Jump to content
Sign in to follow this  

Оцени ову тему

Recommended Posts

Čitao sam nesto o toj Crkvi bosanskoj. Cuo sam da je to zapravo pravoslavna crkva bila,ali je statusno vise neutralna bila. Jesu li oni na isti nacin tumacili Bibliju kao i mi danasnji hriscani?? Jesu li i oni Isusa Hrista tumacili kao Sina Bozijeg?? Znate li nesto vise o toj Crkvi bosanskoj??

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постоји једна, света, саборна и апостолска Црква.

 

А то што је називано "црква" босанска је била најобичнија богумилска, тј. катаро-патаренска секта.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ocekujem malo adekvatniji odgovor. Cuo sam da se i u Crkvi bosanskoj,bila slavila Krsna Slava,i da se ucenja nisu bitno razlikovala od pravoslavnog. Citao sam od nekog,da je jednom pricao sa nekim engleskim istoricarima,koji su mu navodno rekli da je stvarna istorija Balkana,a narocito Bosne,jako sakrivena od nas Balkanaca (da se vec tako izrazim :) ) ,i da se u Bosni zapravo najduze zadrzalo ono pravo hriscanstvo,zbog cega je Rimska Crkva vise puta pokretala Krstaske pohode na Bosnu,nazivajuci ih “jereticima“ (mada njima su i svi nekatolici,bili jeretici). I oni stećci iz Crkve bosanske,su jako licili na islamske.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crkva Bosanska je najverovatnije bila crkva istocnog odreda za karakteristikama bosanskih obicaja koja se odvojila od katolicke crkve (jer je tadansja Bosna (Vrhbosne) bila pod juredikciji Rima). Tu je dobro opisao Fine (super istoricar ali nije naklonjen Srbima) tu crkvu.

 

Pre je bila popularna teza o bogumilima koji su bili dualisti iz Bugarske, koji su onda iz Raske pobegli u Bosnu, ali sto vise se zna o boasnkoj crkvi sto manje je to verovatno. Nasli su stare zavete (koji bogumili smatraju od djavola) i.t.d.

 

Zasigurno imali su jak slovenski karakter jer su najcesca imena bas slovenska Radovan, Ratko (koja ironija). Ta crkva je nestala vec na kraju srednjeg veka. Teza da su svi Muslimani bogumilskog porekla ne pije vodu, jedino mozda objasnjuje ogroman odlazak raje Bosanske na islam. Jer nijedna crkva nije bila utvrdjena ko SPC u Srbiji. Ali i u Srbiji je bilo prelaska na Islam i to ne samo u Sandzaku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Crkva Bosanska je najverovatnije bila crkva istocnog odreda za karakteristikama bosanskih obicaja koja se odvojila od katolicke crkve (jer je tadansja Bosna (Vrhbosne) bila pod juredikciji Rima). Tu je dobro opisao Fine (super istoricar ali nije naklonjen Srbima) tu crkvu.

Pre je bila popularna teza o bogumilima koji su bili dualisti iz Bugarske, koji su onda iz Raske pobegli u Bosnu, ali sto vise se zna o boasnkoj crkvi sto manje je to verovatno. Nasli su stare zavete (koji bogumili smatraju od djavola) i.t.d.

Zasigurno imali su jak slovenski karakter jer su najcesca imena bas slovenska Radovan, Ratko (koja ironija). Ta crkva je nestala vec na kraju srednjeg veka. Teza da su svi Muslimani bogumilskog porekla ne pije vodu, jedino mozda objasnjuje ogroman odlazak raje Bosanske na islam. Jer nijedna crkva nije bila utvrdjena ko SPC u Srbiji. Ali i u Srbiji je bilo prelaska na Islam i to ne samo u Sandzaku.

Mozes li mi malo vise reci o tom istoricaru Fine????? Bio bih ti zahvalan :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neznam evo ti ovde http://en.wikipedia.org/wiki/John_Van_Antwerp_Fine,_Jr.#Contribution_to_studies_on_Bosnian_history_in_light_of_1990.27s_war.

