Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Владан

ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

Оцени ову тему

Recommended Posts

Psalam 18

(1) Za kraj. Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam sadrži uvodno učenje koje su apostoli ponudili neznabošcima. Zbog toga se kaže da i nebo, i sunce, i ostale stihije (prirodni elementi), koje su neznabošci smatrali za velike bogove, slavoslove svog Tvorca.

(2) Nebesa kazuju slavu Božiju, i to je slično onome, što je rečeno: Jer što je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima jasno vidi, Njegova večna sila i božanstvo (Rim. 1; 20).

(3) Dan danu Govori reč, i noć noći objavljuje znanje. Dan i noć, kaže, po ustaljenom poretku i ustrojstvu pripremaju put jedno drugome, i samim tim propovedaju svog Stvoritelja.

(4) Nema Govora niti reči. Čitanje sa znakom interpunkcije. Onaj koji protivureči prekida reč. Prigovor je sledeći: a zar ne govore? Zbog toga odgovara: zar ne postoje takve stvari koje, i ne ispuštajući glas, govore o umetniku? Naravno da postoje, jer se i na dobro sagrađenoj lađi vidi umeće njenog graditelja. To isto vidimo i na drugim stvarima. Usled toga, gorenavedene tvorevine svojom veličinom, lepotom i usklađenošću propovedaju Stvoritelja, tako da po svoj zemlji iziđe glas njihov.

(5) Na suncu je postavio naselje Svoje. Na suncu je, kaže, postavio naselje Svoje ili dom. Gde je to, ako ne na gorepomenutom nebu i sipdu? Ovaj dom je nazvao i ložnicom. I kao što dan i noć svojim usaglašenim poretkom propovedaju svog Stvoritelja, tako i sunce, time što se skladno kreće svojim putem, oglašava o Onome, Koji njime upravlja.

(6) Zakon je Gospodnji neporočan, koji obraća duše, tj. evanđelski zakon. Međutim, kao što se neznabošci, gorepomenutim stihijama (prirodnim elementima) već poučeni da je Stvoritelj jedan, najzad poučavaju i evanđelskom zakonu, tako se i duše svih neznabožaca obraćaju ka istini. Svedočanstvo Gospodnje je verno, koje umudruje decu ono svedočanstvo koje je Jedinorodni dao o Sebi: Ja u svet dođoh kao svetlost (Jn. 12; 46), Iziđoh od Oca... i idem Ocu (Jn. 16; 28) i Ja sam život (Jn. 14; 6), umudrujući decu (mladence) i utvrđujući apostole. Ili pak decom (mladencima) naziva one koji su postali mladenci u Hristu i nerazumne ljude, neopitne u mudrosti.

(7) Opravdanja Gospodnja su prava, oradošćuju srce.[1] Pod tim podrazumeva naše opravdanje na sudu jer je, iznoseći sud nad nama, prognao kneza ovoga veka i razveselio naša srca. Zapovest Gospodnja je svetla, prosvetljuje oči, tj. oči uma. Ona daleko rasprostire svoje luče.

(10) Strah Gospodnji je čist, ostaje u vek veka. Na neki način,

ovo je rečeno kao suprotnost strahu koji je prisutan u vreme zakona i

koji u vidu ima kaznu. Naša čistota je uzdržavanje od grehova. Zbog

toga se i strah naziva čistim, budući da nas on čini čistima, pošto

se čovek usled straha Gospodnjeg uklanja od zla. Međutim, budući da

je strah večan, on večnima čini i one u kojima postoji.

(12) Jer sluga Tvoj čuva ih. Novi narod, koji se udostojio tajnovodstva (mistagogije) evanđelskih zakona i koji je obećao da će čuvati istinite sudove, uznosi molitvu da bi se pokazao čistim i u pomislima uma, a takođe i da bi se izbavio od demona koji napadaju spolja. U čuvanju njihovom nagrada je mnoga, jer će za čuvanje nagrada biti ona blaga koja oko ne vide i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođoše (1. Kor. 2; 9).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 19

(1) Za kraj. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam kao da izgovaraju Davidovi prijatelji, izražavajući svoje dobre želje za Davida koji prinosi žrtve, ali se može primeniti i na apostole, i kao da je izgovoren u dan Raspeća.

(2) Uslišiće te Gospod u dan žalosti, tj. biće sa tobom, zaštitiće te, tj. sačuvaće te.

(3) Poslaće ti pomoć sa svetinje, i sa Siona zaštitiće te. Da bi utešio klonulog duhom, to izgovara ili Logos Koji obitava u duši, ili Sveti Duh. Ožalošćeni bi trebalo da se moli i da ne gubi nadu, jer je samo u tom slučaju Bog spreman da ga usliši.

(6) Obradovaćemo se spasenju tvome. Spasenje svetu je - Sin od Oca; spasenje svetu je - krst od Sina. Ti si ljudskom rodu podario spasenje, kaže Psalmopojac, jer si svima otkrio Svoje vaskrsenje. I sve prozbe tvoje ispuniće[1] Kakve su to prozbe, ako ne one, koje su slične ovoj: Oče sveti sačuvaj ih od sveta (Jn. 17; 11).[2] Očigledno je da ovde moli za one, koji veruju u Njega, ili za Davida, ili za Jezekiju, u dane sveštenika i careva. Moli se ili zbog domostroja Gospodnjeg po telu i zbog vaskrsenja ili zato što našim spasenjem On i Sebe naziva spasenim, i brinuće se o nama, jer smo mi jedno telo s Njim. Zbog toga je i rekao: Sada, jer u sadašnjem poznajemo da je Hristos spasen, primivši u tome zalog našeg spasenja. Ti si nas spasao silom Svoje desnice. Desnicom naziva dela, velike sile ili pomoć, ili pak predskazana čudesa Hristova.

(7) Sada poznah da Gospod spase Pomazanika Svoga. Kao već prosvetljen Duhom, poznao je tajnu vaskrsenja.

Moćno je spasenje desnice Njegove. Spasao nas je pokazavši veliku moć. Ovim nagoveštava da onima koji Mu pristupaju silom desnice daruje i dela. Reč "desnica" je ovde ponovo upotrebljena kao antropomorfizam, da bi označila energiju Božiju.

(8) Jedni se (hvale) kolima, a drugi konjima. Kao što je, spasavajući Izrailjce od vidljivih (čuvstvenih, telesnih) Egipćana, i faraonova kola i silu bacio u more, tako je uništio kola i spasavajući čitav svet od duhovnih Egipćana.

(10) Gospode, spasi cara. Zbog toga, koristeći tu pomoć, molimo: ni nas, ni našeg Cara, nikada, Vladiko, nemoj lišiti te pomoći.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 20

(1) Za kraj. Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

I u ovom psalmu gorepomenuti carevi prijatelji proslavljaju cara, kao onoga koji je već proslavljen time, što se od njegovog semena rodilo spasenje svetu. On je to želeo srcem, i za to se molio. Zato mu je ovo i dato, kao neki venac od dragog kamenja, koji proslavlja glavu, jer se David proslavlja u svim narodima, zajedno sa Gospodom i svojim Sinom po telu. To spasenje za njega nije bilo samo venac, nego i život, i dugovečnost, i slava, i veličanstvo, i veselje, i radost, i nada i nepokolebiva milost.

(2) Gospode, silom Tvojom uzveseliće se car.

(7) Jer ćeš mu dati blagoslov u vek veka. Sva pokolenja će slaviti i mnogo govoriti o onome, koji je od Tebe dobio takvu odvažnost. Umesto reči: Lica Tvoga kod Simaha piše: Pred licem Tvojim. Dakle, on će se veseliti i neprestano radovati, udostojivši se lica, tj. blagonaklonosti Tvoje (Tvog blagovoljenja). Tome je razlog njegovo uzdanje u Tebe. Razveselićeš Ga radošću lica Tvoga. Lice Oca je Sin, jer je rečeno: Ko je video mene, video je Oca (Jn. 14; 9). Sa Njim ćemo se radovati na nebu, kao što se ženikovi prijatelji raduju sa ženikom.

(8) Jer se car uzda u Gospoda, i milošću Višnjega, itd. Naslađujući se Tvojom blagodaću, on je silniji od neprijatelja; njome se naslađuje zato, što se ne uzda ni u koga od ljudi, nego svu svoju nadu polaže jedino na Tebe.

(9) Neka se okrene ruka Tvoja na cve neprijatelje Tvoje. Te reči kao da su upućene Samom Gospodu, zbog onoga što je jevrejski narod učinio protiv Njega. Kaže da će progoniti ("loviti") grešnike jer, ako se u onome koji ispunjava zapovesti izvršava ljubav Božija, onda je očigledno da onaj, koji ih ne ispunjava, nenavidi Boga, i naziva se propalim.

(10) Jer ćeš ih učiniti kao peć zažarenu u vreme (gneva) lica Tvojega, tj. pokazaćeš da je njihov udeo u ognju. Naime, oni su sebi priugotovili oganj za dan Tvog Drugog dolaska, kada ćeš svakome uzvratiti po delima njegovim. Gospod he ih Gnevom Svojim smutiti i oganj će ih progutati. Gnevom se naziva kazna koju će dobiti zato, što su Mu se izrugivali.

(11) Rod njihov sa zemlje pogubićeš, tj. lukave reči i pomisli. To je njihova zlonamernost, koja je uništena vaskrsenjem, a takođe i učenja i bezbožne odluke koje Bog, budući dobar (blag), nakon njihovog okončanja predaje propasti. I seme njihovo između sinova čovečijih. Dobročinstvo je i oslobađanje od grehova i lukavih pomisli, jer su lukave pomisli seme greha.

