Jump to content
Рада.

Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 57 минута, Плаво Небо рече

Ето, никад нисам био на Светој Гори па некад ''одем'' тамо читајући о њој. Па тако и нешто нађох о Каруљи. Занимљиво је, ево цитата:

''Običaj na Karulji je da, kada kucate na nečija vrata, obavezno izgovorite molitvu: „Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas“. Na Karulji su velika iskušenja i kada stanovnik kelije čuje ovu molitvu, otvoriće vam vrata. Naime, đavo zbog svoje gordosti ne može da izgovori ovo „pomiluj nas“, tako da, kada izgovorite molitvu, isposnik je siguran da mu demon ne kuca na vrata. Ja ovo nisam znao pa sam pokucao i rekao „Hristos Voskrese“, pošto je bio Uskrs. Otvorio mi je otac Jovan, Rus, krupan monah prodornih plavih očiju. Pustio me je unutra i pažljivo osmotrio. „Jesi li hrišćanin, pravoslavac?“, upitao je. „Jesam, Srbin sam!“, odgovorih. „Pa gde ti brojanica, krstić?“, ponovo me upitao otac Jovan. „Ja sam planinar pa se bojim da pri penjanju negde ne zakačim brojanicu i pokidam, zato i ne nosim“, odgovorio sam pomalo zatečen. Jovan me posmatra sa smirenjem i poziva unutra u keliju. Kelija je zapravo manja pećina, neka okapina, u kojoj je jedan deo sklepan od dasaka, dok je u produžetku ozidana pećina. Tu se, pored mnogo drugih, nalaze i lobanje Nikona i Inokentija. Inokentije je u svetu bio bogataš Sibirjakov. Ostavio je sve, izgradio skit Sv. Andreja, zamonašio se i upokojio ovde na Karulji. Nedavno je proglašen za sveca. „Hajde da prvo otpevamo nešto“, reče Jovan i poče da peva „Hristos Voskrese iz mertvih…“, itd. Vaskrs je, u svim manastirima na liturgijama pevaju ovaj tropar, svi moji s kojima sam došao na Svetu Goru znaju da pevaju, samo ja ne znam. Tj., ne znam pravilno, zamuckujem i zaboravljam reči. „Kako ne znaš ovo? Jel ideš u crkvu?“, pita Jovan, već sam mu sumnjiv. „Idem kad stignem, nedeljom sam u planini pa sa planinarima obično obiđem neku crkvu, a ruski ne razumem najbolje“, pokušavam da se izvadim. „Treba da nosiš krst“, reče Jovan i daje mi jednu kutijicu u kojoj je krstić. „Stavi ovo“, reče. Ruke mi se tresu od penjanja po Karulji, mišići mi se grče iz istog razloga, ali ipak uspevam da otvorim kutijicu i izvadim krst. Stavljam ga oko vrata, međutim krstić pada na zemlju, na kraju konca nije zavezan čvor! Posmatram Jovana, vidim kako me gleda izuzetno smireno, ali shvatam da mu nije svejedno, kao da očekuje da se dogodi nešto neprijatno. Znojavim rukama pokušavam da napravim čvor na krajevima konca, ali mi ne ide, materijal je klizav i nikako ne uspevam da spojim krajeve. Jovan prilazi, uzima mi krstić, nešto odmerava na mojim grudima, pravi dva-tri poteza rukom i čvor je napravljen! „Prekrsti se, poljubi krst i stavi ga oko vrata“, reče Jovan i malo se izmače u stranu. Sve sam uradio kako mi je rekao. Jovan me promatrao još koji tren, a onda se dogodila potpuna transformacija! Od potpuno smirenog i opreznog monaha, postao je radostan i veseo kao malo dete! Razvukao je osmeh preko celog lica i zagrlio me očinski, sa puno ljubavi. U trenutku sam sve shvatio! Sve vreme me je ispitivao! Moje neznanje molitve, nenošenje krsta i brojanice, neznanje tropara i to što nikako da namestim krst, sve je ukazivalo da pred njim stoji demon! Međutim, demon ne bi ni mogao da celiva krst, jer bi ga spržio. Eto kakva sve iskušenja trpe ovi podvižnici na ovom najsvetijem mestu Svete Gore''!

Нађох на сајту:

PLANINE.NET

Ovaj putopis o Svetoj Gori predstavlja kombinaciju moje prethodne dve posete ovom čudesnom mestu, s tim što želim...

