Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Владан

ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

Оцени ову тему

Recommended Posts

Psalam 3

(1) Psalam Davidov, kada pobeže ispred Avesaloma, sina svoga

 

Sadržaj

 

Tako glasi natpis koji je stavljen uz ovaj psalam, jer psalam govori o tome da zbor proroka trpi progone od jevrejskog naroda. David se tumači kao željeni, a takav je zbor proroka. I zato, kao što je Avesalom pripremio pobunu protiv svog oca, tj. Davida, tako su i Jevreji ustajali protiv otaca svojih proroka, jer nisu prihvatali zapovesti Božije, nego su im se protivili.

(2) Gospode, što se umnožiše oni, koji me ugnjetavaju! Rečca "što" upotrebljena je umesto "veoma".

(3) Nema mu spasenja u Bogu njegovom, tj. njegov Bog ga neće spasti. Oni su gledali samo na njegove grehove, ne znajući za njegovo pokajanje. To jasno pokazuje da psalam govori o Davidu. Kaže se da ustaju (tj. da dižu pobunu) oni, koji su ranije bili podanici, a zatim su započeli rat.

(4) A Ti si, Gospode, zaštitnik moj. Ovakve reči dolikuju veri proroka koji nepokolebivo podnosi toliko nesreća i nada se da neće biti napušten nego da će, naprotiv, dobiti pomoć, uzdići se i primiti carstvo. To, prema tumačenjima nekih, znače reči: Podižeš Glavu moju. Prema tome, slava pravednika je Bog u kojeg se on uzdao, a kome je slava Bog, on će i podići glavu.

(5) Glasom mojim ka Gospodu vikah. Ta izreka uči da u teškim okolnostima ne bi trebalo priticati nikome drugom osim Bogu. Najpre je izneo molitvu a zatim, posle diapsalma (diapsalmom se naziva ili promena muzičkog tona ili preokret u misli ili snazi reči), blagodarenje za dobijeno. Sada pak okreće lice prema nama i pripoveda. kako se molio i bio uslišen, i kaže: glasom mojim ka Gospodu vikah. Pod glasom se podrazumeva duhovna prozba uma upućena Bogu svake tvari. On ne govori o vapaju nego o molitvi koja se izgovara umom. Reči: I usliši me sa svete Gore Svoje izgovorene su sa opšteprihvaćenim načinom predstavljanja. Naime, mislili su da Bog obitava u skiniji, jer su jereji (sveštenici) odatle dobijali proročke odgovore. Ili: sa svete Gore znači: "sa neba", i taj smisao imaju i izrazi: na Gori svetoj Tvojoj (Ps. 14; 1) i približite se Gorama večnim (Mih. 2; 10). Sveta gora Božija može da označava onu goru sa koje molitelje posmatra Bog, Jedinorodni Božiji, i o kojoj je rečeno: Biće u potonja vremena Gora doma Gospodnjega utvrđena uvrh Gora (Isa. 2; 2), jer se tim rečima označava javljanje Gospodnje i Njegov dolazak pri svršetku vekova. Ili: sa svete Gore, sa nebesa. Sveta gora Božija znači i natprirodno poznanje Boga.

(6) Ja usnuh i spavah. Govori se o snu uma, usled kojeg je pao i u greh. Ono pak što je rečeno: ustadoh, znači: budući da sam okusio Božiji preokret, postao sam bolji usled zla koje mi se dogodilo.

(8) Jer si Ti porazio sve koji mi uzalud neprijateljuju. Moli Boga da u najskorije vreme ustane ili da se osveti neprijateljima. Uzalud ima neprijatelje onaj, koji ne daje povoda za mržnju. Zubima grešnika naziva ili snagu onih koji su sagrešili protiv njega ili njihove klevete i hule. Zubi grešnika su možda i nerazumne pomisli, koje se neprirodno pojavljuju u nama, jer nam se protivnici često približavaju koristeći se pomislima kao zubima da bi prožderali naše telo, tj. ono što je od tela rođeno, jer poznata su dela tela, kaže božanstveni apostol (Gal. 5; 19). Psalmopojac o zubima govori u prenesenom smislu, koristeći primer zveri, čija je snaga prevashodno u zubima i zato što one, kada im se polome zubi, postaju bezopasne. Ubice i krvopije gori su i od najkrvožednijih zveri, ili im se upodobljuju.

(9) Gospodnje je spasenje. Spasi me, Gospode, kaže David. Međutim, molim da se to raširi i na čitav narod. Trebalo bi znati da ovaj psalam može da se odnosi i na ceo ljudski rod, koji je sagrešio i zbog toga bio predat duhovnim neprijateljima, ali koji je u svojim stradanjima zavapio i od Boga bio uslišen i spasen Njegovim vaskrsenjem iz mrtvih i poražavanjem demona koji ratuju protiv nas. On je Gospod Koji je satro čeljusti lavova (Ps. 57; 7), On, ili od Njega, je spasenje. Svoje nade ne polažem u čoveka, kaže David, nego od Tebe očekujemo spasenje i ja i narod Tvoj koji, kao i mene, napadaju neprijatelji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 4

(1) Za kraj (=horovođi?), u psalmima (muzičkim), pesma Davidova

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam David je posvetio pobedniku, nakon što je izvojevao pobedu nad neprijateljima. Umesto reči:" za kraj", Akila i Teodotion su preveli: "pobedniku", a Simah: "pobedničko" ("pobednička pesma").

(2) Kada Te prizivah, uslišao si me, Bože pravde moje. To je slično onom što je rečeno: Vikaćeš, i reći će: evo me (Isa. 58; 9). U žalosti rasprostranio si me. Nisi me, kaže, samo izveo iz teskobnih okolnosti, nego si mi i pomogao da stanem na veliku širinu. Siva i Verzilije doneli su Davidu na dar mnoštvo hrane i tkanina kada je on, spasavajući se bekstvom od Avesaloma, živeo u pustinjama i gorama, slično trojici mladića u peći i Danilu među lavovima. Kada znamo uzroke žalosti i iskušenja, tada se posebno rasprostiremo. Međutim, reč "širina" može se i drugačije objasniti. Smiluj se na me, i usliši molitvu moju. Budući da je rekao da je uslišan zbog svoje pravednosti, onda i pritiče k milostima Božijim.

(3) Sinovi ljudski, dokle ćete biti teškosrdni! To je rečeno onima, koji su mislili da će pomoću mnoštva vojnika uhvatiti pravednika. Ta nada je, međutim, kaže on, bila lažna i isprazna.

(4) Poznajte da Gospod čudo pokaza na prepodobnom Svome, tj. vi, koji ste se uzdali u mnoštvo, poznajte koliko je čudo pokazao Gospod na onome, koji se u Njega uzdao. Gospod će me uslišiti, kada zavapim k Njemu. Ovde je jedno vreme uzeto umesto drugog, tako da je umesto: uslišio me rekao: uslišiće me.

(5) Gnevite se i ne grešite; (pazite) šta govorite u srcima svojim, i na posteljama svojim skrušite se. Govori to svojim bližnjim, a ujedno i svim ljudima. Ako sebi i dopustite gnev, onda ćete ga skrušenošću srca u bezmolviju učiniti nedelatnim, jer to znače reči: na posteljama svojim skrušite se.

(6) Prinesite (Bogu) žrtvu pravde, i uzdajte se u Gospoda. Uči nas kako da pobeđujemo neprijatelje. Kako zapravo da ih pobedimo? Tvoreći pravdu i prinoseći to na žrtvu Bogu.

(7) Mnogi govore: Ko će nam pokazati dobra! To su reči ljudi koji ne obraćaju pažnju na odluke Božije.

Znamenova se na nama svetlost lica Tvoga, Gospode. Svetlost svetu je Hristos. On nas je naučio da poznamo istinska dobra, od kojih zadobijamo duhovno veselje uma i srca.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 5

(1) Za kraj, o naslednici. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

Naslednica je bogoljubiva duša ili Crkva. Šta ona nasleđuje? Što oko ne vide i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe (1. Kor. 2; 9). Ona se moli, i da bi bila uslišana, pokazuje svoju pravednost i razobličuje lukavstvo protivnika.

(2) Reči moje čuj, Gospode, (3) jer ću se Tebi pomoliti. U naslađivanju duhovnom svetlošću moliću se Tebi; zato se i nadam da ćeš me uslišiti.

(4) Ujutro ću stati preda Te. Velika je pohvala usrdnosti kad se sa same postelje stane pred Boga i kad se sunce preduhitri blagodarenjem. Tako ću, kaže, gledati na Tvoje božanstvene i svete tajne, koje si ugotovio onima što Te ljube.

(5) Jer Ti nisi Bog koji hoće bezakonja. Nadam se da ćeš me Ti uslišiti, jer nisam činio ništa od onoga, što Ti nenavidiš. A Ti nenavidiš bezakonje, lukavstvo, nepravdu, laž, zavist, podmuklost.

(6) Omrzao si cve koji čine bezakonje.

(7) Pogubićeš cve koji Govore laž. Onima, koji čine bezakonje, nazvao je one koji greše u načinu života; i njih nenavidi Bog. One pak koji su otpali od istine i koji misle drugačije nazvao je onima, koji govore laž; Bog će i njih pogubiti. Zapazi razliku koja postoji među izrekama: omrzao si i pogubićeš, kao prvo, u tome što se u izreci "pogubićeš" izražava ono što je lošije nego u izreci "omrzao si"; kao drugo, u tome što je jedan glagol dat u prošlom, a jedan u budućem vremenu. Pod onima koji govore laž podrazumeva i one koji idole i same demone nazivaju bogovima i koji u idolima daju lažne i nejasne odgovore i proroštva. Čoveka krvnika i lukavog Gnuša se Gospod, jer Bog nenavidi takvoga i odvraća se od njega.

(8) A ja ću po mnoštvu milosti Tvoje ući u dom Tvoj u nebeski Jerusalim i majku prvorođenih. Pokloniću se hramu svetome Tvome u strahu Tvome. Hram Božiji je odvažno i sveto duševno stanje, i oni koji su ga dostigli hrabro govore: Hristos kao Sin otpočiva u domu Njegovom, a Njegov dom smo mi (Jevr. 3; 6). Naslađujući se Tvojim čovekoljubljem, govori sveta i čista duša, i budući zaštićena Tvojom desnicom, neprestano ću Ti prinositi poklonjenje u osveštanom hramu slave Tvoje jer, svagda čuvajući u sebi strah Tvoj, nikad se neću odlučiti da ga odbacim, uzdajući se u Tvoje čovekoljublje.

(9) Radi neprijatelja mojih, tj. neprijatelja duhovnih, ispravi

pred Tobom put moj.

(10) Srce im je sujetno, tj. srce mudraca ovoga veka ili jeretika, jer oni ne poznaju reči istine. Grlo im je grob otvoren, jezicima svojim dvoličahu. Omekšavaju svoj jezik a bljuju smrtonosna učenja.

(11) Da odstupe od zamisli svojih, jer su sve te predomišljaje upravili protiv mene, protiveći se mom napredovanju po Bogu. Po mnoštvu bezbožnosti njihove izbaci ih, učini ih pobožnima. Oni što progone dušu koja tvori što je Bogu ugodno ogorčuju Boga, postavši otvoreni bogoborci.

(12) Da se uzvesele svi koji se u Tebe uzdaju, jer će doći i On Sam i Otac Njegov, i u njemu će se nastaniti (Jn. 14; 23).

