Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Оцени ову тему

Recommended Posts

il_570xN.464398780_nd14.jpg

http://www.etsy.com/listing/152623725/celtic-cross-cemetery-photo-stone-gothic?ref=market

 

Ценим да би било занимљиво покренути ову тему. Своје мишљење о готичкој субкултури сам изнео овде https://www.pouke.org/forum/topic/32755-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE/#entry1057508 али ме занима какав однос према овом феномену имају братија и сестре са форума. Како га доживљавате, каква су ваша искуства ако не припадате овој популацији, а каква ако видите себе као део ње?

 

Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

 

мислим да је пре свега питање стила и естетике, не мислим да постоје неке вредности, уверења и сл. које би обавезно морале да иду уз ту форму... ствар укуса, сензибилитета, тако да мислим да без проблема може да се уклопи са хришћанством (јер као и многе друге ствари нема никакве везе са суштином хришћанске поруке :) ). Ограђујем се да можда ја не знам тачно шта је готика. :) 

 

иначе, мој лични став о свим поткултурама (не бих желео да ико схвати ово као прозивку) је да је одлика одређене незрелости када код одраслих људи срећемо оно што ја видим као крајности - подређивање облачења музици без обзира на прилику у којој смо, "сукобљавање" са другим људима око споредних ствари (опет нпр. типа музике) - нпр. нећу да испоштујем родитеље и старију фамилију на свадби јер су народњаци "сељачка музика", имати 35 година и скидати мајицу у јавности на стадиону итд итд

Share this post


Link to post
Share on other sites

During the war, dok sam bila tinejdžerka, nekako mi bilo logično da se oblačim u crnom i da budem u bedaku, pošto sam bila u fazonu tinejdžerske depresije :) Posle, malo teže... I uvek sam bila naklonjenija panku, agresivnosti i buntovništvu, nego gotici... Ali, GOTivim Roberta Smita, kad se bori protiv Godzile Strejsend u Saut parku :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хришћане многи критикују због неких предрасуда и неразумевања (+ недостатка жеље за разумевањем), то вам је, надам се познато. Ово важи и за готичаре. Помоћи ћу вам да се ослободите неких основних предрасуда.

 

pic79.jpg

http://kingydesignhistory.blogspot.com/2010/05/gothic-sub-culture.html

 

Дакле, готичари: не носе увек црно, не клањају се ђаволу, НИСУ зли, не желе да убијају људе, не мрзе све и сваког, нису непрестано депресивни, могу бити и радосни, обично су фини, пристојни и нормални људи као и сви други ("нормални").

Чисто да направим паралелу, замислите да неко неће да се крсти зато што сматра да су у Цркви све сами праведници а себе не види као таквог или да неће у цркву јер сматра да није грешан а да су тамо све ментални болесници, педофили, бивши наркомани, секташи, криминалци... Мала илустрација, да не набрајам даље.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Хришћане многи критикују због неких предрасуда и неразумевања (+ недостатка жеље за разумевањем), то вам је, надам се познато. Ово важи и за готичаре. Помоћи ћу вам да се ослободите неких основних предрасуда.

 

'esi ti to gotičar, pa si uvreDJen :D

 

 'ajde nam definiši profil standardnog gotičara, koliko god to bilo nezahvalno :) 

Možda bolje da nam kažeš šta bi bilo to što nekoga definiše kao gotičara... Pošto je u tekstovima obrađeno strašno šturo. 

