Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Aristotel

Православна порука, мисао дана....

Recommended Posts

Na jedno pitanje:


«Profesore Barth, napisali se više izvrsnih knjiga, i mnogi od nas misle da ste jedan od najvećih teologa na svijetu. Od svih vaših ideja, koja je najdublja koju ste ikada imali?»


Bez sekunde oklijevanja veliki teolog je odgovorio:


«Isus me voli.»


Peter Kreeft


Izvor: www.peterkreeft.com


Share this post


Link to post
Share on other sites
Није мали наш подвиг у борби са духом туге, јер он баца душу у погибељ и очајање. Ако нам ко од људи нанесе жалост, треба је претрпети добродушно и молити се за онога ко је то учинио,насигурно знајући да све што нам се догађа не бива без Промисла Божијег и да све што нам шаље Бог, шаље нам на корист и на спасење душа наших.

А нама, ако то и не изгледа корисно у садашње време, онда ће се касније јасно показати да нам је уистину корисно не оно што сами желимо, већ оно што Бог уређује. Зато не треба да се усхићујемо људским хтењима, већ да свом душом верујемо да око Господње све види, да без Његове воље ништа не може да нам се догоди, и да нам Он шаље искушења по својој доброти, да бисмо, пошто их претрпимо, примили венце од њега.
 
Архимандрит Рафаил Карелин

Share this post


Link to post
Share on other sites
Запуши уста ономе који клевета у уши твоје, да не сагрешиш са њим двојним грехом; и сам навикавајући на ову погубну страст и њега не спречавајући да не злослови против ближњега.

 

Св. Максим Исповедник

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ви очекујете од мене реч. Чију реч?
Пазимо да се не преваримо и ја и ви. Ја ћу се преварити ако вам предложим моју реч а не Божју. Ви ћете се преварити ако очекујете од мене моју реч а не Божју.
Шта је човек да би његова реч вредила? Као цвет што ниче па се откида. Бјежи као сјенка и не остаје (Јов. 14, 1), каже се у Светом писму. Па кад је човек по себи такво ништавило, како ли је тек реч његова. Кад је трска јевтина, како ли тек шуштање трске. Ако сам ја слуга Господњи, онда оно што ја предлажем не предлажем од себе него од свог господара. И ако нешто говорим, говорим не од себе, јер сам слуга, него од свог господара.
Неразумно би било заиста од вас да од мене очекујете моје речи, а лудо од мене да вам ја говорим моје речи.

-свети Николај Велимировић

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Liturgiji učimo da pružamo ali i da primamo ljubav, jer biti u Raju, tj. biti na vječnom saboru Carstva Nebeskog znači upravo to: imati u sebi Božanske ljubavi

Sveta Liturgija je prostor slobode. Ona je zemlja živih. Ona je naša prava otadžbina i jedina koja na ovom svijetu, stvorenom i smrtnom, ima onu moć i dejstvo koje svi željno traže i iščekuju: da se u njoj i njome javi Sin Božiji i da se sva tvorevina, u kojoj je čovjek stvoren kao najvažnije stvorenje Božije, spase i pronađe izlaz iz ropstva grijehu i smrti.

 

Episkop GRIGORIJE

Share this post


Link to post
Share on other sites

Анђела Божијег замишљај у виду човекове душе, тј. анђео је као твоја душа. Због тога се анђли и јављају у људском обличју, будући да имају природу која је слична људској души - али безгрешну, свету и узвишенију.

 

св Јован Кронштатски

Share this post


Link to post
Share on other sites

1.Сви ми видимо кад неко греши,али не видимо како се каје!

 

 

2.Нема ниједног богослужења које Црква не почиње са речима:БЛАГОСЛОВЕН БОГ НАШ! Нити има иједног које Она не завршује речима:СЛАВА ТЕБИ,ХРИСТЕ БОЖЕ,НАДЕЖДО НАША,СЛАВА ТЕБИ! А Црква то чини зато да би се у души верних дубоко урезала мисао, и песма и молитва беспрекидне благодарности Богу.

