Jump to content

У сећању на гест измирења

Оцени ову тему


Препоручена порука

4ew.jpg


Цариградски Патријарх Вартоломеј I и папа Фрања молили су се 25.маја 2014. г. заједно у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Они су тиме подсетили на историјски сусрет својих претходника на трону Цариградског Патријарха Атинагоре и на катедри Св. Петра Папе Павла VI.


Обојица црквених поглавара су се сусрела у ротунди храма Гроба Господњег на кратку заједничку молитву. Потом су обојица поглавара изишавши из храма и благословили сабрани народ изменивши братске целиве. Овим дирљивим гестом су двојица предстојатеља и у својству primus inter pares двеју Цркава подсетили на историјски сусрет двојице поглавара Цркве Истока и Цркве Запада пре равно 50 година. Иницијатива за овај сусрет у Јерусалиму потекла је од стране патријарха Вартоломеја I, који је овај позив упутио још за време понтификата папе Бенедикта XVI.


 


Након молитве у храму Гроба Господњег двојица поглавара Цркава са својим делегацијама су водили једночасовни разговор на Маслинској гори у истој просторији у којој су пре 50 година, 5. јануара 1964, њихови претходници општили један с другим, након 900 стотина прохујалих година ћутања, обостраног отуђења и узајамних оптужби. Овом приликом је формулисано Заједничко саопштење у 10 тачака, једнако као реминисценција на „Заједничко саопштење“ Папа Павле Vi и Патријарха Атинагоре после њиховог сусрета 6. јануара 1964. г.


У њему је истакнута жеља да се настави са  дијалогом све док разједињени хришћани не постигну евхаристијско јединство. Притом су узајамно обећали заједничке напоре на поштовању људских права, за заштиту живота и породица, поштовање религиозних слобода, као и борбу за мир, правду и очување природе, односно творевине Божје. Уједно је истакнута обострана спремност да помогне се хришћанима Блиског истока.


Одвојеним путевима су се поглавари упутили ка храму Гроба Господњег, праћени ритмичким ударима звона са цркве која потиче из времена цара Константина. Они су се накнадно сусрели пред храмом да би заједнички крочили у нартекс храма. Ту су били поздрављени од стране високих представника Цркава. У храму су Патријарх Вартоломеј I и Папа Фрања клечали пред каменом на коме је тело Спаситељево било уљем помазано пред полагање у гроб, да би заједнички приступили Светом Гробу Господњем.


Уз молитве, црквене песме на грчком и латинском, Папа Фрања је произнео своју беседу на италијанском, а Цариградски Патријарх на енглеском. Потом је уследила заједничка Молитва Господња на италијанском – први пут јавно. Њихови претходници пре 50 година то још нису били у стању, бар не у јавности.


Сусрет је био „неопходан“ да би екумена добила нови импулс и замах, истакли су и Патријарх Вартоломеј I и Папа Фрања. У основи су ентузијазам и суперлативи сусрета из 1964. одавно утихнули и уступили место дијалозима богословских стручњака.


Овај сусрет би требало да буде нови енергични импулс у екумени. Папа Фрања је поновио предлог Папе Јована Павла II (1978-2005) да се папски примат стави на дискусију. Он је позвао да се „посебној служби епископа Рима дâ форма која би могла остварити службу љубави и узајамног признавања“. То понуда, и мимо све канонске комплексности питања папског примата, може се сматрати  и символичким покушајем да се у питањима екумене убудуће корача раме уз раме.


Протођакон Зоран Андрић, Минхен 


http://www.spc.rs/sr/u_setshanju_na_gest_izmirenja

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Православни се још нису договорили и изразили консензус нити дали јавно саопштење да ли је одлука васељенских патријарха Атинагоре и Вартоломеја са папама валидна за све помесне цркве... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Православни се још нису договорили и изразили консензус нити дали јавно саопштење да ли је одлука васељенских патријарха Атинагоре и Вартоломеја са папама валидна за све помесне цркве... 

Валидна и консензус постоји.  Иначе би се одавно супротставили...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Валидна и консензус постоји.  Иначе би се одавно супротставили...

 

Валидна али само за цариградску патријаршију.

Атингору је ава Јустин звао авантуристом.... друго, васељенски патријарх је први по части, а не по власти ....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Валидна али само за цариградску патријаршију.

 

Испада да кад је анатемисање Рима у питању онда је оно валидно за све православне, а када је реч повлачењу те исте анатеме  онда је то само ствар Цариграда. Како то може?

 

 

друго, васељенски патријарх је први по части, а не по власти ....

 

Али је ипак први и васељенски.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Испада да кад је анатемисање Рима у питању онда је оно валидно за све православне, а када је реч повлачењу те исте анатеме  онда је то само ствар Цариграда. Како то може?

 

 
 

Али је ипак први и васељенски.

 

Кад је анатемисање било већина помесних цркава су биле под јурисдикцијом цариградског патријарха.... У међувремену су аутокефалност стекле многе цркве и он не може више сам да доноси битне одлуке... 

Као што патријарх Иринеј који је први међу једнакима у СПЦ не може да донесе сам одлуку без сабора тако и Вартоломеј не може сам... може али у оквиру своје аутокефалне....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

@@Помозбожница,

 

А како то повезати са саборношћу Цркве? како је могуће да једна одлука не буде валидна за све помесне Цркве?

