Jump to content
Данче*

Мудрости Индијанаца

Оцени ову тему

Recommended Posts

Некада давно је стари Чироки свом унуку испричао једну животну истину: "У унутрашњости сваког човека се води битка, као борба између два вука, у унутрашњости свакога од нас. Један вук представља зло: представља бес, завист, љубомору, жаљење, похлепу, ароганцију, самосажаљење, кривицу, грех, срџбу, инфериорност, лаж, лажни понос, егоизам... Други вук представља добро: представља оно што пружа ужитак, мир, љубав, наду, ведрину, понизност, љубазност, добродушност, срдачност, дарежљивост, истину, саосећање и веру.
Мали Индијанац се замисли на неколико тренутака. Све своје мисли вредно усмери у дубину дединих речи па га запита: "Који вук на крају победи?"

Стари Чироки одговори са смешком на свом старом лицу: "Побеђује увек онај којег храниш..."

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Двадесет мудрости Индијанаца због којих ће вам живот бити лепши

1. Устани са сунцем и помоли се. Моли се сам. Моли се често. Велики Дух ће слушати, ти треба само да говориш.

 
2. Буди толерантан према онима који су се изгубили на путу. Незнање, љутња, љубомора и похлепа излазе из изгубљене душе. Моли се да пронађу руковођење.

 
3. Тражи себе, кроз себе. Не дозволи другима да управљају твојим путем. То је твој пут и само твој – други могу да иду са тобом, али не могу уместо тебе.

 
4. Опходи се према гостима са пуно пажње. Послужи их најбољом храном, дај им најбољи лежај, укажи им част и поштовање.

 
5. Не узимај што није твоје, било од неке особе, заједнице, дивљине или нечије културе. Није зарађено ни дато. Није твоје.

 
6. Поштуј све што постоји на Земљи, било људе, било биљке.

 
7. Поштуј туђа мишљења, жеље и речи. Никада не прекидај нечији говор, не ругај се и не исмејавај га. Свима дај право на лично изражавање.

 
8. Никада не говори лоше о другоме. Негативна енергија коју тиме одашиљеш у универзум вратиће ти се вишеструко.

 
9. Сви људи греше. Све грешке могу бити опроштене.

 
10. Негативне мисли узрокују болести тела, духа и ума. Вежбај оптимизам.

 
11. Природа није наша, она је део нас. Она је део наше светске породице.

 
12. Деца су семе будућности. Усади љубав у њихова срца и заливај их мудрошћу и животним лекцијама. Док одрастају, дај им простор да расту.

 
13. Избегавај рањавање туђих срца. Отров тог бола вратиће се теби.

 
14. Буди увек искрен. Поштење је испит воље у овом универзуму.

 
15. Буди уравнотежен. Твоје умно ја, духовно ја, телесно ја и емоционално ја – сва треба да буду подједнако снажна, чиста и здрава. Вежбај тело како би ојачао ум. Богати се духовно да излечиш емотивне ране.

 
16. Свесно одлучуј о томе ко ћеш бити и како ћеш реаговати. Буди одговоран за своја дела.

 
17. Поштуј приватност и лични простор другог. Не дирај туђе власништво, а посебно свете и религијске ствари. То је забрањено.

 
18. Буди првенствено искрен према себи. Не можеш бити пажљив и помоћи другима ако ниси прво пажљив према себи и не помажеш себи.

 
19. Поштуј туђа верска уверења. Своја уверења не намећи другима.

 
20. Дели своју срећу. Учествуј у давању милостиње.

Share this post


Link to post
Share on other sites

За Индијанце се често каже да су деца природе. Они од ње зависе и живе у складу с њеним законима. Они на тај начин живе свој живот, а успут бележе своје мисли.

"Све ствари на свету имају своју сврху, свака болест има биљку која је лечи, и сваки човек има свој позив. Шта је живот? То је трептај свица у ноћи. То је дах бика на зимској хладноћи. То је мала сенка која јури преко траве и нестаје у заласку сунца."
 