I hvaliće se Tobom (svi) koji ljube Ime Tvoje (13), jer ćeš Tu blagosloviti pravednika, Gospode. Budući da sluge Svoje daruješ Svojim blagoslovom i Svojim promišljanjem, oni koji su se posvetili poštovanju Imena Tvoga, pod Tvojom brižnošću uznose se duhom, kazujući silu Tvoju. Tako govori i blaženi Pavle: Koji se hvali, Gospodom neka se hvali (2. Kor. 10; 17).

Blagovoljenjem kao oružjem venčao si nas, tj. na kraju nam za naš trud daruješ venac, ograđujući nas njime kao nekim oružjem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Псалам 6

(1) За крај, у химнама, за осми (дан? или октаву?). Псалам Давидов.

 

Садржај

 

Осми не значи ништа друго него дан Васкрсења Христовог, у којем ћемо примити плодове свога труда, и када ће се наши непријатељи са страхом и пометњом окренути назад. Давид је овај псалам испевао пошто је дуго времена живео у покајању, које је приносио због свог греха.

 

Господе, немој ме јарошћу Својом покарати. Он Га не моли да га избави од карања, него од карања у јарости, и не моли да га избави од кажњавања, него од кажњавања у гневу.

(3) Помилуј ме, Господе, јер сам немоћан. Ниједна душа не пада у грех пре него што занемоћа њена снага. Подразумева се она немоћ, која потиче од клонулости духа и туговања.

(4) И душа се моја смути веома, под чим подразумева душевне силе. А Ти, Господе, докле ћеш? Израз који указује на дуготрајност покајања.

(5) Обрати се, Господе, избави душу моју. Значи да се Господ одвратио од њега, очигледно због греха. Спаси ме ради милости Твоје, јер се све наше спасење мора приписати милости Божијој.

(6) Јер нема ко би Те у смрти спомињао. Будући да је време мог покајања дуготрајно, страхујем да Твоје милосрђе не спречи смрт, у којој више нема места исповедању. Зато и молим да пожуриш са милошћу.

(7) Уморих се у уздисању мојем. Послушајмо какво је покајање показао цар. Он се није једноставно трудио, него се уморио уздисајима, није једноставно плакао, него је сузама прао своју постељу, и то сваке ноћи. Осим тога, он не говори само о прошлом времену, него обећава да ће то чинити и убудуће, током читавог живота; време, које многи користе за починак, он посвећује исповедању. Сваку ноћ квасим одар свој. Због једне ноћи, у којој сам сагрешио, многе ноћи сам провео квасећи сузама своју постељу.

(8) Смути се од жалости око моје. Он оком назива ум, јер је ум око душе. Остарих од свих непријатеља мојих. Овде означава време патње, које се обратило у његову заслугу, јер је било дуготрајно.

Услиши Господ мољење моје. Будући већ услишан, упућује снажну реч својим непријатељима. Извршити велики пут ка врлини значи бежати и спасти се од заједнице лукавих. То је плод покајања и задобијање суза. Или је то речено у скраћеном облику и значи: подари, да бих непријатељима који ме нападају могао да кажем да одступе, јер сам услишен и прихваћен ја, који сам због греха био одбачен.

 

Прави смо Псаламандериharp

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 7

(1) Psalam Davidov, koji pevaše Gospodu za reči Husije, sina Jemejenija (Venijaminia)

 

Sadržaj

 

David je svog prvog prijatelja, Husiju, poslao kod Avesaloma, kako bi se suprotstavio Ahitofelu, koji ga je savetovao protiv Davida. On je napustio Davida i pretvarao se da je izdajnik. Kada je Avesalom zatražio savet od njega i Ahitofela, i kada je Ahitofel predložio da gone Davida, on (Husija) je rekao: ne, jer se ne sme bez dovoljno snaga progoniti onaj, koji je vičan ratovanju. Tim rečima je spasao Davida. David je, kao da ga nije spasla ljudska pomoć, tim povodom ispevao blagodarnu pesmu Bogu, sve pripisujući Njegovoj blagodati a ne nekome od ljudi.

(2) Gospode, Bože moj, na Tebe se pouzdah. Budući da ne očekujem spasenje od čoveka, iako su prekrasne reči Husijine, Ti me onda spasi, kako od pravih neprijatelja, tako osobito i od duhovnog lava koji lovi moju dušu.

(5) Eda li uzvratih onima koji mi nanošahu zla. Pokazuje svoje nezlopamćenje, i zbog toga prosi milost od Boga. Neka zato otpadnem od neprijatelja mojih prazan. Kao što pravednik koji je pobedio odlazi od neprijatelja s punim rukama, tako pobeđeni grešnik od njih odlazi prazan, nemajući ništa kod sebe.

(6) Neka zato Goni neprijatelj dušu moju. Ove reči imaju sledeći smisao: neka padnem u ruke đavolu, ako sam učinio nešto od gore rečenog! Ako sam učinio to ili nešto drugo, neka pre smrti ne budem oslobođen od greha.

(7) Uzdigni se u krajevima neprijatelja mojih, tj. među najjačim od mojih neprijatelja, jer krajevi označavaju tvrđave. Podigni se, Gospode Bože moj, zapovešću koju si zapovedio. Tim rečima jasno blagovesti o bogojavljenju Spasitelja.

(8) I sabor naroda okružiće Te. Time pak jasno pokazuje veru u Njegovoj Crkvi. Iza njega se na visinu vrati - za njega, tj. za sabor. Pod rečima: na visinu podrazumeva ili časni Krst na koji je Hristos uzneo naše grehe ili ushođenje na nebo, jer uđe... da se pojavi pred licem Božijim radi nas (Jevr. 9; 24).

(9) Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj. Ponovo moli da ga spase od neprijatelja, moleći za milosrđe onim, što je učinio.

(11) Koji spasava prave srcem. Budući da Ti poznaješ pomisli našeg srca, zato i tražim pomoć.

(12) Bog je sudija pravedan i moćan i dugotrpeljiv. Time se izražava dugotrpljenje Boga Koji, iako i ne oprašta sasvim, odlaže naše kažnjavanje.

(14) Strele Svoje učini palećima. Pod strelama podrazumeva kažnjavanje, a pod palećima one koji su dostojni ognja.

(15) Gle, (neprijatelj) zače nepravdu - to je neprijatelj našeg života. Zatrudne bol, i rodi bezakonje, tj. zamislio je i svoju misao sproveo u delo.

(16) Rov otvori, i iskopa Ga. Pripremivši smrt Spasitelju Hristu, sam se predaje smrti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 8

(1) Za kraj, za točila. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

Rečeno je: za kraj, jer je trebalo da se proroštvo, koje se nalazi u psalmu, ispuni na kraju vekova. Psalam govori o Hristu i o Crkvama nakon Ovaploćenja, budući da se Jedinorodni imenuje kao vinova loza, a verni kao grožđe. Ako se Jevreji trude da dokažu da psalam govori o čovečanstvu uopšte, onda neka se i u tom slučaju zna da je sve potčinjeno čoveku zato, što je trebalo da se Sin Božiji ovaploti u obrazu Božijem. Nekada, pod zakonom, služilo se samo ispred točila, odnosno na hramovnom žrtveniku. Nakon prizivanja neznabožaca ima mnogo točila (tj. presa za vino), a to su Crkve, koje sabiraju plodove onih što su uznapredovali u pobožnosti.

(2) Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! Proroka do ushićenja dovodi poznanje imena Božijeg koje je dato ljudima, jer Bog već tada nije bio poznat samo onima što žive u Judeji.

(3) Iz usta dece u odojčadi načinio si Sebi hvalu, tj. onima koji su po Bogu deca u pogledu zlobe. Kao što je jasno zapisano u Evanđeljima, to je rekao Spasitelj kad su fariseji ućutkivali decu koja su Ga blagosiljala. Nasuprot neprijatelja Tvojih, da satreš neprijatelja i osvetnika. Pod ovim podrazumevaj ili čulnog (veštastvenog) ili duhovnog neprijatelja, ili pak jevrejski narod. Naime, Jevreji su Hrista progonili kao neprijatelja i pretvarali se da, čineći to, revnuju za Oca. Zbog toga je Gospod, da bi ih lišio svakog opravdanja, rekao: Koji mrzi Mene i Oca Mojega mrzi (Jn. 15; 23). Neprijatelja i osvetnika, tj. ili đavola, jer on, kažnjava grešnike nakon što ih je naterao da sagreše, predočavajući im težinu greha, ili pak jevrejski narod, tog neprijatelja istine i osvetnika po njegovoj prividnoj revnosti za Zakon.

(4) Kada pogledam nebesa, delo prstiju Tvojih. Oni negoduju protiv dece koja Ga hvale a ja, neko malo delo u Tvom stvaranju, gledam na ovo veliko i prekrasno delo, tj. na nebesa.

(5) Šta je čovek, da Ga se sećaš? Ili sin čovečiji, da Ga pohodiš?

(6) Umanjio si Ga zamalo od angela. Budući da je Pavle to jasno protumačio o našem Spasitelju, trebalo bi da se zadovoljimo tim objašnjenjem.

(7) Sve si potčinio pod noge njegove. Kada je rekao: Hajde da načinimo čoveka po svom obrazu i podobiju, Bog je dodao: Koji će biti gospodar od riba morskih i svega ostalog, što je iscrpno nabrojano (v. 1. Mojs. 1; 26), a nakon toga nastavlja: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom (st. 28). Bog je razumnoj prirodi, kao bogopodobnoj, dao vlast nad svim ostalim. Primivši silu u obrazu Božijem, čovek je takođe postavljen za kneza nad svim što je na zemlji, kao što je i Bog car vascele tvorevine. Uopšte, ako je rečeno: Postavio si ga nad delima ruku Tvojih, dok je na drugom mestu rečeno: Dela ruku Tvojih su nebesa (Ps. 101; 26), očigledno je, da ga je postavio i nad nebesima i, ne skrivajući to, već ukazuje na življenje na nebesima onih, koji su otišli sa zemlje, kada po obećanju naslede Carstvo nebesko. I Pavle kaže: Naslednici, dakle, Božiji i sanaslednici Hristovi (Rim. 8; 17). Tako treba razumeti i sledeće: Sve si potčinio pod noge njegove. Sad mu je pokorio životinje; međutim, budući da je čoveku priugotovljen ravnoangelski život na nebesima, to znači da će čovek,.koji je postavljen nad delima ruku Njegovih, i tamo biti sozercatelj nebesa i svega što je na njima. Blaženi Pavle je protumačio da će se i to ispuniti na Spasitelju u budućem veku. Otac Mu zbog toga i kaže: Sedi Meni sa desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim (Jevr. 1; 13).

(8) Ovce i sve volove. Pod tim podrazumeva one od Izrailjaca koji su poverovali. A još i životinje poljske - pod tim podrazumeva neznabošce.

(9) Ptice nebeske, tj. one koji se preuznose žitejskim i najnerazumnije, ali nadmene ljude.

(10) Gospode, Gospode naš, kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji. Budući da je, kao što smo već rekli, bogopoznanjem koje je otkriveno ljudima doveden do ushićenja, on ponavlja prethodne reči i time udvostručuje divljenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 9

Za kraj, o skrivenostima sina, psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu predstavljena su skrivena dela Spasiteljeva, jer je mnogo toga što je On izvršio u tajnosti. Takvi su, na primer, Njegovo rođenje po telu od Djeve kroz Duha Svetoga, neobične i čudotvorne sile, sama smrt, silazak u ad i vaskrsenje iz mrtvih, jer je sve to On izvršio u tajnosti. On je to sakrio od kneževa ovoga sveta. Prorok u ime celog čovečanstva pristupa sa zahvalnošću za sva ta skrivena dela i kaže: Ispovedaću se tebi, Gospode. Poslednji pečat tajnih dela Spasiteljevih bili su: Njegova smrt, sve što je izvršio u adu, Njegovo vaskrsenje i vaznesenje.

