Jump to content
Маша

Radost u Hristu i radost van Hrista

Recommended Posts

Због чега бринемо. Ја бих рекао због недовољно јаке вере и због греха. Брига није природно стање, али не може се свако тек тако ослободити бриге. Морамо за нешто да се ухватимо. А то је чврста вера да све што нам се дешава је по допуштењу Божијем и на нашу корист. Једино што нам стварно може наудити је наша слободна воља кад изабира грех, јер Бог се једино не меша у нашу слободну вољу. Наравно сви грешимо али нам је Господ оставио покајање. Једини начин да стално будемо у радости је да стално будемо у покајању. Притом онај који се каје привлачи благодат Божију која сама по себи доноси радост. Човек који се не труди да живи по Богу тј. који се не труди да стекне Духа Светог не може победити бригу. Наравно сви ми у некој мери бринемо јер нисмо непрекидно у покајању и немамо довољно јаку веру али бригу не треба прихватати као нешто природно већ је одгонити од себе као највећег непријатеља. Како? Молитвом, размишљањем о доброчинствима Божијим, одбијањем помисли које уносе немир, исповешћу, причешћем, вером у Промисао Божији и тако што ћемо јој супроставити радост.

Људи борите се свом снагом против бриге и не дозволите да вам та ђавоља работа квари живот.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Још један текст мало дужи али преставља савршен пример уздања у Бога. Веома интересантан и поучан најискреније препоручујем свима да не жале труда и да прочитају.

«ILIOTROPION»  Slaganje ljudske volje sa Božijom..

Knjiga II

1. Predavanje svog života Božijoj volji.

Jedan poznati bogoslov je tokom osam godina prilježno i neprekidno molio Boga da mu On pokaže coveka, koji bi mogao da mu ukaže na direktan i jednostavan put ka dostizanju Nebeskog Carstva.

Jednom, kada je taj bogoslov bio obuzet snažnom željom da nade takvog coveka, i nije mogao ni o cemu drugom da misli, vec samo da upozna ucitelja i nastavnika skrivene istine, uzneo je Bogu svoje plamene molitve. Odjednom je cuo nevidljivi nebeski glas, koji mu je govorio: «izadi iz crkvene porte, i naciceš coveka koga tražiš»! Poslušan tom glasu bogoslov je požurio, i ispred crkvene porte našao siromaha, cija su kolena bila prekrivena krastama i gnojem koji je isticao iz njih.

Mudri bogoslov mu je prišao i pozdravio ga recima: «želim ti dobro i srecno jutro, starce»! – Starac na to odgovara: «nikada nisam imao loše i nesrecno jutro» - Mudri bogoslov je, kao da ispravlja svoj prvi pozdrav, rekao: «neka ti Bog pošalje svako dobro»! – Ubogi odgovara: «nikada me nije snašlo ništa loše». – Mudri ispitivac (?) je tada posumnjao, razmišljajuci: da li on to dobro cuje, možda je gluv? I, izjavljujuci svoje želje stracu i pozdravljajuci ga na drugi nacin, rekao mu je: «Šta je s tobom, starce? Želim ti svaku srecu». Siromah je odgovorio: «Ja nikada nisam bio nesrecan».

Bogoslov, misleci da je siromah veoma recit, veliki orator, i želeci da ispita njegov razum, rekao mu je: «Želim da se ispune sve tvoje želje, da ti Bog pošalje sve ono što želiš». – Ja, (odgovara siromah), ne tražim ništa što mi ti želiš: sve biva saglasno sa mojim željama, ako ja nemam nekih posebnih planova u svom životu, vec živim po Božijoj volji».

Mudri postavljac pitanja, mu je kao da odlazi i oprašta se sa njim, rekao: «Neka te Bog sacuva dobri covece pošto ne težiš srecnom životu, ali te molim reci mi, da li si ti jedini blaženi medu siromasima na zemlji? Jer Jov nije uzalud rekao: «Covjek roden od žene kratka je vijeka i pun nemira» (Jov. 14, 1)? Kako si samo ti spašen od svih zlih vremena i dogadaja? Ne shvatam u potpunosti tvoja ubedenja i razmišljanja».

