Jump to content
Маша

Radost u Hristu i radost van Hrista

Recommended Posts

Sveti Franjo Saleški "Život u radosti. Duhovni poticaji za svakoga"

Split, (IKA) – "Život u radosti. Duhovni poticaji za svakoga" naslov je knjige sv. Franje Saleškoga, koja je predstavljena na konferenciji za novinare u četvrtak 2. prosinca u prostorijama Verbuma u Splitu. O knjizi, koju je objavio Verbum, govorili su: Miro Radalj i mr. Petar Balta, direktor i glavni urednik Verbuma.

Neovisno o težini životne situacije u kojoj se nalazite, u ovoj ćete knjizi pronaći pomoć za radosniji i mirniji život u obliku jednostavnih, praktičnih i nadahnutih savjeta.

Iz pisama sv. Franje Saleškoga ljudima iz različitih zemalja i iz svih slojeva društva u ovoj su knjizi odabrana ona koja su u današnje vrijeme od najveće pomoći. Svako od njih osobno je pisan odgovor ovoga mudrog sveca nekome poput vas kome je trebala pomoć u rješavanju zbiljskih problema.

Toplina, mudrost i sveto suosjećanje koje ćete naći na stranicama ove knjige pružit će vam utjehu, hrabreći vas ljubavlju ovoga velikog sveca koja i danas, nakon toliko stoljeća, sja nepromjenjivim i blistavim sjajem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

имате ли неку непомирљиву причу или слику са посрнућем живота или чисту радост Божју сопственог искуства?

мене су одушевили репрезентативци Хаићанског фудбалског инвалидског тима  prstgore kriminalac sFun_bat

lo152.sJPG_950_2000_0_75_0_50_50.sJPG?1305650697

lo159.sJPG_950_2000_0_75_0_50_50.sJPG?1305650697

jwj-haiti-amputee-soccer-0092.jpg

jwj-haiti-amputee-soccer-0685.jpg

haiti_amputee_soccer_10.jpg

pb-110111-haiti-soccer-jm-01.photoblog900.jpg

остале фотке овде:

http://photoblog.msnbc.msn.com/_news/2011/01/11/5813522-sprinting-on-t4431-haitian-amputee-soccer-teams-compete

http://www.tampabay.com/blogs/alleyes/content/haitian-national-amputee-soccer-team

http://blogs.denverpost.com/captured/2010/10/27/haitian-amputee-football/2519/

http://photoblog.statesman.com/haiti-amputee-soccer-team

Share this post


Link to post
Share on other sites

531229_400438556652024_382752641753949_1448735_1536938422_n.jpg

СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА - ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ

Разговор Н.А. Мотовилова са Св. Серафимом Саровским

Једном – пише у својим забелешкама Мотовилов – ускоро после мог исцељења, почетком зиме 1831. стајао сам у ''Саровској пустињи'' у цркви Живописног Источника (извор који носи у себи живот) на свом уобичајеном месту. Ту ми приђе једна од сестара манастира и запита ме:

- Јеси ли ти онај човек кога је недавно исцелио отац Серафим?

Одговорио сам да сам то ја.

- Онда иди до Баћушке (отац, свештеник) рече она, наредио је да те позовем. Он је у својој келији и рекао је да ће те тамо чекати.

Они који су бар једном били у ''Саровској пустињи'' за живота великог Старца и који су макар само чули за њега, могу разумети колика је радост испунила моју душу због тог неочекиваног позива. Речима се не може описати радост коју сам осетио у срцу, и одмах сам похитао Старцу.

Целог дана нисам ни јео ни пио, био сам одједном некако сит. Истину говорим, мада ће се моје речи можда учинити претераним онима који нису лично осетили шта значи ситост и опојност којом се човек испуњава у таквим тренуцима. Уверавам вас својом хришћанском православном савешћу да је ово само слаб опис онога што сам стварно осећао...

Но, како да опишем шта је моја душа осетила следећег дана?!

... Био је четвртак. Дан тмуран. Земља је била прекривена високим снегом који је и даље падао густим пахуљицама. О.Серафим је отпочео разговор са мном на једном пропланку близу његове ''пустиње'', на узвишици близу обале речице Саровке. Мене је био посадио на пањ од стабла које тек беше посекао, а он је сео преко пута мене.

- Господ ми је открио, рече Старац, да сте ви у детињству силно желели да сазнате шта је циљ нашег хришћанског живота. Често сте се о томе распитивали код духовника.

- Морам рећи – наставља Мотовилов – да је мене још од дванаесте године заиста та мисао заокупљала и да сам се због тога обраћао многим познатим духовнијм лицима, али њихови одговори ме нису у потпуности задовољавали.

- Но, нико вам – продужи О.Серафим – није о томе рекао ништа одређено. Говорили су вам: иди у цркву, моли се Богу, испуњавај заповести Божије, чини добра дела – ето то је циљ хришћанског живота. Али, вас тај одговор није могао да задовољи. Неки су вам чак замерали што сте толико љубопитљиви па су вам говорили: не испитуј оно што је више од тебе. Али није требали да вам тако говоре. И ево, ја, убоги Серафим, покушаћу да вам сада објасним у чему је тај циљ.

Добро дело које учинимо Христа ради доводи нам благодат Божију у срце – уводи царство Божије у нас, још овде на земљи, обилно испуњава човека благодаћу Духа Светога.

Стварно, молитва, пост, ноћна бдења као и сви други хришћански подвизи, добри су као такви; али циљ нашег хришћанског живота није да испуњавамо само то, јер су то само средства.

Истински циљ нашег хришћанског живота састоји се у задобијању Светог Духа Божјег.

А пост, и бдење, и молитва и свако дело учињено Христа ради јесу само средства за задобијање Светог Духа Божијег. Морате знати да добро дело само учињено ради Христа доноси плодове Светог Духа Божијег. Међутим, добра дела која не учинимо из љубави према Христу неће нам донети награду у будућем животу, нити ће нам донети благодат Божију у овом животу. Због тога је Господ Христос и рекао: ''Који самном не сабира, расипа'' (Лука 11,23). Но ипак, добро дело и када није учињено Христа ради, остаје добро дело и има своју вредност пред Богом. Свето Писмо вели: ''Сваки народ који се боји Бога и чини правду, мио је њему'' (Д.Ап. 10,35). И као што из свештене повести видимо, такав човек који ''чини правду'' толико је угодан Богу да је нпр. Корнилију, капетану из Кесарије, који се бојао Бога и чинио правду, анђео Господњи јавио: ''Молитве твоје и милостиње изађоше пред Бога; и сада пошаљи у Јопу и дозови Симона прозваног Петра...; он ће ти казати речи којима ћеш се спасити ти и сав дом твој'' (Д.Ап. 10,5-6). Ето, тако Господ употребљава разна божанска средства да би помога сваком човеку да се за своја добра дела не лиши награде у будућем животу. Потребно је само имати праву веру у Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, који је дошао у свет да грешнике спасе, и потрудити се да задобијемо благодат Духа Светога Који уводи Царство Божије у срца наша и Који нам отвара пут у блаженство будућег живота.

Према томе, добро дело које учинимо Христа ради велико је пред Богом и доводи нам благодат Божију у срце. Добро дело учињено не ради Христа, ипак је угодно Богу али не уводи Царство Божије у нас. Стога Господ на разне начине помаже човеку да од обичног добра чини спасоносна и стварно хришћанска добра дела.

Искористи ли човек, слично Корнилију, ту Божију наклоност и поверује ли у Сина Његовог, то ће му се и обична добра дела примити као да су учињена Христа ради и због вере у Њега. У противном, човек нема право да се жали што је његово добро дело пропало. Ово последње никад не бива када се добро чини из љубави према Христу. Добро дело учињено ради Њега, не само што нам доноси венац правде у будућем животу, него још овде на земљи обилно испуњава човека благодаћу Духа Светога, јер ''Бог Духа не даје на меру'' (Јован 3,34)

Истински циљ нашег хришћанског живота састоји се, дакле, у задобијању духа Божијег, док су молитва, бдење, пост, милостиња и остала добра учињена Христа ради, само средства за задобијање Духа Божијег.

