Jump to content

Recommended Posts

Истинска вера се увек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, целовито и ослобађајуће. ''Проблеми'', ''потешкоће'', ''компликације'' су тривијални изговори човека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку!

Протојереј Александар Шмеман

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Sveto pricesce je duhovna trpeza za svetitelje, hrana i lek za one koji se kaju a oganj za gresnike. Boje je da stalno od srca zelimo a da se redje pricescujemo, nego da se pricescujemo cesto a ravnodusno." 

Protosindjel Josif Kracun

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, JESSY рече

Истинска вера се увек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, целовито и ослобађајуће. ''Проблеми'', ''потешкоће'', ''компликације'' су тривијални изговори човека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку!

Протојереј Александар Шмеман

Pojasni kako si  ovo ti razumela, Jess? Hvala :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Srdjan Kotur рече

Pojasni kako si  ovo ti razumela

to je taj stepen vere kome težimo i naporno se trudimo da ga dostignemo...naravno da je teško, ali nije nemoguće...

bitno je shvatiti suštinu našeg življenja ovde...da malo očekujemo, malo tražimo a da se veoma zahvaljujemo na onome što imamo i da shvatimo da se ništa ne podrazumeva...da ništa nije naša zasluga već je velika milost Njegova...da naučimo da prihvatamo ono što nam se dešava jer ako mu se odupiremo , put se samo produžava...da se odmah suočimo sa svojim problemom i potrudimo se da ga rešimo...nema odlaganja, komplikovanja, straha...šta je , tu je...iz ove kože se ne može...naše je da načinimo prvi korak, a onda se Gospod pobrine za ostalo...da živimo u sadašnjosti i da učinimo sve što možemo ovde i sada...a najveće oslobodjenje osećamo kada se potpuno oslonimo na Njega i shvatimo da On zna bolje od nas šta je nama potrebno...znači da Mu bezrezervno verujemo....i kada nam je najteže, setimo se da nije samo nama teško i da uvek ima gorih stvari...

Share this post


Link to post
Share on other sites

ИГУМАН ПЕТАР МЕШЧЕРИНОВ
... на прво место у црквени живот улази одвратно сујеверје, лажно предање, мишљења псеудоауторитета, лажни старци и лажне старице. Наша спасоносна вера претвара се у паганизам хришћанског обреда...

Прва грешка – када Бог постане не циљ, већ средство за живот. Нажалост већини људи Христос није потребан. Људима је потребно да би код њих све било добро; а Бог је дужан да буде средство за то. Потребно је да се породица не распадне – пођи у цркву и венчај се. Нужно је да се деца не разболе – крстите их, причестите, нека је чак и против њихове воље. Потребно је да вас не урекну, не направе штету – песак са гроба популарне подвижнице донети и по угловима просути. Син пије – акатист Неисцрпне Чаше прочитати. Муж те бије – одмах на ходочашће крени. Ми видимо да се труд усмерава не на то да би се било са Богом и живео живот Сетог Духа, већ на то да би задобили нешто од Бога. Бог делује као гарант нашег благоугодног живота... нужно је не само бити организован, већ је нужна и велика Русија са Царем – баћушком, а за то је потребан крсни ход, литије, стајања, одговарајућа црквена и друштвена дешавања итд. - само за душе Христос није потребан. И погледајте како се одмах мења приступ ономе што Црква нуди и садржи. Таинства се претварају у магична дејства. Свето Писмо одлази у други план. Свето Предање се изопачује, изврће, на прво место у црквени живот улази одвратно сујеверје, лажно предање, мишљења псеудоауторитета, лажни старци и лажне старице. Наша спасоносна вера претвара се у паганизам хришћанског обреда...
Православные курсы катехизации. Игумен Петр (Мещеринов). "Об обязанности христианина знать свою веру"

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Не будите превише строги. Превелика строгост је опасна. Она зауставља душу само на спољашњем подвигу, не дајући дубину. Подвиг без смирења и љубави је погубан. Будите мекши, немојте приморавајте се на спољна правила. Мислено разговарајте са Господом и светима. Трудите се да не подучавате, већ да меко указујете једни другима, да се исправљате. Говорите, ако срце не ћути. Од срца срцу. Будите једноставнији и искренији. Свет је такав Божји ... Погледајте око себе - целокупна творевина благодари Господу. И ви тако живите - у миру с Богом."

Протојереј Николај Гурјанов

Share this post


Link to post
Share on other sites


Ми се сви трудимо да стојимо у било чему угодном, али само не у Христу: у некаквим догмама, у некаквим канонима који нам се чине апсолутним и непромењивим. Да, то су све бесмислице! Ипак, ови канони – они су усвојени у неко време, пре годину и по, две хиљаде година уназад ... Немогуће је претворити Цркву у гето са средњовековним погледом на свет.

ОТАЦ ВЛАДИМИР ЛАПШИН

Share this post


Link to post
Share on other sites

Христос пo ипостаси није смртан ни бесмртан, нити je немоћан или свемоћан, видљив или невидљив, створен или нестворен, већ je Он ово прво no природи, a друго no ипостаси

Св. Максим Исповедник

(treba malo confused1,.... da se ovo razume.....:D)

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Имамо три врсте греха: телесни, када се неко опија па добије цирозу јетре. Њега није казнио Бог него он сам себе својим неуздржањем. Који блудничи добије венеричну болест. Исто је он крив.
На другом спрату психички и душевни греси су тежи. Ако он каже:,,Ја сам Наполеон!". То је Падинска Скела, то је много теже лечити него у интерној клиници неком операцијом.
А трећи, најгори греси су на највишем спрату духа, то је гордост сатанска, који завиди Светој Тројици, и кривоверје - јерес."

Владика Данило Крстић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Друга књига, "О богослужењу", има пет делова: храм, богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг богослужења; црквена година са постовима и празницима; Света Литургија.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Трећа књига, "О Библији и историји Цркве", има део о садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове кроз векове.
    • By Милан Ракић
      Четири тома књиге "Православна вера", аутора протојереја Томаса Хопка (1939-2015), некадашњег декана Академије Светог Владимира у Њујорку, представља незаобилазну литературу за све оне који се тек упознају са Православљем. Писана разумљивим и свима приступачним речником, ова књига (у 4 тома) је и препоручена литература за кандидате за упис на Православни Богословски факултет.
      Прва књига, "О учењу", има три дела, а то су: извори хришћанског учења, тумачење Символа вере и објашњење учења о Светој Тројици.
    • By Милан Ракић
      Како да у доба помањкања времена, журбе и сталне потребе за променама живимо православно, оцрквљено, достигнемо смирење и обожење? Митрополит Јеротеј даје одговоре али не попушта ни за педаљ духу времена – вратити се Светим Оцима, најдубљем искуству људске душе, срца, ума, које су они достигли. Другог пута нема без обзира колико се кокетирало најдуховнијим предањем Цркве и болесним психолошким системима данашњице. Аутор не спаја неспојиво: Свете Оце и савремену западну психологију. Ова књига се темељи на искуству Отаца који су најдубље изразили истински, незаблудни, скривени живот у Христу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...