 

John Fine je naprimer relativno bio dobro naklonjen Noelu Malkolmu pa onda je primetio koliko je on teska budala. 

 

Knjiga o crkvi bosanskoj koji je on postavio je super. 

 

Sta fali da se on razume u srednji vek a ovo modernije doba slabije, a tu lezu teskoce balkanskih problema.

 

Ali za srednji vek najbolji strani istoricar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo za početak za prvu informaciju video i par linkova

video je jednog mog prijatelja i dosta zanimljiv i polemički:

Crkva bosanska, tu FB stranicu su otvorili franjevački teolozi

provincie Bosne Srebrene neoficijalno, inače Crkva bosanska

jurisdikcijski je bila pomjesnom autonomijom Katoličke Crkve

u jedinstvu s Rimom tj. sa Svetom Stolicom o čemu svjedoče

mnogi tadašnji kraljevski, državni i crkveni dokumenti i ugovori.

Radilo se o posebnom vidu autonomnog ustrojstva dosta sličnom

tom koje danas imaju istočni patrijarhati: maronitski, melkitski itd.

Tada ustvari to nije bila iznimka, u srednjem vijeku do  Tridentskog Koncila, 1545-1563.

postojalo je čak mnogo više takvih autonomija nego danas i to tada nije bio nikakav raritet. 

https://www.facebook.com/crkva.bosanska?fref=ts

I ovaj link.

http://bosnianchurch.weebly.com/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa sada nisu katolici dzabe slali vojsku tamo i nju unistili. 

 

Nema tu sumlje da su bili i u opoziciji katolicima kao i pravoslavcima. 

 

Pa zato su i poslali vojsku u Bosnu jer je bila pod jurisdikcijom Rima a na zahtjev i prijavu nikog drugog već Vukana Nemanjića. Pa i patareni, katari i valdenzi su bili pod milanskom i ostalim katoličkim biskupijama, italijanskim i francuskom, dakle pod jurisdikcijom Rima. Jeres se pojavila dakle u Italiji, Lombardiji, Francuskoj i u Bosni i zato se tamo i intervenisalo. Naravno da ne bi intervenisali tamo gdje nisu imali nekakav doseg ani jurisdikciju. To baš i jasno ukazuje na to pod čijom jurisdikcijom je bila tada Bosna. Bosna je bila neposredno před tim dijelom Ugarskog carstva i tako je nepromjenjeno spadala pod jurisdikciju Rima bez obzira na sve te lokalne unutarnje državne promjene i pomjeranja granica i pojavu novih država koja su se odigravala na teritoriji nekad jedinstvane Ugarske.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro onda sam te pogresno potumacijo. Jeste Bosna je bila pod Juristacijom Rima, to se ne moze sporiti. 

 

Sada samo sto Vatikan trazi juristiciju nad odredjenom teretorijom to ne znaci da je i ima. Tako je Barski Biskupija ostala Primas Servia iako je Srbija postala vecinski pravoslavna. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neznam evo ti ovde http://en.wikipedia.org/wiki/John_Van_Antwerp_Fine,_Jr.#Contribution_to_studies_on_Bosnian_history_in_light_of_1990.27s_war.

John Fine je naprimer relativno bio dobro naklonjen Noelu Malkolmu pa onda je primetio koliko je on teska budala.

Knjiga o crkvi bosanskoj koji je on postavio je super.

Sta fali da se on razume u srednji vek a ovo modernije doba slabije, a tu lezu teskoce balkanskih problema.

Ali za srednji vek najbolji strani istoricar.

Hvala ti. Mozes li mi bar reci,na koji nacin mislis da je on protiv Srba???? Jel govorio o Srbima slicno kao onaj Abte Starcevic,ili kako vec??

