Jump to content

О. Милош Весин, разноврсна предавања

Оцени ову тему


Препоручена порука

„Утицај богослужења на душу и тело“

Протојереј-ставрофор др Милош Весин, беседио је у оквиру духовне вечери у Новој Пазови, приликом свог недавног боравка у Србији, 05. новембра 2016. године. Домаћин предавања био је протојереј-ставрофор Миле Јокић, старешина храма св. Петке у Новој Пазови. Отац Милош је надахнуто као и увек, беседио на тему „Утицај богослужења на душу и тело"

 

http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/22.11.16 ZBOR - o. dr Milos Vesin - Uticaj bogosluzenja na covekov um i dusu, Nova Pazova.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čovek postaje skladište tuđih otpadaka. Jer ono o čemu govorimo, o nedostacima, manama, grehovima drugih, to su otpaci drugih ljudi. I mi svoje sadržaje punimo tuđim otpacima. Slabimo ne samo fizički, već i duhovno-duševni imunitet.

 
DXkktkqTURBXy83YjU5MTg2MmE5M2IzMzIzNWJkM
Foto: Marko Đoković / RAS Srbija
share_v1_pintrest_gray_ico.pngshare_v1_facebook_gray_ico.png

Ovakve i još mudrije reči o tome kakvi smo i kako bolji možemo da budemo, čule su se nedavno na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, gde je otac Miloš Vesin, sveštenik iz Čikaga, održao predavanje. U Srbiju dolazi dva puta godišnje, svakog novembra i maja, a naziv ovogodišnjeg predavanja bilo je i pitanje: zašto smo tako vešti u ogovaranju i osuđivanju drugih? Prepuna sala Kolarčeve zadužbine govori o tome koliko je upravo savremeni čovek, uprkos postojanju nekad i preko 150 kanala koje ima na televiziji, željan kvalitetnog programa za dušu. Njegov prvi savet je da se pritisne dugme za isključivanje.

 

- Moj prvi i najdobronamerniji savet je da svako ima dovoljno odlučnosti da pritisne određeno dugme, ne da bi uključio, već da bi isključio sve izvore zvuka i slike. Da bi mogao da se osami, da se posveti, makar nakratko, sebi i onima koje mu je Bog poverio na ljubavi, svojoj porodici. Problem danas nije nesporazum koji vlada između severa i juga, istoka i zapada, problem nastaje u jednoj porodici, u okviru koje se između najbližih ljudi nalaze čitave galaksije. Prvo treba uspostaviti mostove na tim nivoima, a onda ići dalje. Ako je čovek već na početku jutra rastrojen svim dešavanjima širom sveta, on nema ni vremena ni mogućnost usredsređivanja pažnje, da se bavi sobom. A u suštini je nedostatak smelosti. Jer čovek, kada siđe u sebe, on ne zna na šta će tamo naići. Kod svih nas je potrebno veliko, veliko unutrašnje čišćenje. Onda se čovek rađe okreće jeftinoj zabavi, umesto da se bavi teškim i veoma odgovornim poslom da sređuje pre svega svoju dušu, da sam sebi bude izvor razonode i zabave, prvo sebi pa bližnjima, i tek tada mediji mogu da stupe na snagu. A da će mi mediji osmisliti život, da će me zabaviti, to je iluzija. Zato imamo ovoliku prazninu među ljudima.

Živimo u civilizaciji buke. Da li je onda moguće tihovati i u centru Beograda i u Čikagu?

- Apsolutno. Kao što je to moguće i u centru Njujorka. Tihovanje nije odsustvo zvuka, nego pravljenje određenih prioriteta, koji su mi zvuci u životu važniji? Šta ću dopustiti da do mene dođe, a šta ću odbaciti. Zavisi u kakvom će duševno-duhovnom raspoloženju čovek započeti dan. Tada nema razlike gde je. Ako je čovek navikao da ga u svemu sve i stalno nervira, onda ća ga sve nervirati i usred Čikaga, Pariza ili bilo gde. Ukoliko ume da shvati da je život veliki izazov i radost, jer nas je Neko iz nebića pozvao u biće. Jer moglo je da se desi da ja i ne postojim. Vratite sebi u sećanje sve što se desilo lepo u životu i samo zahvaljujući tome, uspećete da odagnate mračne i sumorne misli u životu, koje vas prate od izlaska iz stana do ulaska u kancelariju.

Šta je duhovni imunitet. Kako se on čuva i jača?

- Mi kada se ne osećamo najbolje kažemo oslabio mi je imunitet. Ali oslabio mi je psiho-neuro-kardio-endokrino-gastro-vaskularno-imunološki sistem, zato što je čovek celina svih ti odvojenih delova. To isto važi i za duhovni i duševni život. Duševni život je bazičan za čoveka i tu vrstu imuniteta stiče određenom borbom, higijenom i disciplinom. Kao i za fizički imunitet, i duševno-duhovnom su potrebna određena uputstva. A to je pre svega imati i negovati zdrave misli. Većina ljudi se bavi time šta drugi govori, šta drugi radi, pretvaramo se u hodajuće kante za smeće.

