Jump to content
Маша

Radost u Hristu i radost van Hrista

Recommended Posts

Брате, добро дошао. Разумем твоје страхове, но они нису оправдани, мораш их превазићи. Сто пут боље ти је и погрешити, заблудити, па се покајати, неголи као се нешто уздржавати и мислити си да си добар као неки лицимур. А радост брате, радост се постепено кроз трпљење свачега ради Христа, то јест ради Љубави, увећава, али су и искушења већа. Без секиранције и живи живот. То што ти говори да је нешто блуд, што кажеш ''виси ти над главом'' ( :D ), то ти је глас савести, који ћеш временом научити да треба некад га и послушати. ;) Толико, опрости што сам си дозволио оваки никаки дати ти било какав савет, али надам се да ће ти бар мало помоћи. Бог с тобом, свако добро!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има нас овде који не верујемо у пакао који је вечно мучилиште и сматрам,о да Христу не треба прилазити из страха, односно принуде :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace niko ti nece odgovoriti na ovo pitanje. Jer se trude da budu politicki korektni i da nikog ne sablaznjavaju i zbog toga pravoslavlje svode na umetnost, filozofiju, nacionalizam i druzenje..Ispada da nema kaznjavanja samo ljubavi i dobrote...svi idu u raj nema veze sta radis ovde na Zemlji...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још једном - добродошао :) Питања која постављаш и дилеме које имаш су добра и разумна. Али имам и ја једно питање за тебе: да ли си икада волио некога тако да ти одсутво те особе прави "пакао од живота"? Е, тако је и са љубави ка Христу, јер је у питању особа која нас воли и која жели да и ми њу волимо, а оно што је наизглед парадоксално је - да ми волећи Христа тако највише волимо себе, јер је Он онај потпуни човјек каквим бисмо и ми требали постати (а притом остајемо своји). Да бисмо дошли до своје праве природе, потребна нам је помоћ и дар који управо задобијамо кроз Свете тајне. Када тако заволиш Христа, који је особа а не неки апстрактни принцип, онда све оно што су степенице на путу ка обожењу неће представљати напор, већ управо радост. 

 

Ми не знамо какав је Господњи критеријум спасења, али имамо неке назнаке кроз Свето писмо и Традицију, па да не бисмо "лутали" кроз шуму неким несигурним путевима, идемо уским путем који води Љубави и Љубљеном. Ако је наша љубав довољно јака, можемо се надати и вјеровати да ће и они које волимо са нама бити у Љубави.

 

На крају- тамо гдје је Љубав, тамо је и Радост. Љубав има потенцијал да се шири, па ако сте ти и дјевојка у љубави=>може се десити да тај љубавни однос буде (и треба) обогаћен новим члановима :) Што се не би опустио, уколико је ваш однос Богом благословен.

 

Свако добро брате и не замјери штогод...

 

PS Управо та заједница љубави је и Црква у малом, која за главу треба да има Христа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@асдф,

 

Свачија је мука најтежа.

 

Постоје бројне ствари у свету због којих би човек довео у питање постојања Бога. Почев од неподношљивог страдања - поготово деце.

 

Мислим да је у нашем веровању неизбежно грешити и кајати се. О већини тога не може човек ни да расуђује.

 

Међутим, кључно за нашу веру је то ,,да је само једно потребно''. Да си способан волети, бити са другим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још једном - добродошао :) Питања која постављаш и дилеме које имаш су добра и разумна. Али имам и ја једно питање за тебе: да ли си икада волио некога тако да ти одсутво те особе прави "пакао од живота"? Е, тако је и са љубави ка Христу, јер је у питању особа која нас воли и која жели да и ми њу волимо, а оно што је наизглед парадоксално је - да ми волећи Христа тако највише волимо себе, јер је Он онај потпуни човјек каквим бисмо и ми требали постати (а притом остајемо своји). Да бисмо дошли до своје праве природе, потребна нам је помоћ и дар који управо задобијамо кроз Свете тајне. Када тако заволиш Христа, који је особа а не неки апстрактни принцип, онда све оно што су степенице на путу ка обожењу неће представљати напор, већ управо радост. 

 

Ми не знамо какав је Господњи критеријум спасења, али имамо неке назнаке кроз Свето писмо и Традицију, па да не бисмо "лутали" кроз шуму неким несигурним путевима, идемо уским путем који води Љубави и Љубљеном. Ако је наша љубав довољно јака, можемо се надати и вјеровати да ће и они које волимо са нама бити у Љубави.