- Па како се задобија Дух Свети? – упитах ја о.Серафима. Не разумем сасвим добро.

- Задобити значи стећи, рече ми он. Циљ земаљског живота за обичног човека је да заради новац, или да стекне углед, одликовања и награде. Свети Дух је такође капитал, и то вечити капитал и једино благо које никада не нестаје. Тај капитал задобија се мање или више на исти начин као и материјални капитал или као почасти и одликовања.

Бог Реч, Господ Богочовек Исус Христос упоредио је наш земаљски живот са тргом, а нашу активност у свету назвао куповином. Наиме, саветовао је: идите трговцима и купујте себи (Мат. 25,9). Речено је још: ''Пазите на време, јер су дани лукави'' (Еф. 5,16), тј. кратак је ваш живот на земљи, зато не губите време узалуд, него стичите небеска блага кроз земаљску робу. Земаљска добра то су добра дела учињена Христа ради која нам доносе благодат Свесветог Духа.

''У нама делују три воље... прва, Божија воља, свесавршена и свеспасоносна; друга, наша сопствена човечанска воља, која је ако не грешна а оно не и спасоносна и најзад трећа, демонска, потпуно зла и смртоносна''.

У еванђеоској причи о мудрим и лудим девојкама, када је лудима понестало уља речено је: ''Идите трговцима и купите себи'' (Мат. 25,9). И оне отидоше да купе, али у међувремену дође женик, и мудре девојке уђоше за њим на свадбу и затворише се врата. Неки тумаче да је овај недостатак уља код лудих девојака уствари био недостатак добрих дела у њиховом животу. Такво тумачење није сасвим правилно. Како да нису имале добрих дела када се оне, мада и луде, ипак називају девојкама? А девственост је навиши подвиг, стање равно анђелском и она би сама могла заменити све остале подвиге. Ја, убоги, мислим да је тим девојкама уствари недостајала благодат Свесветог Духа Божијег. Чинећи добро, те девојке су сматрале, због своје духовне неразумности, да је једино у томе хришћанска врлина само чинити хришћанска дела. Ми смо, мислиле су оне, чиниле добро и тиме смо дело Божије извршиле!. Међутим, оне нису мариле да ли су, или нису, задобиле благодат Светога Духа Божијег. Баш за такав начин живота, где човек сву наду полаже само на своја добра дела, а не осврће се дали је кроз њих и колико задобио благодат Божију – за такав начин живота и говори се у књигама св.Отаца: ''Има и пут који на почетку изгледа добар, но крај његов је на дну ада''.

Св.Антоније Велики у својим писмима монасима говори о томе када вели:

''Многи монаси и монахиње немају појма о различитим вољама које дејствују у човеку. Наиме, у нама делују три воље - прва, Божија воља, свесавршена и свеспасоносна; друга, наша сопствена човечанска воља, која је ако не грешна а оно не и спасоносна и најзад трећа, демонска, потпуно зла и смртоносна.

Управо та трећа, вражја воља, и учи човека или да не чини никакво добро дело, или, пак, да га чини из сујете или да чини ''добро ради добра'', али никако Христа ради.

Друга, наша лична воља, учи нас да све чинимо ради уживања и свог задовољства, онако исто као што и ђаво учи. Чините добро ради добра, без обзира на благодат Божију.

Само прва спасоносна воља Божија учи нас да чинимо добро искључиво ради задобијања Духа Светога, тог савршеног неизмерног блага. Благодат Духа Светога – то је оно уље из еванђелске приче које је недостајало лудим девојкама. Оне се и називају лудим зато што су заборавиле на благодат Духа Светога који је нераздвољан од истинског добра и без кога нема спасења. Зато и певамо на јутрењу:'' Светим Духом свака душа оживљује и чистотом се узвишује, осветљује се, Тројичиним јединством у тајанствености светој''..

Вером у Бога и чињењем добрих дела из љубави према Христу припремамо у својој души и телу престо Божији. Сам Дух Свети усељава се у нас, и Сведржитељ, јединствен у Троици, пребива са духом нашим. На нама се тада испуњава обећање Божије: ''Уселићу се у њих и живећу у њима, и бићу им Бог и они ће бити мој народ'' ( I I Кор. 6,16).

Уље у свећњацима мудрих девојака, које је горело јасно и непрестано, јесте у ствари благодат Духа Светога. Девојке са тако упаљеним свећњацима могле су дочекати женика који је дошао у ноћ и ући са Њим у двор радости. А луде, видевши своје угашене свећњаке, пожуриле су, истина, на трг да купе уља, но нису успеле на време да се врате, јер су се врата у међувремену затворила. Трг – то вам је овоземаљски живот; затворена врата брачног двора, која су спречила приступ до женика – јесте смрт човекова; мудре и луде девојке – то су душе хришћанске. Уља, дакле, нису дела, него благодат Свесветог Духа Божијег која се кроз добра дела задобија унутра у души. Та благодат претвара наше биће од овог трулежног у нетрулежно, смрт душе у живот духа, таму у светлост, пећину нашег бића у којој су привезане страсти као животиње и зверови - у храм Божији, у пресвети двор вечне радости у Исусу Христу Господу нашем, Творцу, и Спаситељу и вечном Женику наших душа.

О како је велико сажаљење Божије због наше беде, због наше непажње према Његовим страдањима за нас! Стога Сам Бог вели: ''Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к'њему и вечераћу с'њим, и он са Мном'' (Откр.3,20), разумевајући пред вратима ток нашег живота још не затворен смрћу. О како бих ја желео да ви будете кроз свој живот свагда у Духу Божијем!

''У чему вас затекнем у томе ћете и бити'', говори Господ. О тешко, тешко нама ако нас затекне оптерећене бригама овога света, јер ко ће отрпети гнев Његов, а пред гњевом Његовим ко ће се одржати! Зато је и речено ''Бдите и молите се Богу да не паднете уи напаст'' (Мат. 26,41), тј. да се не лишите Духа Божијег, јер бдење и молитва доносе само благодат Његову.

Молитва је оруђе којим увек располажемо

Свако добро дело учињено из љубави према Христу доноси благодат Духа Светога, но молитвом се то најлакше постиже, јер је молитва оруђе којим увек располажемо. Може се догодити да бисте хтели да идете у цркву, али да црква није близу, или да је служба тавршена. Или имате жељу да уделите сиромаху, но или њега нема или немате шта дати. Или желите да будете непорочни али за то немате снаге, или због ваше природе или због сплетки злих духова којима се ви не можете успротивити по људској немоћи. Имате жељу и било које добро дело да учините Христа ради, но или немате снаге, или немате прилике за то. Све то, међутим, не важи када је у питаљу молитва. За молитву увек има могућности. Она је доступна и богатом и сиромашном, и знаменитом и простом, и силном и слабом, и здравом и болесном и праведном и грешном.

Снага молитве је огромна и више него све друго даје Духа Божијег. А молити се није тешко. Благо нама ако нас Господ Бог затекне на молитвеном бдењу, испуњене даровима Духа Светог Његовог! Тада се можемо смело надати да ћемо бити узети на облацима у сусрет Господу на ваздуху, Који долази са славом и силом великом да суди живима и мртвима и Који ће дати свакоме према делима његовим ( I Сол. 4,17)

Ето, ви сматрате за велику срећу што можете да разговарате са мном – убогим Серафимом, јер верујете да он није лишен благодати Господње. А шта да кажем тек о радости сусрета са Самом Господом, непресушним Извором сваког добра и земаљског и небеског! А кроз молитву ми се, ето, удостојавамо да разговарамо лично са Њим, Свеблагим и Животворним Богом и Спаситељем нашим.