Da ne kažem, ideje-vodilje pokreta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да је пре свега питање стила и естетике, не мислим да постоје неке вредности, уверења и сл. које би обавезно морале да иду уз ту форму... ствар укуса, сензибилитета, тако да мислим да без проблема може да се уклопи са хришћанством (јер као и многе друге ствари нема никакве везе са суштином хришћанске поруке :) ). Ограђујем се да можда ја не знам тачно шта је готика. :)

 

иначе, мој лични став о свим поткултурама (не бих желео да ико схвати ово као прозивку) је да је одлика одређене незрелости када код одраслих људи срећемо оно што ја видим као крајности - подређивање облачења музици без обзира на прилику у којој смо, "сукобљавање" са другим људима око споредних ствари (опет нпр. типа музике) - нпр. нећу да испоштујем родитеље и старију фамилију на свадби јер су народњаци "сељачка музика", имати 35 година и скидати мајицу у јавности на стадиону итд итд

Естетски фактор је сигурно најупадљивији и увек постоји разлог зашто неко бира да се баш тако изрази. Оно што сам лично запазио је да готика нашег доба обједињује главна обележја претходних готичких периода и "покрета" - борбеност (Готи - племе), оштрина форме (архитектура), тежак и туробан израз који често указује на пропадљивост и егзистенцијализам (књижевност). Од појаве првих "Готландера" па до данас појам готике је увек обавезно био препознаван као нешто што прети нарушавањем постојеће "хармоничности", тј. оног уређења које већина сматра исправним. Можда вас подсећа на нешто? (Узгред, у овоме видим сличност са хришћанством.)

 

Друга важна ствар коју сам запазио (а задржавам право да то буде моја погрешна процена) јесте да појава савременог готичког покрета у виду субкултуре настаје као спонтани одговор на конформизам који прети да успава читаво модерно друштво. Познато вам је и то да се у савременом друштву смрт(ност) често сматра табу-темом (да не залазим у детаље). Савремени готичари су ти који на специфичан начин опомињу читав свет да је пропадљив, можда ни сами не бивајући увек свесни тога. Веруј ми да има људи у већ поодмаклим годинама који себе и даље сматрају припадницима ове заједнице и то нису неки наркомани, пропалитети и сл. већ запослени људи који имају своје породице. Клинци су можда задрти па иду дању и ноћу "накарадно" обучени и нашминкани али стари "Беткејвери" немају проблем с тим да се прилагоде ситуацији. :smilies-vampires-00005:

 

Možda bolje da nam kažeš šta bi bilo to što nekoga definiše kao gotičara...

Јесте мало незахвално... Рецимо да је готичарима углавном (јер и међу њима има позера) својствена свест да са светом нешто није у реду али они не чекају да се то реши само од себе већ дубоко пате због палости човечанства. Ово искуство их нагони да искораче из "Матрикса" али ту се суочавају са смртношћу и ту стају. Неки се окрећу религији/окултизму, посвећују пажњу естетици или некој одређеној уметности концентришући се на одређени историјски период (нпр. medieval-goth, victorian-goth, cyber-goth, steampunker...), фантазијски свет (vampire, fairy) а неки једноставно остају ту (death-rocker и сл.) носећи на себи лик смрти (нпр. карактеристична црно-бела шминка, претежно црна гардероба).

Чињеница је да и ту постоје они који су склони претеривању па се неретко могу срести они који пропагирају фетишизам, девијантно сексуално понашање па и отворени сатанизам.

 

Проблем је у томе што су неупућени сензационалисти и скандал-мајстори широм света итекако расположени да особине најпровокативнијих готичара припишу читавој тој популацији, да не кажем "заједници".

 

 

The History of 'Goth' (лепо и кратко објашњење)

 

https://www.youtube.com/watch?v=U3WmitECuzc

 

 

the different gothic styles

 

 