(13) Okrenućeš im leđa.[1] Simah je ovako protumačio: učinićeš da se odvrate, odnosno da budu iza neznabožaca i da za njima slede, tj. učinićeš Jevreje neverujućima. Kad se Bog od nekoga odvrati, On učini da (taj) bude okrenut leđima a ne licem, jer bi u tom slučaju (tj. da je okrenut licem) dospeo u takvo stanje u kojem bi ga, dok posmatra pozadinu (grč. τα οπισθια), tvorevina opet dovela do (poznanja) Tvorca. Onima, koji su nesposobni da vide lice zato što nemaju čista srca, daje da vide ono što je Njegova pozadina, tj. sazdana bića (τα οντα δημιουργηματα?) koja su ispod Njega, kako bi, gledajući tvorevinu, zadobili pojam (εννοια) o Njemu i, priklanjajući se svom Bogu, videli lice Božije. Ostaci Božiji (τα περιλοιπα - ostaci, izobilje, višak) viši su od čuvstvenih stvari. U ostacima (višku, obilju) Svojim priugotovićeš lice njihovo.[2] Ostavio im je vreme da se obrate, kako bi se pokajali. To je njihov priziv i obraćanje, nakon što se ispuni broj neznabožaca (v. Rim. 11; 25).

(14) Uzdigni se, Gospode, snagom Tvojom, i to je slično onome, što je rečeno: Da dođe carstvo Tvoje (Mt. 6; 10). Otvoreno se moli da nakon ovoga nastupi Drugi dolazak.

Pevaćemo i psalmopojati sile Tvoje, jer će tada svaka pravedna duša, budući u višnjim obiteljima, vršiti duhovna služenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 21

(1) Za kraj, o zaštiti jutarnjoj. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

Predstojeći psalam poje o zaštiti jutarnjoj, odnosno o tome da je Jedinorodni Logos Božiji, Koji je, prema onom što je napisano, Istok s visina (Lk. 1; 78), zablistao i oslobodio nas od noći i pomrčine đavolske. Ili se, možda, zaštitom jutarnjom naziva i vaskrsenje Spasiteljevo, budući da je Hristos ustao vrlo rano (Lk. 24; 1) i ljudskoj prirodi otvorio put ka nepropadljivosti (netruležnosti). Taj psalam poje sam Hristos u ime čovečije prirode, i jasno nam predstavlja da je On u vreme raspeća postradao od Jevreja.

(2) Bože moj, Bože moj, čuj me; zašto si me ostavio! Spasitelj to govori u ime čovečije prirode i, da bi okončao kletvu i Očevo lice obratio ka nama, moli Oca da pogleda, primenivši našu potrebu na Samoga Sebe, jer smo zbog Adamovog prestupa odbačeni i ostavljeni, dok smo sada prihvaćeni i spaseni. Daleko su og spasenja moga reči padova mojih. Zapazi opet da se u Hristu čovečanstvo moli za svoje oslobađanje od pada ili od prestupa, i od reči o njima. Očigledno je da za svakoga moli pravdu kakva mu dolikuje.

(3) Bože moj, vičem u danu i Ti ne čuješ; i u noći, i to mi nije bezumno.[1] Ovo se mora čitati sa znakom interpunkcije. Pokazuje nam da plod molitve nije beskoristan, jer je rečeno: to mi nije bezumno, tj. jasno znam da he me On uslišiti čim Ga prizovem. Obitavajući u svetima, čiji je um ustremljen ka Tebi, činiš ih Svojom pohvalom i slavom.

(4) Ti u svetima obitavaš[2], Hvalo Izrailjeva, tj. Ti si - ili Onaj Kojeg hvali Izrailj, ili pak Onaj, Koji je Sam po Sebi - pohvala.

(5) U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i izbavio si ih. Svojim ocima po telu naziva patrijarhe i proroke. Ukazuje i na korist od tog nadanja, govoreći: i oni, koji su po telu bili pre Mene, odnosno proroci, a takoće i patrijarsi, polagali su nadu u Tebe i očekivali Moje blistanje (proslavljenje), i nisu se prevarili u svojim nadama.

(7) A ja sam crv a ne čovek. Poučava siromaštvu duhom (smirenoumlju), a posebno one koji pristupaju Bogu. Podsmeh ljudima i rug narodu. Evanđelje jasno kaže da se to na Njemu ispunilo u vreme raspeća, kada su prolaznici glavama pokazivali na Njega i govorili: Ako si Sin Božiji, siđi s krsta (Mt. 27; 40. i Mk. 15; 30).

(10) Jer si Ti koji si me izvadio iz utrobe. Ovo kaže zato, što se ovaplotio po Očevom blagovoljenju, jer je rečeno: A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega koji se rodi od žene (Gal. 4; 4). Svog Oca naziva nadom i to govori kao čovek. Bog je jedino Hrista izvadio iz Marije, jer se ostali ljudi ne vade iz majčine utrobe nego izlaze odatle, kao što je rečeno: Izađe Isav, kao runo rutav (1. Mojs. 25; 25).

(11) Tebi sam privržen od materice, iz utrobe... I ovde kao da se moli u ime ljudske prirode, jer su Ga napustili čak i Njegovi učenici. Nakon toga predskazuje vidove patnji.

(13) Opkoliše me telci mnogi. Pod tim podrazumeva starešine jevrejskog naroda.

(15) Kao voda razlih se i rasuše se sve kosti moje. Svojim kostima naziva svete tajnovodce (mistagoge): ako Crkva predstavlja Njegovo telo onda.one koji je podržavaju ispravno možemo da zamislimo kao kosti. Slušamo da je kod Evanđeliste rečeno kako su se, nakon što su Ga uhvatili vojnici, Njegovi učenici rasejali i pobegli od Njega, slično vodi koja se razliva po ravnici. Osim toga, svete dogme Crkve su kosti premudrosti, i zakon je Jevrejima zabranjivao da se one narušavaju u vreme Pashe, jer je rečeno: Kosti da mu (pashalnom jagnjetu) ne prelomite (2. Mojs. 12; 46). Posta srce moje kao vosak topljen - ovo je izraz svojstven jadikovanju, budući da je napisano: Poče se žalostiti i tugovati (Mt. 26; 37). Jadikuje zbog jevrejskog naroda i zbog izdajnika, jer su svojim bezbožništvom prema Njemu same sebe bacili u propast.

(16) Sasuši se kao opeka snaga moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje. Time predstavlja Svoju žeđ na časnom krstu, kad je zatražio da pije i kad su Mu prineli žuč i ocat. Zato i kaže: Jezik moj prilepi se za grlo moje. Iu prah smrtni nizveo si me, jep je, po blagodati Božijoj okusio smrt za ceo svet. Međutim, Hristos nije nizveden u smrt nego u prah smrtni, jer ne bi ostavljena duša Njegova u adu niti telo Njegovo vide truljenja (Dela ap. 2; 31).

(17) Jer me okružiše psi mnogi. Time opet označava narodne starešine. Probodoše ruke moje i noge. Govori o klinovima, kojima je prikovan za krst.

(18) Izbrojaše sve kosti moje, opipavši (što se i prirodno dogodilo) čitavo Njegovo telo i premerivši svaku kost, da bi znali gde da zakuju klinove. Oni me pogledaše i prezreše me, tj. oni su Me ismejali. Govori i o purpurnoj haljini (hlamidi), i o trnovom vencu, i o trski umesto skiptra (žezla).

(19) Razdeliše odeću moju među sobom. O tome je jasno napisano u Evanđeljima.

(20) A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju odmene. Svoje reči pretvara u molitvu. Uz Tvoju pomoć, kaže, i uz Tvoje zastupništvo, nakon tri dana ustaću iz mrtvih i pokazati ispraznost njihove zlonamernosti. Ovo nam služi kao obrazac kako da u iskušenjima prizivamo Boga u pomoć, a ne da padamo u čamotinju (uninije) i da zbog patnji oslabimo.

(21) Izbavi dušu moju od mača. Time, tj. mačem, pasjom rukom, lavljim ustima i rogom nosoroga izobražava zlobu i bezumlje Jevreja. Mačem se može nazvati i đavo koji neprestano nastoji da pozledi. Dušu Svoju naziva jedinorodnom ("jedinicom"), jer je ona odvojena i razlučena od drugih duša (budući da su sve duše upoznale greh, a ona nije), ali i zato što je jedino ona, zajedno s telom, svagda sjedinjena s Bogom Logosom. Hristos je jedini kojeg čine dve suprotnosti, savršeni Bog i savršeni čovek. Međutim, budući da je daleko od tih grešnih duša, On pristupa k njima.

Jedinorodnom možda naziva i Crkvu koja stoji pred Njim, jer ona nema ni mrlje ni poroka (v. Ef. 5; 27), ispunjavajući se od besprekornih po napredovanju, od šezdeset carica i osamdeset inoča (Pesma 6; 7) I iz ruke pseće jedinorodnu (jediniiu) moju. Rukom psećom naziva i ono, što je taj pas učinio, i samog psa, jer je rečeno: Nije dobro uzeti hleb od deie i baciti ga psima (Mt. 15; 26).

(22) Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga smernost moju.

(23) Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, usred Crkve hvaliću Te, jer nas je naučio poznanju Onoga, koji je po prirodi i po samoj istini Bog i (poznanju) Njemu jednosušnog Oca. I opet se, kao čovek, sjedinjuje posredstvom Crkve.

