Jump to content
Aristotel

Православна порука, мисао дана....

Recommended Posts

sv. Irinej (202): »Ne trebajući nikoga, Riječju je sazdao sve i učinio, ne trebajući ni anđela kao pomoćnika za ono, što nastaje ...To je naime vlastitost Božje nadmašnosti (supereminentiae), da ne treba drugih sredstava za stvaranje onoga, što nastaje: vlastita njegova Riječ jest i prikladna i dovoljna za oblikovanje svega«  (Adv.haeres. 1, 2, 1;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 225 (4,14-19)

 

14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду; 15. него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос. 16. Од кога све тело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког појединог члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави. 17. Ово, дакле, говорим и сведочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу свом, 18. помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. 19. Они отупевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Демонски напади

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“ (Свети Максим Исповедник

Share this post


Link to post
Share on other sites
73495376_135499247746043_362126814481272
M.FACEBOOK.COM

SVETI KIRIJAK OTŠELNIK - MIHOLJDAN Rođen u Korintu od roditelja Jovana i...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

22. Ne treba znatiželjno ispitivati dubinu vere.
Onaj ko ispituje dubinu vere biva zapljuskivan talasima pomisli. Onaj, pak, ko je sagledava sa prostosrdačnim raspoloženjem ima nasladu u slatkoj unutrašnjoj tišini.
Kao voda zaborava, dubina vere ne trpi da je gledaju, ili da je razmatraju radoznalim pomislima. Plovimo po tim vodama u prostoti uma kako bismo dospeli u pristanište volje Božije.

Blaženi Dijadoh, episkop fotički

Share this post


Link to post
Share on other sites
72524126_645551062515396_353998102253797
M.FACEBOOK.COM

ВЕРА ЖЕНЕ ХАНАНЕЈКЕ 'Ова Еванђелска приповест одиграла се када је Христос...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Kad priroda čuje svoje ime na usnama mojim, ona misli, da o njoj pjevam, a ja pjevam o Tebi. Kad goluba hranim, ja Tebi nudim. Kad janje milujem, ja Tebe milujem. Kad se na sunce osmehnem, moj osmejak prodire kroz sva sunca dok se ne sretne s Tvojim osmejkom. Kad spustim svoj poljubac na bijeli krin, ja ga kroz sedam svjetova spuštam na podnožje nogu tvojih.

N.V.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Биљана, два рече

 

Kad priroda čuje svoje ime na usnama mojim, ona misli, da o njoj pjevam, a ja pjevam o Tebi. Kad goluba hranim, ja Tebi nudim. Kad janje milujem, ja Tebe milujem. Kad se na sunce osmehnem, moj osmejak prodire kroz sva sunca dok se ne sretne s Tvojim osmejkom. Kad spustim svoj poljubac na bijeli krin, ja ga kroz sedam svjetova spuštam na podnožje nogu tvojih.

N.V.

Како је лепо....:1405_love:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Биљана, два рече

много волим ту песму,одавно, али  баш одавно

Имаш право, ниси погрешила. Давно нисам нешто лепше прочитала...а није ми позната.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У оквиру програма „Краљево – памћење, октобра 2019“, Историјски архив Краљево и Архив Српске православне цркве приредили су изложбу „Српска православна црква и руска емиграција од 1920. до 1940“, аутора Радована Пилиповића.     Изложба, која броји 15 паноа, представљена је у Свечаној сали Градске управе града Краљева и трајаће наредних десет дана. Према речима протојереја ставрофора Љубинка Костића, изложба „Српска православна црква и руска имиграција од 1920-1940. године“ била је постављена у више наших градова и врло је значајна јер нам открива и пружа могућност у увид живота Руса избеглих после Октобарске револуције, а којих је у нашу земљу дошло више од 40.000.   „По структури су били веома различити, било је високих интелектуалаца, инжењера, професора, теолога, лекара, архитеката, који су дали врло значајан допринос тадашњем нашем друштву, које је на неки начин било десетковано у оним ратовима, балканским и Првом светском рату. Дошли су напросто као освежење и својим плодотворним радом оставили су врло добре утиске и помен о себи. Српска православна црква и држава и краљ Александар отворили су широм врата и раширили своје руке да једнокрвну и једноверну браћу Русе прихвате овде после невоље која их је задесила. Они су се врло брзо уклопили и уткали у наше друштво и све токове живота и добијали су сваку помоћ од државе и Српске православне цркве. Постојало је велико разумевање за њихов живот и боравак у нашој земљи“, рекао је свештеник Љубинко.     Како је истакла директорка Историјског архива Краљево Весна Милојевић, изложба је стигла код нас поводом великог јубилеја – 800 година од успостављања аутокефалности Српске православне цркве, али и поводом октобарских догађаја код нас.   „Изложба је настала захваљујући сарадњи са Архивом Српске православне цркве и тачно враћа ратни период у тада већ Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Драгоцена је због тога што доноси причу из фондова и збирки из Архива СПЦ – кроз новинске чланке, фотографије, где бих могла да издвојим патријарха Димитрија, затим Варнаву, Гаврила Дожића. Говори и о доласку руских монахиња код нас у, фактички, опустошену Србију, пошто је Србија у Првом светском рату пострадала, као и свештенство, као и цркве и манастири. Њихов долазак је јако драгоцен за СПЦ, за обнову и за даљи развитак духовног живота код нас. Издвајам, што сматрам интересантним за све Краљевчане, молбу нашег владике жичког Николаја Велимировића – он моли наш Синод да донесе одлуку да се један дан посвети молитви за руски народ и за обнову руске државе, зато што је тада код њих већ успостављен комунистички режим“, осврнула се на изложбу директор Историјског архива Краљево Весна Милојевић, позвавши суграђане да је погледају.   Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, који је отворио изложбу, истакао је да представљање ове изложбе у склопу обележавања осам векова аутокефалности Српске православне цркве још једном показује добру сарадњу  између Цркве и града Краљева, у овом случају Архива СПЦ и Историјског архива града Краљева. „Руска миграција, у периоду после Првог светског рата, оставила је значајан траг у српској архитектури, науци, али и у области духовности. Подсетимо се само Николаја Краснова, познатог руског архитекте, који је пројектовао велики број здања у Београду, али и читавој бившој држави, Георгија Острогорског, који је познати српски византолог и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, и читавог низа људи који су помогли да се у рату опустошена Србија обнови као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Годинама и деценијама после завршетка Првог светског рата руска миграција чинила је велики део српске интелигенције и српске духовне елите. Управо због тога ми се данас сећамо ових људи“, изнео је занимљиве податке градоначелник Краљева др Предраг Терзић позвавши Краљевчане да посете изложбу и потпуно бесплатно уживају у свим овим експонатима.       Извор: Епархија жичка
    • Од александар живаљев,
      На данашњем заседању Архијерејског Сабора у Атини, гласовима већине владика, Грчка православна црква је признала аутокефалност "Православне цркве Украјине", преноси ромфеа.
      На Сабору је, као што рекосмо већином гласова, усвојена "Информација о Аутокефалној цркви у Украјини" коју је поднео архиепископ атински Јероним.
      У информацији се подвлачи став Синода ГПЦ да Константинопољски патријархат има право додељивања аутокефалије, као и мишљења две синодске комисије која су дале позитивно мишљење о аутокефалији ПЦУ.
      Званични коминике Сабора Грчке цркве се очекује накнадно.
      Да подсетимо, Руска православна црква најавила је прекид евхаристијског општења са Грчком црквом ако она донесе овакву одлуку. Продубљивање раскола у православљу, у овом тренутку, се чини као неизбежно.
      Извор:
      ΕΚΤΑΚΤΟ: Η Εκκλησία της Ελλάδος αναγνώρισε την Εκκλησία της Ουκρανίας
      WWW.ROMFEA.GR  

