Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке

[Срђан К. 359]

Браво, оче Иване! Напокон нешто нормално и душекорисно! 

[Дејан 19541]

"У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави." (1. Јов 4, 18).

Када љубите Исуса, упркос вашим многобројним слабостима, будите уверени да сте победили смрт, јер сте у општењу са Његовом љубављу.

Требало би да осетите да је Господ ваш пријатељ. Он је то сам потврдио рекавши: "Ви сте пријатељи моји..." (Јов. 15, 14). Треба да Му верујемо и да Му се приближимо као пријатељу. И ако паднемо, ако учинимо преступ, приступимо Му с љубаљу и храброшћу, преиспуњени поверењем у обострано пријатељство, без страха од Његове казне. Требало би да Му кажемо: "Да, Господе, учинио сам то, пао сам, опрости ми." У исто време, требало би да осетимо љубав којом нас Он воли, да нас прима с нежношћу и љубављу и да нам опрашта. Не дозволимо да нас преступи наши одвоје од Исуса. Ако верујемо да нас Он воли и ако ми волимо Њега, нећемо се осетити као странци, одвојени од љубави Његове, чак и када учинимо грех. Осигурали смо Његову љубав и без обзира шта учинили, ми знамо да нас Он воли.

Јеванђеље, говорећи алегоријски, упозорава да ће грешници бити узети на место где је "плач и шкргут зуба." (Мат. 25, 30). И засита ће бити тако онима који живе далеко од Господа. Неки свети Оци говоре о страху од смрти и паклу. Они веле:"Свагда се сећајте смрти." Од таквих речи, дубље анализирано, проистиче страх од пакла. Онај, који покушава да не греши, негује овакве помисли, а његова душа је преиспуњена страхом од смрти, пакла и ђавола.

Све има своју важност у одређеном тренутку и у правим околностима. Страх од смрти је исправан у раним фазама духовне борбе. Он је исправан код почетника, код оних код којих је старо "ја" још увек присутно. Почетник се овим страхом чува од сагрешења. Страх је неопходан, јер ми имамо физичку природу, подложну слабостима. Међутим, ово је рана фаза нашег односа с Божанским. На овом нивоу однос са Господом јесте нагодба: да би стекли рај и избегли пакао. Ако ово настојање испитамо, видећемо да је себично.

Не свиђа ми се овај пут. Чим човек напредује и ступа у љубав Христову, зашта ће му страх? Шта год чини нек чини с љубављу и то је најважније. Није вредно да неко постаје добар из страха од Господа, а не зато што Га љуби.

Када се молите, немојте да ико види и наслути шта чините. Чините то у тајности, као подвижници. Сећате ли се када сам говорио о славују? Он пева у шуми, када је тишина, како га нико не би чуо и хвалио. Какво дивно појање у дивљини! Да ли сте приметили како се његово грло напрегне? Исто се догађа и са онима, који љубе Господа. Чим искусе ту љубав, њихово грло и језик напрегну. Они трчи у дивљину, у пустињу, и опште с Богом у тајности.

Не обраћајте пажњу на страсти; не бавите се демонима. Окрените се Исусу. Божанска благодат ће нас научити одговорностима. Ми морамо да имамо љубав и чежњу како бисмо привукли Божију благодат. За благодат Господњу потребан је Божански ерос.
Једном, када смо стекли љубав, спремни смо да се молимо. Господ сам долази таквој души, чим пронађе у њој добру намеру, понизност и љубав. Без добре намере, понизности и љубави нисмо у стању да кажемо:"Господе Исусе Христе, помилуј ме."

И најмања критика коју упутимо другом човеку утиче на нашу душу и нама постаје немогуће да се молимо. Свети Дух се не усуђује да приђе таквој души.

Ми треба да допустимо Господу да учини оно што Он жели са нама; ово је корисније и исправније и за нас и за оне за које се молимо. Исус ће придодати све друго. Међутим, ако испољимо и најмању себичност, ништа се не може догодити. Господ има своје спствене разлоге - зашто нам не да оно што тражимо од Њега. Он има своје сопствене "тајне."

Ако не покажемо потпуно послушање своме духовном оцу и смирење, Исусова молитва ( Господе Исусе Христе, помилуј ме) неће деловати, а истовремено, у опасности смо да будемо обманути. Не изговарајте ову молитву рутински. Ако у творењу ове молитве користите силу, можете бити повређени. Неки људи су се разболели, јер су творили Исусову молитву под притиском. То није здрава молитва.

Не морате да се усресредите претерано, како би изговарали Исусову молитву. Не треба вам посебан напор када имате Божански ерос. Свако место је погодно за молитву: док седите на ниској столици, у фотељи, у колима, на путу, у школи, у канцеларији, свуда. Само нежно изговарајте "Господе Исусе Христе, помилуј ме", без силе или осећаја било какве тескобе.

Молитва у трајању од пет минута, али принесена Господу с љубављу и чежњом вреднија је од свеноћне молитве без љубави.

Превод са енглеског проф. Бојана Србљак

Манастир Лепавина

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Vockica 392]

Bas mi je legao ovaj tekst danas, a bas sam sinoc razmiljala o strahu i o tome da li ce mi se svi gresi oprostiti, i ovo me je bas nekako utesilo. Nekad prestupimo iz zajednice sa Bogom i onda imamo razloga da strepimo, kad nesto brzopleto kazemo ruzno za drugog ili uzivamo u nekim beskorisnim razgovorima i delima. Mislila sam ranije da treba dosta napora da se ulozi kako bi se doslo do hriscanskog savrsenstva, medjutim kad procitam ovako nezne pouke hriscanskih staraca shvatim da je za hriscanina najvaznije da prevazidje svai greh: ljubav za ljubav boziju, a kad se razvije apsolutna ljubav prema Gospodu, onda nista ne predstavlja napor. Hvala na ovom divnom tekstu.