(фотографије представника различитих стилова, има и пар мало провокативнјих, само да напоменем...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Естетски фактор је сигурно најупадљивији и увек постоји разлог зашто неко бира да се баш тако изрази. Оно што сам лично запазио је да готика нашег доба обједињује главна обележја претходних готичких периода и "покрета" - борбеност (Готи - племе), оштрина форме (архитектура), тежак и туробан израз који често указује на пропадљивост и егзистенцијализам (књижевност). Од појаве првих "Готландера" па до данас појам готике је увек обавезно био препознаван као нешто што прети нарушавањем постојеће "хармоничности", тј. оног уређења које већина сматра исправним. Можда вас подсећа на нешто? (Узгред, у овоме видим сличност са хришћанством.)   Друга важна ствар коју сам запазио (а задржавам право да то буде моја погрешна процена) јесте да појава савременог готичког покрета у виду субкултуре настаје као спонтани одговор на конформизам који прети да успава читаво модерно друштво. Познато вам је и то да се у савременом друштву смрт(ност) често сматра табу-темом (да не залазим у детаље). Савремени готичари су ти који на специфичан начин опомињу читав свет да је пропадљив, можда ни сами не бивајући увек свесни тога. Веруј ми да има људи у већ поодмаклим годинама који себе и даље сматрају припадницима ове заједнице и то нису неки наркомани, пропалитети и сл. већ запослени људи који имају своје породице. Клинци су можда задрти па иду дању и ноћу "накарадно" обучени и нашминкани али стари "Беткејвери" немају проблем с тим да се прилагоде ситуацији.

 

Да кренем прво од краја, свакако да прихватам и поштујем и не сматрам нимало лошим да постоје зрели људи који држе одређени покрет, заједницу уз себе, мислио сам само на незрелост потребе да се тиме маше као заставом и да се своди на ниво одеће, музичког укуса, расправа са пријатељима, издвајања по сваку цену и сл.

 

Иначе, ослањајући се на твоје речи (јер сам мало знам о готици, и нажалост прва и вероватно не ваш најсрећнија асоцијација су ми ликови обучени као они из групе Најтвиш и амерички тинејџери који причају како је самоубиство сјајна ствар :) ) мени није јасно шта је то што готику - сем форме и естетике - одваја од других субкултура (ако не грешим све субкултуре, по природи ствари, настају као реакција на мејнстрим културу и све су мање или више против мањег или већег дела општх вредности и покушавају да понуде или за себе пронађу нешто искреније, смисленије - панк, навијачка сцена (колико год можда не деловало на први поглед тако), наркоманска субкултура итд.) или боље речено шта је то посебно у готици што неког привлачи да буде део те заједнице, када има много људи који увиђају несавршено и тужно стање овог света, не желе да се помире са културом која се понаша као да је све у реду, као да смрт и патња не постоје итд. Не знам колико ми успева да се изразим, да дам пример - рецимо зашто бих ја био привучен готиком, зашто би се осећао припадником те заједнице, када исте погледе и вредности могу сасвим лепо да имам (и донекле и имам, онолико колико ми допушта темперамент  :))) ) и без да будем готичар? Да ли је онда форма и естетика одлучујући моменат који неког привуче ка готици?

 

Иначе, невезано за моју дилему, чини се да и код готике имамо пример идеје која је доживела да је људи препознају често као оно против чега се највише бори - људи данас готичаре често виде као театралне и патетичне, неозбиљне, незреле и плитке, иако је срж те приче баш супротно, одређена озбиљност и оштрина у свету који је понекад уљуљкан до идиотизма и слеп за патњу другог човека... Ух, ала сам удавио.  0703_read

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иване, имаш иначе одличне теме, можда некад да отворимо и тему о субкултурама уопште, и ако има доконих да пишу о субкултури која им је најближа/најпознатија... :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

www.youtube.com/watch?v=iCeikC18oUc&feature=kp

www.youtube.com/watch?v=cR-QL6Zo5kg

joooj

Ne znam nista o gotici ali smrt gotikama! :D

joooj joooj

Све сам шаљивџија... :)

 

...Mени није јасно шта је то што готику - сем форме и естетике - одваја од других субкултура...  Да ли је онда форма и естетика одлучујући моменат који неког привуче ка готици?

Често јесте али иза те маске налази се личност која препознаје смрт као "последњег непријатеља" коме се врло брзо и повинује не проналазећи прави начин да се са њом избори.