 

На крају- тамо гдје је Љубав, тамо је и Радост. Љубав има потенцијал да се шири, па ако сте ти и дјевојка у љубави=>може се десити да тај љубавни однос буде (и треба) обогаћен новим члановима :) Што се не би опустио, уколико је ваш однос Богом благословен.

 

Свако добро брате и не замјери штогод...

 

PS Управо та заједница љубави је и Црква у малом, која за главу треба да има Христа!

 

Ne moze da se poredi ljubav prema konkretnoj osobi sa ljubavi prema Hristom. Ja tacno znam koga volim i koje su osobine tog nekog i kako se osecam u odsustvu i prisutvu te osobe. A kako to da osetim sa Hristom?..sta, kad sam srecan Hrist je tu a kada nisam znaci da sam napustio Hrista? Ja kada odem u Crkvu ne osecam nikakvu zajednicu ljubavi. Osecam otudjenost i hladnocu isto kao i u tramvajima, skoli, prodavnici, ulici...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када имаш љубав ка конкретној особи (ближњем свом), онда имаш и љубав ка Христу. Али, љубав ка ближњима (свима, а не само ка онима ка којима гајимо наклоност) тешко да можеш имати уколико не волиш Христа, и у тим особама не видиш њега самог (његов лик/образ). Питање за тебе: можеш ли навести разлоге зашто неког волиш и да ли неко на основу тих разлога такође нужно мора да заволи ту особу?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@asdf

 

TI si ovde u stvari postavio ne jedno, nego citav niz veoma slozenih pitanja. Zato nemoj da se snevoljis ako odmah ne dobijes odgovore na sva, narocito ne ocekuj kratke i lake odgovore, jer takvi na ovakva pitanja ne postoje.

 

Drugim recima, evo da ti kao teolog/veroucitelj kazem, jer imam mnogo slicnih iskustava sa pitanjima djaka raznih uzrasta - ako bismo sad ti i ja sedeli uzivo, i ti mi postavio ova pitanja, ovako kako si ih ovde srocio, trebalo bi mi barem par sati potankog i neprekidnog razgovora da ti sve, makar donekle, obrazlozim. I da ti, mozda, opet ne bude bas sve jasno.

 

Sta `ocu da kazem? Najvaznije je da ne gubis strpljenje, a ako ti to nesto znaci - sveti Oci su bas taj momenat u kome si ti sad, kad covek oseca teskobu i neudobnost, nelagodu, upravo oznacili kao pravi - to je, upravo, najbolji znak da si na pravom putu, jer si odmah podvrgnut lukavom dejstvu nasih mislenih neprijatelja.

 

Takodje, upotrebicu jedno podredjenje - kao kad dugovremeni bolesnik krene da uzima terapiju koja leci njegovu bolest, pa onda u pocetku ne oseca mnogo olaksanje, cak mu bude i teze, tako i neko ko stupi na put bogopoznanja ne retko u pocetku oseca nevoljnost i nelagodu, pa cak i zalost i odbojnost. To je znak, kao sto vec rekoh, da si dobro krenuo i da si vec na pocetku puta koji vodi u Vecnost. "Jer se Carstvo Bozije stice trudom, i podviznici ga zadobijajau".

 

To, drugim recima, znaci da treba odmah da rascistis prve od nedoumica - Hriscanska vera nije prosto nekakav hipi pokret, nije puko razmisljanje o vecnosti, niti neki ideoloski sistem koji se samo kao forma postuje, nego zivi Zivot koji se jede i pije. Kao sto bolesnik ne moze samo da misli o lekovima ili da ih kupuje da mu samo stoje, nego mora da prakticno uzima zdravlje (= lekove i zdravu hranu) da bi ozdravio, tako i covek koji je krenuo putem Istine mora da se hrani Istinom da bi do nje dosao.

 

...

 

Verujem da ti i ovo malo vec sad deluje prenatrpano, zato cu odma` da stanem. grin.gif

 

Cuces na ovom forumu jos dosta izvrsnih odgovora koji ce, verujem, da ti pomognu da malo razbistris glavu.

 

I nemoj mnogo da se mucis najtezim pitanjima kao sto je pitanje vecnog mucenja. Ono (= vecno mucenje) ce da postoji, tu nema nikakve sumnje, o tome cela Crkva svedoci svim svojim bicem evo vec 2 cela milenujuma, ali to nije pitanje za pocetnike. Ono treba da dodje na red mnogo kasnije. I ono ima, uvideces to sasvim izvesno i sam - potpuno slovesno i jasno objasnjenje.