(24) Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; sve seme Jakovljevo, proslavite Ga. Budući da Crkvu čine i (nekadašnji) neznabošci i Jevreji, i jedne i druge podstiče na psalmopojanje. Naziva ih Jakovom i Izrailjem, jedne po praroditelju a druge po vrlini, jer je ona, isto kao i poreklo, dovoljna da ukrasi. Dakle, bilo je uobičajeno da se Jevrejima nazivaju i oni, koji Zakonu pristupaju dolazeći iz neznabožačkih naroda. Tome nas poučava istorija Dela (apostolskih), jer božanstveni.Pavle, obraćajući se narodu, ovako kaže: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite (Dela ap. 13; 16).

(25) Jer ne ponizi. Jedinorodni jasno pokazuje Svoje zasluge radi nas.

(26) O Tebi je pohvala moja. Pohvalom naziva slavoslovlje. U tome se može videti i ono proslavljenje od Oca, kada je sa neba došao Glas: I proslavih, i opet ću proslaviti (Jn. 12; 28). Ili, kao što sam Ja Tebe učinio poznatim (tj. otkrio te) ljudima, tako ćeš i Ti, nesumnjivo, učiniti da se Meni ukaže ta ista čast, i govoreći: Ovo je Sin Moj (Mt. 3; 17), otkrio si Me Petru (Mt. 16; 17) i ostalima. Molitve moje uzneću.[3] U božanstvenom Pismu, molitvom se naziva obećanje. Zbog toga, ispunjavanje poslušanja Ocu, kakvo je Sin izvršio čak do smrti po telu, može se prihvatiti i kao ispunjenje molitve koju je On uznosio (odavao) Ocu.

(27) Ješće ubogi i nasitiće se. Time se obznanjuje prizivanje neznabožaca.

(28) Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski. Iako je On kao Bog Svecar, kaže se da će zavladati nad onima koji su na zemlji jer će ih od demonske prelesti obratiti ka veri u Njega, ka blagodarenju (zahvalnosti) i pravdi.

(29) Jer je Gospodnje Carstvo, i On će vladati svim narodima. Bog nije samo Bog Jevreja, kako to oni misle, nego Tvorac vascele ljudske prirode. To kaže i apostol: Ili je Bog samo Judejaca, a ne i neznabožaca? Jer jedan je Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom (Rim. 3; 29-30).

(30) Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski, tj. okusili su duhovnu hranu. Moćnicima ih naziva po tome što se hrane božanstvenim rečima. Pred Njim he se pokloniti svi koji silaze u zemlju. Ovo kaže zato, što verujući pred Njim priklanjaju kolena. Međutim, to su bili oni koji su davno poverovali. Svi koji silaze u zemlju, tj. koji padaju u propast i truležnost, jer nisu videli Gospoda.

A duša će moja Njemu živeti, (31) i seme moje služiće Njemu, jer je život, koji je na zemlji vodio Hristos po telu, bio svet i neporočan. On je jedini koji nije sagrešio, iako je u svemu postao sličan nama i na Sebe primio greholjubivo telo. Pod semenom Božijim mogu se podrazumevati oni, koje je On prizvao kroz veru. I javiće se Gospodu rod dolazeći. I to obznanjuje o neznabošcima.

(32) Narodu koji će se roditi (objaviće) ono što učini Gospod. To je slično onome što je rečeno: Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga (Jn. 1; 13).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 22

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Predstojeći psalam poje u ime neznabožaca, obradovanih time što ih napasa Gospod, a takođe opisuje i tajinstvenu trpezu koju im je ponudio upravo Onaj, koji ih napasa.

(1) Gospod me napasa. Zbog Gospoda se veličaju i oni koje On napasa.

(2) Na mestu zelenom, tamo me nastani, tj. nastanio me je na zelenom pašnjaku, pri čemu misli na duhovni pašnjak. Na vodama odmora othrani me. Pod vodama odmora mogu se podrazumevati vode svetog krštenja, budući da očišćuju od grehovnog bremena. To mi je podario jer prevashodno revnuje na duši, da bi je vratio sa bespuća i izveo na pravi put.

(3) Dušu moju oporavi. Vrativši Sebi moju dušu iz đavolskog ropstva, rukovodio ju je ka Svojim zapovestima, od smrti ka životu. Kao onaj, koji je odavno prezreo sopstvenu dušu i onaj, čije su snage vaspostavljene pomenutom hranom, vrativši se iz smrti govori: Dušu moju odvrati na staze pravde, tj. ka evanđelskim dogmama.

(4) Ako i pođem posred senke smrti. Ove reči kao da upućuje Ocu. Samog Hrista naziva žezlom (štapom) sile, žezlom slave i žezlom veličine. I kao što štap (žezlo) urazumljuje, tako i delatni život poučava smirivanju strasti. Štap Tvoj i palica Tvoja, oni me utešiše. Misli na Samog Hrista, a takođe i onim što je rečeno: Žezal sile Tvoje poslaće Ti Gospoda sa Siona (Ps. 109; 2) i žezlo silno i žezlo slavno (Jer. 48; 17). Žezlo je sila koja urazumljuje, a palica pomoć koja se pokazuje u vidu utehe.

(5) Pripremio si preda mnom trpezu. Pod tim podrazumeva tajinstvenu Trpezu. Namazao si uljem Glavu moju. Time označava tajinstveno pomazanje. I čaša Tvoja napojila me. Opet misli na tajinstveno veselje. I milost Tvoja pratiće me u sve dane, jer će oni, koji su postali pričasnici svega gorenavedenog, svagda biti u milosti Božijoj, pa će se čak i veseliti u domu Gospodnjem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 23

Psalam Davidov, prvoga dana nedelje

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam govori o vaznesenju Gospodnjem, o predaji učenja neznabošcima i o tome, na koji će se način oni udostojiti nebeskih naselja.

(1) Gospodnja je zemlja i punoća njena. Ovim rečima propoveda se carstvo, u kakvom se nad neznabošcima zacario Jedinorodni Logos Božiji Koji je došao na zemlju.

(2) On je nju na morima osnovao. Da neko od neprijatelja ne bi pomislio da je zemlja tobože satanina i da se Hristos tek sad zacario nad njom, pokazuje da je Hristos njen stvoritelj i, istovremeno, omogućuje da se razume Njegova sila, jer je tako veliku zemlju utvrdio na vodama. I na rekama je pripremio, tj. ustrojio, jer se i Crkva okrepljuje onda kad, napadnuta burom, ostaje nepokolebiva u veri. On ju je pripremio na rekama, da bi i reke neometano imale svoj ishod i da bi planine i šume bile odeljene životinjama, dok su polja i ravnice određene za to da na njima žive i da ih obrađuju ljudi.

(3) Ko će uzići na Goru Gospodnju! Izloživši učenje o veri, tumači i učenje o delima da bismo mi, koji slušamo, i jednim i drugim zadobili istinsko nasleđe.

(4) Nevin rukama i čisti srcem. O tome je već rečeno u četrnaestom psalmu. Koji nije uzalud uzeo dušu svoju. Gordost se naziva ispraznošću (taštinom). I nije se lažno zakleo bližnjemu svome.

(5) On će dobiti blagoslov od Gospoda. Takvome, koji je nevin rukama i čist srcem, koji se nije lažno zaklinjao, daje se obećanje da će od Boga dobiti darove, tj. blagoslov i milost.

(6) Ovo je rod onih koji šraže Gosioda. Misli na rod koji je očuvao ono, o čemu se prethodno govorilo.

(7) Podignite vrata, knezovi vaši. Angeli, koji su na zemlji služili Spasitelju, prilikom Njegovog Vaznesenja ukazuju nebeskim silama da otvore vrata.

(8) Ko je taj Car slave? To pitaju višnje sile, diveći se čudesima domostroja. Gospod moćan i silan. Sile se dive tome, što Ga vide u telu, oživljenom razumnom dušom. Zbog toga i pitaju: Ko je taj Car slave! Gospod nad vojskama, on je Car slave. Angeli, koji se vaznose sa Gospodom, otkrivaju višnjim silama tajnu da je Gospod nad vojskama Onaj Koji je pogazio duhovne neprijatelje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 24

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu navode se svi koji su prizvani, tj. svi oni koji su sabrani zato, da bi bili upravljeni ka duhovnom životu. I ovaj psalam izgovara se u ime celog naroda, koji se moli za svoje izbavljenje od ropstva. Trebalo bi da se reči ovog psalma izgovaraju u vreme mučeništva.

(1) Tebi, Gospode, uzdigoh dušu moju. To govore kao oni, koji su se već odvratili od idolosluženja.

(2) Da mi se ne narugaju neprijatelji moji, pri čemu podrazumeva duhovne neprijatelje.

(3) Jer svi koji padu Tebe trpe, neće se postideti, tj. svi oni, koji su svoju nadu položili na Boga i koji su se proslavili. Budući da ima nadu (u Boga), odvažno tvrdi da će dobiti ono što traži u molitvi. Neka se postide oni koji uzalud bezakonuju. To govori o onima, koji još žive u idolosluženju.

(4) Puteve Tvoje, Gospode, pokažimi. Pod tim podrazumeva evanđelske dogme.

(5) Uputi me na istinu Tvoju. Govori to kao onaj, koji još nije dosegao istinu.