 

 

3.Oд свих речи најтежа је: "Опрости". Али управо она отвара рајска врата.

-Монах Симон Атонски

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зле мисли муче горду душу. Док човек не постане смирен, неће имати мира од њих. Када те рђаве мисли опседну, призови Бога као Адам: "Господе и Творче мој, Ти видиш како рђаве мисли растржу моју душу... Помилуј ме". И када стојиш пред Владиком, памти да ће Он све твоје молбе испунити уколико су корисне за тебе.
Дошла је бура, сакрила је сунце и спустио се мрак. Тако и због једне горде мисли душа губи благодат и обузима је тама. Али, исто тако због једне једине смирене мисли благодат опет долази. Ово сам на себи испробао.

 

АРХИМАНДРИТ СОФРОНИЈЕ САХАРОВ- СТАРАЦ СИЛУАН

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моли Бога да ти помаже, труди се да одрадиш свој део посла темељно и честито, а остало ће Господ сам испунити. Моли га да постанеш његово оруђе, да не буде да твоја грешна људска суштина испуњава Његову вољу, већ да ти Он одузме самовољу и да буде твој водич ка Његовој љубави и другим људима. Тако ћеш угодити Богу и сам се спасити.

 

протојереј А.Торик, Флавијан

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРАЗНОСЛОВЉЕ
 "Речи је много, а дела мало"
(руска пословица).

Дар речи спада у највише дарове. "Шта је тврђе, непроменљивије и моћније од речи? Речју је створен свет и стоји - писао је руски светац Јован Кронштатски, међутим, ми поступамо с речју тако непромишљено и небрижљиво".

Карактеристичне су и дубоке по смислу руске народне пословице и мисли о речи:

"Изговорена реч не да се више ухватити".
"Речи је много, а смисла нема".
" Ако у срцу истине нема - речи су празне".
"Речи су добре, ако су кратке".
"Реч је сребро, а ћутање злато".
"Речи вера, хлебу мера, а новцу рачун".

"Рана нанесена копљем зацељује, а речју не" - говорили су стари, који су сматрали, узгред, реч за најважније лековито средство ("Нож, биљка и реч су три оружја лекара"). "Ударац бича прави бразготине, а ударац језика кости ломи" - каже се у Светом Писму (Сиp. 28:20). Реч је у стању да се материјализује (књиге, новине, магнетофонски снимци, плоче и сл.), да добија слова и звуке. "Наша мисао, чим се одене у звук који је изражава, претвара се у реч која, као у чамцу препловивши кроз ваздух, прелази од говорника према слушаоцу" - писао је св. Василије Велики (4. век наше ере). Хришћани верују да је и Сам Христос јесте Логос (Реч) Који сс ваплотио.

Обичај да се много говори, не одмеравајући сваку реч, лакомислено, а не од срца и душе, површно, као лепршајући, брбљање које никога ни на шта не обавезује, веома је распрострањен. Нарочито често злоупотребљавају реч политичари, користећи је за своје циљеве, мајсторски манипулишући и жонглирајући фразама и појмовима. Јалова и лажљива реч не продире дубоко у душу, нити је дира.

Данас се у Русији од речи до дела налази "дистанца огромних размера". Дошло је доиста до џиновске инфлације тог неизмерног Божијег дара.
Један од далеко-источњачких мудраца је једном рекао да се живот састоји од речи и дела. Светоотачка мудрост учи брижљивом односу према свакој речи, па чак и свакој мисли, тежњи према сагласју мисли, речи и конкретног чина. "Треба избегавати бескорисне разговоре" - саветовао је св. Јефрем Сирин. "Нема ничега разорнијег од многословља и штетнијег од необузданог језика, и ништа тако јако не расипа и не троши богатство душевно" - писао је преп. Филотеј Сннајски.

"Многоречиви ћe додијати" - каже се у Библији (Сир. 20:28). Треба истаћи да по правилу брбљивци и празнословци нису у стању да квалптетно обављају конкретни рад. А то и није чудно, јер претерана брбљивост одузима огромну количину животне енергије. "Као што врата на купатилу која се често отварају, брзо испуштају унутрашњу топлоту напоље, тако и све оно добро ишчезава, када ко много говори, макар говорио све добро" - опомињао је бл. Диадох (5. век наше ере).

