Jump to content

Recommended Posts

Помилова Господ разбојника у последњи час, да нико очајавао не би. Али само њега, да се нико превише не поуздаваo у Његово милосрђе“

Блаж. Августин

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ми сада, у нашој земљи, беремо плодове наших мисли и жеља. Нису нам добре мисли, нису нам добре жеље, не може ни плод да буде добар. Покајања јако мало има и код побожних, због тога и страдамо.
Зато нигде мира ни спокоја нема, ни у манастиру, ни у свету, ни у породици... Нигде!
Највећа врлина једног човека и једног народа је покајање.
Сваки грех је опростив осим греха непокајања! "
- Старац Тадеј

Share this post


Link to post
Share on other sites
M.FACEBOOK.COM

Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егини су остали...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Smaragdni kamičak рече
M.FACEBOOK.COM

Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егини су остали...

 

Slično se desilo u Rumuniji pre 10 godina. Sveti Nektarije je služio 6 meseci u jednom  rumunskom selu i slična priča sa vladikom, i potpisom i ikonom, s tim što od  tog dana na Eginu dolazi po 1 autobus dnevno poklonika iz Rumunije . A u manastiru na Egini su dve sestre zamonašene iz Rumunije.

Share this post


Link to post
Share on other sites


”АКО СВЕШТЕНИК НЕ ЗНА ДО КОЈИХ СЕ ГРАНИЦА МОЖЕ ПРОСТИРАТИ ЊЕГОВА ВЛАСТ ДА „ВЕЖЕ И РЕШИ “, И ПОЧИЊЕ ПАСТВИ ДА ДИКТИРА УСЛОВЕ ПОД КОЈИМ ОНИ ТРЕБА ДА ИДУ У ЦРКВУ, ИСПОВЕДАЈУ СЕ И ПРИЧЕШЋУЈУ, ПОЧИЊЕ ДА СЕ МЕША У ЊИХОВ ЛИЧНИ ЖИВОТ, онда слична умешаност може довести до распада породице. Прекомерна упорност свештеника и његови превелики захтеви према парохијанима ЧЕСТО ДОВОДЕ ДО ТОГА ДА ЉУДИ НАПУШТАЈУ ПАРОХИЈУ, А ЧЕСТО И ЦРКВУ УОПШТЕ. Зато сваки парохијски свештеник треба да се сети да су његова духовна деца и сва његова паства слободни људи, ДА ИМ ЈЕ ГОСПОД ДАО ЖИВОТ И СЛОБОДУ да га организују. Свакако, сваком парохијану је потребан савет духовника, али не треба да постоји ропско, беспоговорно потчињење пастиру. ПАРОХИЈАНИ ТРЕБА ДА СХВАТЕ ДА НИЈЕДНОМ ДУХОВНИКУ ЦРКВА НИЈЕ ДАЛА ПРАВО ДА ИМ ОТИМА СЛОБОДУ КОЈУ ИМ ЈЕ ДАРОВАО САМ ГОСПОД.”

- еп. Иларион Алфејев ”Ви сте светлост свету

Share this post


Link to post
Share on other sites

У једном краљевству, стара краљица је објавила да тражи себи дружбеницу. Та особа спроводила би њена наређења и бавила се старом краљицом. За посао се пријавило много младих и школованих људи. Због могућности и веза старе краљице, многи од њих су били и из утицајних породица. У великој сали за пријем једва је имало места за седење. На велико изненађење свих, на вратима се појавила и једна старија пунија жена, неугледног изгледа. Изазвала је подсмех код осталих. Невешто се распитивала да ли је дошла на право место и где може да седне. Сви су је гурали и склањали. Неко је чак и повикао да на улазу у палату не треба свакога да пуштају да уђе. Несретна старица је тако доспела до последњих места. Таман је хтела да крене ка излазу, када је иза себе чула глас младе женске особе: "Стара мајко дођите сести на моје место". Изненађена тим гестом пришла је и захвалила се тој девојци. И упутила је још неколико питања, на која јој је она љубазно одговарала и ако су сви около ућуткивали старицу. Тад се чула најава и у салу је ушетао престолонаследник са пратњом. Сви су се поклонили и са пажњом су гледали у њега. Он је само ћутао и разгледа људе који су дошли. Тад му се поглед заустави на оној старици, брзо дође и поклони јој се. Насмеја се, па каже: "Kраљице мајко, јесте ли пронашли Вашу дружбеницу?" Старица полако пружи руку девојци и поведе је са њом. У сали је настао мук, а краљица се окрену ка њима и каже: "Веома сам разочарана вашим понашањем према једној немомоћној старици, међу вама има и доста људи који су долазили на пријем у палату. Међутим, у похабаном и неугледном оделу, ти људи нису хтели ни да ме погледају." Држећи се за девојку коју је повела са собом, уздахнула је и рекла: "Поштовање старијих и самилост према њима, кућно је васпитање, које се касније не може у ниједној школи научити."

Share this post


Link to post
Share on other sites
M.FACEBOOK.COM

НЕ ВЕРУЈТЕ У СВЕ ШТО ЧУЈЕТЕ- Старац Пајсије Св.Арсеније и Св.старац Пајсије...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sv. Jovan Zlatousti savetuje mladim muzevima da odrze ovaj govor svojim suprugama:

"Uzeo sam te u svoje ruke i volim te, volim te vise od svoga zivota. Jer sadasnji zivot nije nista, i moj najgorljiviji san jest provesti ovaj zivot s tobom, tako da budemo sigurni da necemo biti odijeljeni u onome koji nam je namijenjen (...). Stavljam ljubav prema tebi iznad svega i nista mi ne bi bilo bolnije nego kad ne bih uvijek mislio kao ti."

Share this post


Link to post
Share on other sites

" Bogatom je dato bogatstvo da bi spoznao mekocu srca, a siromasnom nemastina kako bi spoznao trpljenje."

" Lepa zena kao i kvalitetno vino, u pocetku je zadovolhstvo slatko al traje kratko, jer te muce glavobolje. " 

" I za ispovest je potrebna priprema, pripremas se tako sto ne ponavljas ono sto si vec jednom ispovedio. "

O. Nikolaj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Потребно је држати се златне средине, крајеви су погубни. Златна средина у свему земаљском, а најпре у небесном, духовном. Ко брзо јури напред, тога треба зауставити. А ко због нерада или немоћи много заостаје и не брине се за спасење душе, таквом треба помоћи да се пробуди из сна, да корача равноправно са онима у средини, не истрчавајући напред нити заостајући.

Свети Севастијан Карагандински

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Друга књига, "О богослужењу", има пет делова: храм, богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг богослужења; црквена година са постовима и празницима; Света Литургија.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Трећа књига, "О Библији и историји Цркве", има део о садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове кроз векове.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Прва књига, "О учењу", има три дела, а то су: извори хришћанског учења, тумачење Символа вере и објашњење учења о Светој Тројици.
    • By Милан Ракић
      Како да у доба помањкања времена, журбе и сталне потребе за променама живимо православно, оцрквљено, достигнемо смирење и обожење? Митрополит Јеротеј даје одговоре али не попушта ни за педаљ духу времена – вратити се Светим Оцима, најдубљем искуству људске душе, срца, ума, које су они достигли. Другог пута нема без обзира колико се кокетирало најдуховнијим предањем Цркве и болесним психолошким системима данашњице. Аутор не спаја неспојиво: Свете Оце и савремену западну психологију. Ова књига се темељи на искуству Отаца који су најдубље изразили истински, незаблудни, скривени живот у Христу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...