Но, молити се треба само до оног тренутка док Бог Дух Свети не сиђе на нас у Њему знаној мери своје небеске благодати. А кад Он благоизволи да нас посети, тада треба престати са молитвом. Јер, зашто му и даље говорити: ''Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше'' (молитва ''Царују небесниј''), кад он већ дође к'нама који га очекујемо и са смиреношћу и љубављу призивамо Име Његово, жељни да га сретнемо унутра, у одајама наших душа, жедних и гладних Његовог доласка. Ја ћу вам то објаснити на примеру. Рецимо, ви мене позовете у госте и ја, по вашем позиву, дођем к'вама и хоћу да поразговарам са вама. Међутим, ви настављате да ме позивате: молим вас, изволите к'мени. Ја бих, нажалост, морао помислити: шта је то с'њим? Да ли је с'њим све у реду? Ја сам му дошао, а он ме и даље позива!

Зато је речено: ''Очистите себе и признајте да сам ја Бог па ћу се узвисити над народима, узвисићу се над земљом''. Тј.: Јављам се и јављаћу се сваком ко у мене верује и позива ме и разговараћу са њим као што сам некад разговарао са Адамом у Рају, Аврамом, и с'Јаковом и с'другим слугама мојим, Мојсијем, Јовом и њима сличнима. Многи тумаче да се то очишћење себе, то ''испражњење'' односи само на светске послове, тј. да се при молитвеном разговору са Богом теба ослободити и ''испразнити'' од светских послова. Но, ја ћу вам рећи да је потебно не само да се за време молитве испразнимо од животних брига, него да је понекад потребно да се ''испразнимо'' чак и од саме молитве. Наиме, кад због свемоћне силе наше вере и молитве, Господ Бог Дух Свети изволи да нас посети и да дође к'нама у пуноћи своје неисказане благости, треба престати са молитвом. Немирна је душа и у немиру се налази чак и кад се моли. Кад дође Дух Свети, треба бити у потпуној тишини, ћутати и пажљиво слушати речи вечнога живота које он тада жели да нам саопшти. Треба бити још у потпуној трезвености душе и тела, као што је било заповеђено Израиљцима на брду Хориву кад су чекали да им се јави Господ на Синају. Бог је огањ који спаљује сваку нечистоту, па се не може ступити у општење са Њим нечистог тела и душе.

- А како је, упитах ја, с'осталим добрим делима учињеним Христа ради, у погледу задобијања благодати Духа Светога? Говорили сте ми до сада само о молитви.

- Задобијајте благодат Духа Светога и свим другим добрим делима и учињеним Христа ради. Тргујте њима духовно, тргујте онима од њих које нам доносе највећи духовни добитак. Сабирајте капитал благодатног обиља Божије благости, слажите га у вечну Божију ризницу где се прима материјални интерес и то не по четири, или по пет, или по шест на сто, него по стотину на један духовни залог и чак небројено пута више од тога. На пример, доноси ли вам више благодати бдење и молитва – ви се онда молите и бдите; доноси ли вам пост много Духа Божијег – ви постите; доноси ли вам више благодати милостиња, ви делите милостињу. У том смислу сами размишљајте о сваком добром делу које чините из љубави према Христу.

Ево, испричаћу вам нешто о себи. Ја сам се родио у породици трговаца из Курска. Док још нисам био дошао у манастир ми смо се бавили трговином и трговали робом која нам је највише прихода доносила. Тако поступајте и ви. Као што у трговини није вештина у томе да се само тргује, него и да се заради, тако вам је и у хришћанском животу. Није ствар у томе да се човек само моли или чини које било друго дело.. Јер, иако Апостол вели: ''Молите се Богу без престанка'' ( I Сол. 5,18), он ипак, као што знате, на другом месту каже да више воли да у цркви кажемо пет речи од срца, него ли хиљаду речи језиком ( I Кор. 14,19). А и Господ говори: ''Неће сваки који говори: Господе! Господе! ући у Царство небеско, него ко чини вољу Оца мога који је на небесима'' ( Мат. 7,21), тј. онај који извршује дело Божје са страхопоштовањем, јер је проклет свако ко немарно врши дело Божије. А дело Божије је ово: да верујете у Бога и у Онога Кога је Он послао – Исуса Христа (Јован 17,3). Ако се правилно размисли о заповестима Христовим и Апостолским, јасно је да се наш хришћански живот састоји не у броју наших добрих дела, која су само средства за достизаље циља хришћанског живота, него у добијању из тих добрих дела што веће користи, у што већем задобијању преобилних дарова Духа Светога.

Тражите, молите и не одустајте

Ја бих, ето, желео да и ви задобијете Духа Светога, да задобијете тај преобилни извор благодати Божије, као и да увек размишљате о себи овако: да ли се налазим у Духу Божијем или не? Па ако се нађете у Духу Божијем, то нека је благословен Бог! Онда се нема ради чега туговати, макар овог часа на страшни Суд Христов изашли. Јер ''у чему вас затекнем у ономе ћете бити''.

Ако, пак, нисте у Духу Божијем, онда се потрудите да сазнате због чега вас је оставио Господ Бог Дух Свети, па Га поново тражите и молите и не одустајте од тога све док Га не нађете и док Господ Бог Дух Свети поново не буде са вама благодаћу Својом. А на непријатеље наше, на зле духове који нас удаљују од Њега, на њих треба нападати док им се и прах не расеје, као што је рекао пророк Давид: ''Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. Обарам их, и не могу да устану, падају под ноге моје'' (Пс. 18,36-37).

- Тако вам је то, драги мој. Тргујте, дакле, духовним добрима. Раздајте благодатне дарове Духа Светога и онима који Га немају, као што упаљена свећа може, не умањујући свој пламен, палити друге свеће да би и на другим местима светлило. Па кад је тако у материјалном свету и са пламеном свеће, колико је тек више с'благодатним огњем Светога Духа Божијег!? Земаљско богатство смањује се раздавањем. Богатство небеско благодати Божије, што се више раздаје, то се више умножава у ономе ко га раздаје. Због тога је Господ и рекао жени Самарјанки: ''Који пије од воде коју ћу му ја дати биће у свему извор воде која тече у живот вечни''.

Савремени човек се заварава некаквом својом назови просвећеношћу, а у ствари је запао у дубоку таму незнања

- Оче, рекох ја, ви, ето непрестано говорите о задобијању, благодати Духа Светога као о циљу хришћанског живота, но како ја могу осетити благодат Божију? Добра дела су видљива, а зар се Дух Свети може видети? Како могу знати да ли је Он самном или није?

- У данашње време, одговори Старац, због наше безмало свеопште хладноће према светој вери у Господа Исуса Христа, због наше непажње на дејство Његовог Божанског Промисла у нашем животу, и због нашег заборава да општимо са Њим, ми смо дошли дотле да смо се, може се рећи, готово сасвим удаљили од истинског хришћанског живота. Нама сада изгледају несхватљиве речи Светога писма где Дух Божији говори кроз уста Мојсеја: ''И Адам и Ева зачуше глас Господа Бога, Који иђаше по врту'' ( I Мојс. 3,8), или пак, печи Св.Апостола Павла: ''Хтели смо у Ахају али Дух Божији пође са нама, и онда пођосмо у Македонију и Дух Божији пође са нама (Д.Ап. 8,12 и 16,9-10). Нејасна су нам и сва она многобројна места у Светом писму где се говори о Божијем јављању људима.

