Jump to content

Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Манастир Дренча (XIV век), код Александровца

Имао сам прилике да га јуче посетим, са мојим протом Алексом Симеуновићем, протиницом и сестра Весном. Много о њему можете наћи на интернету.

Манастир Дренча. Над темељима средњовековне цркве из XIV века обновљена је данашња црква. Једина активна монахиња је игуманија Фотина која је ту око 7 година и најзаслужнија је за садашњи изглед манастира. Нисмо је затекли у манастиру. Била је у посети оцу Герману. Славио је имендан. Манастир Јежевица.

Осим ње ту је и нешто старија монахиња Параскева (1938.). Ћерка је некадашњег архимандрита Хризостома монаха манастира Рача. Као дете, памти светог владику Николаја Српског. Причала нам је и о монаху Калисту који је живео преко 100 година. (А сахрањен је у манастиру Жича. Иначе, највећем српском пустињаку 20 века! Подвизавао се на Кајмакчалану на висини од преко 2.000 метара, на Острву змија у јужној Македонији, подвизавао се и у пећини изнад Врања пар година.)  

Мати Фотина попут шестокрилог серафима, стиже са љубављу да одради све послове око манастира. Ради у пластенику, производи укусне манастирске ликере и сокове, чувају неколико паунова, гаје пчеле, сади лековито биље... И још много тога постиже ова вредна и мудра жена. Име Фотина иначе се преводи са грчког као Светлана. Мати својом оштроумношћу заиста и зрачи попут херувима.

Манастирска црква

 

Domaći snimci082.jpg

Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. Исто као и Велика Српска Лавра на Светој Гори.

 

Domaći snimci060.jpg

Распоред богослужења

Дневна богослужења обављају сестре манастира а Свету Литургију на празнике служи свештеник из Александровца

 

Domaći snimci057.jpg

Кивот са светим моштима

 

Domaći snimci047.jpg

На полијелеју се налазе праве свеће од воска. Отац Алекса ми је рекао да се за време великих празника полијелеј заљуља у круг (симбол окретања Васељене под силом благодати Божије) као у свим Светогорским манастирима.

 

Domaći snimci125.jpg

Портрет у Гостинском конаку

 

Конак за госте

Конак за госте налази се у западном делу дворишта. Пелепо је опремљем. Има своју мању трпезарију. Собе су двокреветне и трокреветне. У оквиру овог Гостињског конака, налази се прелепи зимски параклис. Који је фрескописан! Има фреске патријарха Павла (истог имате и у манастиру Дуга Морачка - у главној цркви - фреска на левој страни северне, женске нише - тик уз фреске Светог Симеона Дајибабског - у олтарском делу!), светог Пајсија Светогорца, светог Порфирија Капсокаливита. 

 

Domaći snimci099.jpg

Нарочито се истиче фреска Ваведења Пресвете Богородице којој је и посвећен манастир Дренча.

 

Domaći snimci105.jpg

Патријарх  "Будимо људи"

 

Domaći snimci103.jpg

Канонизован је у јануару ове године. Све мање иконе старца годину дана унапред пре канонизације биле су распродате на Кареји. Отац Никон нам се извинио. У скиту светог Андреја Првозваног на Кареји, априла месеца 2015. Након тога, Горан и ја, обишли смо његову келију Панагуду и тамо добили две иконе. Једну смо дали игуману Стефану који се из Велике Ремете затекао у Сокобањи за 1. мај а друга краси иконостас цркве Мале Госпојине на Лептерији, крај Сокобање. Током ходочашћа по Солуну 2013. године, брат Горан, сокобањски црквењак,  имао је прилике да обиђе манастир Суроти, где је свети старац био стављен у земљу, до 2015.

 

Domaći snimci112.jpg

Да се надовежем на следећу слику. Пошто код нашег љубљеног оца Никона нисмо нашли светог старца Пајсија купили смо прелепу зидну икону старца Порфирија (за неких 20 евра). И ето, за молитвену жртву, подали је светом оцу Стефану Велико Реметском и Фрушкогорском. (урађена је у ретро стилу постаривањем)

 

Domaći snimci111.jpg

Причешће Апостола

 

Domaći snimci096.jpg

Друго умножење хлебова

Свети апостоли Петар и Јован деле комадиће од 7 хлебова крај Генисаретског језера

 

Domaći snimci109.jpg 

Призор из Ада: земаљски цареви, луде девојке

 

Domaći snimci097.jpg

Праведници у Наручју аврамовом. Врата раја чува шестокрили серафим.