 

Dobro nam dosao, i bolje nam ostao...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када имаш љубав ка конкретној особи (ближњем свом), онда имаш и љубав ка Христу. Али, љубав ка ближњима (свима, а не само ка онима ка којима гајимо наклоност) тешко да можеш имати уколико не волиш Христа, и у тим особама не видиш њега самог (његов лик/образ). Питање за тебе: можеш ли навести разлоге зашто неког волиш и да ли неко на основу тих разлога такође нужно мора да заволи ту особу?

 

Ne. Dobro je da sam saznao da volim Hrista...da mi nije receno nikad ne bih saznao...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уопште ме не чини срећним идеја вечног живота, кад постоји могућност да та вечност буде вечно мучење у паклу. Уопште не осећам слободу кад имам само 2 избора - рај или пакао.

 

 

Мучење у паклу је стање човека који је одвојен од Бога. Одбаци мисао о паклу као месту где неко пече, кува и пробада трозупцем људе. То је само символика мука. Онај ко не буде у заједници са Богом сам је за то крив, и то је веома компликовано питање на које само Бог зна одговор.

 

Бог је једини извор живота и бесмртности. Зато постоје само два пута, али не у избору раја или пакла него Бога.

 

 

Раније сам мислио да је довољно само бити добар човек и нема зиме. Нисам се никад плашио смрти јер сам веровао у вечни живот и веровао сам да ме Бог воли и да ћу у рај јер живим поштен живот. Али сва та безбрижност нестаје сазнањем да нам џаба сва добра дела ако се не причешћујемо, за шта је претходно потребно покајање, пост, исповест.... А ја не осећам потребу за литургијом, за причешћивањем, искрено стварно не осећам ту потребу. Али ми онда над главом виси пакао, па онда ја постајем присиљен на то, значи верујем из страха, што реално није права вера. Ја ту не видим слободу, уопште се не осећам слободно нити и мало срећно. И не само због себе, него због милијарди других људи који се већ сад можда муче у паклу, и ко зна колико још милијарди људи ће се мучити, и то вечно.

 

 

Многи људи који нису Хришћани биће спашени Божјом милости. Ево један цитат из Писма:  "Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон: Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)" 

 

 

Свето Причешће представља сједињење нас људи са Богом, обоженом природом коју је обожио Исус Христос својим Васкрсењем. Без те "везе" са јединим ко је бесмртан и вечан ни људи не могу живети вечно и бити бесмртни по благодати. Зато је причешчивање најважније. Али неће се спасити само они који се причешћују, нити пропасти они који се никада нису причестили, као што су праведници и пророци Старог Завета, укључујући и светог Јована Крститеља. Причешће је Света Тајна, а не буквални лек за бесмртност или карта за Рај свакоме ко се причести. Потребно је да проучиш све ово да се не би збуњивао.

 

Нико те не тера на силу да будеш Хришћанин. Нити да верујеш у Бога. Али ако већ верујеш у Бога, и сматраш себе православним верником потребно је да упознаш веру. Тада не би имао никакве страхове. Бог је Љубав и не тражи веру у Њега из страха од пакла, него веру из Љубави. Та вера се манифестује и кроз однос који имаш са људима око себе, родитењима, браћом и сестрама... Онај ко не воли људе и њима не чини добро, тај не воли ни Бога. Џаба му сва вера, Литургије, познавање теологије и сво знање овога света. Твој однос са Богом, да не кажем спасење, зависи од тога како живиш. Многи људи живе хришћанским животом а да нису декларитвно хришћани. Они несвесно испуњавају Божију вољу и такве ће Бог спасити. Зато Исус Христос каже: "Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима." 

 

Све ово не значи да литургијски живот није потребан, него само добра дела. Да је тако Господ не би основао Цркву и свете тајне. Потребно је све то, али из Љубави и слободном вољом. Зато прво упознај Православље и неће бити никаквих страхова. Овај форум је идеално место за то. Има квалитетних теолога и свештеника, као и литературе која ти може помоћи да упознаш Православље.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не разумијем, у чему је неспоразум. Ево један цитат: "љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и та: љуби ближњега свога као самога себе. На тим двема заповестима утврђују се сав Закон и Пророци", "Друге веће заповести од ових, нема"

Да ли можеш да појасниш? Да ли је иронија намијењена томе што сам рекао опште познату ствар? Ако јесте, прихватам такву индиректну критику, а уколико није - био бих захвалан да ми кажеш у чему је проблем? Радо бих исправио своје грешке, само када бих знао у чему су.Хвала!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има нас овде који не верујемо у пакао који је вечно мучилиште и сматрам,о да Христу не треба прилазити из страха, односно принуде :)

 

асдф

 

Ово писаније (цитат Дејана)  добро упамти...

ово ти је кључ искрене вере у Христа, из љубави и искрене вере...а не из страха...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...