Неки данас говоре: Та места су неразумљива. Откуд су људи могли видети Бога? Међутим, нема ту ништа необично. Савремени човек то не разуме зато што се удаљио од простоте првобитног духовног знања. Заварава се некаквом својом назови просвећеношћу, а у ствари запао је у дубоку таму незнања. Постало му је несхватљиво Божије јављање у свету што је некада људима било толико јасно и природно да су о томе међусобно разговарали. На пример, многострадални Јов је одговорио својим пријатељима, који су га осуђивали мислећи да он хули на Бога: ''Како би то могло бити кад ја осећам дах Сведржитеља у ноздрвама мојим'' (Јов 27,3). То јест, како бих ја могао хулити на Бога када Дух Свети пребива самном? Кад бих ја хулио на Њега, Дух Свети би отступио од мене, а ја, гле, и дах Његов осећам на ноздрвама својим. У истом смислу говори се и за Аврама и за Јакова – да су видели Господа и беседили са Њим. Мојсеј је видео Бога, а видео га је и сав народ који је био са њим кад је са таблицама Закона, које се удостојио примити од Бога, силазио са горе Синаја. Стуб од облака и огња који је служио као путоказ народу Божијем у пустињи није ништа друго до видљиви знак благодати Духа Светога.

Нису људи видели Бога и благодат његову у сну, или у машти, или у бунилу, него истинито и на јави. Ми смо данас толико немарни према свом спасењу да више нисмо у стању да разумемо речи Светог писма онако како би требало.

А то је све због тога што не тражимо благодат Божију, нити јој због наше гордости ума допуштамо да се усели у наше душе. Зато и немамо истинске просвећености од Господа, која се шаље у срца људи који траже Бога и који су гладни и жедни Његове правде.

Узмимо, на пример, оно место у Светом писму где стоји: ''А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну у њега дух животни, и поста човек душа жива'' ( I Мојс. 2,7). Многи ово тумаче као да до тог тренутка није било у Адаму душе и духа човечијег, но да је било тобож само тело, створено од праха земаљског. Св.Апостол Павле јасно каже: ''Да буду савршени ваш дух, душа и тело за долазак Господа нашег Исуса Христа'' (I Сол. 5,23). Сва ова три дела нашег бића, створена су од праха земаљског. Адам, дакле, није створен као мртво, него као живо биће, слично осталим живим створењима на земљи којима је Бог дао душу живу. Али ево у чему је сила и слава човекова. Господ Бог је после удахнуо у Адама дах живота, то јест благодат Господа Бога Духа Светога, Који од Оца исходи и у Сину почива и ради Сина се у свет шаље. Адам је виши од свих створења Божијих, круна Божијег стварања на земљи, зато што има у себи Свесвети Дух Божији.

Тек када је Господ удахнуо у Адама дах животни, он поста ''душа жива'', то јест, савршено подобан Богу и као Он бесмртан у векове векова. Читава природа била је покорна Адаму као љубимцу Божијем и као господару и цару твари. И све живо умиљавало се њему као најсавршенијем створењу Божијем на земљи. Онај дах животни који је Творац васељене и Сведржитељ Бог удахнуо у Адама испунио је Адама толиком мудрошћу да никада није било, нити ће бити, на земљи мудријег човека. Кад му је Господ заповедио да надене име тварима, Адам је свакој твари дао такво име које управо одговара њеним својствима. Тим истим дахом живота Адам је чуо Господа како ходи по рају, разумевао речи Божије, разумевао беседу светих анђела, као и језик свих звери, птица и осталих животиња. Сада је све то сакривено од нас, палих и грешних. Међутим, Адаму је све то било јасно. Ту исту мудрост Господ Бог је даровао и Еви и створио, не од праха земаљског, него од тела Адамовог у Едему сладости, у рају којег је он посадио на истоку. А да би њих двоје могли заувек задржати у себе та бесмртна благодатна и савршена својства оног даха живота, Бог је подигао усред раја Дрво Живота у чијим се плодовима чувала суштина и пуноћа дарова Божанског даха. Да Адам и Ава нису згрешили, то би и они и све њихово потомство могли, једући плодове са Дрвета Живота, вечно одржавати у себи животворну силу Божије благодети, бесмртну младост, вечну пуноћу тела, душе и духа, бесмртност и непролазно блаженство.

Али, кад су они превремено и противно заповести Божијој окусили плод са Дрвета познања добра и зла, и себе изложили невољама које су биле последица преступања заповести Божије, тада су се лишили тог непроцењивог дара благодати Духа Божијег, тако да, до самог доласка у свет Богочовека, Господа нашег Исуса Христа, Дух Божији не беше у свету, јер Исус још не беше прослављен (Јован 7,39).

Па ипак, то не значи да у свету уопште уопште није било Духа Божијег. Његово присуство само није више било онако потпуно као што је било у Адаму, или после у нама православним хришћанима. Дух Божији се, ипак, пројављивао током читавог Старог завета и видљиви знаци Његовог присуства били су познати људском роду.

Тако на пример, Адаму, а заједно са њим и Еви, после њиховог пада, биле су откривене многе тајне које су се односиле на будуће спасење човечанства. Чак је и Каин разумео благодатни глас Божији који га је укоревао за његов грех. И Ноје је беседио са Богом. Аврам ''виде Бога и дан Његов и зарадова се''. Благодат Светог Духа дејствовала је јасно и у свим старозаветним пророцима и светитељима израиљским. Због тога је код Јевреја била основана пророчка школа где се учило како да се распознају Божији знаци и анђелска јављања од обичних јављања, која се дешавају у природи неблагодатног земаљског живота.

Св.Симеон Богопримац, богородитељи Јоаким и Ана и други безбројни угодници, доживљавали су многа и разноразна Божанска јављања, чули гласове и примали откривења, која су се потврђивала очевидним чудесним догађајима. Дух Божији дејствова је видљиво, премда не онако силно као у изабраном народу и међу незнабошцима – који нису познавали истинскога Бога – он је међу њима налазио изабранике своје. То су били они који су, лутајући у тами незнања Бога, тражили истину, те су због тог богоугодног тражења истине постали учесници Божанског живота, јер је речено: кад незнабошци немајући Закона сами од себе чине шта је Богу угодно, они доказују да је закон Божији написан у срцима њиховим (Рим. 2,14-15). Истину Господ толико љуби да Сам, Духом Светим, говори о њој: ''Истина ће никнути из земље и правда ће с'неба приникнути'' (Пс. 85.11).

Тако, дакле, у Јеврејском народу, изабраном и богоугодном, и међу незнабошцима, који нису познавали Бога, сачувала се свест о Богу и јасно сазнање о томе како Господ Бог Дух Свети дејствује у човеку и по којим је спољашњим и унутрашњим знацима могуће разликовати дејство Духа Светога од демонске обмане. Тако је то било све од пада Адамовог до доласка у свет Господа нашег Исуса Христа. Без овог опитног поимања дејства Духа Светога, људи неби могли познати у Христу Сина Човечијег и Спаситеља Кога је Бог био обећао Адаму и Еви. Тако је Духом Светим Св.Симеон Богопримац познао Христа Спаситеља у Јеусалимском храму и Св.пророчица Ана, просвећена тим истим Духом, познала је у Богомладенцу, обећаног Месију, истинитог Христа, Бога и Човека, Који је дошао да спасе Адама и сав његов род.

Наша несрећа је у томе што напредујући у узрасту не напредујемо у благодати и разуму Божијем

Кад је Господ наш Исус Христос извршио дело нашег спасења, тада је Он, по Свом Баскресењу, дунуо у Св.Апостоле и обновио у њима дах живота који је Адам изгубио и даровао им адамовску благодат Свесветог Духа Божјег. Али, то није све. Гле, Он им је још обећао да ће им послати Духа Светог, Утешитеља, који ће и њих и све следбенике Његове научити свакој истини и Који ће им напоменути све што им је Он говорио док је још био у свету. Овим је Господ Христос обећао ученицима Својим ''благодат за благодаћу'' (Јован 1,16). И заиста, у дан Педесетнице Бог је на величанствен начин послао Духа Светог који је у хујању ветра и у виду огњених језика сишао на Пресвету Богородицу и Св.Апостоле. Дух Свети уселио се у њих и испунио их силом и оним чудесним огњем Божанске благодати, која је обрадовала њихова срца и која и данас испуњава радошћу срца свих удеоничара тог Божанског Духа. Та иста благодат Светог Духа даје се свима нама, Христовим верницима, у тајни св. крштења и тајанствено се запечаћује у нама миропомазањем, како је то указано св. Црквом, вековном чуварком благодати Божије. Вршећи св. Тајну миропомазања свештеник говори: ''Печат дара Духа Светога''.

