Jump to content

Милост Божија, људска милост и милостиња

Оцени ову тему


Guest ага пије млеко

Препоручена порука

Dobro, a kako objašnjavate to da jedan izabere da džabalebari, pije pivo ispred zadruge i posle mu ne ostane za leba, a drugi da radi i pažljivo raspolaže zaradom. Čime je onda ovaj obavezan da pomogne neradniku?

Ne govorim o onima koji su se našli pod nesrećnim spletom okolnosti, nego o hipotetičkoj situaciji gde svi imaju jednaku šansu, gde ima posla i gde imanje ili nemanje zavisi od slobodnog izbora kako se raspolaže vremenom i trudom.

 

Ne razumem te sta sa ovim? Gde to spomenutu? 

 

Niko nije obavezan da pomogne drugom. Te obaveze pripisati nekakvoj deontoloskoj etici, ovde se uci o slobodnoj odluci, hoces/neces. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
Chestitka.jpg

Тематика помоћи ближњима најподобнија изазивању невиђеног стреса, а и најпогоднија за злоупотребе. Ипак, Јеванђеље и Апостоли нам дају лаке смернице на који начин можемо да помажемо ближњима.

  • ,,Када учинисте једном од ове моје најмање браће, Мени учинисте.'' Као хришћани, ми не смемо губити из вида да ми не помажемо потребитима као неким празним индивидуама. Ми у њима треба да видимо Христа, а то значи - видети их у лице, препознати у њима личности, скинути копрену са ,,анонимног примаоца помоћи.'' Енглези имају израз ,,хладно као милосрђе,'' који управо потиче од разноразних хуманитарних организација које делују ка ,,анонимним примаоцима помоћи'' преко ,,пројеката.'' Хуманитарне организације треба помагати (ако ишта, боље су организоване а и преко њих помоћ може допрети људима који би нам иначе били недоступни), али, како каже Шмеман, треба да се скоцентришемо на људе који су нам непосредно доступни. Не знате ниједан такав случај? Ваш парохијски свештеник сигурно зна.
  • ,,Огладнех... дадосте ми да једем, ожеднех, напојсте ме.'' Наша помоћ ближњима би најбоље требала да се састоји у натури. Разлог за то је једноставан: новчана помоћ се лако злоупотреби. Под овим не мора нужно да се подразумева куповина цигарета, дрога или алкохола (мада ни то није искључено), већ и ненаменска употреба средстава која су била намењена за тачно одређену сврху. Један пар је требао да оде у извесни град на лечење. Тражили су новац за аутобуску карту, који су по том основу исти и добили. Новац је употребљен за нешто што је тај пар сматрао хитнијим, и тако нису отишли где су требали. Себи су, такорећи, пуцали у ногу. Поново су тражили новац за исту ствар, која им је одбијена.
  • ,,Сиромахе ћете имати са собом свагда.'' Ово није само Христово оправдање жене која му је полила ноге скупоценим уљем, ово је уједно и Његово пророчанство. Колико год нам то ужасно звучало, сиромаштво никада неће бити искорењено. Хришћани би понајмање требало да се надају да ће у кнежевини кнеза овога света стварно, трајно и истински да реше тешке социјалне проблеме. Иако би наравно било идеално да трајно решимо нечије проблеме, неретко (скоро редовно) то неће бити случај. Флоскула ,,Нисмо ми социјална установа'' можда често звучи као оправдање немилосрдности, али и она има своје место. Дешава се често да особе којима је потребна помоћ потребују неке редовне трошкове која једна особа сама тешко може да покрије (ту често спадају лекови и кирија). Помоћ код ових издатака ће неминовно створити ишчекивање помоћи приликом следеће наплате. Иако је тешко рећи не, понекада се и то мора учинити. Тиме ћете себе поштедети губитка све ликвидне имовине, а другу особу лажне наде да увек може да рачуна на вас када дође време исплате.
  • ,,Aко неко неће да ради, нека и не једе.'' Потребитима треба помагати само докле су они вољни да сами себи помогну. Ако они то не желе, не треба им помагати из простог разлога што њихова невоља има корена у лењости а не у објективним околностима. Овде не треба имати само у виду конкретан рад, него и избегавање сарадње са социјалним установама које су у принципу кадрије да се баве дугорочнијим питањима. Зато је, између осталог, сарадња лице-у-лице тако битна - сазнаћете да ли је у питању истински невољник или безочна пијавица. У Гроцкој је дошао човек свештенику у порту да моли за помоћ. Свештеник му је одговорио: ,,Добро - ево, баш смо сада требали да очистимо црквено двориште. Помози нам, и исплатићу ти ту и ту своту новца.'' Ту је следио запрепашћујуће искрени одговор: ,,Пих, да сам ја хтео да радим, радио бих, не бих долазио овде!'' Такође постоји случај жене (самохране мајке) којој је био понуђен поприлично једноставан посао (да повремено очисти цркву, са тиме да у цркву може да дође када год пожели, заједно са децом) као и могућност да се контактира извесна добротоворна организација. Она понуду посла ниједном није поменула, али се зато сваки пут приликом сусрета са црквењаком интересовала за бесплатну помоћ. Неки мали тест-послић није тешко организовати: чишћење неке јавне површине, ношење ствари са једног места на друго и тако даље.
  •  
  • http://saptajibesmrtnika.blogspot.com/2012_07_01_archive.html