 

Ето, на добром си путу. Ово је одломак из књиге "Пешице кроз Свету Гору" нашег одличног ходочасника и планинарског водича Ненада Андрића који одлично познаје пећине Свете Горе и њене знамените старце. Скоро сваког месеца организује по неко ходочашће са планинарењем на Свету Гору. Одлична прилика за све оне који желе да упознају Свету Гору у њеном најскривенијем издању...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

76. godisnjica Varsavskog Ustanka protiv nemackih nazista. U toku malo vise od jednego meseca poginulo je oko 200 hiljada stanovnika Varsave, izmedju njih takodje pravoslavnih. Rusi iz Crvene Armije bilu su blizu poljske prestonice, ali nisu pomogli. Alijanti malo su pomagali iz aviona.

"P" ovde znaci "Polska walcząca" - "Poljska se bori"

DSC_0675.JPG

DSC_0676.JPG

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jos u vezi 76. godisnjice Varsavskog Ustanka - na ovom mestu, blizu mene, sahranjeno je 100 000 zrtava

 

116243026_298652364671124_5258999419282764299_n.jpg

116438958_817094288695175_8889304545606652529_n.jpg

116442695_496644754503228_503505521613531698_n.jpg

116443026_920354435154703_9142490094039960714_n.jpg

116477470_929440634236262_5087080676609830767_n.jpg

117074986_3519066918126157_560717649783358455_n.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом годишњице упокојења историчара професора Предрага Вукића данас, 24. јула 2020. године у манастиру Острогу служена је заупокојенa Литургијa у току које се, послије прочитаног Јеванђеља сабранима обратио протосинђел Сергије Рекић. Након Свете службе Божије, на манастирском гробљу гдје је сахрањен професор Предраг, служен је парастос којим је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и парох цетињски, уз саслужење братије острошког манастира.  
      Потом се бесједом обратио о. Гојко који је казао да је професор Предраг Вукић познат цијелој нашој помјесној Цркви, а преко тога и цијелој васељени. Прота је истакао да дарови и таленти које је Бог дао Пеђи, нијесу остали закопани испод земље, него их је он у складу са поуком Господњом умножио, употребио, раздијелио другима, јер је знао да то није његово, него Божије.   “Постао је укућанин свих наших кућа, брат и сабрат сваког манастира, брат и сабрат наше Цетињске богословије. Професор историје са Цетиња, Предраг Вукић, како се сам представљао, био је професор многим генерацијама наших ђака, будућих свештеника”, казао је о. Гојко.   Подсјетивши да је професор Пеђа рођен 1966. године, на 200. годишњицу од укидања Пећке патријаршије, што је био знак да ће му читав живот проћи у проповједању тога крста и страдања Цркве Божије, отац Гојко је нагласио да се он упокојио 2019. године, на 800. годишњицу од успостављања Српске православне цркве и на 100. годишњицу од рада и труда архијереја тзв. покрајинских цркава да се Пећка патријаршија опет обнови и да се формира, данас свима нама и у свијету позната и призната, помјесна Српска православна црква.   “Само ове двије године на његовом споменику, то је већ историја. А шта да кажемо о години која је за нама? Шта је стало у ову годину од када се Пеђе упокојио? Стала је историја којој је професор Пеђа толико служио и дао јој себе. Цијела та историја којој је служио вратила се нама. Један Сабор, други Сабор, изгласавање овог антиуставног закона, прогонитељског према Цркви, и народ који се пробудио и ту историју донио на црногорске улице и пред храмове и манастире у Црној Гори”, казао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Иван Ц.,
      Данас око 17 сати, архијерејском намеснику пљеваљском протојереју-ставрофору Саши Јањићу уручен је позив да се ујутру у 9 сати јави у станицу граничне полиције у Пљевљима.
      Судећи по актуелним дешавањима у Црној Гори и прогону Српске Православне Цркве и њеног свештенства, постоји оправдана бојазан да ће свештенику Саши Јањићу сутра бити уручено решење о депортацији. Одмах након уручивања полицијског позива, народ Пљeваља и околине се почео окупљати око храма Светог великомученика Георгија на Гукама, где свештеник Саша Јањић живи са супругом и две ћерке, у знак подршке свом свештенику.
      Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије апелује на надлежне органе да покажу минимум људскости и обуставе све поступке који уносе смутње и немир у народ. -Народ пљеваљског намесништва Милешевске епархије узнемирен је вешћу о могућности прогона свога свештеника. Надлежни треба да учине све да сачувају мир међу народом, а не да досипају уље на ватру вршећи репресију над својим народом и његовим свештенством, нагласио је Епископ милешевски г. Атанасије.