Na to siromah odgovara: «Sve to, što sam ti rekao, gospodine moj, - je istina. Kada si mi želeo dobro i srecno jutro, ja sam ti na to odgovorio da nikada nisam bio nesrecan, jer sam uvek zadovoljan udelom koji mi je Bog darovao – za mene je najveca sreca da ne težim ovozemaljskim radostima i uspesima. Sreca ili zli dogadaji nikome nisu na štetu, sem onima koji ih ili silno žele i jure za njima, ili beže pd njih i boje se štete pricinjene njima. A ja – ne brinem za uspehe i srecu, i ne volim ih, vec se samo molim Nebeskom Ocu, Koji sve u životu svakog coveka usmerava na najbolje – kako ono prijatno, tako i neprijatno. Jer On savršeno zna da li je prvo ili poslednje istinito i spasonosno za svakog coveka.

Zato i kažem, da nikada nisam bio nesrecan, jer sve u mom životu biva za mene po mojoj želji: trpim li glad – blagodarim za to Svevidecem Bogu; ako me mraz reže kao ognjem ili kiša lije na mene kao iz kabla, ili se na mene izlivaju druge atmosferske padavine – na isti nacin proslavljam Boga i za to; ako se neko izdire na mene, napada me i vreda – takode blagodarim Bogu. Jer sam uveren, da mi se sve to šalje po Božijoj volji, a sve što nam Bog šalje, je na naše dobro, radi našeg usavršavanja. Dakle sve, što nam Bog šalje ili dozvoljava drugima da nam ucine nešto prijatno ili neprijatno, slatko ili gorko, jednako i radosno primam kao iz ruke milosrdnog Oca – želim samo to što želi Bog, i ono što je Njemu ugodno da mi drugi ucine. Na taj nacin, sve ono što mi se dešava je po Božijoj, a samim tim i po mojoj sopstvenoj volji.

Dostojan je sažaljenja onaj, ko smatra takozvanu ovozemaljsku srecu za nešto važno, i opet, zaista je nesrecan onaj, ko u bilo kakvom ovozemaljskom dobru traži potpuno zadovoljstvo. Istinsko zadovoljstvo i blaženstvo u sadašnjem životu ima samo onaj covek, koji se iskreno i bez ikakve sumnje predao Božijoj volji i provodi svoj ovdašnji život po Božijoj volji, ni u cemu joj ne protivurececi. Jer volja Gospodnja je punoca savršenstva i dobrote – ona je nepromenljiva i van nje nema druge volje, bolje, pravednije; ona iznosi pravedni sud o svima, ali o njoj niko ne može da iznese pravedni prigovor, koji bi Je razoblicio u protivurecnosti.

Ulažem svu svoju mogucu usrdnost, svom svojom mišlju stremim ka tome, što Bog ocekuje od razumnog bica uopšte i delimicno od mene, ubogog. I zbog toga nikad nisam bio nesrecan; jer sam svu moju sopstvenu volju u potpunosti predao u Božije ruke, tako da je svaka moja usrdna želja ili neželja, isto što i Božija volja za mene, ili Njegov Promisao o meni, i zahvalan sam Bogu u svakoj situaciji za milost koju dobijam od Njega, ako bi se ona cinila i gorka».

- Razumno li ti govoriš sve to? – rekao je bogoslov. Ali molim te reci mi sledece: ako bi Bog izvoleo da te spusti u ad, da li bi isto tako razmišljao kao što si mi malocas rekao?

Siromašni duhom je odjednom uzviknuo: «Da me On spusti u ad? Neka ti bude jasno, da imam dve divno ukrepljene ruke, kojima bih se uhvatio za Boga – jedna ruka je najdublje smirenje kroz prinošenje samog sebe na žrtvu Bogu, a druga ruka je – nelicemerna ljubav prema Bogu, koja se razliva na sve naše bližnje preko naših blagotvornih dela. Tim dvema rukama bih se cvrsto uhvatio za Boga, i gde god bi me On poslao, povukao bih i Njega zajedno sa sobom, i istinski bi mi bilo prijatnije da budem s Bogom van neba, nego bez Boga na nebu».