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 months later...
  • 1 month later...
Дешава се често да особе којима је потребна помоћ потребују неке редовне трошкове која једна особа сама тешко може да покрије (ту често спадају лекови и кирија). Помоћ код ових издатака ће неминовно створити ишчекивање помоћи приликом следеће наплате. Иако је тешко рећи не, понекада се и то мора учинити.

 

Има и тога, људи се једноставно навикну и очекују стално да им други помогне. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

БЕСЕДА
о милостињи унутрашњој 
Али дајите милостињу од онога што је унутра, 
и гле, све ће вам бити чисто (Лк. 11, 41) 
Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте спољашње. То је велика чистота. Један суд може корисно послужити само ако је он изнутра опран и чист, ма споља био гарав и пепељав. Ако је чаша изнутра прљава, њена спољашња чистота никога не ће привући да из ње пије. Ако је здела изнутра гарава и пепељава. ко ће се усудити да из ње једе? Више је у свету учитеља и примера спољашње него унутрашње чистоте. Јер је лакше и учити и примером показати чистоту спољашњу него унутрашњу. 
Но погледајте, браћо, како Учитељ и Пример велике чистоте ставља ову велику чистоту у зависност од унутрашње милостиње. Милостиња, која се чини од срца, чисти човеково срце. Милостиња, која се чини од душе, чисти човекову душу. Милостиња, која се чини од свег ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милостиња чисти целога човека. Ако ли је милостиња само од руке, она не чисти ни руку а камоли срце, и душу, и ум. Неопходна је и милостиња од руке, но она чисти дародавца само онда када срце покреће руку на милостињу. Но осим те милостиње од руке постоје и друге врсте милостиње. Молитва за људе јесте милостиња унутрашња, а тако исто и жалостивост према људском болу и радост у радости туђој. То је милостиља што иде од срца и ствара чистоту у срцу, и у души, и у уму. 
Пречисти Господе, помози нам да истинском милостињом задобијемо велику чистоту, Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

https://plus.google.com/u/0/117408729502891718562

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Може ли добро бити апстрактно?

Морам искрено да признам да дајући новац људима који стоје испред храма или у метроу испружене руке ретко постављам себи ово питање: „Да ли ме Христос искушава?“ По правилу, то чиним аутоматски и то зависи од различитих фактора. Не могу да кажем да је главни услов да ли у том тренутку имам новца или не. Не дајем много. Увек имам нешто ситно у џепу. Зато то овде није важно... Одлучујући фактор је, по правилу, неки душевни порив, који се чак не састоји у томе да помогнем ономе ко моли, већ нека апстрактна жеља да учиним добро дело, зато што је корисно и добро давати милостињу. Али у том тренутку, ако поштено размишљам, не мислим на тог конкретног човека, на његове потребе, на његову судбину, о томе шта га је натерало да стане испред цркве и да проси. И ово апстрактно добро дело као да скида с мене одговорност за судбину овог човека: ето, помогла сам колико сам могла, а даље нека помажу други... Ма колико да ми је тужно то да признам, најчешће осећам управо овакав унутрашњи порив.

Организовано просјачење

У току последње године неколико пута сам наилазила на материјале у медијима у којима се говорило о организованој прошњи на улици. Многи људи који моле за новац на станицама, у пролазима или испред цркве, како се испоставља, раде за локалну мафију. Понекад не примају ситнину, већ траже крупније новчанице. Моја другарица из Москве каже да сваког дана иде на посао у исто време и сваког дана види како убогу баку која клечи с иконицом на „радно место“ довози црни „мерцедес“.