Жалосни Голуб (1888-1936)

 

indijanac-poglavica-foto-vikipedija-1383
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не занима ме како зарађујеш за живот.
Желим знати за чиме чезнеш и усуђујеш ли се сањати о испуњењу жеље свога срца.
Не занима ме колико ти је година.
Желим знати јеси ли спреман направити будалу од себе због љубави, због снова, због пустоловине која се зове Живот.
Не занима ме који планети су у опреци с твојим Месецом.
Желим знати јеси ли дотакнуо средиште своје туге, јесу ли те животне издаје отвориле или си се скврчио, затворио због страха од нове боли!
Желим знати можеш ли седети с боли, мојом или својом властитом, не помакнувши се да је застреш или умањиш или излечиш. Желим знати можеш ли боравити уз радост, моју или своју властиту; можеш ли се предати дивљем плесу и допустити да те занос прожме све до вршака прстију, не опомињући нас да будемо опрезни, да будемо реални, да не заборавимо своја људска ограничења.
Не занима ме је ли прича коју ми причаш истинита.
Желим знати јеси ли у стању разочарати другога како би остао веран себи; можеш ли поднети оптужбе о издаји и не издати властиту душу.
Желим знати можеш ли бити веран и стога достојан поверења.
Желим знати можеш ли видети Лепоту чак и ако је нема свакога дана, и можеш ли напајати свој живот Божјом присутношћу.
Желим знати умеш ли живети с поразом, својим и мојим, па ипак стати на обалу језера и довикнути сребрном Месецу: „Да!“
Не занима ме где живиш и колико новаца имаш.
Желим знати можеш ли након ноћи проведене у боли и очајању устати, измучен, с умором у костима, и обавити све оно што је потребно за децу.
Не занима ме ко си, ни како си дошао овамо.
Желим знати хоћеш ли стати са мном у средиште ватре и не устукнути.
Не занима ме где, ни шта, ни са ким си учио.
Желим знати шта те подупире изнутра, кад свега осталог нестане.
Желим знати можеш ли бити сам са собом и волиш ли уистину своје друштво у пустим тренуцима.

-надахнуто Сањачем с планине Ориах,
индијански поглавица, 1994

 

1441354_415994465194739_1840438341_n.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Живи свој живот тако да страх од смрти никад не уђе у твоје срце. Не оптерећуј никога због његове вере, поштуј туђе мишљење и тражи да они поштују твоје. Воли свој живот, усавршавај га и улепшавај све око себе.Настој живети дуго и у служби свог народа. Припреми узвишену песму смрти за дан кад ћеш прећи на другу страну.

Увек поздрави пријатеља кад га сретнеш или пролазиш покрај њега, чак и поред странца на осамљеном месту.Поштуј све људе и не клањај се никоме.

Када ујутро устанеш,захвали се за храну и радост живљења.Ако томе не видиш разлога, грешка је једино у теби. Не искориштавај никога и ништа, јер то претвара мудраце у будале и заробљава дух визије.

 

-Tecumseh, narod Shawnee
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све на свету је у пару.У нашим мислима ми смо двоје,добри и зли.Својим очима видимо двоје,оно што је лепо,и оно што је ружно.Имамо десну руку која удара и чини зло,и леву која је ближе срцу,пуну доброте.Једна нога може нас водити лошим путем,а друга добрим.Дакле,све на свету је у пару.

 

-Eagle Qwatsinas

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pismo indijanskog poglavice predsjedniku SAD-a

Ovo je pismo 1854. godine indijanski poglavica Seattle uputio predsjedniku SAD-a Franklinu Pierceu kao odgovor na ponudu da država od Indijanaca kupi njihovu zemlju - u zamjenu za rezervat: Veliki poglavica u Washingtonu ponudio je kupiti našu zemlju. On nas također uvjerava o svojim iskrenim osjećajima. To je ljubazno od njega, jer znamo da mu naše prijateljstvo nije potrebno. Mi ćemo razmisliti o njegovoj ponudi. Jer znamo da ako je ne prihvatimo, doći će bijeli čovjek sa oružjem i uzeti našu zemlju. Veliki bijeli poglavica u Washingtonu može vjerovati onome što poglavica Seattle kaže, isto kao što naša bijela braća mogu vjerovati promjeni godišnjih doba. Moje riječi su kao zvijezde - ne blijede...