Čovek tako postaje skladište tuđih otpadaka. Jer ono o čemu govorimo, o nedostacima, manama, grehovima drugih, to su otpaci drugih ljudi. I mi svoje sadržaje punimo tuđim otpacima. Slabimo tako ne samo fizički, već i duhovno-duševni imunitet! Postajemo puni toksina. Ništa savremenom čoveku nije teže nego da obuzda jezik. Mislim da kada bi postojao aparat poput onog koji meri dnevno pređene korake, jedan takav da postoji mogao bi da izmeri količinu izgovorenih reči. Na kraju dana, kada pustimo tu traku, bili bismo zapanjeni količinom praznih reči koje koristimo.

Kako žive Srbi koji su stigli u Ameriku pre 30-40 godina, a kako mlađi doseljenici?

- Prvi sloj emigracije su oni koji su na američko tle stigli krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Zatim slede doseljenici iz vremena posle Prvog svetskog rata. Potom oni koji su stigli posle Drugog svetskog rata. Posle njih treba pomenuti takozvanu ekonomsku migraciju s kraja šezdesetih i tokom osamdesetih godina, a njima se pridružiše i najnoviji talasi onih koji su došli tokom devedesetih godina prošloga veka, a dolazi se još... Dakle, srpska zajednica jeste jedna celina, ali celina koju čine pripadnici tih raznih vremenskih perioda koje pomenusmo. Oni koji su tamo rođeni, čiji su roditelji tamo rođeni, na ove prostore gledaju kao na zemlju svojih predaka. Oni koji su otišli pre 30-40 godina sa nostalgijom gledaju na ceo taj prostor. Imate one koji su došli pre petnaest ili pre pet godina, to su oni koji se brzo snađu i uspeju u onome što naume. Južnočikaška i lensoška parohija je najstarija parohija u Americi. Tu žive ljudi mojih godina, čiji su dedovi došli u Ameriku. Moja generacija, nažalost, ne govori srpski. Generacija mojih roditelja se tek priseća srpskog koji su čuli od baba ili deda.

Koliko naš narod u Americi uspeva da nađe spas za dušu?

- Isto koliko i naši ljudi ovde. Ništa manji problemi nisu u Americi. Ovde, ja volim da kažem u šali, vlada haos, a tamo vlada, organizovani haos. Ipak, sva ona velika i mala iskušenja sa kojima se susrećemo, su manje više ista. Različite su samo okolnosti. Tamo su ljudi više vezani za Crkvu. Jer to nije samo prostor molitvenih okupljanja, već se neguje jezik, običaji, tradicija. Crkva ima nezamenljivu ulogu u odnosu na sve ostale postajeće kulturne i sportske organizacije u Americi. n

O NOVAKU ĐOKOVIĆU

U poslednje vreme naši ljudi svoju duhovnost otkrivaju i uz duge religije. I Novak Đoković se posvetio meditaciji. Kako gledate na to?

- Bilo bi veoma neodgovorno da govorim o čoveku koga ne poznajem, ali uspesima tog mladog, plemenitog i požrtvovanog čoveka se veoma radujem. Te mahom neopravdane kritike na račun toga kojoj li se strani opredelio, a to samo on i Bog znaju, sve to je usledilo kao posledica jednog kolektivnog razočaranja. Mnoge kolektivne nade su bile polagane u njega. Svaki njegov uspeh je bio, na neki način, naš uspeh, iako mi u tome nikakvog udela imali nismo. Kom će se on smeru opredeliti, stvar je njegovog izbora i njegove dobre volje. On je svakako po svom duhovnom kodu, kao čovek sa ovih prostora, kao pravoslavni Srbin, usmeren na svoju tradiciju, ali svako ima slobodu izbora. Ako se u jednom momentu okrenuo na drugu stranu, ja moram to da poštujem kao njegov izbor. Generalno pak govoreći, čovek sa ovih prostora može da se interesuje i budizmom i hinduizmom, i ostalim filozofsko-religioznim pravcima. Ali on po svojoj suštini, po svojoj prirodi nikad ne može da bude budista, hindus, iako može da savlada sva pravila njihove vere. Mi zanemarujemo činjenicu da mi kao baštinici judeohrišćanstva, sveta koji je naučen da razmišlja na jedan način, imamo bitnu razliku u tome kako razmišljamo i na osnovu kojih logičkih zakona dolazimo do određenih sudova, za razliku od sveta budizma i hinduizma, koji ne razmišljaju zakonima logike kojima smo mi učeni, već razmišljaju na primer kroz mirise ili boje. To su potpuno suprotni principi i suprotni pravci. Što ne znači da čovek sa ovih prostora to ne može da oseti i doživi.

Ko je dr Miloš Vesin

  • Protojerej-stavrofor dr Miloš M. Vesin, u Americi živi već 25 godina. Bogoslovski fakultet završio je u Beogradu.Postdiplomske studije iz teologije završio je u Lucernu, u Švajcarskoj. Usavršavao je muziku i psihologiju u Lozani, Parizu i Kembridžu. Doktorirao je psihologiju u Londonu. Profesor je na Bogoslovskom fakuletu u Libertivilu i sveštenik u južnočikaškoj i lensinškoj parohiji.