Често милостињу траже мушкарци који изгледају сасвим здраво. Стоје испред храма, призивају име Божије и тужно моле... У мени то изазива негодовање и пролазим поред њих. Једном сам упитала: „Зашто не радите?“ „Нема посла,“ — одговорио је млад мушкарац од тридесетак година, који има и руке и ноге... Тада сам се сетила своје познанице Наташе. Она је инвалид, иде на штакама, једва вуче ноге. Наташа је нашла посао у књижари до које сваког дана градским превозом путује два сата, а онда се исто толико враћа. Наташа је сироче, одрасла је у дечјем дому. Можда су је тамо научили да се брине о себи?

Свима је потребан здравац!

Унаоколо има заиста много људи који просјачењем зарађују исто онолико колико многи примају плату. Али ипак милостињу често траже људи којима је то заиста потребно и који стварно не могу да раде. Како проћи поред таквих? Они могу просто да стоје поред с конзервом или шеширом, могу испружити руку. Неки се стиде да просто замоле и онда продају неке чудне ствари. На пример, здравац... Другарица ми прича како су једном она и муж изашли из метроа на станици „Владимирска“, баш поред храма Владимирске иконе Мајке Божије. Тамо је стајала бака (управо једна од оних које је срамота да просе) и продавала је лутку. Лутка је имала стару и похабану одећу и није имала једно око. „Одличан дизајн!“ — одлучили су млади. Како су могли да оду без лутке?

Да ли се милостиња даје само у новцу?

Више пута сам била сведок тога како људи апсолутно бесплатно раде послове за које се у савременом свету обично плаћа. То чине за своје пријатеље и познанике, за људе који им касније постају пријатељи. Карина је бесплатно помогла Маши да напише дипломски рад који кошта око 300 у. ј. Ира бесплатно држи часове руског кћерки своје другарице. Оља долази понекад да причува Лизиног малог сина како би ова могла да оде на часове енглеског. Људи повезу једни друге колима од града до града. Људи растављају оне који се туку на улици ризикујући да и сами добију батине. Људи се залажу за неправедно увређеног човека у аутобусу. Људи дају другима своје ствари, књиге и намирнице. Људи постају волонтери у хосписима, у болницама и интернатима. Зар није и то милостиња? Милост се може пружити не само у новцу, већ и својим умећем, својим временом, својом заинтересованошћу и љубављу.

 

http://www.obitel-minsk.by/_oid100112033.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

9 Божијих милости

 

”Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.” (посланица Филипљанима 2, 13)

Ми, хришћани, најчешће мислимо о Божијој милости када је повезујемо са нашим спасењем, јер нам је свима познато да се спашавамо Божијом милошћу. Прихватање Христа, приближавање Богу и служење Њему недвосмислено схватамо као дар Божије милости, којом нас је Он привукао себи.

Али Божија милост је много више од начина и разлога због ког смо се приближили Христу. Наше комплетно хришћанско живљење засновано је на Божијој милости и испуњава се Божијом милошћу.

Ми не можемо учинити ништа у Богу, нити за Бога без Његове милости. Све што чинимо за Њега произилази из Његове милости, фактички нас Он сам подстачиње и ”тера” да Му служимо. Библија нас учи у посланици Филипљанима; ”Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.”

Божија милост доноси 9 добробити у животу сваког хришћанина;

1. Спашени смо Божијом милошћу. Једини пут у Царство Небеско је кроз врата Божије милости. Ви га не можете зарадити. Ви га не можете ничим купити. ”Јер сте благодаћу спашени кроз веру (у Исуса Христа) и то није од вас, дар је Божији. Не од дела, да се не би ко хвалисао.” (посланица Ефесцима 2, 8 -9)

2. Опроштено нам је Божијом милошћу. Иако то ничим нисмо заслужили, Бог брише нашу грешну прошлост својом милошћу, чим поверујемо у Христа као Бога и Спаситеља. ”Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради и греха твојих не помињем.” (књига пророка Исаије 43, 25)

3. Бог нас оснажује за разна богоугодна дела својом милошћу. Бог од нас никада не тражи да учинимо нешто, а да нам није дао способност и силу да то и извршимо. То је Божија милост и благослов.

4. Ми се лечимо Божијом милошћу. Бог лечи наша повређена срца и лечи све ране наше душе, мада то ничим не заслужујемо. ”Исцељује оне који су скрушена срца и лечи туге њихове.” (Псалам 147, 3)

5. Ми смо ослобођени Божијом милошћу. Наш однос са Христом се не састоји од гомиле обавеза које морамо завршити да бисмо били спашени. Уместо тога, ми више одмарамо у свему што је Господ већ учинио за наше спасење. Хришћански живот је првенствено одмор и растерећеност у Христу, чак и кад је испуњен многобројним обавезама. Ево шта је Исус рекао у Јеванђељу по Матеју 11, 28 – 30;”Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим.”