I nauči me, jer si Ti Bog Spas moj. Ako se prorok moli tako, kao da još nije poznao puteve Gospodnje, kao da nije naučio da korača putevima Gospodnjim, kao da je neupućen na istinu Božiju i kao da je još nenaučen onome, što se o Bogu mora znati, ko se onda neće uplašiti onoga, što je rečeno: Teško onima koji misle da su mudri, i koji su sami sebi razumni (Isa. 5; 21).

(7) Greh mladosti moje i neznanja moga ne spomeni. Mladošću se naziva bezumlje, a otvoreno bezumlje bilo je vreme njihovog idolosluženja. U drugom smislu, misli na grehe naroda u Egiptu, jer su i tamo služili idolima. Dakle, ne opominji se sada tih grehova, nego pokaži čovekoljublje, kao što si i tada Ti bio čovekoljubiv i milostiv prema njihovom neznanju. Radi dobrote Tvoje, Gospode. Molim te da i mene udostojiš toga, ne prema mom dostojanstvu nego prema Tvom čovekoljublju.

(8) Zato će zakon postaviti onima koji Greše na putu. Prosvetliće grešnike, i onima koji su sagrešili pokazaće put.

(10) Svi su putevi Gospodnji milost i istina, jer oni, koji se neprestano hrane božanstvenim rečima, iz njih pouzdano doznaju da je vasceli domostroj Spasitelja Hrista, Boga našeg, razblažen milošću i istinom. Onima što traže pokajanje za ono, u čemu su sagrešili, On daruje milost i oproštaj, dok nepobedive podvižnike vrline proslavlja i kruniše, sudeći im po istini; na one pak, koji su živeli bezakono i nepokajano, po ustavima istine nalaže kazne.

(13) Seme će njegovo naslediti zemlju. Ovde misli na ona dela, koja su mu poslužila da nasledi duhovnu zemlju. Ona će postati seme dobrih muževa, a pod tim podrazumeva one što su rođeni po Bogu.

(14) Gospod je utvrđenje onima koji Ga se boje, i zavet Svoj javiće im, tj. evanđelski zavet. Šta će im javiti, ako ne put spasenja? Naime, vascelo zakonodavstvo Božije upravljeno je ka tome da se dobrima omogući naslađivanje onim, što je za njih poželjno. To će im, kaže, javiti, odnosno, uvešće ih u naslađivanje onim što žele.

(17) Žalosti srca moga umnožiše se. Sa svih strana okružen sam mnogim žalostima. Budući da su se moje uniženje i moja nesreća izjednačili s mojim bezakonjima, podari mi otpuštanje i ostavljenje grehova. Iz nevolja mojih, koje me muče, izbavi me.

(18) Vidi smirenje moje i trud moj, jer ne smemo biti lenji i neradni, uzdajući se u milost Božiju, nego je potrebno da i mi, sa svoje strane, prinesemo trud dela.

(19) Vidi neprijatelje moje kako se umnožiše. Nepravdama svojih neprijatelja priklanja Boga ka milosti.

(20) Nezlobivi i pravedni prijanjahu uza me. I ovo je svojstveno vrlini: gnušati se opštenja sa rđavim ljudima, i za prijatelje i drugove imati ljude koji poštuju pravdu i koji su očuvali pravičnost. Tako je postupao i prorok (jer govori o sebi), misleći da time ukazuje počast Vladiki.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 25

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Uvodi one što su poverovali u Hrista, koji odbijaju i silno se protive da učestvuju u zborovima Jevreja, sabranih protiv Gospoda i protiv Hrista (Pomazanika) Njegovog.

(1) Sudi mi, Gospode, jer u nezlobivosti mojoj hodih. Nezlobivošću naziva svoje neučestvovanje u zlonamernosti i nerazumnosti Jevreja. Uzdajući se u Gospoda neću iznemoći. Položivši na Tebe nadu u spasenje, imaću čvrstu potporu.

(2) Ispitaj me, Gospode, i okušaj me. Ako ispitaš dubine moje duše, otkrićeš da sve brige svog uma polažem jedino na Tvoju milost. Postupajući tako, biću ugodan pred Tobom, jer sam zavoleo Tvoju istinu.

(4) Ne sedoh sa zborom sujetnim. Pred Onim, Koji zna da ispita srca, otvoreno se odriče bezakonih starešina jevrejskog naroda (tj. sinedriona).

(6) Umiću u nevinosti ruke cvoje. Biću, kaže, čist od njihovih nečistih dela. I obići ću žrtvenik Tvoj. Tim rečima jasno propoveda slovesno služenje.

(8) Gospode, zavoleh lepotu doma Tvoga. Lepota doma - to su oni, koji se u Crkvi ukrašavaju pobožnošću (blagočešćem, grč. ?????????). Želim da vidim božanstveni dom u kojem blista Tvoja blagodat, kaže Psalmopojac.

(9) Ne pogubi sa bezbožnicima dušu moju. Moli ga da ne bude izložen kazni kakva očekuje Jevreje.

(10) Njima su u rukama bezakonja, desnica njihova ispuni se mita jer su ili sami zbog darova izopačili pravdu ili su darovima potkupili izdajnika, ili su pak, budući da su nezakonito otimali, posredstvom toga svoju desnicu ispunili mitom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 26

Psalam Davidov, pre pomazanja

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam u sebi sadrži predznanje o udelu (sudbini) neprijatelja, razumljivo već iz onoga što je David primio od Boga. S ispovedanjem je sjedinjeno i traženje uzgrednih dobara. Reči pre pomazanja označavaju da je David božanstvenim Duhom provideo da će on, iako pomazan za cara, ipak padati u iskušenja, zbog čega svoja bedra opasuje odvažnošću i dovoljno se snaži da bi se suprotstavio opasnosti.

(1) Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj, koga ću se bojati! Imajući poverenja u svetlost Gospodnju, savlađuje neprijateljske sile i kaže: Budući Tobom prosvetljen, prezreću sve koji vojuju protiv mene.

(2) Kada se približuju na me zlostavljači. Približavali su se s nadom da će ga pogubiti, ali su sami postradali od onoga, što su se nadali da će učiniti.

(4) Da živim u domu Gospodnjem sve dane života moga. Molba je dolikovala svetitelju i bila je dostojna da je Bog usliši. Da gledam krasotu Gospodnju. Molim se za to da svagda živim tamo, jer sam tamo zadobio spasenje.

(5) Na stenu uzdiže me. Apostol Pavle jasno tvrdi da je stena Hristos (v. 1. Kor. 10; 4).

(6) Pevaću i psalmopojaću Gospodu. Jasno nagoveštava služenje onoga koji je uskliknuo: svet, svet, svet.

(7) Usliši, Gospode, Glas moj, tj. blagodarim Ti za ono što je prošlo i molim Te za ono što će tek uslediti.

(11) Zakonopoloži me, Gospode, putem Tvojim. Moli se da mu bude otkriven evanđelski zakon, jer je on pravi put.

(12) I slaga nepravda (samu) sebe, tj. iznemogla je nepravda od koje sam stradao.

(13) Verujem da ću videti dobra Gospodnja u zemlji živih, pod čim podrazumeva višnji (nebeski) Jerusalim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 27

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao u ime onih koji su poverovali u Hrista i svojom prozbom priziva Boga u pomoć. Isto tako, u psalmu se sadrži i prokletstvo jevrejske nerazboritosti, kao i molitva za odlučenje od njihovog rđavog udela.

(1) Tebi, Gospode, zavikah... da ne budem sličan onima koji silaze u jamu.[1] U Svetom Pismu, jamom se obično naziva ad.

(3) Ne nizvrgni me sa Grešnicima. Grešnicima naziva jevrejski narod, prema onome što je Jevrejima rekao Spasitelj: Ako ne poverujete da Ja jesam, pomrećete u Gresima svojim (Jn. 8; 24). Oni istovremeno čine i nepravdu, jer su ubili nedužnog i pravednog, iako Zakon zabranjuje da ga ubiju. Onima koji Govore mir sa bližnjima svojim. Kaže to stoga što su oni, nazivajući Spasitelja učiteljem i blagim, smišljali zlo protiv Njega.

(5) Jer ne shvatiše (ništa) u delima Gospodnjim, tj. nisu hteli da prihvate svoje sopstveno spasenje.

(7) I procveta telo moje. Time se jasno propoveda vaskrsenje.

(8) I zaštitnik je spasenja pomazanika (hrista) svoga. Hristom (pomazanikom) ovde naziva ljude pomazane za carsko sveštenstvo. Dakle, kaže da će Sam Gospod zaštititi i spasti one koji su Njime i radi Njega pomazani.

(9) I napasaj ux (kao pastir) i uzdigni ih do veka, jer nas On Sam napasa, poslavši umesto Sebe i kao Samoga Sebe Utešitelja, a takođe uznosi i nas, tj. pokazuje nas kao uzvišene u buduće i beskonačne vekove.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 28

Psalam Davidov, o izlasku skinije

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam poje se nakon odbacivanja Izrailjaca i nakon što su na njihovo mesto dovedeni neznabošci. To pokazuje i natpis: o izlasku skinije, koji nam jasno ukazuje na izlazak Izrailjaca.

