрање предлога и одлучивање о њима онемогућено је недостатком потребног кворума Наставно-научног већа, рок за упућивање предлога Универзитету је истекао и ми нисмо постали кандидати за ово истовремено почасно и радно звање. То су чињенице, онако како их ја видим. Све остало у вези са симптоматичним недостатком кворума и одсуством настојања да се до њега дође у домену је претпоставки, за које нема доказа, али има озбиљних индиција, о којима засад не бих говорио“, каже наш познати професор оријенталистике и некадашњи дипломата.
      Коментаришући подршку коју су добили професор Пипер и он, Танасковић каже да, ако је добро разумео „Предлог за размишљање“, његови потписници сматрају да никакве процедуралне околности и оправдања при одлучивању о суштинским академским питањима не би смели да буду довољни да се она једноставно скину са дневног реда универзитетског живота. То је, како каже, најбитније и не односи се само на овај случај.
      „Запажено је, наиме, да је на нашим факултетима узело маха накарадно схватање аутономије универзитета које, у комбинацији са реликтима самоуправљачких манира и стављањем у први план интереса ужих, добро позиционираних група, доводи у питање квалитет основне, наставне и научне делатности високошколских установа и ствара атмосферу резигнације и подаништва, неспојиве са мисијом и духом универзитета. У науци не сме да одлучује став већине, до којег се неретко долази прегласавањем унутар система успостављене гласачке машине, већ су једино релевантни аргументи засновани на научним чињеницама и потврђеним резултатима“, недвосмислен је саговорник Спутњика.
      Професор Филозофског факултета, академик Љубодраг Димић за Спутњик је објаснио зашто је један од 136 потписника „Предлога за размишљање“, међу којима су, поред осталих, и онколог др Радан Џодић, издавачи Жарко Чигоја и Јагош Ђуретић, књижевници Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Зоран Живковић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Александар Гаталица, Владислав Бајац, дипломата и амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић, проф. др Слободан Реметић, композитор проф. др Рајко Максимовић, универзитетски професори др Бранко Крга, др Ненад Кецмановић, др Ратко Божовић, сликар Чедомир Васић, в. д. директора Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић, етнолог Драгомир Антонић, историчар проф. др Чедомир Антић, драматург Бојана Андрић, некадашњи новинар а сада универзитетски професор др Слободан Рељић…
      „Моје мишљење је да су у питању изузетни професори и штета је одрицати се таквих људи који имају искуство које могу да пренесу не само на студенте, већ и на млађе професоре. То је био разлог што сам ја ставио свој потпис испод тог захтева да се професорима Танасковићу и Пиперу продужи професура. Као што и сами видите, увек постоје могућности да се процедура изигра разлозима који су крајње ирационални. У питању су људи који су своје знање стицали деценијама и који су у могућности да га пренесу другима. А то је, на крају крајева, и функција универзитета да се ту срећу они који хоће да уче са онима који знају, који могу да их подуче“, наглашава наш познати историчар.
      На питање може ли се очекивати да се евентуалним изменама прописа који регулишу функционисање факултета онемогући да се процедура испречи наспрам суштине, јер најновија дешавања на Филолошком факултету нису усамљена појава, пошто се нешто слично недавно дешавало и на Филозофском факултету, Димић одговара да су закони, прописи увек последица негативне стварности.
      „Уколико у ствараности постоји нешто што је изигравање закона, вероватно ће законодавац морати да размишља и у том правцу, али то ће тек бити у некој будућности, а неки драгоцени људи неће моћи своје знање да деле са млађим колегама“, упозорио је Димић.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У Недељу седму по Пасхи – Светих Отаца Првог васељенског сабора, 9. јуна 2019. године, Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и мохачки Исихије саслуживали су Митрополиту Чешких земаља и Словачке г. Растиславу, који је началствовао светом архијерејском Литургијом и актом канонизације свештеномученика Станислава Насадила у Саборном храму светог Јована Милостивог у Кошицама, у Словачкој.

      Поред епископâ Иринеја и Исихија, у име Српске Православне Цркве, у свечаном догађају у Кошицама – у Православној Цркви Чешких земаља и Словачке, учествовали су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи: браничевски Игњатије и буеносаирески Кирило. Митрополиту Растиславу су саслуживали и архиепископи: пшемиславски и горлицки Пајсије (Пољска Православна Црква), прашки Михајло, михаловско-кошицки Георгије и епископ шумперски Исаија, викар Епархије оломоуцко-брнске, као и више свештенослужитеља из Пољске, Чешке, Словачке, Црне Горе и Србије.
      У пратњи архијерејâ Иринеја и Исихија налазе се: презвитер Велимир Врућинић, парох новосадски, јеромонах Ермолај и монах Пајсије (праунук светог Станислава) из Светоархангелског манастира у Ковиљу, и протођакон Горан Ботошки.
      Епископ бачки г. Иринеј беседио је по прочитаном јеванђелском одељку. Владика Иринеј је такође благословио славске дарове – колач и жито.
      Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије поздравио је епископе који су у Словачку допутовали из више помесних Православних Цркава, захвалио им је на учешћу у данашњој великој радости за Православну Цркву Чешких земаља и Словачке, а потом је упознао присутне у храму у Кошицама са животом православног свештеника Станислава, који је пострадао током Другог светског рата од стране усташког фашистичког режима. Монаху Пајсију – праунуку светог Станислава Насадила, Архиепископ Георгије је даривао икону новопросијавшег угодника Божјег. По завршетку сабрања, Митрополит Растислав је захвалио свима који су узели учешће у евхаристијском слављу.
      Дан уочи канонизације православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, 8. јуна, у православном храму у Кошицама је служено бденије, након којег је одржано кратко представљање лика и дела оца Станислава.
      Српска Православна Црква прибројала га је лику светих 1961. године и литургијски га прославља заједно са свештеномучеником Савом Горњокарловачким и са њим пострадалим свештеномученицима 4. јула по јулијанском, односно 17. јула по григоријанском календару. Спомен новомученика оца Станислава Насадила у календару светих Православне Цркве Чешких земаља и Словачке биће прослављан 20. јуна.

      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме,  архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу.
      Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу.  Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук.
      Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије.
      Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве.
      У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде.
       
      Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Емисија питајте свештеника са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем Архијерејским намјесником бококоторским.
      Звучни запис беседе
×
×
  • Create New...