6. Таленти су нам дати Божијом милошћу. Бог је сваком од нас дао способност да чини добро и наша је дужност да употребимо способност коју нам је дао. ”Имамо пак различите дарове по благодати која нам је дата.” (посланица Римљанима 12, 6)

7. Употребљени смо Божијом милошћу. Бог нас употребљава да би испунио своје планове у овом свету, не зато што смо ми посебно способни, већ нас Он оспособљава и на добро употребљава преко своје милости.

8. Трансформисани смо Његовом милошћу. Бог нас својом милошћу чини новом твари, преображавајући наш ум.

9. Духовно зрелимо Божијом милошћу. Божији рад на нама, у ком нас преображава у лик Христов, да бисмо били христолики, такође се не дешава зато што смо то нечим заслужили, већ захваљујући Божијој милости.

Божија милост је реална и делотворна у нашим животима. Ви можете посматрати претходно наведене добробити Божије милости и са правом се запитати; ”Како ја уопште добијам Божију милост?” Одговор је тако једноставан, да га лако можете превидети и не схватити – једноставно искреном вером у Господа Христа као Бога и Спаситеља.

 

http://svetatrojicaroterdam.com/текстови/page/2/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Духовни разговори на Калемегдану: „О милосрђу“

12.08.2016.

Доносимо звучни запис предавања из циклуса „Разговори о вери“, која се сваке недеље одржавају у конаку капеле св. Петке и цркве Ружице на Калемегдану. У недељу 07. августа 2016. године предавање „О милосрђу“ одржали су протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, старешина ове светиње, затим протојереј др Љубивоје Стојановић, ђакон мр Сава Милин и психотерапеут др Анђелка Коларевић.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/16/08/12.08.16_zbor_-_o._v._vukasinovic_o._lj._stojanovic_dj._s._milin_i_dr_a._kolarevic_-_o_milosrdju.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10.3.2016. at 0:01, JESSY рече

БЕСЕДА
о милостињи унутрашњој 
Али дајите милостињу од онога што је унутра, 
и гле, све ће вам бити чисто (Лк. 11, 41) 
Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте спољашње. То је велика чистота. Један суд може корисно послужити само ако је он изнутра опран и чист, ма споља био гарав и пепељав. Ако је чаша изнутра прљава, њена спољашња чистота никога не ће привући да из ње пије. Ако је здела изнутра гарава и пепељава. ко ће се усудити да из ње једе? Више је у свету учитеља и примера спољашње него унутрашње чистоте. Јер је лакше и учити и примером показати чистоту спољашњу него унутрашњу. 
Но погледајте, браћо, како Учитељ и Пример велике чистоте ставља ову велику чистоту у зависност од унутрашње милостиње. Милостиња, која се чини од срца, чисти човеково срце. Милостиња, која се чини од душе, чисти човекову душу. Милостиња, која се чини од свег ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милостиња чисти целога човека. Ако ли је милостиња само од руке, она не чисти ни руку а камоли срце, и душу, и ум. Неопходна је и милостиња од руке, но она чисти дародавца само онда када срце покреће руку на милостињу. Но осим те милостиње од руке постоје и друге врсте милостиње. Молитва за људе јесте милостиња унутрашња, а тако исто и жалостивост према људском болу и радост у радости туђој. То је милостиља што иде од срца и ствара чистоту у срцу, и у души, и у уму. 
Пречисти Господе, помози нам да истинском милостињом задобијемо велику чистоту, Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

https://plus.google.com/u/0/117408729502891718562

Ово је прелепо. Људи најчешће гледају спољну чистоту, да ли је чист и да ли се сваки дан тушира)а ретко ко гледа његову праву унутрашњу чистоту која зрачи из њега. 

Ако човек остане ( из многих разлога) без ичега и нема могућности добре (спољашње) хигијене, најчешће ће га људи избегавати без обзира каквав изнутра, и само му још више "ставити со на рану" Људи могу бити итекако сурови, чак и да нису свесни тога јер ретко ко размишља на начин да се у мислима постави на место тог човека. Нећу да кажем сиромаха, јер по мени може само човек у души и срцу да буде сирома.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 6.4.2016. at 21:03, JESSY рече

Може ли добро бити апстрактно?