(1) Prinesite Gospodu, sinovi Božiji. Sinovima Božijim naziva svete apostole, jer ih je naučio da govore: Oče naš, koji si na nebesima (Mt. 6; 9). Prinesite Gospodu, sinovi Božiji. Sinovima Božijim naziva one među jevrejskim narodom koje su apostoli prizvali ka veri u Gospoda, ili one koji su poverovali među neznabošcima, budući da su oni rođeni od nerazumnih očeva. Prinesite Gospodu slavu i čast. Slavu Gospodu prinosi onaj, koji čini dobra dela, prema onome što je rečeno: Da vide ljudi vaša dobra dela i da proslave Oca vašega koji je na nebesima (Mt. 5; 19). Isto tako, čast prinosi i onaj ko revnuje na tvorenju dobrih dela, prema onome što je rečeno: Prinesi poštovanje Gospodu od svog pravednog truda (Priče Sol. 3; 9 - prema Septuaginti).

(2) Poklonite se Gospodu u dvoru svetom Njegovom. Ovim nam daje jasnu zapovest, prema kojoj ne bi trebalo da se klanjamo izvan Crkve; to je rečeno zbog zborišta (sinagoga) koja pogrešno razmišljaju. Dakle, poklonjenje se ne sme činiti izvan Crkve, nego treba da se izvršava u samom dvoru Božijem. Ne izmišljajte, kaže, posebne dvorove i zborišta (sinagoge), jer je jedan sveti dvor Božiji. Pod imenom dvora mogu se podrazumevati i oni, koji su se vazneli u nebesko življenje.

(3) Glas je Gospodnji nad vodama. Vodama naziva mnoštvo onih, koji se vodama spasavaju. Vode su svetitelji, jer iz njihove utrobe ističu reke (v. Jn. 7; 38), tj. duhovno učenje kojim napajaju svoje slušaoce. Gospod je nad takvim vodama. Međutim, prema kazivanju istorije, i Ilija j e nakon suše začuo glas " voda mnogih". Pod tim se podrazumeva i glas Boga i Oca koji obznanjuje na Jordanu: Ovo je Sin Moj ljubljeni (Mt. 3; 17), i upravo taj glas (Psalmopojac) i upodobljuje gromu.

(5) Glas je Gospoda koji krši kedre. U ovom stihu kedrovima naziva neprijateljske sile. I skršiće Gospod kedre Livanske. Kedrovima Livanskim naziva uzvišene u jevrejskom narodu, jer Livanom često naziva Jerusalim.[1]

(6) I isitniće ih kao telce Livanske. Telac označava žrtvenik. I ljubljeni će biti kao sin jednoroga.[2] Ljubljeni zbor apostola postao je sinjednoroga; jednorozi su sveti proroci i patrijarsi, a njihovi sinovi sveti apostoli, jer su jedino u Bogu imali rog (grč. το κερας) i silu (η ισχυς).

(7) Glac Gospoda koji preseca plamen ognja. Misli na ono obećanje koje je dato svetima: Kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti (Isa. 43; 2).

(8) Glas Gospoda koji potresa pustinju. Onim (glasom) koji potresa i ovde se naziva onaj (glas) koji se svugde čuje, kao i u rečima: I kad On uđe u Jerusalim, potrese se (tj. uzbuni se) cav grad (Mt. 21; 10). Pustinjom se naziva Crkva sastavljena od neznabožaca, koja ranije nije imala znanje o Bogu. I potrešće Gospod pustinju Kadis. Kadis se tumači kao "sveta", pod čim se podrazumeva sveta Crkva Hristova.

(9) Glas Gospodnji koji utvrđuje jelene i otkriva dubrave. Jeleni su sveti; utvrđuje znači priprema, jer je On pripremio i poslao svete apostole, prema onome što je rečeno: Idite i naučite cve narode (Mt. 28; 19). Dubravama se naziva Crkva, jer je ranije bila majka besplodnog drveća. I u hramu Njegovom svako će reći slavu (Njegovu). Gospod je pripremio i poslao apostole zato, da bi demone nagnali u bekstvo a neznabošce priveli ka bogopoznanju.

(10) Gospod će sedeti nad potopom. Potopom se. naziva mnoštvo onih, koji su poverovali, prema rečenome: Zemlja će se napuniti poznanja slave Gospodnje (bogopoznanja), kao što je more puno vode (Avak. 2; 14). I sedeće Gospod Car do veka. To je slično rečenome: Pokloniće se svako koleno (Isa. 45; 23).

(11) Gospod će dati narodu Svome snagu. I to je slično onome što je rečeno: Cve mogu u Hristu koji mi daje moć (Filiplj. 4; 13), dok su reči Gospod će blagosloviti narod Cvoj mirom slične rečima: Mir vam ostavljam, mir Cvoj dajem vam (Jn. 14; 27).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 29

Za kraj. Psalam pesme obnovljenja doma, Davidov

Do obnavljanja doma ili crkve dolazi onda kad se, nakon propadanja našeg starog čoveka, obnovi unutrašnji (čovek).

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao nakon oslobađanja od greha, i kao da je nakon pokajanja obnovio svoju dušu, koja je odavno bila obitavalište Duha Svetoga. Ispevao ga je i prinoseći blagodarenje (zahvalnost) zbog otpuštanja greha, moleći se da u budućnosti bude zaštićen od sagrešenja. Isto tako, on ga drugima predaje kao pouku da, ukoliko im se dogodi nešto slično, uznesu molitve Bogu.

(2) Uzvisiću Te, Gospode, jer si me prihvatio.

(4) Spasao si me od onih koji silaze u jamu (u grob). Jamom se naziva ad.

(5) Hvalite spomen svetinje Njegove. Sećajući se čovekoljublja Božijeg, dužni smo da Mu uznosimo psalmopojanja.

(6) Jer je gnev u jarosti Njegovoj, ne zato što On hoće da se gnevi, nego zato što svaki čovek svojim sagrešenjem navlači na sebe Njegov gnev, dok je Njegova volja život. Uveče će nastaniti plač. Tim rečima označava blagotvornost pokajanja, jer ne postoji takvo mnoštvo grehova koje pokajanje ne bi ubrzo preobrazilo u radost.

(7) A ja rekoh u izobilju mome: neću se pokolebati do veka. Objašnjava uzrok pada. Budući da sam se, kaže, u vreme blagostanja pogordio, bio sam i doveden u pometnju. To mi se nije dogodilo zato, što si Ti to naveo na mene, nego jedino zato što si odvratio Svoje lice od mene. Dakle, budući da bez Tvoje sile ne možemo ni da stojimo, učini da izvršim Tvoju volju i da ponovo zablista lepota moje duše. Takvu nadu (tj. gordost, nadu da mogu živeti bez Boga, nap. prev.) imali su i Adam, koji je do obmane živeo u raju, i car Jezekija, koji je pobedio Asirce, čemu jasno poučava Knjiga dnevnika, govoreći da se ponese srce carevo (2. Dnevn. 32; 25).

(9) Tebi, Gospode, zavapiću.

(10) Kakva je korist u krvi mojoj, kada budem silazio u propast! Moli da ga izvede iz jame (iz groba), jer prah Te neće ispovedati. Ni za mene ni za druge nema nikakve koristi od toga što ću sići u propast. Ti mene lišavaš života, a drugi od mene neće dobiti ni najmanje spasenje. Ako pak uslišiš glas moj i plač preobraziš u radost, opasaćeš me veseljem. Za mene će to biti od velike koristi jer ću Ti se, primivši svoju pređašnju slavu, obratiti u slavi a ne sa nečistom savešću. Upravo to znače reči;

(13) Neću biti snužden.

(12) Rastrgao si vreću žalosti moje i opasao si me veseljem. Vrećom je nazvao plač, jer se u vreme plača obično oblačimo u vreću. Vreća označava porok i neznanje, pošto se u vreću odlažu dlake jarčeva, ostavljenih sa leve strane (v. Mt. 25; 33) i mladog jarca koji se pušta u pustinju (v. 3. Mojs. 16; 10).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 30

Za kraj. Psalam Davidov, istupljenja

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao kao da se još kaje zbog greha i želeći da ga se oslobodi. On, uostalom, kao da je već uslišan, uznosi blagodarenje i opisuje šta mu se događalo u vreme pokajanja. Reč istupljenja (εκστασεως ) ne označava ništa drugo do sami greh, posredstvom kojeg duša kao da je istupila iz zdravoumlja. Zbog toga se nije ni nadala da će ponovo biti prihvaćena, nego je jasno govorila: (23) A ja rekoh u vansebnosti mojoj (u istupljenju svome): Odbačen sam od lica očiju Tvojih..

(2) Na tebe se, Gospode, pouzdah...

(3) Prikloni mi uho Tvoje. Budući da naš vapaj ne dopire do visine, prema Svom snishoćenju prikloni Svoje uho ka meni.

(5) Izbavićeš me od zamke ove koju mi skriše. Ulovili su ga oni koji su smišljali zlo protiv njegove duše. Čime su ga ulovili? Grehom.

(6) Izbavio si me, Gospode, Bože istine. Govori to kao onaj koji je već uslišan.

(7) Omrznuo si one koji se drže sujetnih idola. Sujetom naziva sve ispraznosti ovdašnjeg života i, baveći se njime, trudimo se nad sujetom. Za onim, pak, koji podržava sujetu, sledi taština.

(8) Radovaću se i veseliću se milosti Tvojoj, kada pogazim žalost i ostale strasti.

(9) I nisi me predao u ruke neprijatelja, tj. nisi me predao neprijateljima. Postavio si na širinu noge moje. Ti si me oslobodio od patnje i dao mi spokojstvo i prostranstvo.

(10) Smuti se od jada oko moje, duša moja i utroba moja. Kao što okom naziva um duše, tako i utrobom naziva sećanje duše u koje, kao u utrobu, polažemo slovesnu hranu. Duša moja i utroba moja. Jarosno i sa velikim gnevom odvratio sam svoje oko od jevrejskog naroda.