Kako može netko kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta misao je nama strana. Mi ne posjedujemo čistoću zraka ili odsjaj u vodi. Kako možete kupiti to od nas? Sva ova zemlja sveta je za moj narod. Svaka svjetlucava borova iglica, svako zrno pijeska na riječnom sprudu, svaka izmaglica u mračnim šumama, svako svjetlucanje i svaki zujeći kukac, sveti su u tradiciji i svijesti moga naroda. Nektar koji kola kroz drveće nosi sjećanje na crvenoga čovjeka.

Vaši mrtvi prestaju voljeti vas i svoju domovinu čim prođu vrata smrti i nađu se među zvijezdama. Ubrzo bivaju zaboravljeni i ne dolaze nazad nikada više. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu prekrasnu zemlju, jer je ona majka crvenog čovjeka. Mi smo dio zemlje, i ona je dio nas. Mirisne trave naše su sestre. Jelen, pastuh, veliki orao – svi oni naša su braća. Stjenoviti vrhunci, rosa u travi, toplina pony-eva tijela i čovjek - svi pripadaju istoj obitelji. Tako kada Veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju – traži previše od nas. Veliki bijeli poglavica šalje glas da će nam sačuvati mjesto gdje možemo živjeti u sigurnosti. On će biti naš otac, a mi njegova djeca. Ali uskoro će bijeli čovjek preplaviti zemlju kao što rijeke bujaju poslije kiše.

Ne, mi nismo istoga roda. Naša djeca se ne igraju zajedno, i naši stari ne pričaju iste priče. Mi ćemo razmotriti vašu ponudu o kupnji naše zemlje, ali to neće biti tako lako. Jer ova je zemlja za nas sveta. Ta pjenušava tekućina što teče brzacima i rijekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo našu zemlju, morate znati da je ona sveta i morate to isto naučiti svoju djecu. I da svaki zagonetni odsjaj u bistroj vodi jezera - priča događaje i sjećanja moga naroda. Žuborenje vode glas je oca moga oca.

Rijeke su naše sestre, one gase našu žeđ. Rijeke nose naše kanue i hrane našu djecu. Ako vam prodamo našu zemlju, morate se sjetiti to isto naučiti svoju djecu, da su rijeke naše sestre - i vaše. I od sada rijekama morate pružiti njegu kakvu biste pružili vlastitoj sestri, bratu. Crveni čovjek se uvijek povlačio kada se bijeli čovjek približavao, kao što se jutarnja magla povlači od jutarnjeg sunca. Ali za nas je pepeo naših predaka svet, i njihova grobnica posvećeno mjesto. Mi znamo da bijeli čovjek ne razumije naše običaje. Za njega je svaki komad zemlje isti, jer on je stranac koji dolazi noću i pljačka zemlju.

Ona nije njegova sestra, već njegov neprijatelj, i kada je pokori on odlazi dalje. On ostavlja iza sebe grobnice svojih predaka, ali to ne grize njegovu savjest. On otima zemlju od svoje djece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu djecu rađa zaboravljeni su. Ponaša se prema svojoj majci-zemlji, i prema bratu-nebu, kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa će jednog dana prožderati zemlju i ostaviti samo pustoš.

Ne znam! Naši običaji su drugačiji od vaših. Izgled vaših gradova bolan je očima crvenog čovjeka. Ali možda zato jer je crveni čovjek divljak koji ne razumije ništa? Nema mirnog mjesta u gradovima bijelog čovjeka. Nema mjesta gdje se može čuti otvaranje lišća u proljeće, ili drhtaj krilca mušice. A možda zato jer sam divlji i ne razumijem. Buka u gradovima je uvreda mojim ušima. Što vrijedi ljudski život ako čovjek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovjek i ne razumijem. Indijanac više voli blago šaputanje povjetarca kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vjetra pročišćenog podnevnom kišom i mirisom borovine. Zrak je dragocjen crvenom čovjeku, jer sve što je živo dijeli isti dah - životinje, drveće, ljudi. Izgleda da bijeli čovjek ne opaža zrak koji udiše. Kao čovjek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako vam ustupimo svoju zemlju, morate se sjetiti da je zrak za nas drag prijatelj, da zrak dijeli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vjetar koji je našim precima dao prvi udisaj, također će prihvatiti i njihov posljednji izdisaj. Vjetar će i našoj djeci uliti duh života. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mjesto na kojem će i bijeli čovjek moći udahnuti vjetar zaslađen mirisom poljskog cvijeća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu o kupnji naše zemlje.