Са кључевима Раја свети апостол Петар уводи пророке и свете цареве

 

Опростите, ето, на фотографијама фресака нисам могао да шкртичарим - иначе сам јуче направио око 150 снимака Дренче. Остале призоре ћу  скратити.

 

Ево и пар фотографија Конака за госте

Domaći snimci063.jpg

Поглед из цркве

 

Domaći snimci100.jpg

Детаљ намештаја конака ове свете обитељи

 

Domaći snimci115.jpg

Детаљ из гостињске собе

 

Domaći snimci093.jpg

Поглед са прозора конака на терасу и цркву

 

Микро пчелињак

 

Изнад манастира, изван манастирске ограде, налази се мали манастирски пчелињак са 10-ак кошница. Затекли смо брата Горана и Милана како чисте кошнице од бројних мрава. Што је и нормално за ово доба године. 

 

Domaći snimci148.jpg

Брат Горан са димилицом на манастирском послушању

 

Domaći snimci159.jpg

Браћа у Христу, Горан и Милан прегледају пчелињак

 

Domaći snimci155.jpg

Поглед са кошнице на цркву Ваведења Пресвете Богородице

 

Монашки конак

Domaći snimci194.jpg

Лево су трпезарија и монашче просторије. У средњем делу магаза за изванредне манастирске производе.  Скроз десно је мали кавез са пауновима (3)

 

Domaći snimci215.jpg

Монашка трпезарија. Монашка трпеза Зидни иконостас. Испод зидног иконостаса, имали смо прилике да се поклонимо малом кивоту са моштима Светог Нектарија Егинског. (Иначе наш прота Алекса је и добар пријатељ са игуманијом овог чувеног православног манастира.)

 

Domaći snimci087.jpg

Мали летњи монашки архондарики (летња гостопримница)

 

Domaći snimci209.jpg

Наш свеусрдни домаћин, мати Параскева (коју поменух на почетку)

 

Domaći snimci181.jpg

Протојереј ставрофор Алекса Симеуновић из Сокобање, без њега не бих ни био ту - са протиницом

 

Domaći snimci196.jpg

 пријатељ манастира сестра Радосија, на послушању легендарној мати игуманији Фотини

 

Двориште манастира Дренча

Domaći snimci168.jpg

Ниша у дворишту са мозаиком синаита Светог Григорија Горњачког

 

Domaći snimci080.jpg

Кошница за пчеле, обложена стиропором, у облику Васкршњег јајета

 

Domaći snimci026.jpg

Раскошни паун мужијак (женке су...) без гардеробе

 

Domaći snimci028.jpg

Певац (дакле појац и певац није исто, немо` не мешате)

 

И на самом крају, када будете долазили у манастир Дренчу, и то да кажем, мати спрема изврсну манастирску вишњевачу и ликере од малине, купине и дрењина.  Идеалне су за поклон. На тај начин би помогли манастиру и добили нешто од молитвених руку овог манастира.

Domaći snimci175.jpg

Мало би било овде приказати све што спрема, и колико се труди, ова света жена (не замерите што кажем "света") Али ето, преопширно у 31 слика малкице смо вам приближили манастир Дренчу. Неверујем да ћете икада наћи оволико слика на интернету о Дренчи... Надам се и молим заједно са вама, да се сестринство Дренче умножи, на молитвену радост свих нас. Али ипак, уколико сте у могућности, у манастиру би вас врло радо примили на манастирско послушање, јер посла је премного а мати је ипак само једна. Иако веома лако полети на свако послушање... (и веома је молитвена - јер може ли човек све ово без молитве посвршавати?)

 

Богу слава и милост у векове векова амин.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 26.5.2016. at 16:44, PredragVId рече

Богу слава и милост у векове векова амин.

Амин!

Брате баш ти је лепа ова репортажа и хвала ти на труду!