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala ti. Mozes li mi bar reci,na koji nacin mislis da je on protiv Srba???? Jel govorio o Srbima slicno kao onaj Abte Starcevic,ili kako vec??

 

Naravno da nije ali je bio naklonjen bosanskim Muslimanima u proslom ratu ili makar njihovoj propagandi. To naravno nista ne menja na strucnost coveka. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro onda sam te pogresno potumacijo. Jeste Bosna je bila pod Juristacijom Rima, to se ne moze sporiti. 

 

Sada samo sto Vatikan trazi juristiciju nad odredjenom teretorijom to ne znaci da je i ima. Tako je Barski Biskupija ostala Primas Servia iako je Srbija postala vecinski pravoslavna. 

 

Nije Vatikan nikakvu jurisdikciju od nikog "tražio" već ju je tada de facto i imao, uključujući  i današnjiu Vojvodinu, i dosta veliki dio Srbije, Crne Gore i Albanije, dalje BiH i Hrvatske te Slovenije, naravno, msilim tako 2/3 cjelokupnog prostora tog zapadnog i srednjeg Balkana. No tada je važllo pravilo. koga kraljevanje toga vjeroispovijedanje (Cuius regio, eius religion) Kada se kralj ili vladar odlučio promjeniti "dres" tada se mjenjala i vjera najmanje 90¨% tog stanovništva. To je bio slučaj i sa Nemanjićima i Srbijom koja je do tada bila u zapadnoj sferi utjecaja i jurisdikciji o čemu svjedoče i najstarije srpske crkve i manastiri koji su svi odreda bili u romaničkom a ne u vizantijskom stilu. Koji bi si vladar oi svojoj zemlji dizao crkve obreda koji ni on a ni njegov narod ne praktikuje.  Nije se to dešavalo samo u smjeru prema istoku a ni jednostrano. Kasnije ako se vladar oriklonio protestantizmu takodjer su cijele njihove oblasti ili države kojim su vladali prelazili na protestantizam i to tačno tu upciju ili formu za koju se odlučio taj vladar ili kralj, na husitstvo, na luteranstvo, na anglikanizam, na kalvinizam itd. A bilo je i obrnutih slučajeva, kad su cijele oblasti prelazile na katoličanstvo sa pravoslavlja i protestantizma opet zahvaljujući uglavnom vladarima koji su to tako ispred naroda odlučili. Dakle u to doba odmah poslije Milonskaog edikta odredjeni asoekti hrišćabstva se politiziraju i postaju liícem i naličjem isrte stvari. ispravni političku misliti značilo je ispravno vjerovati i obrnuto. naravno da svaka od ovih tri strane, katolička, protestantska i pravoslavna je imala i danas ima svoju definiciju ispravnog vjerovanja ili ortodoksije, biti ortodoksan u pravoslavnom smislu znači biti heretikom u katoličkom ili protestantskom otd. u svim tim kombinacijama.  Obični podanici se nikad ni za šta nisu pitali i to što je neko postao od ovog ono ili preřao sa nečeg na neřto drugo redovito nije bila stvar ličnog izbora već vladahzće politike. To nas i najviče opravnjuje i potiče na to da počnemo studirat i analizirat uzroke i načine kako se sve to dešavalo nam može pomoći u ekumenskom dijalofu kako bismo istrijebili taj politikantski balast i kukolj i odvojili ga od čustog žita Jevabdjelja jer kad bismo istrařivali sve to došli bismo do zaključka da je 95% današnjih hrišćana tamo gdje jesu u toj Crkvi kojoj jesu zahvaljujući samo nekim svojim precima koji su prije više vijekova, 300, 500, 700 ili 1000 godina postali ono što sad jesu. Prvo njihovi preci koje uopšte niko za ništa nije pitao hoće li na neku vjeru tačnije konfesiju, hriěćansko vjeroispovijedanje preći zajedno sa vladarom ili u nekoj gdje su do tada bili ostati ili neće pa onda po automatizmu