Jump to content
Маша

Radost u Hristu i radost van Hrista

Recommended Posts

I naravno – televizor.
  :)) 

 

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. - Апостол Павле, Прва Коринћанима 6:12

 

Па не чини неког место, време и атмосвера хришћанином. Колико је само саботаже па су ето и даље у борби. 

Него оно разврат, непристојности у породици, вика, дрека, крађа, дрогоши, свакако и сваком не чине добро у кући ако ћемо реално... а и могао би да им препоручиш оног лика са огласа што лечи од напасти "ако вам нешто ода по глави"   :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Muramasa, ти си човек врло темељан како мени изгледа. Такође сам стекао утисак да једноставно не желиш да сагледаш Цркву на неки нормалан а не погрдан начин јер да си хтео то би до сада урадио. Елем, о. Гаврило јесте наступио мало наивно. Можда није очекивао да ће га неко тако "дочекати на нож". Ако којим случајем у теби и даље постоји бар искра добре воље ево једне од могућих интерпретација мисли коју си навео. Дакле реч је о савременој идолатрији.

Share this post


Link to post
Share on other sites
@Muramasa, ти си човек врло темељан како мени изгледа. Такође сам стекао утисак да једноставно не желиш да сагледаш Цркву на неки нормалан а не погрдан начин јер да си хтео то би до сада урадио.

Не да не жели, него не може. Мурамсица нам је још дечкић, немојте му замерити. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
 

Не да не жели, него не може. Мурамсица нам је још дечкић, немојте му замерити.  :)

 

Kada neko sagleda crkvu na način koji je protivan autoritetima, to se zove prelest, a u težim slučajevima i jeres.

 

I+still+don+t+understand+where+s+the+fun Нема сврхе...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pravi pravoslavac mora da poštuje ovakve autoritete i da izbegava sve što demoni vole...

"I nasuprot tome, bezdusni savremeni namestaj, svetske biblioteke u kuci, narocito dela o detektivima i naucna fantastika, prazne nepotrebne slike na zidovima, kolekcije maraka, novaca, kutija sibica, pivskih boca i tome slicno – sve ih to raduje. Postoje predmeti i stvari koje narocito privlace zle duhove u stanove i kuce. To su plakati sa obnazenim figurama, knjige o jogi, okultizmu, astrologiji, sanovnici, maske, figurice paganskih bogova. I naravno – televizor. S bolesnima uvek dolazi do diskusija po pitanju televizora, jer oni ne zele da se odvoje od njega, i mislim da nije samo stvar u navici. Televizor je pomracenje za dusu i um. Zli duhovi se hvale da zive u njemu i preko njega uspesno deluju na ljude. Narocito su pogubni filmovi strave i uzasa, erotika i naucna fantastika, rok-koncerti i sve vrste sou-programa. Nepristojno ponasanje u porodicnom stanu, skandali, pijanke, razvrat, vika, skrivanje ukradenih stvari, - to sve predstavlja predivnu “hranu�? za zle duhove."

 

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=1073Е сад си ме ставио

Е сад си ме ставио у дилему. Пре неки дан ми је црко телевизор и никако да се намолим да га носим код мајстора на оправку. Сад почињем да се питам дал уопште да га оправљам ил јок... мада не осећам никакве промене у животу од како је рикнуо. Ал није ти лоше ово - почео сам да размишљам о телевизору!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кисела лица, згрбљене позе, ситни кораци – често испод дугачких безобличних сукњи, утучен поглед, замор или озлобљеност, тачно испуњавање правила, напетост у телу, неретко и у погледу… А радост – једном у години на Васкрс.

Такав сам и ја некад био. Кисео и погрбљен и без много радости. А ондак сам укапиро! У ствари и насам укапирао. Једноставно више нисам могао а да се не радујем. Еј бре! Ко сам ја да кукумавчим о себи? Море баш ме брига за себе, мене или како год да ме назовеш. Нисам више ЈА у центру моје пажње. Сад је неко "Други". То ти је класичан пример како други постане први. Заузео "човек" прво место и башкари се тамо. Једино што сам могао да констатујем је да му то место и припада. А ја сам други. Уствари нисам ни други кад се са Њим упоредим. Ја сам нека маргинала ако реално гледамо. Срозао сам се тотално пред Њим. Срамота ме и да пишем то овко јавно ал ето... Надам се да због тога нећете имати ниско мишљење о мени.