На шта ми људи стављамо своје печате? Стављамо их тамо где чувамо неку своју драгоценост. Шта на свету може бити драгоценије од Дарова Духа Светога које примамо у св.тајни крштења?! Благодат коју на крштењу добијамо тако је велика, тако неопходна и тако животворна за човека да је Бог не одузима чак ни од човека јеретика све до саме његове смрти, то јест, до рока означеног одозго по Промислу Божијем, ради доживотне пробе човека на земљи. У том, Богом дарованом размаку времена, уз помоћ силе благодати која му је дарована одозго, дато је човеку да покаже за шта је способан и шта је у стању учинити. Кад после крштења не бисмо грешили, остали бисмо заувек свети и непорочни угодници Божији и били бисмо сачувани од сваке нечистоте тела и духа.

Наша несрећа је у томе што напредујући у узрасту, не напредујемо у благодати и разуму Божијем, као што је у томе напредовао Господ наш Исус Христ, него напротив, кваримо се, мало по мало лишавамо себе благодати Свесветог Духа Божијег и постајемо мање или више грешним људи. Али кад неко, покренут премудрошћу Божијом која иште наше спасење, реши да се из љубави према Богу потруди за своје спасење, тада тај, послушан гласу премудрости Божије, почне да се каје за своје грехе. Каје се и чини добра дела супротна гресима која је починио, и кроз добра дела, учињена Христа ради, опет задобија Духа Светога Који унутра, у њему, устројава поново Царство Божије. Не говори узалуд Реч Божија: ''Царство је небеско унутра, у нама'' (Лука 17,21) и они који се труде и наваљују улазе у њега (Мат. 11,12). Улазе у њега они који се кају и труде да се поправе, без обзира на њихову грешност која их удаљава од Бога. Ти покајани грешници пред лицем Божијим постају бељи од снега, јер су очишћени благодаћу Његовом. ''Дођите, вели Господ. Ако греси ваши буду као скерлет, постаћете бели као снег'' (Исаија 1.18). Њих је тајновидац св.Јован Богослов видео обучене у хаљине беле и с'палмовим гранама, тим знамењем победе у рукама, како певају Богу дивну песму: Алилуја (Откр. 7.9:19,1). За њих је Анђео рекао: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише их у крви јагњетовој'' (Откр. 7.14). Опраше их страдањем и убелеше их причешћем пречистим и животворним Тајнама Тела и Крви Јагњета, непорочног и пречистог Христа, закланог по Његовој вољи за спасење света, јагњета ''које се непрекидно приноси на жртву и дели (верницима) и никада не нестаје'' (молитва на Св.Литургији). Дајући нам Своје Тело и Крв, Господ нам у замену за изгубљени плод са Дрвета Живота, даје Себе, најдражи дар који превазилази сваки ум.

Тога плода хтео је зао дух, непријатељ људски, да лиши Адама и род његов. Адам је згрешио, а Господ нам дарује Искупитеља у сину Дјеве Који је смрћу уништио смрт. Ђаво је преварио Еву, а Бог нам даје у Приснодјеви Богородици Марији заступницу пред Сином Својим и Богом нашим. Она је непостидна и непобедива Заступница чак и најокорелијих грешника јер је ''страх и трепет'' за зле духове и демони не могу нашкодити ономе ко Њу призива.

''Реч је твоја, Господе, светлост стази мојој''- кад ме та светлост неби посећивала у тами мојих брига, чиме бих осветљавао свој животни пут замрачен злобом непријатеља мојих

Још вам морам рећи у чему је разлика између дејства Духа Светога, који се тајанствено усељава у срца оних који верују у Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, и дејства таме греховне која се дешава због сплетки и злобе демонске. Дух Божији опомиње нас на речи Господа нашег Исуса Христа и дејствује заједно са Њим радујући срца наша и управљајући стопе наше на миран пут. А лукави, демонски дух мудрује супротно Христу и дејства су његова бунтовна, похотљива и испуњена гордошћу овога света.

''Заиста, заиста вам кажем: који верује у Мене има живот вечни'' (Јован 6,47). То јест, ко има у себи благодат Духа Светога као веру у Христа, а ко би слабости људске душевно умро због неког греха, тај неће умрети занавек, него ће васкрснути благодаћу Господа нашег Исуса Христа, Који узима на себе грехе света и дарује нам благост изобилну. За ову благодат, која се објавила свету и роду нашем кроз Богочовека, речено је у Еванђељу: ''У њој беше живот, и живот беше светлост људима. И светлост се светли у тами и тама је не обузе'' (Јован 1,4-5).

То значи да благодат Духа Светога, која нам је дарована на крштењу у име Оца и Сина и Светога Духа, без обзира на касније човекове грехе и моралне падове и без обзира на таму која обузима нашу душу, светли и даље у срцу нашем као исконска, божанствена и најдрагоценија светлост. Та Христова светлост у души непокајаног грешника вапије Оцу: Ава Оче (Рим. 8,15) и не гневи се до краја због непокајаности овог грешника! А касније, пошто се грешник обрати на пут покајања, та светлост Христова разгони таму греховну и поново одева бившег преступника у нетрулежну одећу, саткану од благодати Духа Светога.

Навешћу вам још неки пример да бисте сасвим разумели шта је благодат Божија, како се она распознаје и у чему се нарочито испољава њено дејство у човеку. Благодат Духа Светога је светлост која просвећује човека. О томе говори читаво Свето писмо. Тако на пример, богоотац Давид каже: ''Реч је твоја жижак мојој нози и светлост стази мојој'' (Пс. 119,105). То јест благодат Божија, изражена у заповестима Господњим, светилник је мој и светлост моја.

Кад ме та благодат Духа Светога, коју ја пажљиво и усрдно задобијам, проучавајући се седам пута на дан судом правде Твоје (Пс. 119,164), кад ме та благодат неби просвећивала у тами мојих брига које ми доноси моје звање, чиме бих осветљавао мој животни пут замрачен злобом непријатеља мојих?!

Господ је толико пута јавно показивао дејство благодати Духа Светога на онима које је Он освећивао и просвећивао својим великим доласком. Сетите се Мојсеја после његове беседе са Богом на Синају. Присутни народ није могао погледати у Мојсеја због необичне светлости којом је просијало његово лице. Да би могао изаћи пред народ, Мојсеј је морао покрити лице – толико је била јака светлост која га је испуњавала. Сетите се још Преображења Господњег на гори на Тавору. ''И преобрази се пред њима, и засија се лице Његово као сунце а хаљине Његове посташе беле као снег... и ученици падоше ничице, и уплашише се'' (Мат. 17,2 и 6). А кад се указаше уз Спаситеља Мојсеј и Илија ''облак сјајан заклони их'' (Мат. 17,5) испред очију светих Апостола који нису могли издржати заслепљујућу светлост Божанске благодати. Ето, тако се јавља благодат Духа Светога у неисказаној светлости у онима које Бог посети по милости Својој.

Све је јасно онима које Бог обдари разумом. Наша невоља је у томе што не иштемо разум који се не горди, јер није са овога света.

- Али, на који начин – упитах ја – могу сигурно знати да се налазим у Духу Светоме?