Ako je odlučimo prihvatiti, postavit ću jedan uvjet: bijeli čovjek se mora odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divlji čovjek i ne razumijem neki drugi način. Vidio sam tisuće bizona kako trunu po preriji, napušteni od bijelog čovjeka koji ih je ubijao sa vlaka. Ja sam divlji čovjek i ne mogu razumjeti kako željezni konj koji dimi može biti vredniji od bizona, kojeg mi Indijanci ubijamo samo da bi se održali u životu. Što je čovjek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovjek će umrijeti od velike usamljenosti duha, jer sve što se događa životinjama ubrzo će se dogoditi i čovjeku. Sve stvari su povezane. Sve što pogađa zemlju, pogađa i zemljine sinove. Morate naučiti svoju djecu da je zemlja pod vašim stopalima pepeo vaših djedova. Da bi vaša djeca poštivala zemlju, moraju znati da je zemlja ispunjena dušama predaka, da je zemlja s nama u srodstvu. Naučite vašu djecu ono što smo mi naučili našu, da je zemlja naša majka. Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovjek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. Mi znamo: zemlja ne pripada čovjeku. Čovjek pripada zemlji. Mi to znamo. Sve je povezano kao krv koja ujedinjuje obitelj. Sve stvari su povezane. Čovjek ne tka tkivo života, mi smo samo jedna nit u tkanju. Što god čini tkanju čini i sebi samome.

Tvoj prijedlog je razuman, i ja vjerujem da će ga moj narod prihvatiti i povući se u ponuđeni rezervat. Tamo možemo živjeti odvojeno i u miru. Ne znači nam puno gdje ćemo provesti ostatke našeg života, ionako je blizu kraja. Naša djeca su vidjela svoje očeve ponižene i pobijeđene. Naši ratnici su postiđeni - njihovi dani su prazni, trujući svoja tijela slatkom hranom i jakim pićem. Još samo nekoliko mjeseci, nekoliko zima - i neće više ni jedan potomak moćnih plemena koja su lutala ovom zemljom ili živjela u sretnim domovima, zaštićena Velikim Duhom, doći nazad i oplakivati grobnice naroda koji je jednom bio moćniji i sa više nade nego tvoj. 

Ali zašto da žalim za nesretnom sudbinom svoga naroda? Pleme slijedi pleme, i nacija zamjenjuje naciju, kao valovi na vodi. Bog vam je dao vlast nad životinjama, šumama i crvenim čovjekom - zbog razloga nama nepoznatim. Možda bi razumjeli, kad bi poznavali snove bijelog čovjeka, kada bi znali koju nadu on ulijeva svojoj djeci u dugim zimskim noćima, koje buduće vizije ispunjavaju njihovu svijest oblikujući njihove sutrašnje želje. Ali mi smo divlji ljudi. Snovi bijelog čovjeka su nama skriveni. 

I zbog toga što su skriveni, moramo odabrati svoj vlastiti put. Mi cijenimo pravo svakoga čovjeka da živi onako kako hoće. Ali kada zadnji crveni čovjek nestane, i kada sjećanje na njega bude kao sjena oblaka koji plovi prerijom, još uvijek će duh moga naroda živjeti u ovim šumama. Jer mi volimo zemlju kao što novorođenče voli svaki otkucaj majčina srca. Ako prodamo svoju zemlju, onda je volite kao što smo je i mi voljeli, štitite je kao što smo je i mi štitili. Nemojte nikada zaboraviti u kakvom je stanju bila kada ste je preuzeli. I svom svojom snagom, moćima i srcem - sačuvajte je za svoju djecu i volite je kao što bog voli sve nas. Jednu stvar znamo, koju će možda i bijeli čovjek jednom spoznati - naš bog je isti Bog. Vi sada mislite da ga možete posjedovati kao što želite posjedovati našu zemlju. Ali to ne možete. On je Bog čovjeka. I njegovo srce isto kuca za crvenoga kao i za bijelog čovjeka. Ta zemlja je draga Njemu i vrijeđanje zemlje je preziranje boga. Tvoj pad je možda daleko, ali će sigurno doći. Jer čak i bijeli čovjek, pa kad bi se i sa samim Bogom družio i razgovarao kao sa prijateljem, ne može izbjeći zajedničku sudbinu. Bijeli će također otići, možda i brže nego sva druga plemena. Nakon svega, možda možemo postati braća. Vidjet ćemo...