Ovaj odgovor je proizveo krajnje divljenje u umu i mislima mudrog ispitivaca. U svojoj vnutrini je bio svestan da put koji mu je otkrio starac vodi svakoga pravo ka Bogu bez ikakve zablude, i on je zaista iznad svih ostalih puteva koji vode ka Bogu. Opet je mudri bogoslov poželeo da još više shvati uzvišeni razum, koji se skriva ispod grube kože starackog tela: «Odakle si ti došao ovde?» - upitao je mudrac starca. – Došao sam od Boga. – A gde si ti našao Boga? – Tamo (odgovara starac), gde sam ostavio sve stvari. – Gde si ostavio Boga? – Boga sam ostavio u cistom srcu i dobroj volji.

Posle toga je mudrac upitao starca: «Ko si ti starce, i kojoj vrsti ljudi pripadaš? Siromah je odmah dao sledeci odgovor: «Ko god da sam, zadovoljan sam svojim udelom, i ne bih ga menjao za bogatstva svih careva. Carem može da bude nazvan svaki covek, koji ume blagorazumno i mudro da upravlja i vlada sobom».

«Da li si ti car, pita mudrac siromaha, i gde je tvoje carstvo?» - Tamo, - odgovara siromah, pokazujuci prstom na nebo, «car je onaj, za koga je carstvo napisano u knjizi sudbina na poseban nacin».

Želeci da završi sa pitanjima, mudrac je upitao siromaha: «Od koga si ti starce naucio to, što si mi sada izložio u svojim odgovorima, ko ti je to stavio u um?» - Otkricu ti istinu i o tome, gospodine! Ja sve dane provodim u cutanju, u molitvama, ili dobrim i blagocestivim razmišljanjima, a najviše od svega neprekidno držim na umu i pameti brigu o tome, kako da se što cvršce i tesnije sjedinim sa Bogom posredstvom beskrajne pokornosti Njegovoj svetoj volji. Takvo posvecivanje sebe u potpunosti Bogu može da nauci usrdnog coveka mnogome istinskom, dobrom, svetom, kako u znanju, tako i u životu».

Mudrac je hteo još mnogo toga da pita siromašnog duhom, ali imajci cvrstu nadu da ce za to naci neko drugo blagoprijatno vreme, oprostio se s njim, govoreci: «Budi zdrav, starce», i otišao je od njega, razmišljajuci i kao sam sebi govoreci: eto našao sam istinskog ucitelja direktnog puta ka Bogu.

O tome je blaženi Avgustin predivno rekao: «ima nepismenih koji nas upucuju na Carstvo Nebesko – mi se sa svojom mudrošcu neusrdno brinemo o njemu, vec smo optereceni brigama ovog života, pogruženi u poroke tela i krvi. «O toj protivurecnosti izmedu duhovnog smirenomudrija i ovozemaljske mudrosti Gospod Isus Hristos u Svojoj blagodarstvenoj molitvi Bogu Ocu, govori: «Hvala Ti, Oce, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh i otrkio si prostima (to jest cistim srcem): da, Oce, jer je tako bila volja Tvoja» (Mt. 11, 25-26)!

Zaista, ispod siromahove košulje cesto se skriva uzvišena mudorst. I ko bi mogao da pretpostavi i poveruje, da se u tako jednostavnom, neznatnom coveku nalazi takvo uzvišeno poznanje o Božanskoj Suštini. Ko bi mogao da poveruje da ce u nepismenoj jednostavnosti naci tako uzvišenu misao, kao što je mišljenje ubogog starca o dvema rukama nesalomive snage – to jest o svecelom prinošenju sebe Bogu, i svecele svoje ljubavi prema Njemu, koja se izražava ispunjavanjem Njegovih zapovesti – tim rukama se zaista dopušta Bogu da se veže za coveka, dok se od drugih pristupa k Sebi On udaljava.

Share this post


Link to post
Share on other sites

??????? ?? ?? ??????? ? ?? ???? ? ?????????? ???????

?? ?? ???? ?????? ?? ?? ????????.

??? ??? ????? ?? ????, ??????? ?? ???????? ???? ...

?? ?? ???? ??????? ??? ??? ??? ???? ?? ???? ...

???? ?? ????? ????? ???????, ???????? ???? ?? ? ??????????? ?????? ?? ????????, ?? ?????? ??????? ? ???????? ????? ? ?????? ??? ???? ??????? ...