У старо доба, упоредо са ограничењима у храни, неретко су се практиковали и говорни постови. Историја је сачувала имена великих молчалника који су се добровољно одрицали говорних контаката са људима. Али то већ спада у област аскетике...

Изузетно је раширена особина људи данашњег времена не да буду, већ да се чине. Веома многи теже да поучавају друге ономе што сами не испуњавају. Свети Оци су упозоравали на брзоплету жељу да се поучавају други. Ево шта пише тим поводом јеромонах Пстар (Серјогин), настојатељ Пјухтинског манастира: "Незрела жеља да се поучавају други штетна је у сваком погледу. Прво, зато што се унутарње снаге, уместо да се усредсређују унутра расипају, претварајући се у узалудно трошење снага, као незрели плод, одвојен од дрвета. Друго, то надима онога који поучава, дајући му повода за умишљеност о својој тобожњој надмоћи. Треће, доводи до жеље да све чини да други виде, наводно, ради примера другима, претварајући и остала добра дела у фарисејство, поткрадајући самога себе самовољним (субјективним) учитељевањем које потиче од сопственог "ја". Четврто, навика умишљености постаје основа за незадовољство, па чак и гнев, када људи не поступају по жељама онога који их поучава". "Хоћу више да се учим, неголи да поучавам" волели су да понављају древни подвижници светости.

Борба за лаконичност, јасноћу и чистоту речи код нас још није ни започела. Људи су уморни и буквално исцрпљени од хиперинформација речима, свих могућих политичких тема, те забавних, празних и у суштини непотребних програма. Непринципијално брбљање које пустоши наше душе претворило се у Русији у државну епидемију невиђених размера. Отуда предуга саветовања, закони и одлуке које нико не чита, опширна наклапања непринципијалних демагога.

Свакоме од нас је неопходна строга самоконтрола и унутарњи рад на очишћењу речи од свакојаких штетних примеса.

Тематске мисли

1. А на језику буди шкрт, зато што је он веома способан да чини штету, и што се брже креће, то мање доноси користи (св. Нил Синајски).

2. Реч је израз истине, сама истина, биће, дело (св. Јован Кронштатски).

3. Ако ко изговара бескорисне речи, не слушај га, да не би погубио твоју душу (ава Исаија).

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ
ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија

Share this post


Link to post
Share on other sites

''Схватио сам да што чешће верник приступа Тајни светог причешћа, све је боље заштићен од свих облика демонских напада и све брже тече процес његовог личног духовног напретка у богоугодном животу по заповестима Јеванђеља.''

 

протојереј Торик

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      У писму од 7. марта Блажењејши архиепископ Тиране и све Албаније Атанасије, пренео је ставове из одговора Синода Албанске Православне Цркве Васељенској Патријаршији. Одговор је упућен 14. јануара о.г. а сада о њему опширно пишу грчки и украјински сајтови.
      Албанска Православна Црква одлучно одбија било какву каноничност тзв. Православне цркве Украјине, пре свега, водећи се тиме да њени "јерарси" немају никакво апостолско прејемство, да су "хиротонисани" од анатемисаних лица и да је њихов избор права хула на Светога Духа, а не благодатни догађај.
      Осим тога, код ранијих додељивања аутокефалије, радило се о јединственом захтеву јерархије са једног подручја, а сада је из процеса изостављена највећа православна црква у Украјини - Украјинска православна црква.
      Због тога Албанска Православна Црква тражи хитно сазивање Синаксиса Предстојатеља помесних Православних Цркава ради решавања украјинског питања.
    • Од Dominika,
      Великопосна посланица
      Његовог Блаженства Саве
      Митрополита Варшаве и целе Пољске
      Света Четиридесетница 2019 године

      Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре!
      Отвори ми врата покајања, Живодавче…
      Ове речи о покајању чујемо у нашим храмовима у четири недеље припремајуће нас за Велики Пост, и такође у пет недеља за време поста. На такав начин Света Црква усмерава наше мисли и осећаје према радосној реализацији пута, који води к’ празновању Свете Пасхе – Васкрсења нашег Господа, Исуса Христа.
      Господ је учинио нас достојнима такође и у 2019 године ступити у благословено време и спасоносне дане Великог Поста – Свете Четиридесетнице.
      Света Четиридесетница је време духовног пролећа, духовног препорада, истрајне молитве и духовних подвига. Сада се јавило време врлина (…) приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „Згрешили смо више, него има морског песка, али прости свима нама, Спаситељу, да добијемо неуништив венац. (подобен Сиропусне Седмице).
      „Пост је дело Божије, то је слика живота и врлина” – тако каже св. Симеон Нови Богослов, пошто је већ у Старом Завету имао велики значај. Свети пророк Захарија каже: Нека пост (…) преобрази се за народ Јуде у радост, весеље и пријатан празник (За 8,19). Пост је био обавезан и за појединачног човека, и за целу заједницу.
      Постио је Исус Христос, постили су апостоли, пророци, праведни. Постила је Мајка Божија, свети мужеви и жене. Постио је сваки верујући човек. Пост се односи на све, пост чисти и лечи. Пост то је напор да се уздржи од јела, непотребних речи и пожуда; служи побожности човека и спасењу његовом.
      Света Црква зове: „Браћо, нека постимо телесно и духовно, нека развежемо сваку везу неправде… Дајмо хлеб гладнима… Да примимо велику милост од Христа Бога.”
      Савремени свет не дочекује пост и не разуме га. Неки покашавају, да га ликвидирају. А уз то иде поткоповање користи потичућих из њега. Људи траже друге начине да нађу унутрашњи мир. Човек покушава, да реши своје животне проблем изван Бога, заборављајући, да је Христос источник сваког добра. Ја сам Пут, и Истина, и Живот (Ј 14,6) и познаћете истину, а истина ослободиће вас (Ј 8,32).
      Православни верник увек треба да покушава да разуме факт, да је покајање дато човеку из натуре (натурално). Покајање веже земљу са небом; то је лествица вазнесења човека на небеса, чисти, избељује сваки грех.
      Уочи Великог Поста Света Црква позива нас на узајемно опроштење грехова. Тај дан зове се Недељом Праштања.
      Свето Јеванђеље тог дана каже: Ако праштате људима њихове преступе, то ваш Отац небески ће вама опростити. Ипак ако не праштате људима њихове преступе, то ваш Отац неће опростити ваше преступе. (Мт 6,14-15).
      У том смислу поучна је молитва св. Григорија Ниског: „Мој Оче Небески, испунио сам то, што си ми препороучио, да учиним. Опростио сам све грехе и увреде, а прибегавајући до Тебе у мојом покајању надам се, да у сагласности са Твоијм обећањем опростићеш мени безбројне грехе“. Блажени Аугустин додаје „Ако те је лоша особа увредила, опрости њој, пошто ако нећеш опростити, онда ће већ бити двоје лоших људи“. То је пут, којим православни верник улази у Свети Велики Пост.
      Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре!
      Сагласно са нашом црквеном праксом, уочи Светог Великог Поста 2019 молим све Вас у имену својом, свештенства и монаштва, да опростите наше грехе направљене чином, мислима и свима чулима. Опростите нама, грешним!
      Господе! Ојачај наше духовне и телесне снаге, и допусти да „у добром рату ратујемо, трку завршимо, веру одржимо” (види 2 Тм 4,7) да постанемо „победници греха и без осуђења поклонимо се светом Христовом Васкрсењу”.