(2) Ispovedaću se Tebi, Gospode, svim srcem svojim...

(4) Kad se povrati neprijatelj moj nazad. Objašnjava u čemu se sastoji njegovo ispovedanje. Neprijateljem se naziva smrt koja se vraća nazad, tj. u nebiće. Iznemoći će i propašće od lica Tvoga. Kad se smrt vrati nazad, neće više dejstvovati ni vascela protivnička sila. Naime, ako će se ukinuti i poslednji neprijatelj smrt (1. Kor. 15;26),onda je očigledno da će pre toga biti ukinute sve protivničke sile.

(5) Jer si učinio sud moj i raspru moju. Predstavlja uzrok zahvalnosti. Zaseo si na tron - objašnjava Božije nadziranje na sudu.

(6) Zapretio si narodima, i propade bezbožnik. Očigledno je da pod ovim podrazumeva duhovne neprijatelje. Ime njegovo izbrisao si do veka. Govori o duhovnoj zmiji ili o đavolu. Budući da pretnja označava i ispravljanje, moglo bi se reći da je, nakon što su apostoli ispravili neznabošce, propao bezbožnik, kada se prekratilo i ukinulo njegovo paljenje sala na žrtvenicima. Nakon što je zapretio narodima i nakon što su se oni obratili ka Gospodu, đavo, koji je u njima dejstvovao dok su bili sinovi protivljenja (Ef. 2; 2), propao je zajedno sa idolskim hramovima. Ti hramovi su, slično gradovima, u sebi sadržali mnoštvo onih koji su bili privezani za bezbožništvo i koji su u toj meri propali da iza njih nije ostalo ni traga. Ovo bi se moglo protumačiti i u vezi sa poslednjim sudom, jer će Gospod tada zapretiti grešnicima i jer će najzad propasti đavo koji je bezbožnik u istinskom smislu te reči. Nakon što se iskoreni bezbožništvo koje je u njima postojalo od davnina, i gradovi će primiti u sebe pouku pobožnosti (blagočešća).

(7) Neprijatelju nestade mačeva na kraju. Đavoljim mačevima nazivaju se protivničke sile koje su mu"davale snagu. Gradovi su protivničke sile koje su, slično gradovima, utvrđenim i ograđenim zidinama, pod svojom vlašću držali ulovljene njihovom prelešću (obmanom). O kakvim bi inače gradovima i govorio, osim o onima o kojima je na drugom mestu rečeno: Pretvorio si Grad u hrpu kamenja, i čvrstu tvrđavu u ruševine (Isa. 25; 2 - prema Septuaginti). Očigledno je da su to, na osnovu onoga što je prethodno protumačeno, protivničke sile. Propade spomen njihov sa bukom - njihova propast je bila bučna. Pod tim podrazumeva ili konačnu propast, ili prekomernost nesreća, ili pak očiglednost propasti.

(10) I postade Gospod pribežište ubogome, tj. narodu koji je siromašan duhom. Iako je bio na carskom prestolu, David je sebe često nazivao ubogim i siromašnim, znajući da je sve čovečije slabije od senke. Pomoćniku blagovremeno (doba) u nevolji, kao što je i na drugom mestu rečeno: U vreme milosno usliših te (Isa. 49; 8). Blagovremenim dobom naziva se vreme nevolja jer, iako nam je svagda, pa čak i u blagostanju, potrebna pomoć, mi tu pomoć daleko snažnije osećamo kad smo u nevolji.

(12) Psalmopojte Gospodu koji obitava na Sionu, tj. u nebeskom Jerusalimu. Javljajte u narodima podvige Njegove. Ovde kao da govori o apostolima i propovednicima Evanđelja. O tome kakvi su to podvizi, govori u produžetku.

(13) Jer On koji traži krvi njihove opomenu se, tj. tražiće krv koja je radi Njega prolivena, da bi za nju zatražio zadovoljenje. Iije zaboravio vapaje ubogih. Ubogima opet naziva one koji su Njega radi osiromašili i koji, neprestano Mu se obraćajući molitvama, preklinju da se osveti demonima za uvrede koje su im naneli.

(14) Podižeš me od vrata smrtnih. Uzdižeš me sa zemlje uniženja da bih slavio i u nebeskom Sionu.

(15) Na vratima kćeri Sionove - u nebeskom Jerusalimu. Objavljivaću - umesto: psalmopojaću tokom dugog vremena.

(17) Poznat je Gospod koji čini sudove (prave), jer je uistinu pravedan sud prema kojemu smrću bivaju obuzeti oni, što su je pripremali čoveku. Naime, u vreme suda poznaće Gospoda i oni, kojima će se suditi.

(20) Ustani, Gospode, neka se ne osili čovek. Moli se da Jedinorodni zablista onima koji su na zemlji i da onaj nadmeni đavo, kojeg David u ovom psalmu naziva čovekom, više ne podiže obrve. Neka budu suđeni narodi pred Tobom. Moli se za najskoriji priziv neznabožaca na spasenje.

(21) Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima. Ko je zakonodavac osim Onoga, Koji nas je uveo u zakon Novog Zaveta? Neka poznaju narodi da su ljudi. Usled prevelike demonske obmane, oni su se pretvorili u životinjske likove, zbog čega je o njima i rečeno: Izjednači se sa stokom nerazumnom i postade joj sličan (Ps. 48; 13).

U jevrejskoj Bibliji, ovde počinje 10. psalam:

(22) Zašto si, Gospode, odstupio daleko? Moli da se ubrza priziv neznabožaca, do kojeg će doći nakon što protekne mnogo vremena. To je učinila đavolja nadmenost.

(23) Kada se nadima bezbožnik, vatra zahvata siromaha. Nadmenost lukavoga služi rasplamsavanju Tvog siromašnog naroda. Uhvaćeni bivaju u zamislima koje smišljaju, jer je rečeno: On hvata mudre u njihovom lukavstvu (1. Kor. 3; 19. i Jov 5; 13).

(24) Jer se hvali Grešnik u željama duše svoje. Takvo je dugotrpljenje da, budući da bezbožnici ostaju nekažnjeni, neki od nerazboritih odobravaju njihov život.

(25) Razdražuje grešnik Gospoda. Razdražio Ga je izrugujući se onome što je u Pismu rečeno o Njegovom promislu i sudu. Mnogi su, slušajući nešto slično ovome, odmah počinjali da se smeju. U vezi s tim je rečeno: Po mnoštvu obesti svoje (gneva svojega), tako da će celina imati sledeći smisao: grešnik je razdražio Gospoda sabirajući mnoštvo gneva. Jer reč "svoje" (obesti) (tj. "svog" gneva) treba shvatiti u vezi s onim koji razdražuje. Ono što je zatim dodato: Neće tražiti trebalo bi čitati posle znaka interpunkcije, tako da će proisteći sledeći smisao: iako grešnik razdražuje Boga rasplamsavajući u sebi mnoštvo gneva, zar Bog ipak neće tražiti? Pročitano posle znaka interpunkcije može imati i ovakav smisao: zar mu Bog u danu Svog gneva neće tražiti i dati po gnevu kakav je on sabirao u sebi?

Nema Boga pred njima. Izgubivši strah Božiji u duši, on stalno živi u grehu. Početak je svakog lukavog dela - ne misliti o Bogu sudiji.

(26) Poriču se sudovi Tvoji od lica njegovog. Neće da zna da si Ti pravedan Sudija. Onaj koji ne zna šta je Bog, ne zna ni šta je Sudija. Nad svim neprijateljima svojim zavladaće. To je slično onome što je rečeno: Svu vaseljenu obuhvatiću rukom svojom kao Gnezdo (Isa. 10; 14 - prema Septuaginti). Među iskušenjima, jedna se tiču duše, druga tela, a treća onoga što okružuje telo. Iskušenjima koja se tiču duše nazivaju se nečiste pomisli, i iz njih se rađaju grehovi i lažna učenja. Iskušenja koja se odnose na telo bivaju uzrok udaraca, mučenja, progona, utamničenja i smrti. Najzad, iskušenja koja se tiču onoga što okružuje telo sastoje se od gubitka novca i imetka, od gubitka dece ili gubitka žene. Otuda je očigledno da je satana posredstvom nekog od nabrojanih iskušenja vladao nad svakim pravednikom, jer jedino Hristos greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima Njegovim (1. Petr. 2; 22).

(27) Jer reče u srcu svome: Neću posrnuti, tj. neću pasti u zabludu, iz kolena u koleno neću skrenuti s puta, jer neću pretrpeti ništa rđavo.

(28) Njegova su usta puna prokletstva. Računao je da će njegovo blagostanje biti večno, zbog čega su usta njegova puna gorčine i prevare, i postavlja zasedu siromašnima da bi ih pogubio u svojim zamkama. Onim što je rečeno: sa bogatima, šta se drugo podrazumeva, ako ne oni koji su bogati zlom? Naime, oni pomažu svom ocu, đavolu, u zamkama protiv siromašnih.

(29) Postavlja zasedu sa bogatima. Sedeći na saborima i zborištima, priprema zamke i klopke za nevine.

(31) Sagnuće se i pašće. Kad đavo bude rekao: "Ja sam pobedio", pašće i postideće se.

(32) Jer reče u srcu svome: Zaboravi BOG. Đavo to ne kaže zato, što je uistinu tako nego s namerom da nas prevari, da bismo se spotakli mišlju i pomislili da Bog ne mari za ljudska dela.

(33) Ustani, Gospode, Bože moj. Želi da pokrene Božije oklevanje (zakašnjenje) i Božiju dobrotu, jer će se bezbožnici predavati još većoj drskosti sve dok se Božija ruka ne podigne na njihovo bezumlje. Neka se uzdigne ruka Tvoja. Podigni ruku Svoju i pouči ih da promišljaš o uvređenima i, kao da ustaješ iz sna, pokaži da je kazna, koju Ti šalješ na njih, iznad njihovih zamisli. Njih kazni, ali poštedi uvređenog, kojeg su ražalostile njihove drskosti i hula.

(34) Radi čega, kaže, razgnevi bezbožnik Boga? Jer reče u srcu svome: Neće tražiti (Bog). Evo razloga zbog kojeg se gordi i zbog kojeg pada.

(35) Vidiš li, jer Ti bol i Gnev sagledaš. Ti sve znaš, Gospode, i od Tebe nije skriveno ne samo ono što se izvršava na delu nego i ono što dolazi na um i u misao. Sasvim tačno poznaješ i bolesti njihove, i gnev onih što ih vređaju, i razdražljivost ljudi, jer proničeš u pomisli svakog čoveka, Ti, koji ispituješ srca i bubrege (Ps. 7; 10). Gledajući sve to, Ti si dugotrpeljiv, znajući da je sve pod Tvojom rukom i da čovek nikuda ne može da pobegne. Tebi je ostavljen siromah, siročetu Ti si pomoćnik, tj. on od Tebe očekuje pomoć.