То је врло просто, одговори Старац. Све је јасно онима које је Бог обдарио разумом. Наша беда је у томе што ми не иштемо тај разум који се не горди, јер није са овога света. Тај разум, испуњен љубављу према Богу и ближњима, упућује сваког човека на пут спасења. Тај разум је оно познање истине о којем говори св. Апостол Павле: ''Бог хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине'' ( I Тим. 2,4). О њему говори св. Еванђеље кад вели: ''Тада им (Господ) отвори ум да разумеју Писмо'' (Лука 24,45). Налазећи се у том разуму, св.Апостоли су тачно знали да ли Дух Свети пребива у њима или не. Испуњени њиме они су могли тврдити да је дело њихово свето и угодно Богу и говорити: ''Јер нађе за добро Свети Дух и ми...'' (Д.Ап. 15,28). Видите ли, дакле, како је то једноставно?

- Ипак, ја не разумем како могу поуздано знати да се налазим у Духу Божијем. Како могу сам у себи распознати Његово истинско јављање?

- Ја сам вам већ рекао, рече о.Серафим, како је то врло лако и објаснио сам вам како људи бивају у Духу Божијем и како се распознаје Његово присуство у нама... Шта вам је још потребно?

- Потребно ми је, одговорих, да то и осетим.

Тада ме о.Серафим ухвати чврсто за рамена и рече:

- Ми смо обојица сад у Духу Божијем, и ја и ти... Зашто ме не погледаш?

Ја рекох:

- Не могу, Оче. Из ваших очију сипају муње. Лице вам је светлије од сунца. Боле ме очи кад вас погледам.

- Не плашите се! И ви сте сад постали светли као ја. И би сте сад у пуноћи благодати Духа Божијега, иначе вам неби било могуће да мене видите таквог.

Онда се наже према мени и тихо ми рече на уво:

- Благодарите Господу Богу за неисказану милост према вама. Ви сте видели да се још нисам био ни прекрстио; само сам се у мислима, у срцу свом помолио Господу Богу и унутра у себи рекао: Господе, удостој га да јасно види и телесним очима силазак Твог Духа којим Ти удостојаваш децу своју онда кад благоизволиш да им се јавиш у светлости славе Твоје! И гле, Господ је одмах испунио смирену молбу убогог Серафима... Како, дакле, да му не благодаримо обојица за овај његов неисказани дар! Ни великим подвижницима Господ не јавља увек тако милост своју. Дух Свети благоизолео је утешити скрушено срце ваше као нежна мати и то молитвом и заступништвом саме Богородице. Зашто ме не погледате у очи? Погледајте, просто, не бојте се – Господ је с'нама!

- Ја погледах у његово лице и сав претрнух. Замислите, у средини сунца, при његовом најјаснијем подневном блистању стоји лице човека који са вама разговара. Видите покрете његових усана, видите како се мења израз његових очију, чујете његов глас, осећате његове руке на својим раменима, но не само што не видите те руке и тај облик, него не видите ни самога себе – ништа, сем једне заслепљујуће светлости што се надалеко простире, и осветњава јарком светлошћу и снежну пољану и пахуље снега које су падале на мене и великог Старца.

- Шта осећате? Упита ме о.Серафим

- Необично ми је лепо, одговорих ја.

- Али, како је то лепо? Управо шта?

- Осећам такву тишину и мир у души да то речим не могу изразити.

- То је, рече о.Серафим, онај мир за који је Господ рекао својим ученицима: ''Мир вам остављам. Мир свој дајем вам. Не дајем вам га као што свет даје (Јован 14,27). Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја изабрах, зато мрзи на вас свет (Јобан 15,19). Али не бојте се, јер ја победих свет'' (Јован 16,33). Ето, таквим људима, омрзнутим од овог света, али изабраним од Бога, Господ даје тај мир који ви сада осећате – ''мир Божији, који превазилази сваки ум'' (Филип. 4,7) како каже Апостол. И стварно, душевно благостање које тај мир производи у нама, речима се не може исказати. Христос Спаситељ назива га својим миром, а не миром овога света, јер га никакво земаљско благостање не може дати нашем срцу. Тај се мир дарује одозго, од самог Господа Бога и зато се назива миром Божијим... Шта још осећате?

- Необичну сладост, одговорих ја.

- То је она сладост за коју се у Светом писму каже: ''Хране се од изобиља дома Твога, и из потока сладости твојих Ти их напајаш'' (Пс. 36,8). Та сладост сад испуњава наша срца и разлива се по читавом нашем телу. Од тога наше срце као да се топи... Шта још осећате?

- Необичну радост у срцу.

- Кад Дух Божији посети човека и обасја га пуноћом Свог доласка тада се душа испуњава неисказаном радошћу, јер Дух Божији чини радосним све чиме се дотакне. То је она радост о којој говори Спаситељ у св. Еванђељу: ''Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин. Али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет'' (Јован 16,21). У свету ћете жалосни бити, ''али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, а ваше радости нико узети од вас'' (Јован 16,22). Велика радост и велика утеха коју сад осећате у срцу, али знајте, све је то непознато у поређењу са радошћу коју је Господ обећао после смрти онима који га љубе. Јер што око не види, и ухо не чу, и у срцу човеку не дође, оно уготиви Бог онима који га љубе'' (Кор. 2,9). Сада нам се даје да осетимо само одблесак те небеске радости, па кад је од тога тако лепо и весело на души, колика је тек радост припремљена онима који плачу овде на земљи! Гле, и ви сте се наплакали у вашем животу, па каквом вас радошћу Господ, ево, теши још у овдашњем животу! На нама је сад да прилажемо труд на труд и напредујемо из силе у силу, како бисмо достигли меру узраста пуноће Христове и на нама се испуниле речи Господње: ''Који се надају у Господа добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не умарају се'' (Ис. 40,31) и њима ће се јавити Бог на Сиону у озарењу и небесним виђењима. Тада ће се наша садашња радост, коју осећамо у маломе и на кратко, јавити у пуноћи својој, и нико јој је неће узети од нас и Бог ће нас испунити неисказаним небесним блаженством... Шта још осећате, ваше богољубље?

- Необичну топлоту, одговорих.

- Како топлоту? Па ми седимо у шуми. Напољу је зима, под ногама је снег, на нама је снег, и одозго непрестано веју пахуље... Каква би овде могла бити топлота?!

- Онаква каква бива у купатилу кад станемо у пару.

Старац ме запита:

- Зар и онакав задах какав је у купатилу?

- Не, одговорих ја, ништа на земљи није слично том мирису.

Отац Серафим се благо осмехну и рече:

- И ја осећам исто што и ви, али вас намерно питам да ли и ви то осећате. Рекли сте велику истину. Ништа на земљи не може се упоредити са овим мирисом који ми сад осећамо, јер нас окружује миомир Светог Духа Божијег. Зар би нешто земаљско могло бити слично овоме?

Ви ми рекосте да је овде топло као у купатилу, али погледајте, снег се не топи на нама, нити под нама. Мора, дакле, да та топлота није у ваздуху, него у нама самима. То управо и јесте топлота коју наше срце иште од Господа молитвом: ''Огреј ме топлотом Духа Светога''! Загрејани њом, свети путници се нису плашили хладноће. Штитила их је нерукотворена хаљина благодати Духа Светога. Благодат Божија испуњава изнутра срца наша по речи Господњој: ''Царство Божије је унутра у вама'' (лука 17,21). Ово Царство Божије, дакле, сад је у нама. Благодат Духа Светога зрачи из нас и споља, и испуњава чудесним миомиром ваздух око нас, и наслађује наша чула небеском насладом и напаја наша срца неисказаном радошћу. Ово је оно стање о којем св.Апостол Павле говори: ''Царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме'' (Рим.14,17). Видите, дакле, наша вера није ''у вештим речима људске премудрости, него у јављању Духа и силе'' (Кор. 2,4). У томе се нас двојица сада налазимо. О томе је Господ говорио кад је рекао: ''Има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да дође у сили'' (Марко 9,1). Ето чега нас је Господ удостојио данас! Ето шта значи бити у пуноћи Духа Светога, о чему св.МакаријеЕгипатски пише : ''Био сам у пуноћи Духа Светога''. Том пуноћом испунио је Господ сада и нас убоге...