Морам искрено да признам да дајући новац људима који стоје испред храма или у метроу испружене руке ретко постављам себи ово питање: „Да ли ме Христос искушава?“ По правилу, то чиним аутоматски и то зависи од различитих фактора. Не могу да кажем да је главни услов да ли у том тренутку имам новца или не. Не дајем много. Увек имам нешто ситно у џепу. Зато то овде није важно... Одлучујући фактор је, по правилу, неки душевни порив, који се чак не састоји у томе да помогнем ономе ко моли, већ нека апстрактна жеља да учиним добро дело, зато што је корисно и добро давати милостињу. Али у том тренутку, ако поштено размишљам, не мислим на тог конкретног човека, на његове потребе, на његову судбину, о томе шта га је натерало да стане испред цркве и да проси. И ово апстрактно добро дело као да скида с мене одговорност за судбину овог човека: ето, помогла сам колико сам могла, а даље нека помажу други... Ма колико да ми је тужно то да признам, најчешће осећам управо овакав унутрашњи порив.

Организовано просјачење

У току последње године неколико пута сам наилазила на материјале у медијима у којима се говорило о организованој прошњи на улици. Многи људи који моле за новац на станицама, у пролазима или испред цркве, како се испоставља, раде за локалну мафију. Понекад не примају ситнину, већ траже крупније новчанице. Моја другарица из Москве каже да сваког дана иде на посао у исто време и сваког дана види како убогу баку која клечи с иконицом на „радно место“ довози црни „мерцедес“.

Често милостињу траже мушкарци који изгледају сасвим здраво. Стоје испред храма, призивају име Божије и тужно моле... У мени то изазива негодовање и пролазим поред њих. Једном сам упитала: „Зашто не радите?“ „Нема посла,“ — одговорио је млад мушкарац од тридесетак година, који има и руке и ноге... Тада сам се сетила своје познанице Наташе. Она је инвалид, иде на штакама, једва вуче ноге. Наташа је нашла посао у књижари до које сваког дана градским превозом путује два сата, а онда се исто толико враћа. Наташа је сироче, одрасла је у дечјем дому. Можда су је тамо научили да се брине о себи?

Свима је потребан здравац!

Унаоколо има заиста много људи који просјачењем зарађују исто онолико колико многи примају плату. Али ипак милостињу често траже људи којима је то заиста потребно и који стварно не могу да раде. Како проћи поред таквих? Они могу просто да стоје поред с конзервом или шеширом, могу испружити руку. Неки се стиде да просто замоле и онда продају неке чудне ствари. На пример, здравац... Другарица ми прича како су једном она и муж изашли из метроа на станици „Владимирска“, баш поред храма Владимирске иконе Мајке Божије. Тамо је стајала бака (управо једна од оних које је срамота да просе) и продавала је лутку. Лутка је имала стару и похабану одећу и није имала једно око. „Одличан дизајн!“ — одлучили су млади. Како су могли да оду без лутке?

Да ли се милостиња даје само у новцу?

Више пута сам била сведок тога како људи апсолутно бесплатно раде послове за које се у савременом свету обично плаћа. То чине за своје пријатеље и познанике, за људе који им касније постају пријатељи. Карина је бесплатно помогла Маши да напише дипломски рад који кошта око 300 у. ј. Ира бесплатно држи часове руског кћерки своје другарице. Оља долази понекад да причува Лизиног малог сина како би ова могла да оде на часове енглеског. Људи повезу једни друге колима од града до града. Људи растављају оне који се туку на улици ризикујући да и сами добију батине. Људи се залажу за неправедно увређеног човека у аутобусу. Људи дају другима своје ствари, књиге и намирнице. Људи постају волонтери у хосписима, у болницама и интернатима. Зар није и то милостиња? Милост се може пружити не само у новцу, већ и својим умећем, својим временом, својом заинтересованошћу и љубављу.

 

http://www.obitel-minsk.by/_oid100112033.html

У сваком "житу има кукоља", али због тог кукоља страдају и они којима је стварно помоћ потребна. Бог је так који на крају одвоји све те кукоље од жита и они који то злоупотребе не прођу добро.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sto se tiče materijalne milostinje dobro bi bilo kada bi uspeli razmišljati tako da taj novac uopšte ne pripada nama nego da nam je od Boga dat na raspolaganje iz poverenja... I da kada se čini milostinja,  da to nije delo naše - nego delo Svedrzitelja koji prebiva u nama. 

Pored ovog vida milostinje.. postoji i duhovna milostinja... duhovna žrtva.. kao što je molitva kao što je voštana sveća... Poznajem jedno mesto gde je ovaj vid milosti veoma neophodan.. a to je na groblju Zbeg... gde ima puno bezimenih grobova.... Pa zamislite vi tu dušu koja  je možda u mraku... zamislite tu radost kada ugleda svetlost sveće i kad čuje molitvu iz srca... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Милостиња је све што се даје од срца и не очекује се ништа заузврат, новац, осмех, молитва, лепа реч.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...