(36) Skrši mišicu grešnoga i lukavoga, tj. skrši vladavinu neprijatelja. Potražiće se greh njegov i neće se naći, usled samog greha. U svojoj celokupnosti, ova izreka ima sledeći smisao: ako potražiš greh lukavoga, neće se pronaći, jer će lukavi propasti od greha. Nalaze se od Boga spaseni, kao, na primer: Nađoh Davida slugu Svoga (Ps. 88; 21) i nađena je izgubljena drahma (Lk. 15; 9), jer bi propala da nije pronađena. Propali se neće pronaći u vekove, jer postoji Sudija.

(37) Gospod je car do veka, u budućem i novom veku. Propašće neznabošci sa zemlje Njegove, jer će u Njegovom carevanju biti bačeni u večni oganj. Neznabošcima naziva nepravedne ljude, kao one koji ne žive po zakonu nego u sebi zadržavaju varvarsku i neznabožačku surovost. Moli da ih istrebi, govoreći: propašćete i preteći im konačnom propašću, da bi odahnuli oni koji od njih stradaju, ali da bi se i oni sami urazumili.

(38) Želju siromaha uslišio si, Gospode, jer je takva bila njihova želja, jer je takva bila njihova revnost da se udostoje budućih dobara. Na gotovost srca njihovog obrati pažnju uho Tvoje jer su, budući na to pripremljeni, srcem spremni da sve pretrpe. Gotovošću srca naziva se neko obećanje - duševna kretanja usaglašavaju se sa voljom Božijom.

(39) Sudi siroti i poniženome, da se ne velehvali više čovek na zemlji. Kada se, kaže, osvetiš za siromahe, tada se više neće eelehvaliti čovek na zemlji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 10

Za kraj, psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

David je i ovaj psalam ispevao nakon pobede nad neprijateljem, i u njemu je predstavljena misao kakva dolikuje svetitelju.

(1) Na Gospoda se pouzdah, kako ćete pehu duši mojoj: Zašto mi savetujete da, slično ptici, bežim u goru, kad se uzdam u Boga? Preseli se na Goru kao ptica? Preseli se, idi, beži u gore, tj. u gore vrline.

(2) Jer, evo, grešnici zategoše luk, pripremiše strele u tobolcu. Tim rečima su ga podsticali na bekstvo, govoreći: ako ne pobegneš, grešnici će te pogoditi strelama. Time, dakle, obznanjuje da su lukave pomisli strele lukavoga. Da ustrele u mraku prave srcem. U mraku, tj. u tajnosti, jer na taj način ustreljuju duhovni neprijatelji.

(3) Jer ono što si Ti utvrdio, oni srušiše, tj. neprijatelj je povukao ka truležnosti (propadljivosti) čoveka, koji je stvoren za netruležnost (nepropadljivost). Ili, neprijatelji žure da na meni razore dela Tvoja. Naime, staraju se da unište onoga, koga si Ti pomazao za cara, naoružavajući se protiv Tvoje odluke. Čine to jer su u sebi iskorenili istinsko i prirodno razumevanje, kakvo si Ti satvorio u njima. A pravednik šta je uradio? Iako su tako postupili neprijatelji, Gospod, Kojem je hram nebo, iskušava i pravedne i bezbožnike, i jednima razdeljuje blaga a druge šalje na večne muke. Gospod je u hramu svetome Svome.

(4) Oči Njegove na ubogoga gledaju. Pokazuje da pred Bogom ništa nije skriveno. Očima naziva dobročiniteljsko nadziranje. Obrve Njegove ispituju sinove ljudske. Obrvama se naziva Njegov promisao, koji ispituje svako delo i sudi mu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 11

(1) Za kraj, za osmu, psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

O značenju za osmu rečeno je u šestom psalmu. David se ovde moli za izbavljenje od lukavog roda. Taj rod je postojao i u doba našeg Spasitelja, Isusa Hrista. Sam Spasitelj je o njemu rekao: Ninevljani će ustati na Sud sa rodom ovim, i osudiće Ga (Mt. 12; 41).

(2) Spasi me, Gospode, jer nesta prepodobnoga; jer se umanjiše istine od sinova ljudskih. To govori podrazumevajući sva zlodela protiv našeg Spasitelja, jer su Jevreji, napustivši istinu, protiv Hrista iznosili samo laž.

(3) Ustadvolična u srcu jer su Ga nazivali učiteljem i blagim, a drugo dogovarali za Njega. Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velerečivi. Zar nije velerečiv jezik koji se odvažio da kaže Spasitelju: Kakvom vlasti to činiš, ili ko Ti dade tu vlast da ovo činiš (Mk. 11; 28)?

(5) One koji rekoše: Jezik naš veličaćemo, usta su naša u nas; ko nam je Gospodar? Oni su tobože uobrazili kako imaju vlast da protiv Spasitelja govore sve što požele. A ovo: Ko nam je Gospodar, slično je onome što je rečeno: Ovoga ne znamo otkuda je (Jn. 9; 29).

(6) Zbog stradanja siromaha. Pod tim podrazumeva siromašne i uboge duhom; pošto sam čuo njihove uzdahe, kaže On, ustaću i postaviću se u spasenje (njihovo), osmeliću se u njemu, tj. svima ću obznaniti spasonosno učenje i ustrojiću tako da se ono svuda čuje. Ono je uistinu i propovedano po celoj zemlji.

(7) Reči su Gospodnje reči čiste, srebro ražeženo. Istinite reči, oglašene o spasenju, slične su srebru koje je mnogo puta pretopljeno u ognju. Reč "sedmostruko" upotrebljena je umesto "više puta", jer je takav način izražavanja uobičajen u božanstvenom Pismu.

(8) Ti, Gospode, sačuvaćeš nas. Sačuvaćeš nas zato, što nas okružuju bezbožnici i smišljaju zlo protiv našeg spasenja; to su protivničke i lukave sile.

(9) Po visini Svojoj umnožio si sinove ljudske.[1] Visinom naziva silu, a umnožavanjem dugovečnost. Zbog toga ono što je rečeno ima sledeći smisao: Ti si nam silom Svojom podario dugovečnost i večni život, jer će se nakon Tvog spasonosnog vaskrsenja naš život rasprostirati u beskonačne vekove. Ili pod visinom podrazumeva da nas je učinio podobnima Sebi onoliko, koliko je takvo upodobljenje moguće za čoveka. Ili još ovo: udostojio si nas Svog velikog staranja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 12.

(1) Za kraj. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao kajući se za greh i istovremeno blagovesteći o našem spasenju. U tom psalmu nam je dat obrazac (uzor) po kojem smo, obitavajući u grehu, dužni da pritičemo Bogu.

(2) Dokle ćeš, Gospode, zaboravljati me do kraja? Kao da je dugotrajni greh posredstvom pokajanja za njega načinio put ka Bogu. Dokle ćeš odvraćati lice Svoje od mene? To lice neprestano gledaju angeli.

(3) Dokle ću se domišljati u duši svojoj? Jadikujem, pomišljajući u duši da ću umreti u grehu, i to mi, više od svega, stvara duševni bol. Mučim se u srcu svome danju i noću - to je svakodnevna briga u srcu.

Dokle će se uznositi neprijatelj moj nada mnom? Ako se naš neprijatelj đavo unižava kad smo pobožni, jasno je da se on preuznosi kada grešimo, budući da čovekovo uniženje znači uzdizanje satanino. Kao što se i o Bogu kaže da se On uznosi našim spasenjem, tako se i o đavolu kaže da se on uzvisuje našom propašću.

(4) Prosvetli oči moje. Ovde misli na oči uma, jer je rečeno: Prosvetlite se svetlošću znanja (Os. 10; 12 - prema Septuaginti).

(6) A ja se na milost Tvoju uzdah. Čvrsto se nadam da ću dobiti oproštaj za greh, uznoseći misao ka milosrđu Tvom, po kojem si svim ljudima podario spasenje. To spasenje raduje moje srce, koje odavno boluje zbog greha.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 13.

Za kraj. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu sasvim jasno ukazuje na bezbožništvo i bezakonje ljudi u svim njihovim poduhvatima, da bi time propovedao o neophodnosti dolaska Hristovog.

(1) Reče bezumnik u srcu svome: Nema Boga. Pošto nisu ni pomišljali da postoji Bog Koji nadzire i pravednim sudom sudi ljudskim delima, izvršili su svako nepravedno delo. Samim tim, (2) Gospod s neba pogleda, a to jasno ukazuje na dolazak Gospoda među ljude.

(3) Nema Ga koji čini dobro, nema Ga nijednoga. Kada je došao, Gospod nije našao nikoga ko bi činio dobro, nego se svaki pokazao kao kriv u svakom podlom delu.

(4) Grob je otvoren grlo njihovo. I demoni su u svom grlu držali čoveka kao hranu, ne pomišljajući da Bog ne može da zaboravi Svoju tvorevinu.

Neće li poznati svi koji čine bezakonje? Reč Gospoda trebalo bi čitati posle znaka interpunkcije i uzeti je izvan povezanosti (ostalih) reči, da bi se dobio sledeći smisao: svi su odstupili i učinili to; oni ne poznaju Boga. Gospoda ne prizvaše koji jedu narod moj kao jedenje hleba. Jedu narod Njegov, jer ga ubeđuju da se poklanja tvari a ne Tvorcu. Upravo oni, koji su drugima postali savetnici za zlo, neće prizvati Gospoda. Tako bi umesto prošlog vremena trebalo čitati buduće.

(5) Tamo se ustrašiše straha, gde straha ne beše. Mojsejev zakon je kažnjavao, dok je strah Hristov neporočan (čist), jer nas uči da se plašimo onako, kao što se sinovi plaše oca. Od tog vremena, tj. od vremena dolaska Hristovog, ustrašili su se straha tamo gde straha nema, ali ne zato što preti zakon nego zbog bogobojažljivosti (strahopoštovanja), kakva više dolikuje slobodnima.

Jer je Gospod u rodu pravednih, opravdanih Njegovim dolaskom.

(6) Savet siromaha posramiste. To je rečeno onima, koji će istrajavati u neverju i progoniti one što su poverovali u Hrista.

(7) Ko će dati sa Siona spasenje Izrailju? U tome se sadrži dvostruko proroštvo, jer se ne obznanjuje samo spasenje koje je u to vreme bilo ograničeno, nego i ono spasonosno javljanje našeg Spasitelja sa Siona, do kojeg će doći tek nakon što protekne mnogo vremena.

(8) Obradovaće se Jakov. Misli na svete patrijarhe i proroke, koji se radošću raduju što je Hristos ispunio ona obećanja koja su im predskazana; u tim obećanjima predskazivalo se spasenje svih neznabožaca.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 14.

Za kraj. Psalam Davidov.

 

Sadržaj

 

David je ispevao ovaj psalam poučavajući onome što čoveka može dovesti do zadobijanja blaženog udela. Zato i počinje na sledeći način:

(1) Gospode, ko će se nastaniti u naselju Tvome? Nastanjivanje je privremeni boravak, koji ne označava nepromenljivi nego prolazni život, i ukazuje na uzdanje u prelazak na bolje. Naime, svetitelju je svojstveno da bude putnik u ovom životu, koji ga vodi ka onom drugom (životu). Usled toga, David o sebi i kaže: Ja sam došljak kod Tebe i prolaznik, kao svi oci moji (Ps. 38; 13). Ko će, dakle, biti udostojen da se nastani u tim nebeskim naseljima? Ili ko će se naseliti na Gori svetoj Tvojoj? Onaj, ko se udostoji onog blaženog naselja, naslađivaće se blaženstvom u beskonačne vekove.