Гле, изгледа да немате више шта да ме питате! Сад сами знате како то човек бива у благодати Свесветог Духа Божијег. Да ли ћете се сећати јављања неисказане милости Божије која нас је данас посетила?

- Не знам, Оче, рекох ја, да ли ће ме Господ удостојити да се заувек сећам овако живо и јасно ове милости Божије коју сад осећам!

- Ја мислим да ће вам Господ помоћи да кроз цео живот задржите ово у сећању: иначе се благодат Његова неби тако брзо приклонила смиреној молитви мојој и неби тако брзо послушала убогог Серафима, тим пре што ово није дано само ради вас, него да се преко вас даје целоме свету, да бисте, потрудивши се у делу Бозијем, могли и другима бити од користи.

Бог ''не гледа ко је ко'' него тражи праву веру у Њега и Његовог Јединородног Сина

Што се, пак, тиче тога што сам ја монах а ви човек из света, то не мари ништа. Бог ''не гледа ко је ко'' (Рим. 2,11), него тражи праву веру у њега и Његовог Сина Јединородног. Господ иште срце испуњено љубављу према Богу и ближњем јер је срце наше престо на којем Он воли да пребива и где се он јавља у пуноћи своје небеске славе. ''Сине, дај ми срце своје'' (Приче 23,26), говори Господ, а све остало ја ћу учинити, јер се у срце твоје може сместити Царство Божије (Мат. 6,33 и Лука 17,21). Господ заповеда Својим ученицима: ''Иштите најпре Царство Божије и правду његову, а све остало ће вам се додати, јер зна Отац ваш небески шта вам је потребно'' (Мат.6,32-33).

Не укорева нас Господ што се користимо земаљским добрима, јер и сам говори да нам је потребно у овоземаљском животу како би наш пут ка небеској отаџбини био што лакши и удобнији. Св.Апостол Петар тврди да нема ничег бољег у овом свету од побожности сједињене са изобиљем. И Света Црква се непрестано моли да нам Господ Бог дарује изобиље земаљских добара. Мада је наш земаљски живот нераздвојан од жалости, несрећа и разних невоља, Господ Бог не допушта да непрестано будемо у жалостима и искушењима. Стога нам Апостол и саветује да носимо бреме један другога јер ћемо тиме испунити закон Христов (гал. 6,2). Господ наш Исус Христос заповеда нам да љубимо један другога, да бисмо, тешећи се узајамном љубављу олакшали тежак и тесан пут нашег хода у небеску отаџбину. Зато је Он и сишао к'нама с'небеса и узео на Себе наше сиромаштво да би нас обогатио богатством своје доброте и неисказане милости. Гле, Он је дошао у свет не да Њему служе, него да Он послужи другима и положи живот Свој за спасење многих. Чините тако и ви, васе богољубље. На делу сте се уверили у милост Божију и говорите о томе свакоме ко жели да се спасе. ''Жетве је много – говори Господ – а посленика мало'' (Мат. 9,37). Ево и нас је Господ извео на жетву и дао нам дарове Своје благодати да бисмо жњели класове Божије и доприносили спасењу наших ближњих како би други ушли у Царство Божије, а ми принели Богу много рода. Не треба да чувамо (за) себе да не бисмо били осуђени с'оним злим и лењим слугом који је закопао свој таланат у земљу, него да се старамо да будемо као оне добре и верне слуге Господње из Еванђелске приче који су принели свом Господару први – уместо два, четири таланта, други – уместо пет, десет таланата.

Не треба ни најмање сумњати у милост Божију. Видели сте и сами како се испунише на нама речи Господње речене преко пророка: ''Ја сам Бог из близа а не само из далека, и близу тебе је спасење твоје'' (Јер, 23,23). Ја убоги нисам се још ни прекрстио, него сам само у срцу пожелео да вас Господ Бог удостоји да осетите благодат Његову у свој пуноћи њеној и, гле, Он је одмах испунио моју молитву. Ово не говорим да се хвалим или да се прикажем као нека величина и изазивам код вас завист, нити пак, зато да би ви мислили да је то тобож зато што сам ја монах а ви мирјанин. Не! ''Господ је близу свих који га призивају у истини'' (Пс. 145,18). Господ не гледа ко је ко. Отац љуби Сина и све је предао у руке његове само да бисмо и ми заволели Оца нашег небеског као истински синови. Господ слуша подједнако и монаха и мирјанина, само ако су обојица православни и ако обојица љубе Бога из дубине душе и ако имају веру у Њега макар колико зрно горушичино. Сам Господ је рекао да је све могућно ономе који верује (Марко 9,23), а св.Апостол Павле узвикује: ''Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје'' (Филип. 4.13).

Ево шта Господ Исус Христос каже за оног који верује у њега: ''Који верује у мене дела која ја чиним и он ће чинити, и већа ће од ових чинити, јер ја идем к'Оцу своме. И што заиштете од Оца у моје име, ја ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину'' (Јован 14,12-13). Досад не искасте ништа у моје име; иштите и примићете да радост ваша буде испуњена'' (Јован 16,24)... И тако, све што иштете од Господа Бога, све ћете примити, само нека је то што тражите на славу Божију или на корист ближњих, јер и корист ближњих Бог рачуна у своју славу као што говори: ''Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте'' (Мат. 25.40). Слободно верујте да ће Господ испунити ваше молитве, само нека су оне упућене ради славе Божије или користи или спасења ближњих. Па чак и ако би нешто било потребно за вас лично за вашу корист или успех, и тоће вам Господ Бог послати исто тако брзо и обилно, али само ако вам је за то крајња потреба, ако вам је то неопходно.

Јер, Господ љуби оне који њега љубе, и добар је према свима, и Своју милост излива на све. ''Господ је близу свих који га призивају у истини; жељу испуњава онима који га се боје, молитву њихову чује и помаже им'' (Пс. 145,18-19).

Бојте се само једног – да не молите од Господа оно што вам није стварно неопходно. Неће вам Господ одрећи ништа због ваше православне вере у Христа Спаситеља, али ће тражити одговор од вас зашто сте без особите потребе тражили од Њега оно без чега сте могли лепо поживети.

Ето тако, ваше богољубље, казао сам вам све што су Господ и мати Божија благоизволели да вам кажу и покажу преко мене убогог Серафима. Идите, дакле, с'миром. Господ и Мајка Божија нека буду са вама и увек и кроз све векове.

Амин. Идите с'миром!

Тропар, Гл. 4

Од младости си Христа заволео, блажени, Њему јединоме пламено си зажелео да служиш, непрестаном молитвом и трудом у пустињи си се подвизавао и, умиљеним срцем стекавши љубав Христову, био си љубљени изабраник Мајке Божије. И због тога ти ми и вапијемо: Спасавај нас молитвама својим, Серафиме, преподобни Оче наш.

Кондак, Гл. 2

Лепоту света и све пропадљиво у њему оставивши, преподобни, у саровском си се обиталишту настанио. И анђелски тамо поживевши, за многе си пут ка спасењу био: због тога те и прослави Христос, оче Серафиме, и даром исцељења и чудотворства обогати. Зато ти ми и кличемо: Радуј се, Серафиме, преподобни Оче наш.

Величање (опште)

Блаженим те називамо, преподобни Оче Серафиме, и штујемо успомену твоју, наставниче монаха и сабеседниче Анђела!