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dan Schechtman, добитник Нобелове награде за хемију 2011, предавање о суштинској важности технолошког предузетништва за просперитет друштва. Његов универзитетски курс о предузетништву одслушало је преко 10 000 студената инжењерских области, хемије, физике, биологије , медицине итд. од којих су многи након тога основали компаније у Израелу. На курсу не прича само он, већ доводи предузетнике да причају о својим искуствима, али и менаџере, адвокате и све остале чије је знање и искуство неопходно за успешан рад једне компаније.

34oc6iq.jpg

126frsi.jpg

34dmpuh.jpg

335gyme.jpg

15yz0hi.jpg

2e49gur.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брдска ауто мото трка Сокобања 2016.

(28.-29. мај 2016)

 

Мало сам био прилегао, у сред шуме да се одморим. Био је јако леп дан. Птичице су цвркутале. Вукови су се шетали уоколо. Змије су се сунчале. Мрави су вредно радили.

 

Кад од једном

ТУРИРАЊЕ... Брррр, бррррррррм, Брм...

О Боже. О Благи Боже.

Тада су се зачули неки турбо мотири. И нисам знао шта се побогу то дешава. Одједном нека бука и цика.

Све су се животиње на Озрену поплашиле.

 

Domaći snimci285.jpg

 

Старт трке почео је код табле, изнад Ресторана Х. А циљ је био негде пред Извор Шопур. Било је Југића, 3 фиће, неколико голфа,... 10 контролних тачака на 5 км трке. Ватрогасна кола. Ресторанска шатра. Котлић. Одтрчао сам до циља да видим ко ће када стићи. И ево 15-ак фотографија. Ово је само прва вожња првог дана. А возиће по 3 вожње у два дана. Јаој, кад ће опет она благословена тишина...

Стартни део трке

Domaći snimci264.jpg

Један фића ми препречио пут!

 

Domaći snimci223.jpg

Ево и два такмичара из Сокобање (прва двојица са леве стране!)

 

Domaći snimci237.jpg

Domaći snimci233.jpg

Не мо` те сањам (кишонаслутниче)!

Domaći snimci230.jpg

 

Ево шта је унутра

Domaći snimci244.jpg

Аутомобили су мало надограђени.

(Свети Ђорђе, Свети Никола и опет Свети Ђорђе)

 

Domaći snimci245.jpg

Мали ватрогасни комплет.

 

Domaći snimci248.jpg

GoPro Hero2 камерица (иста ко она моја)

 

Domaći snimci282.jpg

Ево и судија  на Старту

 

Domaći snimci303.jpg

Мммммм...    Комшија прсте да полижеш...

 

Циљ (далеко у шуми)

Domaći snimci317.jpg

Ево после краће лагане шетњице, стигао сам на циљ.

 

Domaći snimci331.jpg

Чика Милош је ту стално нешто бележио. И јављао на старт, времена. Ко је кад стигао. Цела вожња трајала је око 2 и по минута! 

 

Domaći snimci320.jpg

Средњо вековни апарат за мерење пролазног времена (са тракастим читачем) Из каменог доба малог Јоже...

 

Domaći snimci356.jpg

Три мале фиће прошле су кроз циљ.

 

Domaći snimci349.jpg

Ево и једног ојачаног југића.

 

Domaći snimci350.jpg

Овај замало да ме одува!

 

Ето.. Једва чекам онај мили и Богом благословени Озренски мир.

И тишину...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 29.5.2016. at 22:24, Ayla рече

Kuća koju volim, i zovem je - Moja.... paralisala me je prizorom. Predivan zalazak danas. Čarobno.  :) 

16a16br.jpg

`ел ово неђе у Вирпазару?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Осамдесет година од страдања наших архијереја у Независној Држави Хрватској