(2) Koji hodi neporočno, itd. Poučava nas na koji ćemo način dostići taj blaženi kraj; kao prvo, tako što ćemo poći neporočnim putem a to je Hristos; kao drugo, ako budemo činili pravdu; kao treće, ako svoje srce učinimo obitavalištem istine; kao četvrto, ako ne steknemo lukavi (prevrtljivi) jezik; kao peto, ako bližnjem ne budemo činili zlo; kao šesto, ako ne osudimo nadmenog bližnjeg; kao sedmo, ako ne budemo pristrasni; kao osmo, ako ne narušimo vernost zakletvi; kao deveto, ako ne budemo uzimali kamatu i kao deseto, što čini kraj svakog dobra, ako budemo nepodmitljivi. Ko se nauči napredovanju u ovome, postojano će dobijati dobra.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 15.

Stilografija (jevr. Miktam = zapis na stubu?). Davidov.

 

Sadržaj

 

Proroštvo koje sada držimo u rukama sadrži u sebi prizivanje neznabožaca, optužbu Izrailjaca za neposlušnost, kao i samu tajnu vaskrsenja našeg zajedničkog Spasitelja, Isusa Hrista. Mislim da je upravo zbog toga ova pesma i nazvana stilografijom (zapisom na stubu), jer prorok David kao da ju je za svoje potomke (tj. za one koji će doći posle njega) postavio na stub. Reči pesme kao da se pevaju u ime Hristovo, jer nas je takvom razumevanju naučio (apostol) Petar.

(1) Sačuvaj me, Gospode, jer se u Tebe pouzdah. Kao da je na Sebe primio zajednički lik vascelog čovečanstva, upućuje reč Bogu i Ocu, ne više za Sebe nego za nas i zbog nas, kao da je, po domostroju, i On jedan od nas. Zbog toga Oca naziva Gospodom, kao onaj koji je na Sebe primio obličje sluge. Moli da Ga sačuva zbog Crkve, koja'je Njegovo telo. I budući da je Crkva Njegovo telo, On zapravo moli za njeno očuvanje. Uostalom, to očuvanje se ispravno može odnositi i na Njega Samog.

(2) Rekoh Gospodu: Gospod moj jesi Ti. I ovo opet dolikuje obličju sluge, i istovremeno ukazuje na opravdanje ispovedanjem u veri. Jer nemaš potrebe od dobara mojih. Dobrima ovde naziva žrtve koje se prinose po Zakonu, jer izgovara onu reč vere: Zar ćy jesti mesa junaca, ili ćy krv jarčiju piti (Ps. 49; 13)?

(3) Svetima koji su na zemlji Njegovoj čudesno učini Gospod sve volje Svoje u njima. Svetima naziva osveštane Duhom, a zemljom Crkvu Hristovu. Reči čudesno učini znače otkri, a Svoje znači Očeve. Zbog toga je smisao cele rečenice sledeći: učinio je da oni, koji su osveštani verom, poznaju volju Očevu u njima, tj. u onima koji su na zemlji Božijoj ili u Crkvi, ili u onima, koji su na svetoj zemlji, zato što sveti, živeći na nebesima, iako se još uvek nalaze na ovoj zemlji, već prebivaju na zemlji Njegovoj. Volje Božije su sve one pojedinačne vrline koje je Bog učinio čudesnima u svetima Svojim, jer u tvorenju vrlina oni imaju neku prednost u odnosu na druge ljude. Odvažnost apostola i mučenika nije istovetna sa odvažnošću onih koji su hrabri u nečemu drugom, niti je celomudrenost Josifova slična celomudrenosti drugih ljudi. Zbog toga on, budući njima zadivljen, oseća svoju sopstvenu slabost, jer mu mnogo toga nedostaje u poređenju s božanstvenom silom i božanstvenom veličinom. Naime, čim se u pravednicima umnože slabosti, oni hitaju da pred Boga prinesu pokajanje.

(4) Umnožiše se nemoći njihove kad su služili idolima. Međutim, iako su se umnožile, oni nisu zadržali te nemoći. Nemoći su u njima ostale samo dotle dok ih nisu poznali, jer cve mogu u Hristu koji im daje moć (Filiplj. 4; 13). Ili, kako se čini, to govori o apostolima i o onima, koji su poverovali kroz apostole. U njima su se projavila čudesa Božija, jer su ispunili sve Božije zapovesti. Međutim, umnožile su se njihove nemoći ili, drugačije rečeno, umnožio se njihov trud, kad je na njih ustalo mnoštvo neznabožaca, besednika, vojnika i careva, a oni su, nadvladavši sve njih, okončali svoj put. Ili pak kratkovremenost i privremenost nedaća ukazuje na beskonačni vek. Posle toga (one) brzo nestaše. Iako su bili nemoćni zato što su prvobitno živeli u grehovima, čim su čuli propoved postali su poslušni. Upravo to znače reči: Posle toga (one) brzo nestadoše, odnosno, požuriše da postanu poslušni propovedi. Neću sabrati sabranja njihova od krvi (idola). Oni, koje sabere Hristos, moraju biti čisti od ubistva i krvi. Sabirajući sabore sastavljene od neznabožaca, neću ih sabrati posredstvom krvi, tj. učiniću da Mi ne pristupe čuvajući služenje po Zakonu, nego većma prinoseći hvalu i beskrvnu žrtvu. Niti ćy spomenuti imena njihova ustima mojim. Više se neće nazivati idoloslužiteljima i bezbožnicima, nego zvanima i izabranima. Nekada su dobili imena dostojna svojih dela, i nazivani su idoloslužiteljima i mnogobošcima; sada se više neću opominjati tih imena, već ću ih nazivati pobožnima, svetima, zvanima i izabranima.

(5) Gospod je udeo nasleđa moga i čaše moje. Nasleđem se naziva neznabožačko carstvo i, jasnije se izražavajući, kao da bi rekao: "Neznabošce mi je kao nasleđe i udeo darovao Otac, Kojem sam bio poslušan čak do smrti; Otac je udeo i Mojoj Crkvi, koja je Moje nasleđe. On je udeo i Moje čaše, tj. smrti, jer čaša označava smrt, prema onome što je rečeno: Ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26; 39). I Crkva je nasledila Oca, ispunivši Njegove zapovesti. I sama Moja smrt nasledila je Oca, prema rečima onog što je rekao: Naslednici Božiji i sanaslednici Hristovi (Rim. 8; 17).

(6) Užad moja padoše na najbolje, i nasleđe moje najbolje mi je.[1] Govori o onim užadima (okovima) ljubavi, kojima je sjedinjen sa Crkvom. Ona je i najbolja, jer mu je ugodna.

(7) Blagosiljaću Gospoda koji me urazumio. Tumačenje ovog stiha nalazimo u Delima apostolskim. A još i do noći poučiše me bubrezi moji. U bogonadahnutom Pismu, bubrezima se obično nazivaju skrivene i duboko pritajene pomisli, dok noć označava ono što je nevidljivo.

(8) Proviđah Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem. U tome se i sadrži otvoreno razobličavanje bezosećajnosti Jevreja, jer je i vrhovni (apostol) Petar u Delima apostolskim ovo protumačio u vezi sa Hristom (v. Dela ap. 2; 25). Budući da je Hristos Bog, On sve utvrđuje i održava. Budući da je postao čovek, utoliko Mu dolikuje da kaže da Mu je Gospod s desne strane da ne bi posrnuo. U svemu se saobražavajući (prilagođavajući) merama čoveštva (čovečije prirode), On se prema domostroju ne stidi onoga što dolikuje umanjenju (grč. κενωσις, dosl. pražnjenje, tj. svojevoljno umanjenje, uniženje Božanstva). Pogledaj kako se naša priroda proslavila u Hristu. Mi, koji smo odbačeni zbog Adamovog prestupa, privedeni smo pred lice Samog Oca, i On j.e naš zaštitnik i naša potpora.

 

(10) Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu. O Njemu, koji je Život i Životodavac, prema domostroju se kaže da će Ga oživeti Otac.

Pokazao si mi puteve života. Primivši na Sebe čovečiji lik i učinivši se sličnim nama, izgovara reči koje mnogo više dolikuju nama nego Njemu, kao Bogu. Krasote (naslade) suudesnici Tvojoj do kraja. To znači da će se sveti naslađivati i radovati, nakon što ožive u vreme vaskrsenja. To naslaćivanje i radost, koji su netruležnost (nepropadljivost), mi ćemo, kažu oni, primiti od Hrista, Koji je i u nama i sa desne strane Oca. Da je ta reč istinita, pokazuje i sledeće mesto, na kojem je rečeno: On će preobraziti naše poniženo telo, tako da bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3; 21).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 16.

Molitva Davidova.

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam ispevan je u ime čoveka, koji je savršen po Bogu.

(1) Usliši, Gospode, pravdu moju. Ove reči ispunjene su velikim poverenjem. Psalmopojac na ovom mestu ne pominje pravdu zato, da bi se hvalisao niti zato što se prikazuje kao pravednik, nego kao da kaže sledeće: Budući da pravedno molim za Tvoju pomoć i želim da se izbavim od onoga što nepravedno trpim od Saula koji me bezrazložno progoni, usliši i ispuni moju molbu. Usliši molitvu moju, nije sa usana lažljivih jer Bog neće uslišiti molitvu lažljivih usana, nego (molitvu) čistog jezika, naviknutog da se poučava rečima Božijim.

(2) Od lica Tvojega sud će moj izaći. Jasno se moli za to, da mu Jedinorodni bude sudija. Oči moje neka vide pravotu. Preklinje Sina za pravedni sud, kakvim nam je sudio.

(3) Ispitao si srce moje, posetio si me noću, okušao si me u ognju i u meni se ne nađe nepravde. U Svetom Pismu, nepravdom se obično naziva hula na Boga, jer je rečeno: Nepravdu u visinu govoriše (Ps. 72; 8).

(4) Da ne govore usta moja dela ljudska. Uči nas da se čuvamo i od toga da ne govorimo ništa smrtno i ljudsko. Radi reči usta Tvojih ja sačuvah puteve žestoke. Po zapovesti Tvojoj stupio sam na uska i tesna vrata.

(5) Utvrdi stope moje na stazama Tvojim. Ova reč nas poučava da se ne uzdamo u same sebe nego da se utvrdimo u Bogu. Staze Gospodnje su očuvanje zapovesti.

(6) Ja zavapih, jer si me uslišio, Bože. Rečeno je: uslišio, umesto: uslišićeš. Nisam Ti uzaludno zavapio, nego sam opitno poznao Tvoje čovekoljublje, jer si me često uslišio kad sam Ti vapio. Vapaj je misao ustremljena ka Bogu. Prikloni k meni uho Tvoje. Bog je sav uho, jer sve čuje.

(10) Debelo srce cvoje zatvoriše. Rečima debelo srce označava veliko blagostanje neprijatelja.

(11) Oči cvoje ustremiše da me obore na zemlju. Oni su, kaže, imali samo jedan cilj, a to je da se na svaki način privežu za zemlju i da se priklone telesnom (plotskom) mudrovanju.

(12) Mačem Tvojim od neprijatelja ruke Tvoje. Duša pravednika, a posebno onog, koji grešnike iz bezbožništva privodi ka pobožnosti, slična je maču naoštrenom protiv duhova zlobe. Upravo taj mač, koji si Ti, Vladiko, naoštrio na neprijatelje Svoje, izbavi od neprijatelja ruke Tvoje. Ko su neprijatelji ruke Božije, ako ne oni koji se protive veri u Jedinorodnog Božijeg, Koji je i ruka Božija?