Да, Nightwish нико озбиљан неће сматрати правим готичким бендом па ипак има незанемарљива хорда готичара који и поред читаве комерцијале воле да их чују и виде. Ако ћемо искрено и многи велики бендови су пре или касније постали комерцијални, тј. добро продавани. Е сад ко је од њих почео да тезгари а ко је остао веран идеалима то баш и не знам а и никад ме и није нарочито занимало. Елем, Nightwish су очигледно инспирацију за свој рад црпели из готичког наслеђа па су тако презентовали и неколико стихова који по мом мишљењу врло лепо описују готички став и тежњу.

 

Heaven queen, carry me

Away from all pain

All the same take me away

We're dead to the world...

 

Можда сам малчице извукао из контекста али нема везе... Ово ме неодољиво подсећа на стихове светог цара и пророка Соломона: "Видјех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу." (Проп. 1,14) Сигурно има и бољих примера али ја сам почео да пратим сцену тек почетком 2000-тих па нисам имао прилике да искусим и темељно упознам све од почетка а ако има старијих, искуснијих и вољних да наведу бољи пример ја им скидам капу. 8086.gif Иначе, ко је вољан и има потребе да се ближе упозна са разноврсним музичким изразима својственим овим намученим духовима нека ускочи на тему

dark & gothic music

 

...Људи данас готичаре често виде као театралне и патетичне, неозбиљне, незреле и плитке, иако је срж те приче баш супротно...

Као што рекох горе, тако поједини виде и хришћане. И то је нажалост у мноштву случајева и оправдано, а "судије" су спремније да слабости појединаца пројектују на читаву популацију. Но, то више говори о њима самима.

Често ми је падала на памет сликовита мисао да се човек за вечност рађа са муком донекле сличном оној коју има пиле кад излази из љуске (љуска се може упоредити са смрћу). Онај који је наслутио апсурдност земаљског живота тек је начео љуску, док је новокрштени мало и провирио напоље...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Офтопик

У мом граду ретка субкултура су Литургичари.

Има их мање од 1% популације. (Од 60-ак хиљада становника у центру долази до 500)

Одлика: стално причају о смрти, на први поглед као готичари - али из перспективе васкрсења, интересују се за супернатурално,дакле на први поглед као готичари - али са симпатијама само према позитивном аспекту истог, облаче се не-упадљиво (дакле супротност)...

Подврсте или правци:

Есхатоноци (понашају се и делују р адосно као да је Есхатон већ ту у пуноћи а они већ део истог, веома често се причешћују, да не кажем увек)

Зилоти (чврста струја која инсистира на канонима-код других, они ако их крше није чудно јер се сматрају грешнима - "ја грешни"..., веома ретко се причешчују)

Редовњаци (редовно долазе, слушају целу литургију, мало знају, ал' им увек лепо после службе)

Будимје (најчешће стижу на службу испред "Буди имја...", да се види да долазе, и да попију по чашицу разговора и ракијице у порти)

...(додати по знању)

Као и код готичара, у свакој подврсти има правих, искрених припадника ове субкултуре, а има и оних због којих нас неки погрешно виде и схватају...

Крај офтопика

Share this post


Link to post
Share on other sites

12:smeha:

@@Јанко, случајно си погодио какав хумор волим. Ово и није тако offtopic као што изгледа. Баш је живописан прилог теми.

Благодарим! :bendoff:

Share this post


Link to post
Share on other sites

poe_portrait.jpg

http://poestories.com/

 

A Dream Within a Dream (1850)

By Edgar Allan Poe

 

Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow —
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand —
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep — while I weep!
O God! Can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Vincent" - Tim Burton 1982 Short Film

 

http://www.youtube.com/watch?v=dBjBchY5ij0

 