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је у бесједи на празник Свете Тројице – Духови да Срби вијековима живе са својом Црквом и да охристовљени народ чува своју душу и своје светиње.     Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије поручио је у бесједи на празник Свете Тројице – Духови да Срби вијековима живе са својом Црквом и да охристовљени народ чува своју душу и своје светиње.    "Срби су охристовљавали своју душу и увијек били честити људи, радовали се са онима који се радују и туговали са онима који тугују, чували своје светиње које нас све чувају, које су градили наши свети преци и ту ћемо се Богу молити и у будућности како је то било вијековима уназад", рекао је Владика.   Епископ Фотије служио је данас свету архијерејску Литиргију у Манастиру Тавна код Бијељине који обиљежава храмовну славу Силазак Светог Духа на апостоле - Педесетница.   "Наше светиње нас окупљају и чувају, видимо то у Црној Гори гдје вјерници поручују `не дамо светиње`, како и ми поручујемо, да и данас сви Срби треба да буду јединствени, у оквиру Духа Светога и са свим својим светињама широм епархијâ Републике Српске", навео је Владика Фотије.   Слави у манастиру Тавна присуствовали су умировљени Епископи Георгије и Константин, који су рођена браћа, а поријеклом су из Горњег Црњелова код Бијељине.   Умировљени Епископ канадски Георгије рекао је да је велико задовољство да са вјерницима учествује у духовној благодати у којој је Дух Свети живот дао, од немоћних учинио моћне, охрабрио их и оснажио.   "Држите се истине Божије, чувајте своје светосавље, свето православље, образ отачки, наше светиње и све своје претке који су знали и стати и опстати", поручио је Епископ Георгије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Прослава Духова у храму Свете Тројице у Источном Бранзвику, и поред посебних услова, изазваних корона вирусом, прошла је величанствено. Свештенство Мелбурнског намесништва уз присуство одређеног броја верних парохијана овога храма, сачекало је свога Владику у 9:45ч испред храма.     Владика је, после церемонијалног дела, свечано уведен у храм, уз певање тропара „Благословен јеси Христе Боже наш…“, од стране нашег хора.   Света Aрхијерејска Литургија, коју је служио Епископ Силуан уз саслужење пет свештеника и два ђакона, заиста је била духовно освежење за све присутне. Већ месецима смо у ситуацији да немамо свечаних литургија, тако да је, поред чињенице да славимо један од највећих празника Цркве, овако свечана Литургија, предвођена нашим првојерархом, изазвала посебне емоције.   Техничка служба наше парохије, на челу са Небојшом Стефановићем и Николом Јошевским, организовала је директно преношење Литургије, тако да је мањи број верника могао да прати Литургију и из сале. Данас је наш хор, под диригентском палицом Саве Ђукића, изузетно лепо певао и на тај начин значајно допринео лепоти Литургије.   После читања Јеванђеља, веома надахнуто је проповедао Преосвећени Владика Силуан на тему празника. Истакао је чињеницу да нам Тројични Бог, Отац Син и Свети Дух, стално помаже, а нарочито да нам је та помоћ потребна у времену када се боримо са разним искушењима, као што је искушење наметнуто са корона вирусом. Порука проповеди укратко би могла да се сажме у идеју: са Богом све можемо, са Њим који носи наше бреме и који нам увек помаже, када Му се обратимо за помоћ. Такође, Владика је истакао погубност неживљења са Богом, са извором „воде живе“, која нам помаже да стигнемо до Вечности.   При крају Литургије прочитане су благодарне молитве са Вечерње службе на Духове, извршен опход око храма и освећен славски колач. На крају Литургије, Владика се поново обратио вернима са речима утехе и благодарности Богу за све. Старешина храма, прота Милорад Лончар, поздравио је Владику Силуана у име свих присутних и целе Парохије, захваливши му на доласку те његовим молитвама и благословима.   Коло српских сестара спремило је ручак за наше уважене госте. И, све је, могло би се рећи, овога дана било лепо и узвишено. Нажалост, ручак за наше верне парохијане нисмо могли спремити због државних прописа у вези са корона вирусом, али и то ће надамо се ускоро постати део прошлости. Сви са нестрпљењем очекујемо да се ствари нормализују у држави, па следствено и оне које се тичу редовног и слободног доласка наших верника у храм.     Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен.     Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем.   Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере.   Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења.   Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством,  много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању.     Извор: Епархија зворничко-тузланска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...