(13) Gospode, od malobrojnih na zemlji razdeli ih. Moli se da bezbožni budu razdeljeni i na neki način odvojeni od malobrojnih. Ko su ti malobrojni, ako ne oni o kojima je rečeno: Mnogo je zvanih a malo izabranih (Mt. 20; 16)?

I skrivenih Tvojih (pretnji) ispuni se utroba njihova. Oni su se, kaže, naslađivali svim što je skupoceno i zatim došli do takve nadmenosti da čine bezakonje. Reči: skrivenih Tvojih znače: onim neizrecivim tajnama, koje su Tebi poznate a koje ja ne poznajem, ispuni njihovu utrobu ili, tačnije govoreći, njih same. Nasitiše se sinovi, i ostaviše ostatke mladencima svojim. Ispunili su se svakim bezakonjem i predali ga svojoj deci, pa su ga ostavili čak i mladencima svojih sinova, tj. unucima.

A ja ću se u pravdi javiti licu Tvome. Neću im se upodobiti, niti ću se nasićivati onim, čime su se oni nasićivali, nego ću se pravednim delima ispuniti slavom Tvojom

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psalam 17.

(1) Za kraj, sluge Gospodnjeg Davida, što govoraše Gospodu reči pesme ove, u dan u koji Ga izbavi Gospod iz ruke svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove, i reče:

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu opisuje se ustanak neprijatelja, prizivanje Boga u pomoć, silazak i vaznesenje Jedinorodnog, a takođe i ono što je nakon vaznesenja izvršeno protiv demona, odbacivanje Izrailjaca i prizivanje neznabožaca. Ono što je rečeno: iz ruke neprijatelja njeGovih i iz ruke Saulove može se primeniti na duhovne neprijatelje i na njihovog kneza.

(2) Ljubiću Te, Gospode, snago moja, (3) a Gospod je utvrđenje moje, i pribežište moje. Poznavši dobročinstva Božija, on Bogu prinosi najveći od svih darova, odnosno ljubav, koju je Spasitelj i u zapovestima postavio na prvo mesto.

(4) Hvaleći prizvaću Gospoda, i od neprijatelja mojih spašću se. Odatle se poučavamo kako ispovedanju zahvalnosti za dobra kojima smo se već naslađivali, tako i moljenju za dobra koja su nam potrebna. Nakon toga David opisuje različite pobune neprijatelja.

(5) Obuzeše me bolovi smrtni. Ovde ne pominje neku bitku sa smrtnicima, nego nevidljive sile koje opkoljavaju njegovu dušu. I potoci bezakonja smutiše me.

(6) Bolovi adski skoliše me, pretekoše me zamke smrtne. Potoci bezakonja su protivzakonite pomisli; ukoliko se dugo zadrže u nama, one se nazivaju bolestima, a ukoliko nas umrtvljuju grehom koji dejstvuje u nama, nazivaju se i zamkama.

(8) I potrese se u ustrašena bu zemlja. Opisuje ono što se desilo prilikom silaska Gospodnjeg, jer su se tada pokrenuli svi koji žive na zemlji, i svi krajevi zemaljski ispunili su se glasom o Njemu. Temelji Gora zadrmaše se. Gore su lukave sile, koje se preuznose pred slavom Božijom. Njihovim temeljima David naziva pomisli koje su skrivene u dubini. I potresoše se, jer se razgnevi na njih Bog zato što su one, koji žive na zemlji, tokom mnogih vekova obmanjivali mnogobožačkim sujeverjem.

(9) Uziđe dim od gneva Njegova. Kad se razgnevio, ugasio je njihov oganj kojim su od davnina spaljivali ljude; da bi to označio, Psalmopojac upotrebljava reč dim. I oganj od lica Njegova raspali se. To nevidljivo izvršava Sin Božiji suprotstavljajući se protivničkim silama, gaseći njihov oganj drugim, boljim i snažnijim ognjem. Naime, demoni su, videvši Njegov dolazak, bili spaljeni Njegovim licem. Žar se razgore od Njega. To su oni, koji su prosvetljeni pričešćivanjem božanstvenim ognjem.

 

(10) I prikloni nebesa i siđe. Na najjasniji način govori o silasku Gospodnjem, što je gotovo istovetno sa onim što je rečeno: Unizio je Sebe i bio poslušan do smrti (Filiplj. 2; 8). I primrak je pod nogama Njegovim. Pod tim podrazumeva skrivenost ikonomijskog (domostrojiteljskog) dolaska i nevidljivost Božiju, kako nas ono, što je rekao, ne bi privuklo ka telesnim (plotskim) pojmovima.

(11) I usede na Heruvime i polete, polete na krilu vetrova. Time izobražava Njegovo vaznesenje. Heruvimima i krilima naziva ili onaj oblak koji Ga je uzeo i o kojem je u Delima apostolskim napisano: I ovo rekavši, dok oni gledahu, podiže se, i uze Ga oblak ispred očiju njihovih (Dela ap. 1; 9) ili brzinu (Njegovog) javljanja, dolaska i pomoći.

(12) I postavi tamu za skrovište Svoje, tj. Spasiteljev nevidljivi i skriveni boravak među ljudima. Oko Njega je šator Njegov. Rečima šator Njegov označava svetu Crkvu za koju je obećao da će se u njoj nastaniti. Oko Njega, prema onome što je rečeno: Gde su dva ili tri sabrana u ime Moje, onde sam i Ja među njima (Mt. 18; 20). Tamna voda u oblacima vazdušnim. Govori tako usled zatamnjenosti (maglovitosti) onoga što je o Njemu rečeno kod proroka, koji su nazvani i oblacima.

(13) Od sevanja pred Njim oblaci prođoše. Svetlost Njegovog dolaska razjasnila je proroštva. Grad i ugljevlje ognjeno (udari). Budući da se u proroštvima nalaze i pretnje, predstavio ih je u vidu Grada i ugljevlja ognjenog. Kao što su apostoli, ozareni propoveđu, pošli ispred Njega i orosili svet, tako i grad služi kao izobraženje različitih kazni koje su određene za neverujuće, a kakve su nakon vaznesenja Gospodnjeg uistinu i stigle Njegove neprijatelje; pod njima podrazumevam duhovne neprijatelje. I kao što su Izrailjce, oslobađajući ih od Egipćana, orosili grad i oganj, tako su i narod, oslobođen od svih dela demonskih, orosili grad i oganj. Bile su to sile kažnjavanja, koje su se spustile na duhovne Egipćane.

(16) I javiše se izvori voda. Nakon svrgavanja neprijatelja, pojavili su se izvori voda, tj. spasonosne evanđelske reči koje su postale temelj vaseljene, jer su nas one presazdale. O njima je ovako napisano: Sradošću ćete crpsti vodu iz izvora ovog spasenja (Isa. 12; 3); pod temeljima vaseljene podrazumeva spise svemudrog Mojseja, jer najpre u njima nalazimo polaganje temelja vere i bogopoznanja; u njima se, slično kao i u proročkim knjigama, sadrže i praobrazi tajne Hristove. Zbog toga javiše se znači razjasniše se. Ili pod izvorima i temeljima podnebesja treba podrazumevati svete apostole, jer je i iz njih izvirala spasonosna reč, jer su i oni u temelje podnebesja položili veru. Pod izvorima voda i pod temeljima vaseljene podrazumevaj takođe i spasonosno krštenje.

Od pretnje Tvoje, Gospode treba podrazumevati: zbačeni su gorepomenuti neprijatelji. Od duvanja duha Gneva Tvojega. One, koji su sagrešili, Bog ne kažnjava istog trenutka, jer bi potpuno propali, nego nagoveštava kaznu gneva, jer je rečeno: Kazniću ih kako se slušalo u zboru njihovom (Os. 7; 12 - prema Septuaginti). To znači duvanje duha gneva Njegovog.

(17) Prihvati me iz voda mnogih. Vodama naziva iskušenje. David kaže: Prihvati me, tj. čovečiju prirodu, jer u dan Pedesetnice krstiše apostoli oko tri hiljade duša (Dela ap. 2; 41).

(18) Izbavi me od silnih neprijatelja mojih i od mrzitelja mojih. David prelazi na opisivanje onoga što je učinio nakon sagrešenja i u vreme kad se pokajao. Smisao ovih reči je sledeći: Gospod je uslišio moje ispovedanje i postao moja potpora, kad sam ja bio spreman da se survam i da pretrpim veliki pad, ukoliko bih posle greha pao u potpuno odstupništvo. Međutim, Gospod će me potpuno izbaviti i dati mi oproštaj greha u vreme Njegovog dolaska koje su predskazali proroci, i učiniće to Gospod, moj dobročinitelj, (20) jer me hoćaše. Da me nije hteo, ne bi mi poslao Svog proroka.

(21) I uzvratiće mi Gospod. Uveren sam da se Gospod u vreme Svog pravednog suda neće opominjati mojih grehova i da će mi uzvratiti po pravdi, jer će po pravdi, kao na terazijama, suprotstavivši mom grehu druga moja dela, naći da su ta dela prevagnula u odnosu na greh koji sam počinio. Ova reč uči da onaj, koji je posrnuo zbogneke slabosti, može da se ukrepi drugim dobrim delima. Po pravdi mojoj. Pravdom se naziva vrlina uopšte, čistota ruku prilikom izvršavanja dela i delatne sile, koje su dobrom navikom dovedene u stanje neoskrnavljenosti.

(23) Jer su svi sudovi Njegovi preda mnom. Iako su sudovi Božiji neistraživi i po svojoj nedostižnosti slični bezdanu, oni su ipak stalno pred očima bogoljupca.

(26) S prepodobnim (svetim) bićeš prepodoban (svet). Ti si me pravedno udostojio Svog dobročinstva jer si Ti pravedan, i sa prepodobnima znaš da budeš prepodoban. Da sam obitavao u grehu i prepustio se potpunom razvratu, znam da bi i Ti, veliki Sudija, po meri moga greha izneo sud Svoj nada mnom. Međutim, kako sam ja očuvao puteve Tvoje, to ni Ti, Koji si prepodoban s prepodobnima i pravedan prema pravednima, nisi zaustavio pogled na mom udaljavanju od pravde, kakvo mi se privremeno dogodilo, nego si mi na sudu Svom uzvratiopoživotu kakav sam vodio posle toga, i po delima koja sam izvršio u pravdi.

(28) Jer ćeš Ti spasti narod poniženi. Upućuje na apostole. I oči gordih ponizićeš. To se odnosi na književnike i fariseje.

(29) Jer Ti prosvetljuješ svetiljku moju, Gospode, tj. um. Bože moj, prosvetljuješ tamu moju, razvejavaš moje neznanje.

(30) Jer ću se Tobom spasiti od iskušenja i s Bogom mojim preći ću zid (visoki),)er su me okružili moji neprijatelji i drže me utamničenog. Iskušenjem naziva zadovoljstva, a zidom đavola.

(31) Bog moj, neporočan je put Njegov. Ovde optužuje neblagodarnost, zlobu, svojeglavost i surovost nezahvalnih i kamenosrdnih Jevreja. Oni su našem Spasitelju Hristu prigovarali da tobože postupa protivno zakonu Božijem; izrugivali su se Njegovim rečima i klevetali ga da On tobože huli na Boga, govoreći jedni drugima: Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga (Mk. 2; 7)? Takvo raspoloženje i misli o Gospodu svake tvari i Bogu pothranjivali su u sebi lukavom savešću i zlim pomislima. Reči su Gospodnje ražežene. I Njegove reči o tome, slične pretopljenom srebru, čiste su od svakog prekora, iskušenja i ispitivanja.