(11) Jer iščile u muci život moj. Izražava zabrinutost srca. Oskudica u najnužnijem iscrpela je moje telo, tako da su Sovije i Varzelaj doneli Davidu pšenicu, ječam, brašno, bob, sočivo, med i još mnogo toga, a takođe i ćilime i postelju. Doneli su to i hranu za narod, govoreći da narod strada od gladi i da je iznemogao od žeći u pustinji (v. 2. Sam. 17). I godine moje u uzdasima, tj. zbog nesreće sam svoje godine provodio u uzdisanju. Iznemože u siromaštvu snaga moja.

Osiromašivši zato što sam zbog greha bio lišen Tvoje pomoći, ja sam i iznemogao. I kosti moje satreše se. Kostima naziva duševne sile.

(12) Od svih neprijatelja mojih bejah poruga. Izrugivali su mi se, kaže, moji neprijatelji; poznanici su me se uplašili i pobegli od mene kad su me ugledali, jer sam pokazao veliko pokajanje, iscrpljujući se u vreći i pepelu i dan i noć provodeći u suzama. Posle toga, kad su oni pobegli, bio sam zaboravljen kao da sam uistinu mrtav i kao da sam se upodobio razbijenom sasudu. Izraz od svih nema značenje "više od svih", nego znači: vređali su me svi, tj. neprijatelji. Tako kaže i Akila: postao sam poruga za sve neprijatelje moje.

(13) Mrtav od srca je onaj, koji je lišen vrlina.

(14) Slušah klevetu od mnogih koji žive okolo. Klevetom naziva zle namere i kaže da su ga okružili neprijatelji, smišljajući zlo protiv njega. Dogovaraše se da iščupaju dušu moju.

(15) A ja se u Tebe, Gospode, uzdah. Posredstvom duše (tj. otimajući dušu), otimaju i srce, jer razdražljivošću i požudom umrtvljuju um.

(16) U ruci je tvojoj žreb (udeo) moj. Iako mu neprijatelji smišljaju zlo, dogovarajući se da mu iščupaju dušu, moj žreb (moj udeo) se čuva u Tvojim rukama i u svoje vreme Ti ćeš mi ih (neprijatelje) predati, jer se uzdam u Tebe. Zbog toga i molim da me sada izbaviš od neprijatelja. Iako su se neprijatelji okupili i smišljaju mi smrt, ja znam da si Ti moj Bog i čuvar. Izbavi me iz ruku neprijatelja mojih i od onih koji me gone. Odvratite se od lukavstva, kaže apostol (Dela ap. 3; 26). Iako te progoni lukavstvo, odnosno progone te preljuba, koristoljublje, razdražljivost i gnev, ostalo, međutim, neka ostane iza tebe.

(17) Prosvetli lice Tvoje na slugu Tvoga, spasi me milošću Tvojom. Tvojim dolaskom odmah će se prekratiti sve što me žalosti. Ako prosvetliš lice Svoje, to je jedini način da se spasem.

(18) Gospode, da se ne postidim, jer Tebe prizivah. Otuda doznajemo da je velika razlika između greha i bezbožništva. Zbog toga veliki David moli kako da njega samog izbavi od sramote izazvane grehom, tako i da sa sramotom preda smrti one, koji žive u bezbožništvu.

(19) Nek budu neme usne lažljive. Molim se da neprijatelji zaneme. To će se dogoditi ako prosvetliš lice Svoje.

(20) Kako je veliko mnoštvo dobrote Tvoje, Gospode. Blagodari za ono buduće kao da je već prosvetljen Svetim Duhom. Za Davida je uobičajeno da, izražavajući ushićenje, rečcu "kako" koristi u značenju "veoma". Velika je dobrota tvoja,kakvu čuvaš i pohranjuješ za nas. Izraz "koju si sakrio (grč. εκρυψας)[1] upotrebljen je umesto "sačuvao", kao i u stihu: Sakri me u naselju Svome (Ps. 26; 5). Umesto "sačuvao si", rečeno je "sakrio si", jer se ono što je skriveno čuva. Koju činiš onima što se uzdaju u Tebe, tj. učinio si je u odgovarajuće vreme.

(21) Sakrićeš ih u skrovištu lica Tvoga. Lice Tvoje je pokrov (οκεπη) za one, koji se u Tebe uzdaju. Od meteža ljudskoga; pokrićeš ih pod krov od jezika svadljivih. Ti ćeš ih pokriti kao pokrovom, da im ne naškode oni, što se protiv njih naoružavaju rečju i da ih ne ulove oni, što ih napadaju samim delom.

(22) Blagosloven je Gospod, jer čudesno pokaza milost Svoju u gradu utvrđenom. Kroz mene se, kaže, proslavio Bog: kad su oko mene stajale hiljade neprijatelja i pokušavali da, kao veliki grad, opkole moju dušu, moj Stražar je, ogradivši me bedemom, projavio Svoju čudesnu milost.

(23) A ja rekoh u vansebnosti svojoj: odbačen sam. Kad sam se unizio u vansebnosti koja mi se dogodila, kad se jarošću pomuti oko moje, skrušio sam se kao zbog greha odbačeni. Iako sam to rekao, Ti, Čovekoljupče, nisi odbacio slugu Svoga.

(24) Ljubite Gospoda svi prepodobni Njegovi. Dobročinstvima koja su mu učinjena upućuje reči drugima, ubeđujući ih i prizivajući i ostale na ispovedanje. Uzvraća onima koji suviše čine oholost. Iako je Gospod dugotrpeljiv prema gordima, On i uzvraća onima koji suviše čine oholost.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 31

Psalam Davidov, poučan

 

Sadržaj

 

Predstavljajući svoje veliko zlopaćenje, kakvo je pretrpeo u vreme pokajanja, David blaženima naziva one, koji su se posredstvom kupelji preporođenja udostojili oproštaja grehova. Psalam nosi natpis "poučan", jer je osobito potreban ljudima koji su se, zbog svoje silne sklonosti ka strastima, upodobili konjima i mulama (mazgama).

(1) Blaženi kojima se otpustiše bezakonja, i kojima se pokriše gresi. Opraštanje bezakonja zadobija se krštenjem, dok se gresi prikrivaju gorkim pokajanjem.

(2) Blažen je čovek kojemu Gospod ne uračuna Greh, niti ima u ustima njegovim lukavstva. Uistinu je blažen onaj, koji Svim srcem pristupa svetom krštenju. Onaj pak, koji neiskreno prihvata krštenje, ne samo da ne dobija oproštaj grehova, nego he biti i osuđen. Kada ućutah, posahnuše kosti moje od vikanja po ceo dan. Rečcu "kada" trebalo bi prisajediniti izrazu "posahnuše kosti moje", da bi rečenica dobila sledeći poredak: Kada posahnuše kosti moje od vikanja po ceo dan, ućutah, budući da više nisam bio u stanju da ispustim glas. Zbog čega bi on vikao, ako ne zbog toga što je tražio oproštaj greha?

(4) Jer danju i noću oteža na meni ruka Tvoja. Po dobroti Tvojoj, Ti si me snažno urazumio, i tim urazumljenjem obratio si me ka spasenju. Obratih se u jad, kada me trn ubode. Trnom naziva greh. Smisao ove rečenice je sledeći: pošto je greh prodro u moju dušu, to sam i postradao.

(5) Greh moj poznadoh i bezakonje moje ne sakrih. Pokazuje sam način ispovedanja. Rekoh: ispovediću protiv sebe bezakonje moje Gospodu. Rečeno je: Pravednik samoga sebe optužuje na početku Govora (Priče Sol. 18; 17 - prema Septuaginti) i Najpre Govori o svojim bezakonjima (Isa. 43; 26 - prema Septuaginti).

(6) Za to će se pomoliti Tebi svaki prepodobni. Za oproštaj moga greha moli ti se svaki od prepodobnih. Time prenosi ili misao da će on za svakog čoveka biti obrazac pokajanja, ili pak kao da prorokuje da će nakon ispunjenja vremena svi narodi u ime Davidovo prineti ispovedanje za njegov greh. Ali pri potopu voda mnogih, neće mu se one približiti. Pokajnika, kaže, neće potopiti ni mnoštvo iskušenja.

(7) Ti si mi pribežište. Pošto je o grehu izrekao goreizloženo, moli se da bude oslobođen nedaća koje su ga sustigle zbog greha. Na to dobija odgovor, jer mu čovekoljubivi Gospod kaže:

(8) Urazumiću te, i uputiti te na put ovaj kojim ćeš poći. Bog odgovara onome, koji Ga moli da bude oslobođen neprijatelja, i obećava mu da će ga voditi pravim putem.

(9) Ne budite kao konj i mula, koji nemaju pameti. Poučava grešnike da se ne prepuštaju beslovesnim strastima. Uzdom i žvalama zauzdaćeš vilice njihove. Ove reči kao da su upućene Gospodu, a smisao rečenoga je ovakav: one, koji neće da prinesu pokajanje, obrati ka Sebi kao nekom uzdom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 32

Psalam Davidov, kod Jevreja nenatpisan

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu poučava one, koji su već poverovali u Hrista, da veličaju (hvale) svog Vladiku, istovremeno im otkrivajući prevashodstvo Njegove sile, odnosno, otkriva im da On sve izbavlja, da je On Gospod, da uništava lukave i da rastura njihove savete, ali i da spasava one, što se u Njega uzdaju.

(1) Radujte se, pravedni u Gospodu.

