Jump to content

Recommended Posts

M.FACEBOOK.COM

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Smaragdni kamičak рече
M.FACEBOOK.COM

ПОУЧНА ПРИЧА О човеку који је задивио анђеле Живео једном у давна...

 

Predivno! Neka bi  Gospod dao svima taj raj u duši!❤

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу.
У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости.
Сам женски род је највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација је довела до тога да је правих јаких мушкараца веома мало остало. 
Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и значајног призивања да буде чуварка мира и љубави у породици и носилац зачетог новог живота. 
Сваки пол има своје функције које су само њему својствене." 

Павле Гумеров

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Jestira. рече

"Када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу.
У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости.
Сам женски род је највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација је довела до тога да је правих јаких мушкараца веома мало остало. 
Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и значајног призивања да буде чуварка мира и љубави у породици и носилац зачетог новог живота. 
Сваки пол има своје функције које су само њему својствене." 

Павле Гумеров

Sjajno...❤!

Share this post


Link to post
Share on other sites
M.FACEBOOK.COM

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ Истиниту исповест једне монахиње по...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Који учитељ је најбољи?
- Страдање.

Који учитељ је најлошији?

- Наслада.

Која врлина је најређа?

- Врлина давања.

Која врлина је најбоља?

- Врлина опраштања.

Која врлина је најтежа?

- Врлина ћутања.

Која врлина је најважнија?

- Врлина постављања питања.

Која врлина је најпотребнија?

- Врлина слушања.

Која борба је најопаснија?

- Фанатична.

Која навика је најштетнија?

- Брбљивост.

Који човјек је најјачи?

- Онај који је способан да спозна Истину.

Који човјек је најслабији?

- Онај, ко сам себе сматра најјачим.

Који човјек је најразумнији?

- Онај, који следи своје срце.

Који човјек је најсиромашнији?

- Онај који највише воли новац.

Који човјек је ближе Богу?

- Милостиви.

Који човјек је најслабији?

- Онај који је победио друге.

Који човјек је најјачи?

- Онај који је победио себе.

Чиме се супростaвити невољи?

- Радошћу.

Чиме се супротставити страдању?

- Трпљењем.

Који је знак здраве душе?

- Вера.

Који је знак болесне душе?

- Безнадежност.

Који је знак неправилног поступка?

- Гнев.

Који је знак добрих поступака?

- Душевни мир.

Шта је најстрашније од свега?

- Закаснело покајање.

Која страдања су најгорча?

- Она, створена нашим сопственим заблудама.

Која срећа је најузвишенија?

- Она ради које смо се одрекли самих себе."

 

(монах Симеон Атонски)

...

https://www.facebook.com/lena209?__tn__=%2CdCH-R-R&eid=ARDMwQMRNxemXwMKlXIog

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljivo je i veoma poucno uociti motiv koji je sv.Irineja Lionskog vodio kod pisanja njegova velikog dela Protiv jeresi. Bila je to ljubav. On sam o tome pise u uvodu : "Ja sam, doduse, nenaviknut na pisanje, nemam u tome nikakve vezbe, ali me na to tera ljubav." Njemu nije do toga da osudi one u zabludama, vec da ih pridobije za "Isusa Hrista, koji je iz neizmerne ljubavi postao ono sto smo mi, da bi nas usavrsio u onome sto je on." Lepseg motiva za pisanje doista nije mogao imati. Taj motiv govori o njegovoj izvanrednoj ljudskoj i hriscanskoj plemenitosti.

https://www.bitno.net/vjera/svetac-dana/sveti-irenej-lyonski-strah-trepet-krivovjeraca-gnostika/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites


Источнохришћанској светоотачкој традицији била је од самога почетка страна мисао о томе да је ад место које је Бог припремио за мучење грешника. Ад није створен од Бога - он је саздан слободном вољом људи. И он постоји не зато што то Бог хоће, већ зато што људи и даље подржавају његово постојање. Они га стварају прво овде на земљи, а потом се он продужава у загробном свету.

 

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ

Share this post


Link to post
Share on other sites
Vrhunac svoga razvoja u srednjem veku Beograd je postigao u doba despota Stefana Lazarevića.
Tada je prvi put u svojoj istoriji postao prestonica srpske države,njeno politicko, privredno, kulturno i crkveno središte. Despot je preuzeo Beograd od ugara 1403.godine, na osnovu sporazuma sa ugarskim kraljem. U povelji Beogradu despot kaže: "Nađoh naj krasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah njega i posvetih ga presvetoj Bogorodici." Despot je podizao i razvijao Beograd, imajuci svetlu viziju njegove budućnosti, svestan njegovog izuzetnog značaja za sudbinu Srbije. Putopisci opisuju Beograd kao sedmovrh grad izvanrednih lepota, nazivaju ga "carstvujući grad" i upoređuju ga sa Jerusalimom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Сада сте постали малодушни, срдити и жалосни, мислећи да је Отац Небески спор у одговорима. Али ја вас уверавам да ће се све десити баш како желите - то ће се сигурно догодити, али прво је потребна молити се свом душом, и онда треба чекати. А када заборавите ваше захтеве и када престанете да се молите за њих, испуњење ће доћи као награда за ваше стрпљење и издржљивост. Када дођете на границу очајања док се молите и тражите, знајте да је испуњење близу. Христос наш жели да излечи неке ваше скривене страсти, и то је разлог због кога касни у испуњењу ваших захтева. Ако добијете испуњење ваших захтева одмах, ваше страсти остаће у вама, не излечене. Ако сачекате, ви ћете добити шта желите, али добићете и лек против ваших страсти. А онда се радујете неизмерно и захваљујете Богу који све ради у мудрости на корист вашу. (Старац Јосиф Исихаста )

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе."

Свети Симеон Столпник


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Друга књига, "О богослужењу", има пет делова: храм, богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг богослужења; црквена година са постовима и празницима; Света Литургија.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Трећа књига, "О Библији и историји Цркве", има део о садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове кроз векове.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Прва књига, "О учењу", има три дела, а то су: извори хришћанског учења, тумачење Символа вере и објашњење учења о Светој Тројици.
    • By Милан Ракић
      Како да у доба помањкања времена, журбе и сталне потребе за променама живимо православно, оцрквљено, достигнемо смирење и обожење? Митрополит Јеротеј даје одговоре али не попушта ни за педаљ духу времена – вратити се Светим Оцима, најдубљем искуству људске душе, срца, ума, које су они достигли. Другог пута нема без обзира колико се кокетирало најдуховнијим предањем Цркве и болесним психолошким системима данашњице. Аутор не спаја неспојиво: Свете Оце и савремену западну психологију. Ова књига се темељи на искуству Отаца који су најдубље изразили истински, незаблудни, скривени живот у Христу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...