Нисам баш љубитељ Бартонових остварења али ово је једно од ретких која су успела да ме импресионирају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Данашњица је обојена бројним новинским чланцима и телевизијским извештајима који разоткривају деструктивне активности разних култова или секти.   http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/08/26/14894483/sekta.mp4    Број, добра организованост и упорност да придобију што већи број чланова – довољни су разлози да се друштво брине за своју безбедност, јер секте делују разорно по појединца, породицу, друштво и државу, каже Зоран Луковић, члан Европске федерације за борбу против секти.   Око 2.500 следбеника Универзалног белог братства окупило се поред ледничког језера на бугарској планини Рила како би прославило своју божанску Нову годину.   Члан Европске федерације за борбу против секти Зоран Луковић каже за РТС да "Бело братство" постоји више деценија, делују у источној Европи и имали су неколико инцидената.   "Оно што је битно за њих је да су следбеници неопаганизма и да је то нешто што је видљиво – они су реални, можемо да их видимо и чујемо како размишљају, зашто се окупљају. То је по питању методологије рада секти већ, на неки начин, превазиђено. Имамо нову методологију њиховог рада", рекао је Луковић.   Наводи да су секте увек изненађивале, а данас то раде преко интернета.   "Оне иду трагом наших потреба, оног што ми желимо, за чим жудимо. Најчешће у комуникацији преко интернета одајемо неке своје потребе и жеље. Они нуде одређене ствари, нама се свиде та лака решења и кренемо ка томе", нагласио је Луковић.   Сматра да било која прича о безбедности на интернету која прескаче проблематику секти није потпуна.   Комерцијална природа деловања секти   Истиче да у ситуацијама када се оствари контакт са сектом или њеним чланом треба имати на уму да особа са друге стране размишља комерцијално.   "Ми смо њима конзументи, потрошачи, неко ко треба нешто да уложи. Са друге стране, ми очекујемо помоћ, а она нам се даје у етапама. Кроз те етапе ми најчешће дајемо новац. Изгуби се време, наде", рекао је Луковић.   Након тога неретко долази, како каже Луковић, до конкретније комуникације - путем Скајпа - и то раде "извежбани гуруи".   На питање које су то последице које алармирају о постојању утицаја секте, Луковић наводи да је то велики одлив новца – од 1.000 до 30.000 евра – који људи инвестирају у свој духовни развој.   "Људи заиста верују у то, желе да иду ка духовној аристократији. Прихватају могућност да буду месије и гуруи, да руководе одређеним људима. Такве понуде коштају", упозорава Луковић.   Истакао је да то раде и средњошколци из непосредних интереса – потреба за положеном матуром, да буду у центру пажње. Новац се узима од родитеља, према речима Луковића, за курсеве страних језика, а затим се преусмерава "на другу страну".   "Секте се данас могу уочити кроз технике, односно начине на које нам се нуде, а не кроз организацију", тврди Луковић.   Када су у питању механизми који се предузимају поводом откривеног деловања секти, важно је имати сарадњу блиских особа које ће имати стрпљења.   "Рад на неком ко је у секти не може да буде испод шест месеци. То је један стрпљив рад, пун одрицања и педантних пажљивих потеза, јер неко ко је у секти је заиста поверовао у нешто и кренуо од неког свог дефицита у животу", рекао је члан Европске федерације за борбу против секти.   Напоменуо је да је важно да се са времена на време јавност обавештава о променама облика манипулације.     Извор: РТС
    • Од PredragVId,
      Отворени и јавни сатанизам
      Да ли је могуће да нешто овако постоји у сред Србије и да то нико не санкционише?
       
      Зна ли неко више о овом човеку, отвореном сатанисти са Новог Београда из блока 71 који се представља под псеудонимом "Alexandar Thorn"? У питању је сајт https://alexanthorn.okultopedija.com/linkovi.htm
      а ово су његови подаци са сајта мобилни телефон, адреса на Новом Београду и др. https://alexanthorn.okultopedija.com/kontakt.htm
      фотографије, очигледно сатанистичке https://alexanthorn.okultopedija.com/galerija.htm
      биографија https://alexanthorn.okultopedija.com/alexanthorn.htm
      чак у оквиру сајта функционише и сатанистички радио https://alexanthorn.okultopedija.com/psyradio.htm
      Упозорење: Ко је слабијег духовног здравља боље нека не улази на линкове!!
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Вечерас у Пљевљима, у Дому војске, на програму је приредба за дјецу поводом Нове године и Божића, у организацији Ротари клуба Пљевља, Јеванђеоске цркве и Удружења за дјецу и породицу „Дјечија мисија“.
      Тим поводом огласило се свештенство и монаштво Српске православне цркве у Пљевљима, у чијем прогласу се каже:
      „Православна браћо и сестре, не дајмо се завести секташким утицајима који супротно духу православног Божића, настоје да уруше наше јединство. Обавештавамо вас да Православна црква није организатор дјечије приредбе заказане за 4. јануар у Дому војске у Пљевљима. Наша света Православна црква не благосиља одлазак на овакве и сличне приредбе.“