''Стичите благодат Духа Светога, свим врлинама, Христа ради''

– издаје Манастир Рукумија 1999. -

https://www.pouke.org/agape/index.php/biblioteka/duhovno-uzdizanje/48-sticanje-duha-svetoga

Share this post


Link to post
Share on other sites

Размишљам о радости. О злоупотреби и излизaности њене појмовне садржајности. О одсуству бића које битује у самој конструкцији речи „радост“. Одбијам радост која је уобличена у еуфоричне маније. Која је сведена само на људски оптимизам и аутосугестивно позитивно расуђивање. Ругам се радости која долази од ендорфина, сератонина и адреналина. О безумној радости и злурадости да не говорим. Прихватам само радост која није од овога света али која јесте у овоме свету. Која је директна последица Божијег додира, прожимања и загрљаја. Истина, постоје здравоумне радости, профана радовања у којима учествујем, као и она непрофана попут несумњиве радости која, на пример, долази из постојања новорођенчета. Али сведочим да постоји друга радост, Духовна, нестворена, која када једном додирне биће, човек све познате радости до тада оставља и креће за њом. Која не зависи од страсти, расположења, пале природе. И без које је немогуће, барем мени, радовати се другоме човеку. Када не би било те Васкршње и Педесетничарске радости, која се манифестује у Телу Цркве, не бих живео Бога, нити бих марио за Јеванђеље као моделом кроз које бих требао да остварим бољег себе.

Ако смо радост свели на туђа или своја засмејавања, далеко смо од дара живота и Животодавца. Од радости која љуби и прашта. И још више, установљује нови начин постојања и предаје дар сопствене радости другом. Како је то далеко од бљутаве сентименталности и наивне патетичности, од аутосугестије палог радовања!!! Аутентичан хришћанин се жалости одбитком других да у његову радост уђу и увере се личним искуством у ипостасну радост коју исповеда. Исповедајући Радосног као Реалног а не као имагинарног. Зато када год заудара на песимизам, чамотињу, очајање, страховање и недијалогичност, нарочито код хришћана, треба се запитати да ли смо уопште ушли у радост Господа свога и да ли смо здравоумни или патолошки носиоци Духа Светога. Истина, само Дух одобровољава али ако човек и након примљеног дара светиње показује истрајност у негативностима, онда се Дух осећа као неко ко није добродошао иако се Његова радост суморношћу и утопијом људи не умањује. Јер, какав би то био Бог жалости или Бог Који зависи од нашег расположења чинећи Га непостојаним у Његовом блаженству и и изливајућем преливању Тројичне радости?! То не значи да не уме да саосећа и помаже већ да наша боловања не чине Божији Идентитет.

Не говорим о слепој радости, о безличној и бесмисленој радости какве, исцерене и изрежиране гримасе, затичемо усиљено код неких застрањених хришћана. Таква радост вуче на жалост. Заудара на обману, фарсу, сентимент и незнање. Ко зна, можда такав и и има Духа али по коју цену? Мучењем других или чак Самог Бога? Некако не верујем у такву радост колико год она била очигледна. Она игнорише историју, свет, смрт, бол, надасве ближње са свим њиховим понекад и преувеличаним страдањима. Зар је то ескапизам у име Бога?! Проналазак блага само за себе?! Ако неки беже од света због такве врсте радовања, онда имамо на делу својеврсну утопију и меланхолизам. Говорим о радости која је могућа и која је дарована баш у овом палом свету и са баш свим могућим невољама – без дистанце од страдања, без подигнутог гарда пред другима, али и без поистовећивања Царства Небеског са доменом агоније. Нажалост, уместо нарадост, још дуго ће хришћани имати да уче шта значи по онтологију укидање простор-времена, (а тиме и Цркве која има своје место и сврху у истом) уместо што њиховим прескоком умишљају да су достигли коначност обожења и још трагичније – да су достигли коначност есхатолошке радости. Јер Радост је увек нови Догађај који се богослужбено изнова Догађа. И никад за јединку, већ за Сабор светих тј. оних који су се по слободи одазвали на ехо Божијег Логоса. Свака радост коју човек чува само за себе, индивидуализује саму радост, компромитује је, и своди на инстикт хијене – а то само показује да ту ни нема пуно искреног радовања, барем не оног који би попут Цркве могао имати постојаног града.

видети још:

О оним хришћанима који слепом вером демантују историју страдања

Share this post


Link to post
Share on other sites

прекрасен текст: како што Љубовта е Личност=Христос така и Радоста е Ипостас :)

Јао што ме радујеш својим писањем,ви још увек пишете српским језиком,ми...осиромашеним.

Љубов-тоа е вистинска реч :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јао што ме радујеш својим писањем,ви још увек пишете српским језиком,ми...осиромашеним.

Љубов-тоа е вистинска реч :)

хвала вам, трудим се колико могу....

епископот Данило Крстиќ го слушав во една прилика за изговарањето и семантиката на зборовите и тој „прекрасен ум„ тогаш го наведе примерот со овој збор „љубов“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

хвала вам, трудим се колико могу....

епископот Данило Крстиќ го слушав во една прилика за изговарањето и семантиката на зборовите и тој „прекрасен ум„ тогаш го наведе примерот со овој збор „љубов“.

Да,он је један од ретких :) и сама га пуно,пуно поштујем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О духовној радости

big_908005.jpg

 

Духовна радост се добија као последица смирења, безазлености, дубоке послушности, самоодрицања, као дар благодати Божије.

Она је и дар Божији за наше чување чистоте духа и тела, за искрено покајање, за саможртвен живот.

Она је плод Духа Светог у нама. Духовна радост је чиста, бестрасна. Она је дубоко смирена, прославља Бога.

Радости су разне, али у овој нема ни трунке греха, она је сва у
Светлости, покајању, радосном испуњавању Воље Божије. Она је сва у
ревности да се Господ прослави, она је сва у слављењу другога- Бога и
ближњих.

Она је сведочанство о Васкрсењу Христовом, присуство те Васкршње силе у
нама. То је сила живота која се радује свом Богу и Створитељу, и која
целом душом кличе свом Небеском Оцу. То је сила која у нама васкрсава
све оно што је добро и што можемо унети у Вечност.

То је она сила која је приликом ношења моштију Св. Василија Острошког
подстакла коња да радосно игра око моштију. То је сила која испуњава сву
твар да славослови и радосно кличе свом Творцу, као на дан Рођења
Христовог. И анђели и људи, и животиње сви су испуњени том истом
радошћу.

То је она радост коју осећамо, која нас озари и обасја, кад се са
смирењем, покајањем, и измирени са ближњима причестимо. То је оно стање
помирења са Богом и осећања да смо деца Божија, да смо закриљени Његовом
благодаћу, да смо сигурни у Његовом окриљу, да смо обухваћени Његовом
бригом, да смо очишћени Његовом силом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Духовну радост нам Господ даје да нас укрепи у страдањима, да нас ободри
у покајању. Па чак и стање „свете туге“ и оно је радосно, и оно има у
себи ту радост, дубоко смирену,
која не да да човек падне у очајање
сагледавши све своје грехе и своју трулежност. Та радост не да да
заборавимо да смо деца Божија, да Бог није сурови мучитељ, него
Највољенији Отац, она не да да заборавимо чему треба да тежимо, нити да
заборавимо Рајско стање у које треба да се вратимо.

Да би човек био у тој радости треба да одбаци себе. И да се радује Богу.
Треба да искоракне из себе, да нема покрете мисли ка себи, нити своју
вољу, него да радосно и смерно прима све из руке Божије.

 

Та радост не треба да оде у неко спољашње, световно радовање, већ треба
да остане у смирењу, да знамо да је то дар Бoжији грешнику, да увек
будемо свесни тога, и да се не понесемо у радости. Да не мислимо да смо
то заслужили по својим врлинама, него да будемо свесни да је то дар
Божије Љубави, Очинске Љубави према палом створењу.

 

Тек кад будемо као деца, онда ћемо се увек радовати.

 

МОНАХИЊА СТЕФАНИДА

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...