Ne znam Medo. Ali gledala sam po sebi...

Ne mogu se zamisliti da otvaram nekome sve svoje probleme..

Niti mogu da zamislim kako bi to izgledalo...

valjda me razumijes..

moji problemi koji me muce nisu mrve. Nego kore.

Jednostavno cu opet reci da se moram nasmijati, jer bi u suprotnom plakala, pa tek onda kakva bi bila...uh..

ljudima ne mozes ugoditi..

uvijek nesto ne valja i uvijek nesto smeta...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zapravo velika je pogreska i sto sam pisala u okviru ove teme.

Ako kazem da se nasmijem i kada sam tuzna licemjerna sam...

ako kazem da se radujem, i kada sam u okviru rusevina.... onda sa mnom nije u redu nesto.

Mnogima hvali razumjevanje.

E kad ga izgrade, nestane magle, i sve bude jasnije.

Svako zivi sa svojim odlukama.

I svako odgovara za svoje.

Radi ako mozes nesto da ne povrijedis nekoga,

budi nekome prijatelj i brat,

oprastaj, jer ima ko ce suditi

ne zapisuj ti u sebi, jer vec je zapisano

"Ne boj se, samo vjeruj"

ako i u ovome ima nesto sto sam rekla a da nije u redu.. onda stvarno  joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites

i jos nesto.. nisu to "maske" , kako ti nazivas, jako je grubo ...

razmisli se.... koliko puta si ti precutao da bi nekoga zastitio?

mislim da ces se sjetiti...

"Precutati" nesto nije "maska"....

Cutanjem , mozes dosta sacuvati i puno dati...

zavisi samo kako posmatras...

Svako dobro.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"за мене је хришћанска радост - добра воља међу људима, мир на земљи, слава Богу на висини, све што се заокружује тиме, а нисам сигуран да је ншто изостављено тиме."

jeste tako je.

Istina je da zivot nije pozoriste. Ali nas baca u razne situacije....

Mislim da sam vremenom naucila nositi "masku" , mozda da bih skratila neke boli..

postojali su trenutci kada sam morala biti ono sto nisam, daleko od onoga sto sam htjela...

Zivot je knjiga prepuna testova.

Na nekim nekada i padnemo.

joooj

Ostalo je stvar prihvacanja....

Share this post


Link to post
Share on other sites

????????, ????? ?? ??????? ? ???????? ???? ??????????.

?????? ?? ???? ?????? ?? ?? ?????? ? ????? ???????? ???????? ???? ????? ???????? ?? ?? ?? ?? ????????? ?????????

???? ?? ?????????....

??????? ?? ?? ??????? ? ?? ???? ? ?????????? ???????, ??? ?? ??????? ?? ???? "?????".

??? ?? ?????? ?????  0110_hahaha

nismo s erazumele

Hriš?anska radost je po meni stanje kada više nema ni tuge ni bola bar ne u onom smislu u kom je ima danas, sada, zna?i posti?i takav stepen duhovne zrelosti da stvari koje nas danas oneraspoložavaju ne mogu da nas dodirnu

sad to da li ?eš nekome re?i nešto pre bih rekla da je pitanje svesti i zrelosti osobe nego hriš?anska radost

Mnogi hriš?ani ti "rado upropaste" dan a mnogi ateisti te poštede ružnih doga?aja da ti ne bi pokvarili dan

Kad sam tužna, tužna sam, kad sam sre?na sre?na sam

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Весели глобализам су наговештавали нпр. несретни Ниче у `Веселој науци`:

Постављена слика

затим лажни пророк 20. века Алистер Краули у својим књигама

Постављена слика

Матрица тог веселог глобализма је присутна у човеку данашњице који према Богу има негаторски или тотално необавезан став. Нпр. извештачена песма којој је циљ једино и само финансијска добит са односом према слушаоцу као, Боже ме прости, ретардираном( што он оберучке прихвата) је пример тога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Или Гебелс 1942. Уствари, програм Европске уније је од њега преписан...

Радост ван Христа је психолошко весеље, за кратко време.

Човек је биће радости, и створен за радост.