      седмица.ме
    • Од Иван ♪♫,
      РАЗБОЖИЋЕЊЕ БОЖИЋА - “БЕЗБОЖНИЧЕ, УМРЕЋЕШ”

      Педесет и пет година државног антитеизма неминовно су нас изопачиле до политеизма, агностицизма или сујеверја. Гурајући здраве верске појмове у страну, стварали смо и нагомилавали нове и нове богове. Модеран човек је све више многобожац. Духовно мртви хришћани, отровани гордошћу, гледајући телескопом божићну Звезду бунцају: “Дакле, ипак је истина мој пријатељу! Наша вера нема више места у васиони. Постоје само вечни природни закони и ми сами… Или можеш да замислиш, да би за створење наше сићушне планете Син Божји сишао с неба? Ми немамо Бога који би се за нас бринуо, ми имамо још само себе. Од сада човек човеку мора бити све?! ” Тако мисле и осећају “уморни од живота”, али и “сладострасници” који нису ни кренули, а већ се враћају. Школовани за безбожнике уживају своју заиста заслужену мировину и животаре своју жалосну духовну ушкопљеност, јаловост, са скоро искорењеним смислом за веру и живот по Богу, али још, мада онемоћали, разбожују све и сваког, пре свега својом “мисионарском” саможивошћу – болешћу атомског доба. А саможивост укључује све што разједињује: изостаје заједнички сто, заједничка молитва, заједнички пост, заједничко дело и заједнички празници или заједнички празнички датуми. Свештеник одавно није домаћин, не само у својој парохији или епархији, већ ни у својој цркви или манастиру. Еванђелска “неплодна смоква” и јесте индивидуализам у Цркви. Поред тога у њој су све бројнији “живи мртваци” уместо живих хришћана и сви су погрешни, преварљиви и сагрешиви. “Ако со обљутави више није ни за шта осим да се проспе и да је људи погазе” (Мт 5,13). Безбожници постоје и у народу Божјем, међу крштеним многобошцима. Они дајући маха свом презиру према Богу, прогоне изнутра све ваљано, праведно и свето у Цркви.

      Свештенство спада на клерикализам, неправославну крајност када паству гледа с висока, када служење замењује владањем, а живљење од олтара симонијом. Сиромашни, усамљени, напуштени, прогнани, печалбари, заробљени, затворени, болесни, очајни, настрани и огорчени, не налазе пут повратка на своје божићно место. Наспрам њих су и обожаваоци стандарда, неправедно обогаћени или безвољни мамонисти (Мт 6,24; Лк 16,9.10.13), те и полуверници или духовни хермафродити и преливоде, творци духовне и моралне каљуже, “мрзости опустошења”, односно “гнусобе опуштења”. Даље: на три мртвачка сандука долази једна колевка. Не рађајући децу постајемо заточеници и робови бесмисла и одумирања, а какав је Божић без детињства и дечје невиности. Побачајима и контрацептивима “бринемо се” да нас буде још мање. Разведени бракови су све бројнији упркос психијатријским “курсевима освежења” која одржавају брачна саветовалишта. Млади људи прасну у смех и на помен речи “побожност”, “љубав”, “вера” или “Бог”. У њиховом вокабулару подцртане су речи “новац”, “секс”, “моћ” и “лепота”. Богочовек Христос је “прошао земљу чинећи добро” (Дј 10,38), а људи готово више не верују у братство и пријатељство, чак се најмилосрдније кидају основни људски додири.