       
      Дана 6. априла 1941. године нацистичка Немачка је напала Краљевину Југославију. Уласком немачких трупа у Загреб дана 10. априла исте године проглашена је Независна Држава Хрватска (НДХ) на челу са др Антом Павелићем, седам дана пре капитулације југословенске војске (17.април 1941.). Са проглашењем нове државе почео је незапамћен прогон Срба и Српске православне цркве. 
      Само две недеље после проглашења НДХ, 25. априла 1941. године, Павелић је забранио употребу ћирилице у сваком облику. Тога истога дана изашла је наредба о ношењу плаве траке са словом „П“ (православни); Усташка власт је наредила, 3. јуна 1941. године, да се затворе све православне основне школе; 25. јуна 1941. године укинут је патријаршијски прирез од 10% који су плаћали православни; 18. јула 1941. године забрањен је назив „српска православна вера“, а 20. септембра 1941. године конфискована је сва имовина бивше Карловачке митрополије. Уместо назива „српска православна вера“, који, по објашњењу Мирка Пука, Павелићевог министра правде, „није био у складу са државним уређењем“, уведен је назив „грчко-источна вјера“.
      На подручју Павелећеве државе нашле су се Епархије: дабро-босанска, зворничко-тузланска, захумско-херцеговачка, бањалучка, горњокарловачка, загребачка, пакрачка, као и део Архиепископије београдско-карловачке (северно од Саве и Дунава). Нажалост, тројица архијереја из овох епархија завршили су мученички своје животе на свиреп начин, митрополит Петар (Зимоњић), епископи Платон (Јовановић) и Сава (Трлајић). Из својих дијацеза протерани су Митрополит загребачки Доситеј (Васић), Епископ захумско-херцеговачки Николај (Јокановић) и Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ). Умировљени Епископ пећки Јеротеј (Гавриловић), након физичких малтретирања протеран је из НДХ, а патријарховом викару Валеријану (Прибићевићу) нису дозволили повратак на Фрушку Гору. Према подацима које је изнео Свети архијерејски синод, уочи Другог светског рата на тим просторима живело је 2.403.993 православних Срба. Др Љубомир Дурковић-Јакшић наводи да је са убијањем и протеривањем епископа, убијено и протерано 844 свештеника, монаха и монахиња, а било их је на тој територији 869 пре Другог светског рата.
      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве дана 27. маја 1998. године за свештеномученике Православне цркве прогласио је митрополита Петра (Зимоњића), епископе Саву (Трлајића) и Платона (Јовановића), а за исповедника митрополита Доситеја (Васића), који су мученички пострадали на територији Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата.
       
      Свети свештеномученик Петар (Зимоњић) митрополит сарајевски
       
      Митрополита Петра усташе су ухапсили 12. априла 1941. године у Сарајеву и одвели у „равнатељство“. Митрополита су потом без икаквог саслушања одвели у општи затвор "Беледија" који je тих дана био препун Срба. После четири дана одведен je у затвор загребачке полиције у Петрињској улици. Ту су га фотографисали, узели му отиске прстију и у картотеци је добио бр. 29781. Смештен је у ћелију број 34. Одатле je одведен у Керестинац у близини Самобора. У Керестинцу je обријан, скинута му je мантија и ту je страшно мучен. Одатле je одведен у Копривницу, a после тога 15. јула у Госпић. Према изјавама сведока „држао се јуначки и достојанствено, и с тим својим држањем и снагом савлађивања утицао је повољно за заточенике.“ У Госпићу је „лежао у авлији на земљи. Он је у казниони много злостављан и сав испребијан од усташа, и након тога некуд одведен.“
      По сведочанству Јове Фуртуле и Јове Лубуре из сарајевског среза митрополит Петар je убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле.
      Божидар Брале, непосредни кривац за хапшење митрополита Петра, негирао је на процесу који му је приређен после рата, да о томе ишта зна. У процеским актима стоји записано: „...Окривљени не зна ништа о томе, шта је било са митрополитом Зимоњићем али сведоци знају, да је Зимоњића нестало послије једног телефонског разговора с окривљеним, у коме се окривљени дерао на Зимоњића и претио му да је ово усташка држава“.
       