(32) Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je Bog osim Boga našega? Jedino je Logos Božiji istiniti Bog i Jedinorodni, budući da je samo On isto tako Bog kao i Otac. Rekavši o Hristu da je On Bog po prirodi, sada kaže: Ko je Bog? Mi imamo jednog Boga Oca, i nema drugog Boga, tako da bi jedan ispunjavao molbe ovome, a drugi onome. Možda su, međutim, ova dva stiha postavljena u međusobnu saglasnost. Tako me je istiniti Bog opasao snagom da bih izvojevao pobedu i položio moj neporočni put ka izvršavanju dobrih dela.

(33) Bog koji me opasuje snagom, slično je onome što je rečeno: Dok se ne obučete u silu s visine (Lk. 24; 49). I postavi neporočan put moj, tj. evanđelskim zapovestima pouči me kako da idem neporočnim putem.

(34) Koji utvrđuje noge moje. Sveti su istrebitelji otrovnih strasti, budući da su dobili silu protivnu duhovnoj zmiji. Zato se i porede s jelenima, koji istrebljuju čuvstvene (vidljive, veštastvene) zmije: Kao u jelena. Naime, oni su dobili vlast da staju na zmije i škorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10; 19). I na visinu me postavlja. Poučava ga da razmišlja o višnjem.

(35) Koji naučava ruke moje za boj zato što, ispruživši ih na molitvu, pogubljuje zlobnike. I čini mišice moje kao luk metalni (bakarni). Uči kako se treba pripremiti za boj i poredi mišice sa lukom, učinivši ih da po snazi budu kao da su od bakra (metala). Ili se može razumeti tako da je duševne sile učinio odvažnima, slične bakarnom luku. Bakar je simvol delatne sile. U tom smislu i Jezekilj govori Jerusalimu: Izgore bakar njegov (Jez. 24; 11). Međutim, kao što pod bakrom podrazumeva snagu i neranjivost, tako i u vidu luka slikovito predstavlja samo bacanje strele koje se izvršava našim mišicama.

(36) I dao cu mi zaštitu spasenja moga. Zaštitio si me Tvojim spasenjem, a to je Tvoj ikonomijski (domostrojiteljski) dolazak. I desnica Tvoja prihvati me. Očeva desnica je Sin. I karanje Tvoje ucppavu me do kraja. Misli na evanđelsko učenje ili pak govori o starozavetnom učenju posredstvom zakona, kao da rasuđuje na sledeći način: u svemu mi tvoreći dobročinstva, dao mi je i zakone, koji su me naučili onome što dolikuje. Doznavši iz njih (zakona) da se ne sme činiti nepravda, od toga sam se i uzdržao. Međutim, da mi takvo pravdoljublje ne bi naškodilo, podario mi je veliku pomoć i izveo me na širinu. Ili se možda karanjem naziva učenje koje kažnjava, prema onome što je rečeno: Drži se nastave (kazne, prekora) (Priče Sol. 4; 13), ili pak način života koji zahteva trud, prema izreci: Ne odbacuj nastavu (kaznu, prekor) Gospodnju (3; 11). I vaspitanje Tvoje ono me nauči. Te reči: Vaspitanje Tvoje, ono me nauči, kod Teodotiona zamenjuju ono što je rečeno kod Sedamdesetorice (tj. u Septuaginti, u prevodu Sedamdesetorice): Karanje Tvoje ispravi me do kraja.

(37) Raširio si korake moje. Uklonivši sablazni i zamke koje su pripremili neprijatelji, učinio si da slobodno koračam. O koracima se kaže da onome koji korača putem od poroka ka vrlini, ovaj tesan put u početku biva težak, ali da s čovekovim napredovanjem (put) postaje sve širi. Samim tim što čovek nakon truda na vrlini zadobija spokojstvo, ukrepljuju se stopala njegova,jer su njegove noge utvrđene na kamenu, a to je naša vera.

(38) Goniću neprijatelje moje. Budući da je za koračanje pripremljen božanstvenom blagodaću, čvrsto je uveren u pobedu.

(39) Satrću ih, i neće moći opstati. Naše neprijatelje satire naše bestrašće.

(40) I opasao cu me snagom. On pobedu opet pripisuje Onome, Koji daruje snagu.

(41) Okrenuo cu meni leđa neprijatelja mojih,[1] tj. neprijatelje si nagnao u bekstvo, jer nam oni, koji beže od nas, okreću leđa. Naši neprijatelji demoni okreću nam leđa onda, kada u našu dušu ne mogu da unesu strasne pomisli. I mrzitelje moje satro si, tj. Saula, Ahitofela, Avesaloma i hiljade drugih.

(42) Povikaše, i ne beše (ko) da ih spase. Ovo kao da u ime Gospodnje govori o vidljivim (telesnim, čuvstvenim) neprijateljima, jer inoplemenici, prizivajući u pomoć svoje bogove, nisu imali koristi od njihovog predskazivanja; isto tako, ni Saul, ni Avesalom, ni Simej, ni drugi, pobunjeni Izrailjci, nisu imali Boga za svog saborca.

(43) I isitnio sam ux kao prah. Oni će potpuno iščeznuti u prisustvu Tvoje blagodati, koja mi sadejstvuje.

(44) Izbavićeš me od bune naroda, iako Gospod odvraća Svoje lice od Jevreja zbog njihove neposlušnosti i za Svoje nasleće traži neznabošce. Postavićeš me za glavu neznabožaia. Mećutim, nije nam poznato da je David vladao nad neznabošcima. Prema tome, ovo proroštvo ispunjava se na Onome, Koji je po telu roćen od njega (Davida). Onaj, Koji se po telu rodio od Davida i Koji se, prema rečima božanstvenog Jezekilja, i Sam naziva Davidom, tj. Vladika Hristos, zacario se nad svim narodima. On je kao Bog svagda vladao nad svima, ali je nakon Svog očovečenja (ovaploćenja) prihvatio dobrovoljno služenje onih koji su poverovali u Njega.

Narod, kojega ne znadoh, služaše mi. To su reči Samog Hrista; odvrativši se od neposlušnih Jevreja, On za Svoje nasleđe traži neznabošce. Te reči ne označavaju neznanje, budući da On kao Bog sve zna, nego imaju sledeći smisao: pošto Mi ti ljudi dugo nisu bili bliski, postali su tući i strani i sasvim daleki od bliskosti sa Mnom.

(45) Sinovi tuđi slagaše me.[2] Izrailj, koji se nazivao prvorođenim sinom, zbog svog neverja nazvan je sinom tućim.

(46) Sinovi tuđi ovetšaše. Sve što je ovetšalo (ostarilo), blisko je uništenju.

(47) Živ je Gospod, i blagosloven je Bog moj. Sasvim umesno je oglasio: Živ je Gospod, jer je pomenuo prepirku ljudi, tokom koje su uzvikivali: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15)!

I neka se uzvisi Bog spasenja moga. Iako se ponizio i primio obličje sluge, On je preuzvišen, slično onome što je rečeno: Bog Njega visoko uzdiže i dade Mu ime koje je iznad svakog imena (Filiplj. 2; 7, 9).

(48) Bog koji mi daje osvetu, tj. kažnjava neverni narod Jevreje. I Koju potčini narode poda Me, tj. neznabošci su se pokorili Hristu.

(49) Izbavitelj Moj od ljutih neprijatelja Mojih, tj. od nevernog naroda. Gnevni neprijatelji, tj. jevrejski narod, podrugljivo su Ga nazivali Samarjaninom. Čovek nepravedni je Juda i Pilat, koji Ga je nedužnog osudio na smrt.

(50) Zato ću te ispovedati i slaviti među narodima, Gospode. Budući da si Ti, Gospode, izvršio i jedno i drugo onda ću Te, kaže prorok, kada Ti prizoveš neznabošce, kroz njih ispovedati, jer će oni pojati psalmopojanja koja sam ja sastavio. I ne samo da ću ispovedati, nego ću i slaviti njihovog Cara, tj. cara (sada) neznabožačkih naroda. Slaviću, tj. svima ću gromko oglasiti spasenje, koje si učinio posred zemlje (Ps. 73; 12). To si satvorio Ti, čineći milost Svom pomazanom narodu, jer mi smo pomazani za carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9). Čineći milost narodu i meni, Davidu, pripremaš je i Njemu i mom semenu; naime, i narod koji potiče od neznabožaca je Davidovo seme, jer su i oni postali čeda Onoga, Koji je Davidovo seme po telu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На дан Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2019. године, одржан је, сабор у манастиру Павловац, по предању задужбини овог славног и благочестивог господара српског.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, Архијерејско намесништво младеновачко у сарадњи са Градском општином Младеновац и Центром за културу и туризам Младеновац желело је да укаже на значај ове космајске Светиње и зато је одлучено да се оснују “Дани Светог деспота Стефана”, који ће у периоду од 2017–2027. (када ћемо обележити 6 векова од упокојења Светог Стефана Високог) духовним, културним, инфраструктурним, научним и другим активностима радити на промоцији и унапређењу општег стања манастира Павловац и кенотафа који обележава место упокојења Светог Стефана Лазаревића у марковачком засеоку Црквине.   У манастиру су, у складу са поменутим, започети земљани радови и припрема за изградњу новог конака и пропратних објеката.   На празник ктитора манастира посвећеног Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, протојереја-ставрофора Миладина Михаиловића, јеромонаха Петра (Драгојловића), протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, протојереја-ставрофора Жељка Ивковића, јереја Милутина Гашевића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Небојше Поповића. Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци. Мноштво народа испунило је манастирску порту од раног јутра и дочекавши свог Архијереја активно учествовало у богослужењу. На Литургији крштен је Теодор син младеновачког ђакона Небојше Поповића и његове супруге Снежане.   Наш Владика је у својој беседи говорио о значају делатне вере и молитве. Подсетио је верне на славни пример Светих Лазаревића, као и Свете Макрине и да су њихови животи посебно важан узор у времену када се породица свесно урушава и када јој се ускраћује важност и достојанство. Усрдна молитва поткрепљена делима сведочи о томе да смо заиста достојни хришћанског имена. Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом. Ко се моли и живи своју веру, мир који има у себи преноси на друге. Када бисмо се трудили да узрастамо у вери и молитви не би само наш живот био бољи, већ бисмо и читаво друштво побољшали и учинили мање насилним.   Након Причешћа, које је због великог броја причасника морало бити обављено на два места, и заамвоне молитве пресечен је славски колач. Домаћин је била је Анита Блажић са породицом. Богат културно-уметнички програм извели су чланови Краљевског реда витезова, који су представили важне сегменте из живота Моравске Србије. Ансамбл Ренесанс је био задужен за музички део програма. Присутнима се обратио председник Градске општине Младеновац господин Владан Глишић. Након културно-уметничког програма заједничарење је настављено на трпези љубави у манастирској порти.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Следовати Спаситељу јесте заједничити (μετέχειν) у спасењу… Јер Бог је непотребит (anendeh), а човек потребује Божије заједништво (ένδεής της του Θεοΰ νωνίας). Јер то је слава човеку: да остаје уз Бога и Њему служи (λατρεύειν)… (Зато) треба следовати Богу и носити Дух Његов и имати заједницу (кoiv оviav= општење) с Богом, Који је непотребит, али потребитима даје Својезаједништво (кoiv оviav =причешће)… Зато је преко Мојсија, кроз оне друге (=Старозаветне) службе позивао у ове прве (=Новозаветне), то јест кроз оне праобразне (δια των τυπικών) у ове истините( εις τα αληθή), кроз оне привремене у ове вечне, и кроз телесне у духовне, и крозземаљске у небеске, као што је речено Мојсију: Направићеш све по обрасцу онога што си видео на гори (Синају – Изл 25, 40; Јев 8, 5). И он се 40 дана учио да држи речи (τους λόγους) Божије и небеске карактере (χара κгιр ας=нацрте) и иконе духовне и праобразе будућих, као што и Павле говораше: Пијаху из стене која иђаше за њима, а стена беше Христос (1 Кор 10,4).