Немој да ме сад неко пита ко је други. Стварно неам појма. Само знам ко је први.

Иначе за неупућене: Овај ме изгурао тако ладно са првог места да не можеш веровати.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ХРИСТОС ЈЕ СВЕ. ОН ЈЕ РАДОСТ, ОН ЈЕ ЖИВОТ, ОН ЈЕ СВЕТЛОСТ, СВЕТЛОСТ ИСТИНИТА КОЈА ЧОВЕКУ ДАЈЕ ДА СЕ РАДУЈЕ, ДА ЛЕТИ... ДА ЖАЛИ СВАКОГА, ДА ЖЕЛИ СВАКОГ УЗ СЕБЕ, А СВЕ УЗ ХРИСТА. (старац Порфирије).....Мислим да нисам могла наћи лепши цитат који би најбоље могао описати лепоту православне вере :) Ту нема говора о било каквим системима правила и норми које су чисто творевина од стране људи отуђених од Бога и од природе. Најбитније су Љубав и Радост у Духу Светом. Једно без другог не иде, а када све то имате, онда имате баш све.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не да не жели, него не може. Мурамсица нам је још дечкић, немојте му замерити. :)

Ej i ja sam to primetio, posle one slike njegove sobe. Mislio sam da ima barem 13 leta :))

 

Salu na stranu slazem se sa tobom, osim ako nije istrolovao sliku :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Апостол Павле каже: «Увек се радујте!» (1Еф. 5, 16).

Али у животу није једноставно следити апостолске речи.

Шта радити ако је нестала радост коју су давали први кораци у цркви?


Ево шта је написала једна православна девојка у свом интернет-дневнику: «Раније, када сам била како данас кажу «човек који сврати у цркву», сваки «поход» у цркву је за мене био радост – радост због молитве пред иконом, од одслушане 15-оминутне службе, због тога што сам успела да целивам светињу. Тада много тога нисам знала (ни то шта је грех, ни да постоји Причешће), јер није било религиозног окружења, али сам осећала неку срећу да се налазим у цркви, као и потребу за тим. Сада је радост заменило тужно осећање обавезе: службу сам преспавала (раније ми не би у главу дошло да је то ОБАВЕЗА, а не РАДОСТ бити на њој), нисам се молила целу службу, пажњу су ми одвлачили људи који су ме газили итд. Кући сам се враћала са осећањем испуњене или неиспуњене обавезе. То не смем, не смем, то треба,…Схватам да реално то се не сме и нешто треба, али већ не могу јасно да раздвојим религиозне «обавезе» од радних. Нека рутина и спољна ограничења. И нема радости …»

 

Радост није апстрактан појам иако може да зависи од разних животних околности, то је потпуно конкретна категорија. И како можемо да видимо из Јеванђеља основа радости је – Христос. Није узалуд то да се за Васкршњу радост спремамо реално, пролазећи трновит пут Великог Поста, Страсне седмице. Када у свом животу идемо за Христом тада налазимо радост. Сама радост почиње на Голготи. Пре него што постанемо саучесник Христовог Васкрсења, треба да постанемо саучесник Његових страдања. Таква радост, која је заснована на личном крстоносном опиту, постиже се после дуго времена, а понекад је за то потребан и цео живот.

Духовна радост има мистични, тајанствени карактер. И узрок те радости је Бог. Осећај радости долази онда када не само идемо у цркву и не само се молимо, већ учествујемо у црквеним Тајнама и то учешће није формално. Основа радости је – бити причасник Божанске природе. Каква је радост прилазити к Господу, знајући због чега Му прилазимо. Али за тај сусрет с Богом се треба спремати. Треба жељно ишчекивати Причешће и исповест. Ми у цркву идемо у првом реду ради тога да би се обожили и треба да тежимо да се сједином са Христом и духовно и телесно у Причешћу. И та свест о томе да смо заједно са Богом, не може човека да остави равнодушним. Ако долазимо у цркву само да бисмо одстојали службу – «ево Господе ја сам као верни најамник дошао у цркву, одрадићу своје спасење, престајаћу на ногама» (чак иако свесно тако не мислимо то је наше истинско стање) – уморићемо се, обраћаћемо пажњу на друге људе око себе а не на Господа. И тада ћемо отићи из цркве празни.