(2) Sa psaltirom desetostrunim psalmopojte Njemu. Desetostrunim psaltirom naziva telo, zato što ono ima pet čuvstava (čula) i pet duševnih delanja, budući da se u svakom čuvstvu projavljuje osobito (njemu svojstveno) duševno delanje.

(3) Pevajte Mu pesmu novu. Jasno kaže da je Mojsejev zakon došao do kraja.

(4) Jer je prava reč Gospodnja, tj. evanđelska reč. Sva dela Njegova su u veri. Mora se verovati onome, što je On bogodolično savršio.

(5) Ljubi milostinju i sud (Gospod). To zahteva od onih, koji veruju u Njega. Zbog toga ljubi milost prema pokajnicima, ali ljubi i sud nad nepokajanima. Slično ovome, i Isaija kaže Bogu: Milost je Tvoja na merilima (Isa. 28; 17 - prema Septuaginti), jer On i milostinju daje sa sudom, razmeravajući terazijama i brojem, saglasno sa dostojanstvom svakoga. Milosti je Gospodnje puna zemlja. Počinje da dokazuje da je Gospod Tvorac vascele tvari a najpre zemlje, koju je ispunio milošću i koja drugačije ne bi ni mogla da opstane ukoliko njome (milošću) ne bi bila ispunjena. Razumljivo je da se ne bi održala ni nebesa, a isto tako ni sile njihove, tj. sile božanstvene i slovesne, ukoliko ih ne bi podržavao Njegov Logos.

(6) Rečju Gospodnjom nebesa se utvrdiše. Ovde otkriva učenje o Presvetoj Trojici. I Duhom usta Njegovih sva sila njihova. Ustima Božijim naziva Duha Svetoga, jer su, Njime govoreći, proroci objavljivali: Usta Gospodnja ovo izrekoše (Isa. 1; 20).

(7) Sabira kao meh vode morske. Doziva morsku vodu i, kao u nekom mehu, zadržava je u oblacima, kao što je rečeno i na drugom mestu: Doziva vode morske i izliva ih po svoj zemlji (Amos 5; 8). Polaže u riznice bezdane, tj. zapečatio je bezdane kao u nekoj riznici da ne bi, kada se izliju, potopili kopno.

(8) Neka se boji Gospoda sva zemlja. Neka zemlja više ne iskazuje poštovanje demonima. Od Njega neka se potresu svi žitelji vaseljene. Neka se ljudi, koji žive u vaseljeni, slušajući o Njemu pokrenu iz svog pređašnjeg stanja u kojem su služili idolima, i neka se poklone svom Stvoritelju.

(9) Jer On reče, i postadoše; On zapovedi, i sazdaše se. Postanje (η γενησις) ukazuje na suštastveno u slovesnim tvarima, a stvaranje (η κτισις) označava njihovu promenu od lošijeg ka boljem: Ako je ko u Hristu, nova je tvar (2. Kor. 5; 17).

 

(10) Gospod rastura savete neznabožaca. Odbacuje zamisli naroda, i odbacuje savete knezova. Vaskrsnuvši u treći dan, bezuspešnima je učinio zle namere svih Jevreja. Dogodilo se ono, što On hoće i što ostaje u vekove.

(11) Misli srca Njegovog (ostaju) iz naraštaja u naraštaj. Podrazumeva one odluke koje donosi za sadašnji i budući vek Misli Božije su odgovarajuća ustrojstva, a srce Božije - skrivenost suštine (το αποκρυφον της ουσιας).

(12) Blažen je narod kojemu je Gospod - Bog njegov. Tim rečima blaženima naziva one koji veruju u Hrista.

(13) Sa neba pogleda Gospod. Rekao je: pogleda, kako neko ne bi pomislio da su Gospodu nepoznati drski poduhvati ljudi.

(14) Iz gotovog žilišta Svoga, tj. iz priugotovljenog, ukrašenog, jer se kao žilište Božije označava nebo.

(15) On koji je ponaosob sazdao srca njihova. Jedino Bog poznaje ljudska srca, zbog čega je i Spasitelj rekao Jevrejima: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim (Mt. 9; 4)?

(18) Gle, oči su Gospodnje na onima koji Ga se boje. Očima Gospodnjim naziva se Njegova svevideća sila, a često i Sin i Duh, jer Otac svetlosti kao da je između dve Svetlosti.

(19) Prehraniće ih u vreme Gladi, tj. u vreme progona, kada ne bude duhovne hrane, Sam Gospod će ih prehraniti Duhom Svetim.

(20) Duša će naša strpljivo čekati Gospoda. Pokazuje ih kao primer, kao one koji su već pokazali uzdanje u Gospoda.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На дан Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2019. године, одржан је, сабор у манастиру Павловац, по предању задужбини овог славног и благочестивог господара српског.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, Архијерејско намесништво младеновачко у сарадњи са Градском општином Младеновац и Центром за културу и туризам Младеновац желело је да укаже на значај ове космајске Светиње и зато је одлучено да се оснују “Дани Светог деспота Стефана”, који ће у периоду од 2017–2027. (када ћемо обележити 6 векова од упокојења Светог Стефана Високог) духовним, културним, инфраструктурним, научним и другим активностима радити на промоцији и унапређењу општег стања манастира Павловац и кенотафа који обележава место упокојења Светог Стефана Лазаревића у марковачком засеоку Црквине.   У манастиру су, у складу са поменутим, започети земљани радови и припрема за изградњу новог конака и пропратних објеката.   На празник ктитора манастира посвећеног Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, протојереја-ставрофора Миладина Михаиловића, јеромонаха Петра (Драгојловића), протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, протојереја-ставрофора Жељка Ивковића, јереја Милутина Гашевића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Небојше Поповића. Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци. Мноштво народа испунило је манастирску порту од раног јутра и дочекавши свог Архијереја активно учествовало у богослужењу. На Литургији крштен је Теодор син младеновачког ђакона Небојше Поповића и његове супруге Снежане.   Наш Владика је у својој беседи говорио о значају делатне вере и молитве. Подсетио је верне на славни пример Светих Лазаревића, као и Свете Макрине и да су њихови животи посебно важан узор у времену када се породица свесно урушава и када јој се ускраћује важност и достојанство. Усрдна молитва поткрепљена делима сведочи о томе да смо заиста достојни хришћанског имена. Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом. Ко се моли и живи своју веру, мир који има у себи преноси на друге. Када бисмо се трудили да узрастамо у вери и молитви не би само наш живот био бољи, већ бисмо и читаво друштво побољшали и учинили мање насилним.   Након Причешћа, које је због великог броја причасника морало бити обављено на два места, и заамвоне молитве пресечен је славски колач. Домаћин је била је Анита Блажић са породицом. Богат културно-уметнички програм извели су чланови Краљевског реда витезова, који су представили важне сегменте из живота Моравске Србије. Ансамбл Ренесанс је био задужен за музички део програма. Присутнима се обратио председник Градске општине Младеновац господин Владан Глишић. Након културно-уметничког програма заједничарење је настављено на трпези љубави у манастирској порти.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Следовати Спаситељу јесте заједничити (μετέχειν) у спасењу… Јер Бог је непотребит (anendeh), а човек потребује Божије заједништво (ένδεής της του Θεοΰ νωνίας). Јер то је слава човеку: да остаје уз Бога и Њему служи (λατρεύειν)… (Зато) треба следовати Богу и носити Дух Његов и имати заједницу (кoiv оviav= општење) с Богом, Који је непотребит, али потребитима даје Својезаједништво (кoiv оviav =причешће)… Зато је преко Мојсија, кроз оне друге (=Старозаветне) службе позивао у ове прве (=Новозаветне), то јест кроз оне праобразне (δια των τυπικών) у ове истините( εις τα αληθή), кроз оне привремене у ове вечне, и кроз телесне у духовне, и крозземаљске у небеске, као што је речено Мојсију: Направићеш све по обрасцу онога што си видео на гори (Синају – Изл 25, 40; Јев 8, 5). И он се 40 дана учио да држи речи (τους λόγους) Божије и небеске карактере (χара κгιр ας=нацрте) и иконе духовне и праобразе будућих, као што и Павле говораше: Пијаху из стене која иђаше за њима, а стена беше Христос (1 Кор 10,4).