[Зорица Бубало 813]

Браво Дејане, одличан текст и заиста прави рецепт како се обући у љубав.

[Volim_Sina_Bozjeg 22246]

ja sam recimo nekako poverovao da se sam strah kao rec prema Bogu ne upotrebljava, vec da se koristi strahopostovanje i to kakvo strahopostovanje ? Takvo da tu mesta straha nema nego samo ciste brige prema Bogu sta on sve dobroga jos moze da stvori.Strahopostovanje prema Njemu u smisli da se brinem da ne otpadnem i tako odbijem svu Blagodat koju On svakodnevno neprestano daje.

Sa strahopostovanjem zelim da sam Stvoren od Njegove Apsolutne Ljubavi.

[feeble 9842]

Ево шта каже Старац Клеопа

 

[Number15648 1128]

Линк -> Страх Господњи - Свети Николај Српски

 

Страх Господњи је неопходан за хришћански живот и хришћане.

[Дејан 19541]

Svuda se priča da je sloboda najveći dar od Boga ali se postavlja pitanje ako nam neko preti paklom,da bi bili dobri,gde je tu sloboda?

[Volim_Sina_Bozjeg 22246]

Pa u pakao ides svojom savrseno slobodnom voljom kako se pitas gde je tu sloboda?

[Дејан 19541]

Pa u pakao ides svojom savrseno slobodnom voljom kako se pitas gde je tu sloboda?

aham,isčitaj maloa svetog Ignatija Brajaničanova i njegove,realne,opise paklenih muka pa ćeš onda skapirati odakle svi ovi frigidni pravoslavci psevdoziloti.

Strah životu obraz kalja često,pa ko svojom slobodnom voljom ide na večne muke ?

Tu slobode nema,nema ni ljubavi,ima samoi straha

[Deki992 4527]

Evo ja sam bas nocas pricao sa drugom koji je manje vise ateista,inace je vrlo,vrlo posten i moralan momak.I on isto ima taj stav,da ljudi "veruju" u Boga iz straha,tj da religije manipulisu ljudima strahom.Kaze,ja necu da budem licemer,da nosim krstice po kolima i to,ili da idem u crkvu samo kad mi nesto treba,kad jednostavno ne mogu da poverujem u sve to.I stvarno onda se covek zapita,koliko smo mi koji sebe nazivamo vernicima licemeri na neki nacin.Govorimo cesto o veri ono sto iskreno i ne mislimo i nekako taj strah cesto sprecava coveka da sagleda sebe i svoje mogucnosti onakve kakve jesu.

A i mnoge stvari ne zavise od nas,vec upravo od milosti Bozje.Tako da se i ja cesto iznenadim citajuci neke tekstove koji bukvalno nose poruku:ako ne budes onakav kako ovde pise,nema ti spasa.Nebitno da l ti to mozes pre svega a onda i da li srcem zelis to.

[Sara" 1038]

Svuda se priča da je sloboda najveći dar od Boga ali se postavlja pitanje ako nam neko preti paklom,da bi bili dobri,gde je tu sloboda?

Pa nije to pretnja, to je upozorenje

Pakao je u nama a Bog nam daje uputstva kako da izbegnemo aktivaciju samounistenja.

I zato nema potrebe da se plasimo ako smo u ljubavi s Bogom,tj ako shvatamo kako da nam raj uvek bude on a pakao off .

[Дејан 19541]

aham,nije Bog uterivač dugova...

budi dobar,redovno plaćaj kamatu pa ti nećemo lomiti prstiće..

[Sara" 1038]

kakav uterivac dugova.

mislim da sami sebe uvlacimo u paklene muke kad se ponasamo glupo,

I sto da se plasimo od Boga kad nam on samo dobro zeli, 

[Number15648 1128]

„Почетак је мудрости страх Господњи" (Приче Солом. 1, 7; Пс. 111. 10)

„Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло." (Приче 19, 23)

 „У страху је Господњем јако поуздање“ (Приче Солом. 14, 26)

 „Страх је Господњи извор живота“ (Приче Солом. 14, 27)

 „Срећан је човек који се вазда боји Господа“ (Приче Солом. 28, 14)

 „Ходите, дјецо, послушајте ме; научићу вас страху Господњему.“ (Пс. 34, 11)

 „Нека се науче да ме се боје док су живи на земљи“ (V Мојсеј 4, 10)

 „Нека се опомињу страшнога и славнога имена Господа Бога својега“ (Мојс. 28, 58).

„Ако сам ја Господ, где је мој страх“. (Малах 1, 6)

„Служите Господу са страхом и радујте се Њему са трепетом“ (Пс. 2, 11)

 „Љубазни моји, изграђујте спасење своје са страхом и дрхтањем“ (Филиб. 2, 12)

 Говорећи о онима који погазише закон Божји, Павле наводи речи Псалмиста па каже: „Нема страха Божјега пред очима њиховијем“ (Рим 3, 18).

 „Проводите време свога живљења са страхом“. (1. Петр. 1, 17)

 „Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте" (1. Петр. 2, 17)

 И зар свештеник на крају литургије не позива верне на причешће речима: „Со страхом Божјим и вјероју приступите“