Радост је једина ''реалност'' хришћанства у историји. Треба да су то рекли и Шмеман и ава Јустин.

Радост у Христу је сусрет чланова локалне заједнице. А то нарочито недељом на Литургији.

Јер Христос је гаранција да та радост ( као производ љубави)  неће престати.

Где је радост ту је и љубав. Где је љубав ту треба да је и радост.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И још да додам ону Маргарет (незнам презиме) која је почетком 20. века писала о ''златној милијарди''. Хитлер је после то користио. Наиме, на Земљи има места само за ту једну милијарду. То је савремени запад. Отуда, например, Аустралију називају рајем на Земљи. Јер тамо има случајева, а зато се и иде тамо, да себе прогласиш лажно инвалидом, ништа не радиш, а све добијеш на тацни. барем је тако било. Или у Енглеској.Ако имаш инвалида у кући, држава плаћа , а ти по цео дан у пабу пијеш пиво.

Остало човечанство по тзој доктрини, треба или да ради за тај златну милијарду или да нестане.

Врло је познат план, који је наравно потписан од стране Маргарет Тачер 1991. године, о томе да само 30 милиона Руса треба да остане. Они би радили у процесу добијања нафте.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Осмех је данас  постао привилегија појединаца. Неко се смеје а радије би плакао, каже једна песма. Међутим, када су осмеси у питању тешко је бити објективан. Неко се смеје да би себе представио као радосну личност а да се заправо не осећа тако. Други неко изгледа као да никога свог нема под небом али зато када му се неко обрати показује сву могућу радост овога света. Неко трећи нема смисла за хумор па се понаша сасвим извештачено, а неко четврти има толико веселог  духа да му је непојмљиво да он или неко наспрам њега буде ненасмејан. Осмех је луксуз који се не може ничим купити. Но, сам осмех настаје или као узрок или као последица на неког или нешто. Углавном, сенку осмеха прати љубав. Симапатишемо некога ко уме да се насмеје или уме нама да се насмеје или пак нас да засмеје. Чак и мало дете живи за осмех своје мајке. Међутим, има и таквих осмеха који не носе никакву вредност: грохот, кревељење, кисели осмех, пластичан осмех, гримаса, театралан осмех, безуман осмех, усиљен осмех, итд. Један свети човек је рекао да истинска радост не долази од упадљивог осмеха него од оног невидљивог који се носи у срцу. Чак и сва људска лица, сагледана из уличне перспективе, не носе никада упадљиву тугу или радост. Пре би се могло рећи да је то неко драмско стање лица огрнуто плаштом тајне. Човек, дакле, треба да исијава радост својим постојањем а не вицкастом реториком. Свакако, то не значи да треба бити резервизан према хумору и духовитим људима. Чак су се и свети људи одликовали дубоким смислом за хумор, а што значи да велика моралност подразумева велику духовитост. Чак и по звучности речи духовитост и духовност се показују сличним. Но, опет, један је осмех мајке према детету а други осмех кловна према публици; један је осмех заљубљених парова а други осмех гомиле подругљиваца. Човек се не може смејати свему. Зато чак и људи који болују од недостатка осмеха лако посумњају у неискрени осмех другог. И не само што посумњају него га лако и препознају. Тада се њихова болест још више проширује јер нема никога ко би за њих засијао искреним осмехом. Један стих од групе Depeche mode каже: „...somebody must shine for me...“. То само показује колико смо сви повезани тим једним осмехом и колико желимо да уђемо у приснији однос само због тог осмеха. А што опет не значи да треба да изнуђујемо осмехе другима јер има и таквих који не познајући радост сувише потенцирају осмех. Човек се по осмеху познаје....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Радост у Христу за мене је као најсвјежија вода са чистог планинског извора, насута у једноставну стаклену чашу, кријепи и оживљава уморно тијело и посустали дух, а она ван Христа, попут покварене воде насуте у златну чашу украшену дијамантима, амбалажа дивна, од толиког сјаја не може се у њу гледати, али кад се окуси, тијело трпи болове, а душа пада у очај. Свака "радост" без Христа носи свој данак.На срећу Бог милостиви дотакне наша срца, па слијепи прогледају, глуви поврате слух, а ми грешни, понекад поново посегнемо за дијамантском чашом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...