      Божић је у западном свету (али и код нас), деградиран на вашар јаловости, окамењене обичаје или на пословање, божићно тржиште, божићни туризам, метеж и вреву, рекламе, забаву и празничку (скроз многобожачку) узрујаност; или је оптерећен етнофилетизмом, еугеником, шовинизмом, политиком, па чак и псеудорелигиозним настраностима и естетским неуредностима.

      Разбожићени “положајници” ипак нешто чекају, али се не зна шта. “Деда-мраз” или његов амерички двојник “Свети Никола” деле “поклон-пакете” за Силвестрово у ове новогодишње дане. Они су у познатом костиму чаробњака, са вуненом брадом и косом, у црвеном плашту са пентограмима и уграђеним магнетофоном за снимање дечјих жеља, које се “остварују” пошто их продавци преслушају, а родитељи плате. Заиста “фино” и промућурно! Па, побогу, том малом кућном богу се мора жртвовати!? Заиста није узалуд Гете рекао да најсјајнију светлост прати сенка.

      о. Иларион Ђурица

      https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1651816698418461
    • Од Dragi,
      Prema najnovijem istraživanju, mladima u Srbiji estradne ličnosti više nisu najveći idoli, pošto su ih potisnuli sportisti, veliki naučnici i istraživači, istorijske ličnosti, ali i sveštenici.
      Istraživanje, koje je finansirao Fond za otvoreno društvo, pokazalo je da su za gotovo 40 odsto ispitanika najveći uzori sportisti, poput Novaka Đokovića, Vlade Divca, Nemanje Vidića, Milorada Čavića, Jelene Janković, Ane Ivanović, Aleksandra Đorđevića, rekla je Tanjugu koordinatorka projekta Dragana Dulić.
      Gotovo 28 odsto ispitanika je kao svoje uzore navelo velike naučnike i istraživače - Nikolu Teslu, Alberta Ajnštajna, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, dok se petina njih divi istorijskim ličnostima, među kojima prednjače Josip Broz Tito, vožd Karađorđe, Mahatma Gandi, Zoran Đinđić, knez Miloš, car Dušan, Nelson Mandela, Martin Luter King, knez Lazar.
      Za blizu 15 odsto mladih najveći uzori su sveštena lica: patrijarh Pavle, Sveti Sava, aktuelni patrijarh srpski Irinej, Amfilohije Radović, Nikolaj Velimirović, dok su za 14,25 procenata ispitanika omiljeni političari Zoran Đinđić, Boris Tadić, Josip Broz Tito, Vladimir Putin i Barak Obama.
      Gotovo 11 odsto mladih obožava heroje poslednjih ratova: Ratka Mladića, Željka Ražnatovića Arkana, Radovana Karadžića, Nebojšu Pavkovića, Milana Tepića, dok su ličnosti sa estrade uzori za nešto manje od deset odsto ispitanika i njima su idoli Svetlana Ražnatović, Seka Aleksić, Đorđe Balašević, Jelena Karleuša, Zdravko Čolić, Lepa Brena.
      Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, najčešće roditelje, nastavnike, književnike i druge umetnike.
      Istraživanje je obavljeno tokom 2010. godine na uzorku od oko 1.500 mladih širom Srbije, uzrasta od 15 do 29 godina. Prema ranijem istraživanju u organizaciji Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, među srednjoškolcima u Srbiji najpopularnije su bile estradne ličnosti i više od polovine ispitanih mladih ljudi, koji imaju idole, navelo je osobe iz ove oblasti. Potom su najviše bili navođeni sportisti, koji su idoli za trećinu ispitanih učenika, pa političari, dok su naučnici i umetnici, ličnosti iz elitne kulture, bili među najmanje popularnim osobama kod mladih. (Tanjug)
      .......
      Gospodu hvala da smo oterali turbofolkere i krimoše, ali još ima dosta da se radi..

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...