           Саветујући (Христос) Својим ученицима да Богу принесу првине од Његових сопственихтворевина, не као да Он потребује, него да они не буду бесплодни нити неблагодарни, узео је хлебод творевине и заблагодарио, говорећи: Ово је Тело Моје (Мт 26, 26); и такође (узевши) чашу од наше творевине (=вина), исповедио је да је то Крв Његова крв Новога завета (Мт 26,28), те их је научио Новом Приносу (την καινήν προσφοράν), који је Црква од Апостола примила и у целом свету приноси Богу, Који нам даје за храну првине својих сопствених дарова у новом Завету… И Црква у сваком месту приноси (Литургију) Сведржитељу Богу кроз Исуса Христа, као што је кроз Пророка Малахију (1,11) наговестио: И у сваком месту приносићете тамјан   имену  Мојем   и Жртву   чисту;   а  тамјан су молитве Светих, како рече Јован у Откривењу (Отк 5, 8). Дакле, Принос Цркве,   коју   је   Господ научио (Цркву) да приноси у целом свету, сматран је од Бога за чисту Жртву и она му је пријемљива, не као да Он има потребу за жртвом од нас, него онај који приноси  сам  бива  прослављен ако му дар буде примљен (као Авељев). (… )
      Црква, дакле, приноси ( προσφέρει) Богу са простотом, зато је с правом њен дар сматран код Бога као Жртва чиста. Јер Принос (πρόσφεραν) Богу треба чинити, и у свему бити захвалан (ευχάριστος) Створитељу, приносећи првине Његових сопствених творевина у чистој мисли (γνωμή=намери, вољи), и вери нелицимерној, и нади сигурној, у љубави горућој. И овај Принос (προσφέράν= Св. Евхаристију) једино Црква приноси чист Створитељу, приносећи саблагодарношћу (μετ‘ ευχαριστίας) од Његове творевине. Јудеји већ не приносе, јер нису прихватили Логоса (Христа), кроз Којега се приноси Богу Нити приносе све јеретичке скупине (и наводи јеретике Гностике)… Како ће принети од њих (=Гностика) хлеб као Евхаристија постати тело Господа њиховог, и чаша крв, ако не говоре да је Он Син Творца света, то јест Логос Његов, кроз Којега дрво доноси плод и извори теку и земља произраста најпре траву затим клас, онда потпуно жито у класу (Мк 4, 27-28)? Како опет говоре (јеретици) за тело да одлази у трулеж, и неће имати удела у животу који се храни од Тела Господњег и Крви његове? Или нека промене своје (зло) веровање (την γνωμ ήν=мишљење) или нека се откажу од приношења речених (дарова). А нама је Евхаристија сагласна са вером (τη γνω μή=мишљењем) и Евхаристија  потврћује   (наше) веровање   (ήμιν δε σνμφονος τη γνώμη     ή Ευχαριστία και ή ‘ Ευχαριστία βέβαιοι την γν ώμην).1
      Приносимо Њему сопствене (Његове) творевине, с песмом, објављујући складну заједницу и сједињење (κοινωνίαν και έ’νω σιν) тела и Духа. Јер као што хлеб од зеље, примајући призивање Бога (την έπίκλησιντοΰ Θεου–епиклезу Св. Духа), није више обичан хлеб, него Евхаристија састављена од двеју ствар(ност)и, земаљске и небеске, тако и тела наша, причешћујући се од Евхаристије (μεταλαμβάνοντα της Ευχαριστίας), више нису пропадљива, имајући наду вечног васкрсења.
      Јер приносимо Њему не као потребитоме, него благодарећи (εύχαριστοΰντες) за Његов дар и освећујући твар. Јер, као што Бог не потребује нешто од нас, тако ми потребујемо да нешто приносимо Богу… Као што, дакле, не потребујући ово, Он тражи – да дајемо другима (Мт 25, 34-36) – ради нас, да не будемо бесплодни, тако је Сам Логос (Христос), не потребујући, заповедио народу (Јеврејском) да чини приносе, да би се научили да (бого)служе (λατρεΰειν) Богу; као што (такође) хоће да и ми стално приносимо даре на Жртвеник. А постоји и жртвеник на небу јер се тамо наше молитве и приноси узносе; и храм, као што Јован у Откривењу вели: И отвори се храм Божији (11,19), и Скинија; јер вели: Ево Скиније Божије, у којој ће Он становати са људима(21, 3; ср. Јн 1, 14). Народ (Јеврејски) је примио дарове и приносе и жртве као праобраз(εις τύπον), како је показано Мојсију на Гори (Синају), од Једнога и Истога Бога, Којега се Име и сада прославља у свим народима (=у Цркви). Али и ове стварности на земљи, што су код нас складно постављене (disposita=διακεκοσμ – ε va=у крашене=распоређене 1 Кор 14, 40) приличи да су обрасци (τυπους ) наднебеских стварности, јер су настале од истога Бога, пошто нико други не би могао да тако усличи слику духовних стварности (assimilare spiritalium imaginem–έξομοιώσαι την των πνευματικών εικόνα).2
      (… ) Ништавни су сасвим они (=јеретици Гностици) који сав Домострој Божији одбацују, и одручу спасење тела, и своје поновно рођење (=крштење) бешчасте, говорећи да тело није пријемчиво за нераспадљивост (=бесмртност). Ако ли се пак тело не спасава, онда ни Господ није крвљу Својом нас искупио, нити је Чаша благодарења (=Евхаристије) – заједница Крви Његове, нити је Хлеб који ломима – заједница Тела Његовог (1 Кор 10, 16). Јер крв није друго него оно што је из вена и меса и осталог људског састава, који (састав) је заиста постао Логос Божији и Крвљу својом искупио нас, као што и Његов Апостол вели: У којем имамо искупљење Крвљу његовом и опроштење грехова (Кол 1, 14). И пошто смо удови Његови (Еф 5, 30), и творевином се (Његовом) хранимо, а Он Сам нам даје ту творевину, обасјавајући (сву твар) сунцем Својим и дајући кишу како Сам хоће (Мт 5, 45), Он је ову Чашу од творевине Сам признао да је Крв Његова, којом узраста наша крв, и Хлеб који је од Творевине потврдио је за Сопствено тело, од којега расту тела наша. Када пак растворена Чаша (=вино с водом) и печени Хлеб примају Реч (τον Λόγον) Божију3 и бива Евхаристија и Тело Христово, и од њих расте и састоји се састав (ή ύπόστασις ) тела нашег, како онда они (=јеретици Гностици) говоре да тело наше није пријемчиво за дар Божији, који је живот вечни, оно (=тело) које се (Причешћем) управо храни од Тела и Крви Господње и јесте уд Његов? Као што блажени Апостол (Павле) вели у Посланици Ефесцима: да смо удови тела Његовог, од меса Његовог, и од костију Његових (Еф 5, 30), не говорећи то о неком духовном и невидљивом човеку, јер дух нема кости ни меса (Лк 24, 39), него у устројству (της ο Ίκονομίας =саставу=структури) истинског човека, који се састоји од меса и нерава и костију, које се тело и из Чаше, која је Крв Његова, храни, и од Хлеба, који је Тело Његово, расте. И, на који начин бива да стабло винове лозе, стављено у земљу, у своје време доноси плод, и зрно пшенично паднувши на земљу и растворивши се, многоструко устаје Духом Божијим, Који све и сва одржава, а затим мудрошћу Божијом дођу (обоје) у употребу људима, те примајући Реч Божију бивају Евхаристија , што јесте Тело и Крв Христова, тако исто и наша тела од њих (=Св. дарова Хлеба и Вина) храњена, и положена у земљу, и растворивши се у њој, она ће васкрснути у своје. време, јер им Логос Божији дарује васкрсење, на славу Бога Оца (Флп 2, 11), Који заиста смртноме даје бесмртност и пропадљивоме дарује непропадљивост (1 Кор 15, 53). Јер сила Божија се у слабости извршава (2 Кор 12, 9); да не бисмо, као имајући од нас самих живот, надимали се и узгордили се некада против Бога, прихвативши незахвално мишљење, него се   искуством  научивши  да  из Његовог преизобиља, а не из наше природе, имамо вечно пребивање(=бесмртност=вечни живот), нити да погрешимо односно славе Божије, те да не познајемо нашу (људску) природу, него да знамо шта Бог може, а шта чини човек, и да (тако) никада не погрешимо у истинском схватању (и веровању=поимању) постојећих бића, то јест Бога и људи.

      Превод: Епископ Атанасије (Јевтић)
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Божанствена Литургија је путовање до сусрета и сједињења човека са Богом. Тај циљ се већ остварио. Доспели смо до краја тога путовања. Видели смо Светлост истинску. Видели смо преображење Господње на литургијској гори Таворској. Причестили смо се Његовим светим Телом и Његовом пречистом Крвљу. И док се једва усуђујемо да прошапућемо преузвишеном Посетиоцу, Господе, добро нам је овде бити (Мт. 17,4), Мајка Црква нас подсећа да крај литургијског путовања треба да буде полазна тачка нашег духовног путовања: У миру изиђимо. Треба да сиђемо са горе Преображења, како бисмо се вратили у свет и ходили путем сведочења сопственим животом. То путовање је сведочење вернога о Путу и Животу – то јест Христу – који борави у нама. Циклис емисија "Светотајинско богословље" које смо посветили тумачењу Свете Евахристије, окончали смо објашњењем завршног благослова којим се отпушта евхаристијско сабрање. 
      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
       

       
      СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ
    • Од Логос,
      Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Керамеа одлучни су да се не прекида са лијепом традициом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције.
      Наравно, подразумијева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах промијенила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увијек у 8:15 а не у 9.00 часова.
      Такође, враћа се лијепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру.
      Нова Министарка у Влади, иначе науни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања.
      У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате.
       
      Извор: ekklisiaonline.gr 
    • Од Логос,
      Од 23. до 25. јула 2019. г.  одржан округли сто на наведену тему, у организацији Синодског одељења за манастире и монаштво, Комисије Међусаборског присуства по питању организације манастира и монаштва и Новодевичког манастира Вазнесења Господњег у Петрограду.

      На заседању 24. јула монаси су слушали предавања посвећених значају богослужења за савремени општежитељни манастир. Други део рада је посвећен дискусији на тему: „Специфичности манастирског богослужења: практична питања“.
      После Литургије 25. јула разговарало се на тему „Време молитве и време рада:организација распореда живота братије на богослужењима и при испуњењу манастирских послушања; стварање услова за могућности келејне молитве у манастиру; практични аспекти примене монашких традиција при одржавању келејног правила; савремени опит у читању Исусове молитве.“ Разматран је и пројекат документа „свештенослужење монаха у парохијама“.

      Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...