           Саветујући (Христос) Својим ученицима да Богу принесу првине од Његових сопственихтворевина, не као да Он потребује, него да они не буду бесплодни нити неблагодарни, узео је хлебод творевине и заблагодарио, говорећи: Ово је Тело Моје (Мт 26, 26); и такође (узевши) чашу од наше творевине (=вина), исповедио је да је то Крв Његова крв Новога завета (Мт 26,28), те их је научио Новом Приносу (την καινήν προσφοράν), који је Црква од Апостола примила и у целом свету приноси Богу, Који нам даје за храну првине својих сопствених дарова у новом Завету… И Црква у сваком месту приноси (Литургију) Сведржитељу Богу кроз Исуса Христа, као што је кроз Пророка Малахију (1,11) наговестио: И у сваком месту приносићете тамјан   имену  Мојем   и Жртву   чисту;   а  тамјан су молитве Светих, како рече Јован у Откривењу (Отк 5, 8). Дакле, Принос Цркве,   коју   је   Господ научио (Цркву) да приноси у целом свету, сматран је од Бога за чисту Жртву и она му је пријемљива, не као да Он има потребу за жртвом од нас, него онај који приноси  сам  бива  прослављен ако му дар буде примљен (као Авељев). (… )
      Црква, дакле, приноси ( προσφέρει) Богу са простотом, зато је с правом њен дар сматран код Бога као Жртва чиста. Јер Принос (πρόσφεραν) Богу треба чинити, и у свему бити захвалан (ευχάριστος) Створитељу, приносећи првине Његових сопствених творевина у чистој мисли (γνωμή=намери, вољи), и вери нелицимерној, и нади сигурној, у љубави горућој. И овај Принос (προσφέράν= Св. Евхаристију) једино Црква приноси чист Створитељу, приносећи саблагодарношћу (μετ‘ ευχαριστίας) од Његове творевине. Јудеји већ не приносе, јер нису прихватили Логоса (Христа), кроз Којега се приноси Богу Нити приносе све јеретичке скупине (и наводи јеретике Гностике)… Како ће принети од њих (=Гностика) хлеб као Евхаристија постати тело Господа њиховог, и чаша крв, ако не говоре да је Он Син Творца света, то јест Логос Његов, кроз Којега дрво доноси плод и извори теку и земља произраста најпре траву затим клас, онда потпуно жито у класу (Мк 4, 27-28)? Како опет говоре (јеретици) за тело да одлази у трулеж, и неће имати удела у животу који се храни од Тела Господњег и Крви његове? Или нека промене своје (зло) веровање (την γνωμ ήν=мишљење) или нека се откажу од приношења речених (дарова). А нама је Евхаристија сагласна са вером (τη γνω μή=мишљењем) и Евхаристија  потврћује   (наше) веровање   (ήμιν δε σνμφονος τη γνώμη     ή Ευχαριστία και ή ‘ Ευχαριστία βέβαιοι την γν ώμην).1
      Приносимо Њему сопствене (Његове) творевине, с песмом, објављујући складну заједницу и сједињење (κοινωνίαν και έ’νω σιν) тела и Духа. Јер као што хлеб од зеље, примајући призивање Бога (την έπίκλησιντοΰ Θεου–епиклезу Св. Духа), није више обичан хлеб, него Евхаристија састављена од двеју ствар(ност)и, земаљске и небеске, тако и тела наша, причешћујући се од Евхаристије (μεταλαμβάνοντα της Ευχαριστίας), више нису пропадљива, имајући наду вечног васкрсења.
      Јер приносимо Њему не као потребитоме, него благодарећи (εύχαριστοΰντες) за Његов дар и освећујући твар. Јер, као што Бог не потребује нешто од нас, тако ми потребујемо да нешто приносимо Богу… Као што, дакле, не потребујући ово, Он тражи – да дајемо другима (Мт 25, 34-36) – ради нас, да не будемо бесплодни, тако је Сам Логос (Христос), не потребујући, заповедио народу (Јеврејском) да чини приносе, да би се научили да (бого)служе (λατρεΰειν) Богу; као што (такође) хоће да и ми стално приносимо даре на Жртвеник. А постоји и жртвеник на небу јер се тамо наше молитве и приноси узносе; и храм, као што Јован у Откривењу вели: И отвори се храм Божији (11,19), и Скинија; јер вели: Ево Скиније Божије, у којој ће Он становати са људима(21, 3; ср. Јн 1, 14). Народ (Јеврејски) је примио дарове и приносе и жртве као праобраз(εις τύπον), како је показано Мојсију на Гори (Синају), од Једнога и Истога Бога, Којега се Име и сада прославља у свим народима (=у Цркви). Али и ове стварности на земљи, што су код нас складно постављене (disposita=διακεκοσμ – ε va=у крашене=распоређене 1 Кор 14, 40) приличи да су обрасци (τυπους ) наднебеских стварности, јер су настале од истога Бога, пошто нико други не би могао да тако усличи слику духовних стварности (assimilare spiritalium imaginem–έξομοιώσαι την των πνευματικών εικόνα).2
      (… ) Ништавни су сасвим они (=јеретици Гностици) који сав Домострој Божији одбацују, и одручу спасење тела, и своје поновно рођење (=крштење) бешчасте, говорећи да тело није пријемчиво за нераспадљивост (=бесмртност). Ако ли се пак тело не спасава, онда ни Господ није крвљу Својом нас искупио, нити је Чаша благодарења (=Евхаристије) – заједница Крви Његове, нити је Хлеб који ломима – заједница Тела Његовог (1 Кор 10, 16). Јер крв није друго него оно што је из вена и меса и осталог људског састава, који (састав) је заиста постао Логос Божији и Крвљу својом искупио нас, као што и Његов Апостол вели: У којем имамо искупљење Крвљу његовом и опроштење грехова (Кол 1, 14). И пошто смо удови Његови (Еф 5, 30), и творевином се (Његовом) хранимо, а Он Сам нам даје ту творевину, обасјавајући (сву твар) сунцем Својим и дајући кишу како Сам хоће (Мт 5, 45), Он је ову Чашу од творевине Сам признао да је Крв Његова, којом узраста наша крв, и Хлеб који је од Творевине потврдио је за Сопствено тело, од којега расту тела наша. Када пак растворена Чаша (=вино с водом) и печени Хлеб примају Реч (τον Λόγον) Божију3 и бива Евхаристија и Тело Христово, и од њих расте и састоји се састав (ή ύπόστασις ) тела нашег, како онда они (=јеретици Гностици) говоре да тело наше није пријемчиво за дар Божији, који је живот вечни, оно (=тело) које се (Причешћем) управо храни од Тела и Крви Господње и јесте уд Његов? Као што блажени Апостол (Павле) вели у Посланици Ефесцима: да смо удови тела Његовог, од меса Његовог, и од костију Његових (Еф 5, 30), не говорећи то о неком духовном и невидљивом човеку, јер дух нема кости ни меса (Лк 24, 39), него у устројству (της ο Ίκονομίας =саставу=структури) истинског човека, који се састоји од меса и нерава и костију, које се тело и из Чаше, која је Крв Његова, храни, и од Хлеба, који је Тело Његово, расте. И, на који начин бива да стабло винове лозе, стављено у земљу, у своје време доноси плод, и зрно пшенично паднувши на земљу и растворивши се, многоструко устаје Духом Божијим, Који све и сва одржава, а затим мудрошћу Божијом дођу (обоје) у употребу људима, те примајући Реч Божију бивају Евхаристија , што јесте Тело и Крв Христова, тако исто и наша тела од њих (=Св. дарова Хлеба и Вина) храњена, и положена у земљу, и растворивши се у њој, она ће васкрснути у своје. време, јер им Логос Божији дарује васкрсење, на славу Бога Оца (Флп 2, 11), Који заиста смртноме даје бесмртност и пропадљивоме дарује непропадљивост (1 Кор 15, 53). Јер сила Божија се у слабости извршава (2 Кор 12, 9); да не бисмо, као имајући од нас самих живот, надимали се и узгордили се некада против Бога, прихвативши незахвално мишљење, него се   искуством  научивши  да  из Његовог преизобиља, а не из наше природе, имамо вечно пребивање(=бесмртност=вечни живот), нити да погрешимо односно славе Божије, те да не познајемо нашу (људску) природу, него да знамо шта Бог може, а шта чини човек, и да (тако) никада не погрешимо у истинском схватању (и веровању=поимању) постојећих бића, то јест Бога и људи.

      Превод: Епископ Атанасије (Јевтић)
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Божанствена Литургија је путовање до сусрета и сједињења човека са Богом. Тај циљ се већ остварио. Доспели смо до краја тога путовања. Видели смо Светлост истинску. Видели смо преображење Господње на литургијској гори Таворској. Причестили смо се Његовим светим Телом и Његовом пречистом Крвљу. И док се једва усуђујемо да прошапућемо преузвишеном Посетиоцу, Господе, добро нам је овде бити (Мт. 17,4), Мајка Црква нас подсећа да крај литургијског путовања треба да буде полазна тачка нашег духовног путовања: У миру изиђимо. Треба да сиђемо са горе Преображења, како бисмо се вратили у свет и ходили путем сведочења сопственим животом. То путовање је сведочење вернога о Путу и Животу – то јест Христу – који борави у нама. Циклис емисија "Светотајинско богословље" које смо посветили тумачењу Свете Евахристије, окончали смо објашњењем завршног благослова којим се отпушта евхаристијско сабрање. 
      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
       

       
      СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ
    • Од Логос,
      Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Керамеа одлучни су да се не прекида са лијепом традициом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције.
      Наравно, подразумијева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах промијенила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увијек у 8:15 а не у 9.00 часова.
      Такође, враћа се лијепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру.
      Нова Министарка у Влади, иначе науни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања.
      У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате.
       
      Извор: ekklisiaonline.gr 
    • Од Логос,
      Од 23. до 25. јула 2019. г.  одржан округли сто на наведену тему, у организацији Синодског одељења за манастире и монаштво, Комисије Међусаборског присуства по питању организације манастира и монаштва и Новодевичког манастира Вазнесења Господњег у Петрограду.

      На заседању 24. јула монаси су слушали предавања посвећених значају богослужења за савремени општежитељни манастир. Други део рада је посвећен дискусији на тему: „Специфичности манастирског богослужења: практична питања“.
      После Литургије 25. јула разговарало се на тему „Време молитве и време рада:организација распореда живота братије на богослужењима и при испуњењу манастирских послушања; стварање услова за могућности келејне молитве у манастиру; практични аспекти примене монашких традиција при одржавању келејног правила; савремени опит у читању Исусове молитве.“ Разматран је и пројекат документа „свештенослужење монаха у парохијама“.

      Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...