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      На данашњем заседању Архијерејског Сабора у Атини, гласовима већине владика, Грчка православна црква је признала аутокефалност "Православне цркве Украјине", преноси ромфеа.
      На Сабору је, као што рекосмо већином гласова, усвојена "Информација о Аутокефалној цркви у Украјини" коју је поднео архиепископ атински Јероним.
      У информацији се подвлачи став Синода ГПЦ да Константинопољски патријархат има право додељивања аутокефалије, као и мишљења две синодске комисије која су дале позитивно мишљење о аутокефалији ПЦУ.
      Званични коминике Сабора Грчке цркве се очекује накнадно.
      Да подсетимо, Руска православна црква најавила је прекид евхаристијског општења са Грчком црквом ако она донесе овакву одлуку. Продубљивање раскола у православљу, у овом тренутку, се чини као неизбежно.
      Извор:
      ΕΚΤΑΚΤΟ: Η Εκκλησία της Ελλάδος αναγνώρισε την Εκκλησία της Ουκρανίας
      WWW.ROMFEA.GR  
    • Од Логос,
      Руска Православна Црква наставља свој социјални рад и послове на заштити и помоћи породици, отварајући у Калињинграду своје 67. по реду уточиште за труднице и мајке које се налазе у тешким животним ситуацијама.       Ново склониште је започело са радом при храму Свих светих у Гусеву, у Калињинграду. Корисници ће, по потреби, бити у могућности и да добију помоћ психологâ, адвокатâ и социјалних радника. Овде се, иначе, тренутно већ налази једна мајка са четворо деце. Боравак корисника у овим центрима је ограничен на период од 1 до 3 месеца, током којих социјални радник и адвокат треба да им пронађу трајни смештај, обнове или издају потребна документа и пронађу посао. Мајке ће имати могућност и да разговарају са свештеницима који су у овим центрима одређени за духовнике.   Склониште је отворено путем конкурса за доделу бесповратних средстава, који је организовало Одељење за добротворну помоћ при Светом Синоду, а чији је задатак рад на спречавању абортуса. Корисници су у могућности да добију одећу за себе и децу, храну за бебе и средства за личну хигијену.   Митрополит Георгије Матвејев је рекао да Центар за добротворну помоћ Мајка и дете делује већ годину дана, а да је жена са четворо деце која се овде налази још од раније њихов корисник. Он каже да је она и пре долазила како би добила ствари за себе и своју децу, али у једном тренутку је остала и без крова над главом.   Више од 170 вишечланих породица, трудница и жена са децом које се налазе у тешким животним ситуацијама редовно посећују овај Центар. За само три године Руска Православна Црква је отворила 66 прихватилишта за жене и више од 100 нових центара за добротворну помоћ, од укупно 190 колико их постоји.   Приредио презвитер Александар Поповић     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      100-годишњој згради у граду Хаугезунду у југозападној Норвешкој дат је нови живот у недељу, када је освећена као парохијска црква Румунске Православне Цркве.     Постоји 16 других парохија у којимасе богослужи у Норвешкој, под јурисдикцијом Руске Цркве, Српске Цркве и Цариградске Патријаршије. Према статистици Норвешке, Норвешкој је 2017. године било  21.993 православних хришћана, што је 12.959 више него 2013. године.   Освећење је служила тројица румунских архијереја: митрополит северноевропски Макарије, митрополит немачки и централне Европе Серафим, и митрополит молдавски Теофан. После освећења уследила је Божанска Литургија, на којој је петорица румунских свештеника саслуживало архијерејима.   Парохија је основана декретом митрополита Макарија 26. марта 2013. године и предата је на духовно старање о. Думитру Валерију Чорбеја 4. маја 2014. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...