feudalnog društva tim putem idu dalje i njihovi svi potomci skoro bez izuzetka. Izuzetkom su ustvari onih 5% koji su do bilo koje od ovih konfesija doěli svojom ličnom voljom ili izborom i po cijenu napuštanja neke drufe u kojoj su se rodili ili porodičnog ateizma koji nisu htjeli dijeliri sa svojim roditeljima. Ekumenizam je jedini mogući način kojim se to odvajanje kukolja politikarenje od hrišćanstva može ostvariti, drug nemá, ne postoji a mora biti uzajamno trostran. Zato je nečsmislano spominjat "katolički ekumeizam, pravoslavni ekumenizam ili protestantski ekumenizam". Ekumenizam nije cilj već samo sredstvo, cilj je hrišćansko jediinstvo, jednota. A ekumenizam je ustvari samo posredovatelj, zajednički jezik kao esperanto koji nam ima omogućiti taj dijalog i sporazumijevanje. A sad jako kažemo da ćemo se drřat samo svog katoličkog, pravoslavnog ili protestantskog ekumenizma pnda smo rekli nesmisl. Umjesto esperanta koji bi naučili svi što bi nam tek omogućilo tu nekakvu medjusobnu diskuiju proglasili  smo unapred da nama ne třeba nikakab esoeranto kad lijepo močemo nastavit mljet svaki po svome a při tom niko nemá volje a ni neće da nauši bilo šta od tog drugog jezika. A tako ćemo se sporazumjet nikada, valjda prije Aboridjinac, Tadjikistanac i južnoamerički Indijanac rukama i nogama nego mi troje: pravoslavci, katolici i protestanti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A tako ćemo se sporazumjet nikada, valjda prije Aboridjinac, Tadjikistanac i južnoamerički Indijanac rukama i nogama nego mi troje:pravoslavci, katolici i protestanti. Uloga ekumenizma je zato nezamjenljva, ničim drugim se neda zamijeniti  i on je samo jedaam za sve isti. Biće ga onoliko koliko mi budeme htjeli a izgledat onako kako mi to budeme zaslužili. Ako ga odbace jedna, dvije ili sve tri strane onda ga neće ni biti jer bez svih on ne može funkcionisat. Lad hoćemo postići jedinstvo svih onda svi tamo moraju biti, bez tog to nejde. Jednostavno jako nas nen bude zanimao, njega neće biti a mi ćemo onda svaki od nas troje katolici, pravoslavci i protestanti moći svaki u dugim zimskim večerima čitati unucima ekumenističke bajke o nekakvom katoličkom, pravoslavnom i protestantskom ekumenizmu. Tako nešto ne postoji jer je besmislica. To samo znači da nismo ni shvatili šta je to taj ekumenizam. Pogotovu se to odnosi na takve koji se ne mogu složiti čak ni u tom da li ga se ima zvat eeeeeeekumenizmom ili iiiiiiiiiiiiikumenizmom ilií nekako još sasvim drugačije, kakva besmislica. Onda bolje se njim ne bavit uopšte, reći iskreno i pošteno fajront, razlaz, nas to ne zanima uopšte nego se tako neozbiljno sprdat sa takvim stvarima. Odnosi se to na sve tri strane jednako.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svasta napisa samo ne znam cemu je poenta. Hereticari je bosanska crkva u ocima jedne i druge crkve bili to sam i jedino reko.

 

Cuius regio, eius religion je stav od augsburskog mira. Stvar je dosta komplikovanija nego sto mislis naprimer istocna Bosna koja je tada bila deo Nemanjica je bila pravoslavna kao i delovi severne Bosne koji su vladali Nemanjici kao kraljevi Srema. Pravoslavlje se i u Vojvodini siri brzo sta i dokazuje Cuius regio, eius religion). Vec u srednjem veku ima privilegija Srba od sredine 13. veka.

 

Inace Srbija jeste bila katolicka ali je uvek dominirao vizantiski uticaj u liturgiji. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...