      Свети свештеномученик Платон (Јовановић) епископ бањалучки
       
      Крајем априла 1941. године нове државне власти су наредиле епископу Платону (Јовановићу) да напусти Епархију бањалучку.  То су мотивисали србијанским пореклом, иако се знало да су владикини родитељи из Херцеговине. На претње епископ Платон је одговорио 1. маја: "Част ми je саопштити стожеру да поменутог његовог предлога не могу прихватити, и то из ових разлога: "Ja сам канонски и законито од надлежних власти постављен за Епископа бањалучког и као такав обавезао ce пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, истрајно и постојано, без обзира на макакве прилике и догађаје, вежући нераздвојено живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све време докле ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као "пастир добри, који душу своју полаже за овце своје". На то сам ce заветовао и заклео примајући епископски чин и преузимајући под своју управу епархију бањалучку, и тој својој заклетви остајем веран и непоколебљиво доследан, докле год ми буде могуће да самостално одлучујем о своме држању и да дајем израза својој вољи. Ако би ме груба сила, против које сам немоћан, ипак раставила од моје пастве и уклонила ме с подручја поверене ми епархије, тада бих по уставу Српске православне Цркве, замолио једног од суседних архијереја (сарајевског или тузланског) да ме за време мога отсутствовања заступа у вршењу строго епископских послова у епархији бањалучкој, a за остале послове овластио бих свога законито постављеног архијерејског заменика и Црквени суд, који ми и сада у великој мери помажу у обављању тих послова. То je канонски и уставни ред и пропис који важи за Српску православну Цркву и по коме само они органи које устав те Цркве предвиђа могу да врше неку власт цркви, a никако и какви други органи којих устав не познаје. Таквих незаконитих и споља наметнутих органа, у то сам најтврђе убеђен, не би признавао ни народ ни свештенство, нити би такав орган, ако би био у свештеничком чину, могао и даље остати свештеником Православне Цркве. Толико сам са своје стране сматрао нужним да узвратим као одговор на напред споменути акт тога стожера. – Епископ бањалучки Платон. Предње саопштавамо православном народу и свештенству ради знања и управљања. Епископ бањалучки Платон, с. р."
      Тада се епископ Платон налазио у болесничкој постељи, али то није сметало новој власти да га ухапсе. Они су га ноћу између 4 и 5. маја лишили слободе и отерали на обалу реке Врбања где је убијен и бачен у реку. Након 17 дана сељаци су пронашли његово тело и превезли у Бања Луку где је тајно сахрањен на војничком горбљу. Према извештају тело епископа Платона било је унакажено, брада му је била ишчупана, уши и нос исечени...
       