Nastavite prljati svoj vlastiti krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svijetlit ćete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovjekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i svi divlji konji ukroćeni, kada će tajnovite šume zaudarati po ljudima i pogled na zrele brežuljke biti zamrljan brbljajućom žicom…!

Gdje su divljine? Nestale su. Gdje je orao? Nema ga više. Kraj je života i početak borbe za opstanak.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pismo indijanskog poglavice predsjedniku SAD-a

Ovo je pismo 1854. godine indijanski poglavica Seattle uputio predsjedniku SAD-a Franklinu Pierceu kao odgovor na ponudu da država od Indijanaca kupi njihovu zemlju - u zamjenu za rezervat: Veliki poglavica u Washingtonu ponudio je kupiti našu zemlju. On nas također uvjerava o svojim iskrenim osjećajima. To je ljubazno od njega, jer znamo da mu naše prijateljstvo nije potrebno. Mi ćemo razmisliti o njegovoj ponudi. Jer znamo da ako je ne prihvatimo, doći će bijeli čovjek sa oružjem i uzeti našu zemlju. Veliki bijeli poglavica u Washingtonu može vjerovati onome što poglavica Seattle kaže, isto kao što naša bijela braća mogu vjerovati promjeni godišnjih doba. Moje riječi su kao zvijezde - ne blijede...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Игор Станковић facenew22222222

 

Тражите од мене да орем земљу?
Зар да узмем нож и раздерем Мајчине груди?
Онда ме она после смрти неће узети на своја прса да одмарам.

Тражите од мене да копам камење?
Зар да копам под њену кожу и вадим јој кости?
Онда кад умрем нећу моћи ући у њено тело и поново се родити.

Тражите од мене да косим траву и радим сено,
да га продајем и будем богат попут белаца.
Зар да се усудим резати Мајчину косу?

 

-Wovoka, Paiute

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Kad dođe vrijeme umiranja, ne budi poput onih čija su srca ispunjena strahom od smrti, pa kad dođe njihovo vrijeme, oni plaču i mole za još malo vremena kako bi još jednom proživjeli svoj život na drugačiji način.

 

Pjevaj svoju pjesmu smrti i umri kao junak koji se vraća kući."

 

 

Poglavica Aupumut, Mohican 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Gle, braćo moja, stiglo je proljeće. Zemlja je primila zagrljaje Sunca i uskoro ćemo vidjeti plodove te ljubavi! 

Probudilo se svako sjeme i sav životinjski svijet. Zahvaljujući ovoj mističnoj snazi i mi živimo, i zato svojim susjedima, čak i životinjama u našoj blizini, dajemo ista prava na život na ovoj zemlji kao i sebi. Ipak, poslušaj moj narode, sad se trebamo suočiti s jednom drugom rasom - malom i slabom kad su ih naši očevi prvi put susreli, ali sada velikom i oholom. Začudo, oni hoće obrađivati zemlju, a ljubav za posjedovanjem je bolest u njima... Tvrde da je zemlja, ova naša majka, njihova, i ograđuju se od svojih susjeda... Nagrđuju je svojim zgradama i svojim smećem... Prijete da će nam je uzeti. Braćo moja, hoćemo li se predati ili ćemo im reći: "Prije nego što mi uzmete zemlju, morate prvo ubiti mene." 

 

 Poglavica, Bik Koji Sjedi (Tatanka Yotanka)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...