      Божијом милошћу покоран
      + Сава
      Митрополит Варшаве и целе Пољске

      Извор; превод pouke.org
    • Од Логос,
      Осамнаестог фебруара 2019. одржано је ванредно засједање Свештеног синода Кипарске православне цркве под предсједавањем Блажењејшег Архиепископа кипарског Хризостома II на којем је размотрено „украјинско црквено питање“, преноси Информационо-просветитељски одјел УПЦ позивајући се на грчку информативни портал romfea.gr.     У својој одлуци архијереји Свештеног синода Кипарске цркве су запазили да иако је „намјера Константинопољског патријархата да додијели Украјини аутокефалију била диктирана жељом за помирењем и јединством, то није постигнуто“.   Кипарска црква позвала је Константинопољски патријархат на Свеправославни сабор или на Сабор предстојатеља, наглашавајући да је једно од главних питања, које је неопходно ријешити,ништавност хиротонија извршених у расколу због тога да се „умири свијест вјерних“.   „Двомиленијумски опит Кипарке цркве, а такође и читаве Православне цркве, даје нам основану сумњу у могућност признавања накнадних хиротонија забрањених, одлучених и анатемисаних епископа. Забрану, одлучење и анатему неколицини лица која су иницијатори украјинске кризе признају сви православни“, посебно се истиче у шестој тачки саопштења.   Притом, Кипарска црква је спремна да буде нека врста посредника у том питању. „Кипарска црква стоји на располагању свима заинтересованима за помирење Цркве „коју је Господ искупио Својом Крвљу“, преноси romfea став кипарског Синода.   Коментаришући дате одлуке, замјеник предсједника Одјела спољних црквених веза УПЦ протојереј Николај Данилевич примијетио је да оне фактички значе то да „Кипарска црква није спремна и да неће  да призна тзв. ПЦУ у том статусу. Разлог: ништавност свештеничких и епископских хиротонија у тзв. ПЦУ и одсуство црквеног јединства у Украјини. Сходно томе, тзв. ПЦУ није ни поменута у тексту одлуке, али употребљени аргументи не остављају сумњу шта се има у виду“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве у Америци (OCA) упутио је архипастирску посланицу 28. јануара 2019. по питању украјинске кризе. Посланица, коју су потписали Његово Блаженство митрополит свеамерички и канадски Тихон и други чланови Сабора, жели да пружи свештенству и вернима упуство о томе како да се опходе с питањима са којим се суочавају њихове парохије у Северној Америци, при том истичући да пре свега пате украјински православни верници и да су им потребне молитве.
      Архијерји се залажу за свеправославно решење проблема и изражавају наду да ће тај процес започети патријарх Вартоломеј. Са своје стране Сабор одбацује признање украјинске шизматичке Цркве и наставља да и даље признаје једину канонску Цркву на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије.
      Чланови Сабора изражавају „дубоко жаљење и узнемирење“ због новонасталих проблема, нарочито због прекида општења у евхаристији, као и „наду и ватрену молитву“ како би се нашао пут ка успостављању заједништва. Архијереји ће и даље одржавати општење са свима помесним православним Црквама и истичу да ће одржавати општење са свим канонским православним јурисдикцијама Америке, а да по специфичним питањима саслуживања њихових свештеника буде упознат надлежни архијереј.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Британско-скандинавска епархија Српске Православне Цркве 20. децембра 2018. године постала је богатија за нових преко хиљаду чланова. Наиме, тога дана у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду (Краљевина Шведска) Владика британско-скандинавски г. Доситеј епархијским указом примио је у јурисдикцију Српске Православне Цркве парохију Свети Николај Мирликијски из Осла, која је кровна организација за још две мање парохије у Санднесу и Бергену, као и за манастир у Хурдалу, а који су се до тог дана налазили под окриљем Париског егзархата Руске Православне Цркве у Западној Европи, доскора делу Васељенске Патријаршије.
      Владика Доситеј, поред тога што је архимандриту Јоханесу Јохансену и јерођакону Серафиму Соренсену уручио званични епархијски акт о пријему у Српску Цркву, обавестио их је да је Свети Синод позитивно одговорио на молбу поменуте парохије из Осла да буде примљена у јурисдикцију Српске Православне Цркве. Како је том приликом, после потписивања акта, Епископ британско-скандинавски је истакао: -Ово је историјски дан за нашу помесну Цркву.