 

цео текст

Share this post


Link to post
Share on other sites

предавање о Хришћанској радости одржао је Његово Преосвештенство г. Атанасије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки

Share this post


Link to post
Share on other sites

Навика да будемо радосни

 

”Благо ономе којему је опроштена кривица, којему је грех покривен. Благо човеку којему Господ не прима греха и у чијем духу нема лукавства.” (Псалам 32, 1 – 2)

Осећање срамоте или кривице утиче на то да губимо животну радост. Неопходно је ослободити се осећаја кривице и држати своју савест чистом, ако желите бити радосни, јер је немогуће имати осећај кривице и радости истовремено.

У Библији, у посланици Филипљанима 2. глава, 15-ти стих се каже; ”Да будете беспрекорни и честити, деца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као светила у васиони.”

Ви ћете можда рећи; ”Ја стварно желим да будем срећан, али како да држим своју савест чистом, кад она то није у овом тренутку?” Е, ту се подсетите Псалма 32, стихова 1 и 2; ”Благо ономе којему је опроштена кривица, којему је грех покривен. Благо човеку којему Господ не прима греха и у чијем духу нема лукавства.”

Радост, срећа и растерећење су три особине којима свако од нас тежи.

Ми сви желимо да имамо свакодневну радост. Ми сви желимо да уживамо у животу. Ми сви желимо растерећење од наших унутрашњих болова и патњи.

Библија нас учи да све то долази од унутрашње чистоте, а чистота долази од опраштања кроз Божију милост. Дакле, не опраштање које смо заслужили, већ опраштање које нам Бог даје по својој милости, које нисмо заслужили, али нам је Бог даје због љубави према нама.

Сложили смо се да је основа свакодневне радостичиста савест. Како имати чисту савест?

***КАКО ИМАТИ ЧИСТУ САВЕСТ

На крају сваког дана начини духовни инвентар, питај у молитви Бога шта стоји између тебе и Њега, тј да ли си током дана или некад раније, учинио нешто што није угодно Богу и што може бити препрека у складном односу између вас.

Кад увидиш да нешто стоји као препрека, моли се Богу за опроштај и очошћење од тих грехова, јер је наш благи Христос умро на крсту да би исплатио баш све наше грехове. Зато имај слободу да молиш Бога да те очисти од тог греха, а потом га запамти и кажи и свом духовнику на исповести.

Овај процес се зове свакодневно духовно умивање, и веома је важно за наш духовни живот. Јер без умивања тело постаје нечисто и смрдљиво, а тако исто и наша душа. Поред тога, наша унутрашњоста не може духовно напредовати уколико изнутра чува нечистоће од разних грехова и тиме се човек удаљава од Бога, јер ствара препреку између свог и Божијег бића.

Зато нам је благи Господ Христос оставио Свету Тајну Исповести да бисмо се редовно прали од наших грехова и могли држати чисту савест, која је најважнији предуслов животне радости.

 

http://svetatrojicaroterdam.com/текстови/page/2/

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Славуј гладан пева у зору по два сата, пре него нађе два зрна хране за доручак. Шта то славуј учи људе? Људи, радујте се добру и певајте о добру. Не питајте чије је добро. Добро нема господара на земљи. Оно је гост из даљине; ми створени и смртни нисмо поседници добра, но певачи његови. (…) Божија радост у нашем добру, па и најмањем, неисказана је и савршена”, поручује нам Николај Жички.

А Нектарије Егински пева: „Радост! Мила реч, реч жуђена, реч која дира душе људске, реч која значи милину, реч која изражава духовно весеље и насладу. Радости! Којим речима да опишем осећај који у срцу изазиваш? Којим бојама да те осликам или како да речју изразим твоју тајанствену нарав? Немам силе да испитам твоју тајну. Немам гласа да изразим твоје дејство. Радост остаје тајанствена и крије се у дубинама срца, а јавља се једино усамљеној души. Радост чини да душа игра у миљу и весељу, она је опија као божанско пиће, она је постала жуђена наслада душе, она више од меда и саћа слади језик онога ко се испунио њом, она у срцу свира славопоје које усне не умеју да испевају. Срце говори, а уста ћуте, савршава се тајанство натприродно.“

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...