 

Да ли то значи да када неко добије забрану причешћа у једној помесној Цркви, у другој не важи?

 

 

Ваљда том логиком треба гледати и ово. Можда и грешим по овом питању али ми није јасно. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Помозбожница,

 

А како то повезати са саборношћу Цркве? како је могуће да једна одлука не буде валидна за све помесне Цркве?

 

Да ли то значи да када неко добије забрану причешћа у једној помесној Цркви, у другој не важи?

 

 

Ваљда том логиком треба гледати и ово. Можда и грешим по овом питању али ми није јасно. 

 

Цариградска патријаршија не признаје тренутно било какве одлуке аутокефалне цркве Чешке и Словачке, али остале помесне цркве признају одлуке цркве Чешке и Словачке. Не могу остали да слепо следе шта год Цариград каже... што се тиче Причешћа и забране, то је једна васпитна мера и ваљда је појединац схватио шта она значи...она значи пре свега временски, а не територијално да ли можеш негде да се причестиш...Нпр епитимија 2 године...не можеш нигде, дал у Бугарској дал у Србији ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Цариградски патријарх  је 1054. године анатемисао Рим, он и има право да ту анатему повуче. Што је и он и урадио.  

 

Ни једна аутокефална црква није оспорила то повлачење анатеме са Рима које се догодило пре 50 година. Шта више аутокефалне Православне цркве учествују у дијалогу са РКЦ на овај или онај начин.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Васељенски патријарх је први међу једнакима, он је 1054. године анатемисао Рим, он и има право да ту анатему повуче. Што је и он и урадио.  

 

Ни једна аутокефална црква није оспорила скидање анатеме са Рима, шта више аутокефалне Православне цркве учествују у дијалогу са РКЦ. 

 

Дијалог нема везе са анатемом ... па и Свети Сава је за време анатеме комуницирао са католицима .... Дијалог је нешто најосновније, употпуњује етички кодекс Православља....  

Да он има право да повуче анатему али у својој кући и повукао је .... с тим што у периоду 1054-1964 су се десиле неке ствари  у католичком свету..... а то су инквизиција и папски непогрешивост.... тако да многи нису прешли преко тога....

Ако видите царгиградска патријаршија многе ствари доноси без слагања са другима.... врхунац је оснивање естонске апостолске православнен цркве .... и консензус са другим црквама које нису ни питане није био постигнут... нарочито са руском ПЦ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дијалог нема везе са анатемом ... па и Свети Сава је за време анатеме комуницирао са католицима .... Дијалог је нешто најосновније, употпуњује етички кодекс Православља....  

Да он има право да повуче анатему али у својој кући и повукао је .... с тим што у периоду 1054-1964 су се десиле неке ствари  у католичком свету..... а то су инквизиција и папски непогрешивост.... тако да многи нису прешли преко тога....

Ако видите царгиградска патријаршија многе ствари доноси без слагања са другима.... врхунац је оснивање естонске апостолске православнен цркве .... и консензус са другим црквама које нису ни питане није био постигнут... нарочито са руском ПЦ.

Наравно да има везе дијалог са повалачењем анатеме. Дијалог Православне Цркве са РКЦ се води ради уједињења  тј. ради васпостављања јединства које је постојало 1000 година а не само ради  лепог васпитања и верске толеранције (што наравно јесте важно и потребно). Ако се већ иде ка васпостављању изгубљеног јединства нормално је да се те анатеме повуку. И нормално је да их повуку они који су те анатеме и изрекли тј. њихови наследници. Наравно, то је још далеко од евхаристијског јединства, али опет од нечега се мора и кренути. 

Ево и наша СПЦ активно учествује у том дијалогу. У Београду су били организовани и теолошки сусрети.

 

 

Да он има право да повуче анатему али у својој кући и повукао је .... 

Васељенски патријарх је први међу једнакима у читавој Православној цркви, а не само у Цариградској патријаршији.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Каква је разлика између руске православне цркве и цариградске патријаршије ? И једни и други су екуменисти али какви ? И они се разликују...  нико не доводи у питање дијалог... али ја причам о наметању Цариграда а причам и о консензусу....  

Кад је руска православна црква одбила да потпише равенски споразум јер није била питана за оснивање естонске апостолске цркве (дакле нема консензуса), Зизјулас је рекао да ако једна помесна црква одбије да потпише споразум то не значи да дијалог по том питању (по питању равенског споразума) не треба да се настави, дакле цариградски клирици опет занемарују консензус и терају своје ....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Каква је разлика између руске православне цркве и цариградске патријаршије ? И једни и други су екуменисти али какви ? И они се разликују...  нико не доводи у питање дијалог... али ја причам о наметању Цариграда а причам и о консензусу....  

Кад је руска православна црква одбила да потпише равенски споразум јер није била питана за оснивање естонске апостолске цркве (дакле нема консензуса), Зизјулас је рекао да ако једна помесна црква одбије да потпише споразум то не значи да дијалог по том питању (по питању равенског споразума) не треба да се настави, дакле цариградски клирици опет занемарују консензус и терају своје ....

То није наметање. Зашто би се због тренутног неспоразума Цариграда и Москве око Естоније прекидао дијалог са Римокатоличком црквом, ако већ тај дијалог по себи није споран и траје неколико деценија? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...