      Свети свештеномученик Сава (Трлајић) епископ горњокарловачки
       
      У поподневним часовима дана 17. јула 1941. године, усташе су упале у владичански двор у Плашком и ухапсиле Епископа горњокарловачког Саву (Трлајића). Он је заједно са секретаром црквеног суда Богољубом Гаговићем, вероучитељем из Плашког Ђорђом Станојевићем  и парохом из Личке Јасенице Станиславом Насадилом, одведен у кућу усташе Јосипа Томљеновића, који је до рата био индустријалац у Плашком. Епископ Сава са тројицом свештеника био је затворен у штали која је припадала поменутој кући.
      Након два, три дана, епископ Сава везан ланцима спроведен је на железничку станицу у Плашком са поменутим свештеницима одакле је одведен у непознатом правцу. Сматра се да су одведени у казнени затвор или у логор Јадовно на Велебиту код Госпића. Од тада ништа се више није знало о судбини затворених.
      Манојло Ковачевић, званичник црквеног суда Епархије горњокарловачке, доставио је Светом архијерејском синоду следећи извештај: „Преосвећени Епископ Горњокарловачки Г.Сава ухапшен је у Плашком у свом двору 17.VII 1941.године, око четри сата после подне. Одведен је у усташки логор у Плашком, а одатле, заједно са три свештеника и десет цивила, везани отпраћени су у Госпић дана 19.VII 1941.године. У двору у Плашком, остала му је само стара и болесна мајка од 82 године, без икакве опскрбе и неге, пошто су усташе из двора поред свега намештаја побрали и оно нешто намирница“.
      Јелисавета Попов, супруга пензионисаног свештеника Петра Попова из Поникве (Огулин-Хрватска), избегла је из Хрватске у Београд и јавила се Светом архијерејском синоду. У извештају она је рекла „да се у њеном крају који је недалеко од Плашког, резиденције епископа горњокарловачког, говори да је Преосвећени Епископ горњокарловачки Г. Сава убијен, са њим да су убијени и протојереј Ђуро Алагић, парох из Горњих Дубрава, срез Огулин и протојереј Владимир Дујић, парох у Српским Моравицама, срез Огулин.“
      На основу прикупљених података Епископ моравички Арсеније (Брадваревић) администратор Епархије горњокарловачке (1945-1947) извештава Свети архијерејски синод о судбини епископа Саве: „Прилаже се списак свештеника, који су изгинули за вријеме рата. То су болне и велике жртве – њих 72 (свештена лица), које је дала ова Епархија. Међу њима је и жртва блаженопочивши eпископ Сава (Трлајић), а тим болнија што се до данас није могло тачно установити, где је, када је и како је изгубио eпископ Сава свој живот. Само се толико могло утврдити, да је ухапшен 17. јула 1941. године пред вече у својој резиденцији, да је везан одведен у кућу највећег усташког злочинца, разбојника и кољача Јосипа Томљеновића у Плашком, да је ту малтретиран, тучен, да је за време пребијања и мрцварења на грамофону опљачканом у Двору епископском, била навијена плоча и непрестано је свирало: „Јелици Во Христа...“. Дана 19. јула епископ је везан са још тројицом свештеника: секретаром Црквеног суда Богољубом Гаковићем, вероучитељом из Плашког Ђорђем Стојановићем и парохом из Личке Јасенице Станиславом Насадилом, и  са још 11 мирјана (верника), одведен из куће Јосипа Томљеновића на жељезничку станицу у Плашком. Воз, који полази из Плашког за Госпић у 11 сати у вече, тога је дана закаснио и дошао је истом 20. јула у 5 сати ујутро. Дотле је епископ непрестано био везан у ланце с других једанест људи пред улазом у саму станицу. Дана 20. јула 1941. године пред вече пешице са жељезничке станице у Госпићу, епископ са горе поменутим људима, везани су два и два, доведени у Казнени завод у Госпићу, монах Мирић из Плашког однио је у Госпић епископу нешто веша и креветски хаљина. Епископ је на једној цедуљици, писаној латиницом његовом руком, потврдио пријем тих ствари. Дана 8. августа 1941. г. виђен је епископ у дворишту Казненог завода у Госпићу, где су га усташе поставили на кишу, која се на њега ту излила. Епископ је ту тортуру мирно и стојићки поднио. – Неколико дана после 8. августа, неустановљеног дана, извучено је око 2.000 Срба из Казненог завода у Госпићу, везани жицом два и два, међу њима и епископ Сава. Сви су ти људи одведени из Госпића цестом према Велебиту, наводно у Карлобаг на мору, односно на острво Паг. То је последње виђење епископа Саве и задња вест о њему. По свој прилици епископ је убијен на Велебиту, на путу између Брушана и Карлобага, јер је на том путу убијено, по причању неких италијанских новинара, око 8.000 Срба у августу 1941. године. Може бити да ће се послије штогод поближе сазнати о судбини ових људи и еписопа Саве. Ако се сазнају какве поузданије и детаљније вијести о епископу Сави, ми ћемо о том извјестити Св. Архијерејски Синод.“ 
       