Tramp? Svet će ostati na istom...

Donald Tramp je novi predsednik Amerike. Kuda će ići svet narednih godina?

- Iskreno govoreći, mene više interesuju izbori koje čovek pravi u svom svakodnevnom životu, jer se svakodnevno opredeljujemo za nešto. Da svakodnevno biramo blagost, milost i ljubav. Što se izbora u Americi tiče, stvari se u životu dešavaju po božijoj volji ili po božijem dopuštenju. U Americi još vlada kriza iz 2008. godine i tu se sada polažu nade na novog predsednika ne bi li on pokrenuo neke mehanizme koji bi ozdravili američku privredu. Preterano bi bilo očekivati ma kakva revolucionarna zbivanja u Americi. Pod uslovom da se određeni političko-ekonomski instrumenti stave u pogon već od početka samog zvaničnog mandata, da bi nešto moglo da zaživi, potrebno je da prođe dve- tri godine. Prema tome, svet će zasad manje-više ostati na istom.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/svestenik-spc-iz-cikaga-za-blic-dr-milos-m-vesin-svima-nam-je-potrebno-veliko/bjw41hh

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да више људи зна причу о Милану Смољановићу, мање бисмо се мрзели!

Поред поруке за Божићни пост који је почео 28. новембра, у данашњој емисији слушамо више проповеди о праштању, од којих је најпотреснија сага о Милану Смољановићу коме су усташе побиле читаву породицу, а коју казује протопрезвитер др Милош Весин. Владика аустријско-швајцарски Андреј посетио недавно Охридску Архиепископију где је говорио вернима о осам Христових празника, а издвојили смо део који се односи на празник Рождества Христовог.

 

http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/29.11.16. Srpski most 64.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  • 1 month later...
 „Сви смо ђаци у Божијој школи“
Протојереј-ставрофор др Милош Весин: „Сви смо ђаци у Божијој школи“

Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин истакао је у ексклузивној изјави за радио "Слово љубве", поводом три деценије Богословског факултета СПЦ при манастиру Светог Саве у Либертивилу, да је дуго постојање те образовне установе право чудо времена - "у раскораку времена - с обзиром на све историјске, социо-политичке околности у свету у протеклих тридесет година". "Мерили смо време постојања годинама, а онда деценијама" рекао је о. Милош Весин, истакавши као посебну особеност чињеницу да је ово једна од ретких Богословских установа која "живи, дејствује, моли се пре свега, труди и ради у једном окружењу, које чувају молитве двојице светитеља, који су били саврменици 20. века: св. Мардарија либертивилског и св. Владике Николаја охридског и жичког". Прота Милош је специјално за данашњи дан, произнео ово слово – посвећено св. Владики Николају и јубилеју Богословског факултета у ЛИбертивилу

 

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13442

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Велика дворана Коларчеве задужбине вечерас у 19 сати предавање " ДА ЛИ СЕ ВИШЕ ТРУДИМО ОКО ЛАЈКОВАЊА ИЛИ ОКО СПАСЕЊА " ,предавач Протојереј-ставрофор да Милош Весин . Улаз слободан !

 

IMG_2183.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
„Дa ли се више трудимо око лајковања него око спасења“
  • Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин одржао је предавање у Коларчевој задужбини 11. маја 2017. године на тему „Дa ли се више трудимо око лајковања него око спасења“. Циљ виртуелне стварности је стварање лажног света у којем се човек самообожава а удаљава од Бога, ближњих и од себе, закључио је протојереј-ставрофор др Милош Весин. 

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13597

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Верујте био сам на овом предавању и шта рећи осим да је као и увек било БОЖАНСТВЕНО !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Драган Јашић рече

Верујте био сам на овом предавању и шта рећи осим да је као и увек било БОЖАНСТВЕНО !

Био и ја. Заиста добро предавање.

Право питање за наше Форумаше. Понекад се питам који је смисао лајкова које добијам? - Позитиван или негативан, добронамеран или не? А можда одговор зависи од онога који лајкује или од теме поста, баш ме живо занима! Волео бих о томе да се посаветујем са оцем Милошем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 58 минута, Драган Јашић рече

Верујте 

verujemo ti, casna rec...:smeh1:

 

пре 33 минута, PredragVId рече

е питам који је смисао лајкова које добијам

nemoj to uopste shvatati ozbiljno...sve je samo zabava...nije nikako vazan parametar...znaci nije ni vredan razmatrannja....:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, JESSY рече

nemoj to uopste shvatati ozbiljno...sve je samo zabava...nije nikako vazan parametar...znaci nije ni vredan razmatrannja....:)

Рече Џеси...са највише лакова.:smeh1:

Ако нису битни, буди друг, па из забаве ;) пребаци на мој профил половину...:ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Рапсоди рече

пребаци на мој профил половину

bi vrlo rado...ali evo od sada cu da te lajkujem kad god sam ovde....:smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, JESSY рече

bi vrlo rado...ali evo od sada cu da te lajkujem kad god sam ovde....:smeh1:

Ма шалим се Џеси....:)....мада,мада, од вишка глава не боли....:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...