      Парохија Светог Николе из Осла најстарија је православна парохија на тлу Норвешке. Основана је 1931. године од руских досељеника који су после Октобарске револуције пред најездом бошљевика избегли из царске Русије. Бродом из Мурманска који је пловио према југу Европе, један део Руса задржао се у престоници Норвешке, где су после извесног времена, а услед потреба верујућих људи, основали парохију која је на неки начин била мајка-парохија за све остале парохије осниване после Другог светског рата. Временом су поред Руса чланови парохије постајали и остали православци који су се досељавали у Норвешку, тако да је данашњи састав парохије вишенационалан. Поред Руса, у парохији је и један део православних Норвежана, Украјинаца, Белоруса, Бугара, Еритрејаца, Срба и Македонаца који су у Норвешку долазили крајем седамдесетих година прошлог века. Служашчи свештеник у парохији и председник Црвене општине је архимандрит Јоханес Јохансен.
      Поред парохије из Осла, која у источном делу норвешке престонице поседује православни храм - једини у Ослу изграђен од темеља, под окриљем Српске Цркве од 20. децембра налазе се и парохија Преображења Господњег у месту Санднес (основана 1993. године), у западној Норвешкој, недалеко од знатно већег и познатијег града Ставангера, као и парохија у Бергену посвећена Светој Суниви Сељској (Норвешкој), основана 1993. године. У Санднесу постоји мали храм посвећен Светој мученици Јелисавети, док се у Бергену планира изградња храма у блиској будућности.
      У јурисдикцију Српске Православне Цркве ушао је и Свето-Тројицки Трифуновско-печенгски манастир у месту Хурдал, у округу Акершхус, удаљен од Осла око 90 километара. Манастир поседује храм изграђен по узору на цркву из Бање Рудничке на Косову, а која је страдала током последњих погрома после 1999. године. Манастирска црква је потпуно фрескописана, а фрескопис и иконостас урадили су мајстори из Србије. У оквиру манастирског комплекса у част Мајке Божје изграђен је омањи параклис изнад капије на главном улазу, као и параклис-брванара посвећен Светом Серафиму Саровском.
      Од непроцењиве духовне и културно-историјске вредности је и келија, која данас служи као мали параклис, у месту Неиден, у северној Норвешкој, у којој се подвизавао Преподобни Тrифун Колски и Печењгски (15/28. децембар), руски светитељ који је оставио дубоки траг и православни Норвежани га поштују подједнако много као и Руси у околини Мурманска. Преподобни је изградио скит на крајњем северу Норвешке, у области где су живели Сколти (посебан део Лапонаца којих данас има око 700 и живе у Финској и Норвешкој). Келија-параклис је посвећена Светом Георгију Победоносцу, а код сколтског живља и данас живи сећање на монаха који је њихове претке привео Православљу. Келија Преподобног Трифуна у Неидену је део парохије Светог Николаја Мирликијског из Осла, тако да је и она од 20. децембра ушла у састав Британско-скандинавске епархије.
      Свечаном чину пријема у Британско-скандинавску епархију Српске Православне Цркве у манастиру Покрова Пресвете Богородице, поред домаћина, владике Доситеја (Мотике) и представника парохије из Осла архимандрита Јоханеса Јохансена и јерођакона Серафима (Соренсена), присуствовали су и клирици Британско-скандинавске епархије – архимандрит Доротеј (Форснер), настојатељ Свето-Тројицког манастира у месту Бредаред (Краљевина Шведска) и јереј Горан Спасојевић, свештеник у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице из града Сарпсброга (Краљевина Норвешка).
      После поздравног говора, на питање владике Доситеја, како се осећају после канонског пријема у Српску Православну Цркву гости из Осла одговорили су да је и за њих то посебан дан који су одавно желели и дуго чекали да се испуни.
      На крају, владика Доситеј обећао је новим клирицима Епархије да ће у најскорије време, када се за то створе услови, учинити прву канонску посету новопримљеним парохијама и њиховим члановима.
       
      јереј Горан Спасојевић Сарпсборг, Краљевина Норвешка
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...