      Свети исповедник Доситеј (Васић) митрополит загребачки
       
      Проглашење НДХ-а априла 1941. године митрополита Доситеја (Васића) затекао је у његовој резиденцији у Дежанићевој улици бр. 14 у Загребу. Према документима немачке војске митрополит Доситеј ухапшен је 7. маја 1941. године у Загребу заједно са својим протођаконом Лазаром Живадиновићем и одведени су у затвор у Петрињској улици. Према изјавама сведока, „на сликање и узимање отисака прстију у затвору, митрополита су водили заједно са најгорим олошем и криминалцима. Један очевидац каже: „Страшно ми је било гледати старог,  болесног, немоћног и потпуно испребијаног митрополита Доситеја, који је, иако
      испребијан, усправно стајао у полицијском ходнику међу криминалцима“. По причању стражара, међу онима који су се нарочито истицали у злостављању митрополита била је студенткиња Стилиновићева из Госпића. Она га је тукла револвером по глави и рукама, чупала му браду и косу и пљувала у лице. Страшно су изгледале од удараца натечене руке седога старца. Такође и прота Димитрије Витковић сведочи да га је мучила нека женскиња: „Сведоци су дојавили да је страховито био тучен, нарочито нека женска ваљда усташкиња да га је ударала батином, што и он сам то потврђује. Сведоци наводе и речи Г. Митрополита да је рекао ’децо зашто то радите.’ И још кажу, да су се сами редари на то згражали и ваљда они су и успели да још остане жив послије оваквог мучења од стране усташа, од којих су неки и у стану код преметачине ноћу ногом по поду гурали архијерејску митру са крстом.”
      Тешко болестан митрополит је премештен у болницу Милосрдних сестара. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, “Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд”. У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд месеца маја 1941. године.
      На седници Светог архијерејског синода у Београду одржаној 9. јула/26. јуна 1941. године под представништвом Епископа бачког др Иринеја (Ћирића) донета је Одлука: „За заменика оболелом Митрополиту загребачком Господину Доситеју одредити Његово Високопреосвештенство Епископа горњокарловачког Господина Саву с правом на награду према одлуци Светог архијерејског сабора АСБр.24/зап. 32 од 29.маја/11. јуна 1938. године.“ Нажалост, неколико дана касније, тачније 17. јула, епископ Сава ухапшен је у својој резиденцији у Плашком и након тога му се губи сваки траг.
      Митрополит загребачки Доситеј упокојио се у суботу 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведење у Београду, где је и сахрањен.
       
      *Објављено у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, бр. 1303, 1. јул 2021.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Ако се зло већ никако не може сасвим искоренити из света, грех је могуће опростити: тиме човек почиње да наликује Богу, јер Бог је онај који опрашта. Вечни судија, каже Зосима (у Браћи Карамазовима), од човека не тражи да учини оно што не може, већ оно што може, али лењост и сатанска гордост човека често у томе спречавају. Отуда ‘рај’ не би био пре свега неко одређено стање колико однос: учинити себе одговорним за све и сваког у океанској целини, опростити и очекивати да ће и теби бити опроштено – то не значи нужно набоље изменити свет, али значи доживети га као да је бољи него што јесте. Тако он онда и бива заиста бољи.“


      Драган Стојановић, Рајски ум Достојевског
    • Од Milan Nikolic,
      Патријарх Порфирије: Нека врлине буду наше оруђе и оружје

      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 3. јуна 2021. године, на празник Светих цара Константина и царице Јелене, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном тим светитељима на Вождовцу. Саслуживали су умировљени Епископ Георгије и изабрани Епископ марчански Сава.
      „Данас славимо равноапостолне Константина и Јелену, мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божјој“, беседио је патријарх Порфирије.
      „Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина. Црква Христова живи, али постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина и Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима и царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“, истакао је Патријарх.
      „Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна. Искушења долазе са лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна долазе у форми врлине. Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности. Нама се обраћају као да немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“, поручио је Патријарх.
      Извор: Радио Слово љубве
       
      /files/spc_social.png Патријарх Порфирије: Нека врлине буду наше оруђе и оружје | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић истакао је данас да Српска православна црква и косовски Срби немају поверења да власти у Приштини могу да заштите српске светиње и баштину на Косову и Метохији, и подсетио да се и скрнавњење 150 православних светиња и стотине гробаља догодило током присуства мировних снага у покрајини.

       
      Јањић је у објави на Твитеру оценио да приштинске власти немају моралног и професионалног капацитета да заштите српско наслеђе, и цитирао владику рашко-призренског Теодосија да оне теже да присвоје српско наслеђе и учине Косово етнички чистом албанском територијом.
      Он сматра да би предаја баштине Српске православне цркве на Косову албанским властима пре или касније “резултирала варварским сценама скрнављења које су екстремисти међу косовским Албанцима починили током нереда 2004. године”.
      Јањић је подсетио да је уништавање српских хришћанских православних светиња на Косову и стотина православних гробаља настављено упркос присуству међународних мировних снага.
      – Уништавање 150 српских хришћанских православних светиња на Косову настављено је упркос присуству међународних мировних снага од краја рата 1999. године. Екстремисти међу косовским Албанацима такође су опустошили стотине хришћанских православних гробаља – подсетио је игуман манастира Високи Дечани.
       
      Извор: Новости
×
×
  • Креирај ново...