Jump to content
Guest Alefshin

Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

  

12 members have voted

  1. 1. Да ли знате довољно о Православљу?

    • да
      6
    • не
      6
  2. 2. Да ли СПЦ довољно ради на едукацији народа?

    • да
      3
    • не
      9
  3. 3. Да ли сте на Поуке дошли да би и научили нешто о својој вери?

    • да
      9
    • не
      3


Recommended Posts

Guest Alefshin

Дакле, како заиста утицати на формалне православце, атеисте, агностике, `индиферентне` и остале људе којима смо у великој већини окружени? Ја ћу после вечерње службе која почиње за пар минута изложити неко своје виђење укратко.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ћекамо...

Ево начеках се и немам више живци. Зато ћу изложити неколико фора и фазона које ја примењујем. Дакле немојте ово покушавати да изведете код куће нити без благослова, нити на своју руку без претходне консултације са мном тј. струћним лицем. :cheesy3: :cheesy1: :cheesy1: :cheesy1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овако , никад нисам прихватио претпоставку да заиста постоје људи који не верују , односно да постоје истински атеисти или тако нешто.

Из мог искуства до садашњег , постоје борбени атеисти и људи који се изјашњавају као атеисти а заправо су незаинтересовани.

Борбеног атеисту довести до вере је заиста тешко, али много лакше него човека који је огрезао у неку секту, док је незаинтересованог можда и најтеже.

Хладне и вруће је "лако" привести Цркви , а млаке готово никако.

Волео бих баш да упознам некога ко има успеха са млакима.

:cheesy1:

Па да ми пренесе искуство.

Има пар елементарних ствари које су битне код мисионарења.

Прво и најважније мора постојати мотив.

Мотив мора бити пре свега љубав.

То може бити на пример љубав према својој вери-Цркви , мислим то је ипак примарно , даље може бити љубав према свом народу, даље може бити љубав према човеку као човеку који страда и пропада у овом и оваквом свету.

Без те љубави свако мисионарење је пуки прагматизам , механички , и програмерски посао.

Даље битно је бити флексибилан , и то у оном смислу у ком апостол Павле говори да је свима био све.

Потребно је знати саживити се са човеком , са његовим начином размишљања и осећања и не делати насилно него миц по миц , корак по корак, градити на оно што човек већ има изграђено , никако рушити да би се нешто градило, не , него надограђивати.

Сваки човек има неки свој "систем" , политички , философски, културни, битно је знати и познавати све те системе, најчешће су то уобичајени "системи" које комформистичко друштво намеће многима, људи једноставно копирају некога или нешто и то је најчешћи начин размишљања.

Постоје и људи који размишљају својом главом , и имају своје "системе" који су неуобичајени и нису неки већ виђени шаблон, али таквих је заиста мало.

Но они су најквалитетнији.

Надограђивати полако и временом исправљати оно што није по Православном пеесу.

Међутим не постоје нека општа правила, сваки човек изискује другачији приступ, а то је већ тешко укалупити и дати одређену формулу.

За мисионарење је јако битно да се чује реч Православна , реч Цркве , најгоре је када се ништа не чује и ништа не зна.

Књиге , "пушкице"(то су мањи папирићи , као оно што издаје ман.Ћелије о свему и свачему везано за Црквени живот) и жива реч су доста битне ствари, али најважнија ствар је сусрет са Црквом , са Богослужењем.

100 пута чути и једном видети није исто.

Имао сам пар случајева где сам провео дан и ноћ са човеком објашњавајући му основе православља , али видим на крају слаба вајда.Реко "брате ајмо ми сутра у ман.Ковиљ имам нека посла , па ако ти није мрско да ми правиш друштво" и наравно паф, одемо на литургију , после тога нисам морао ништа више да објашњавам.

:cheesy1:

Ех кад би то увек упалило, најчешће човек (потенцијални Хришћанин) не жели да оде на Богослужење , вадећи се и борећи се  што свесно што несвесно противу тога.

Бори се човек тако и са собом и самном.

Треба знати меру.

Некад је добро инсистирати а код неких других људи то може бити јако лоше.

Ето толико за сад, ако вам се не свиђа ово што напричах , слободно реците, чик да видим.

:cheesy1: 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Предавања у организацији Цркве су јако добра ствар , то је могућност да се више људи информише и да им се приближи живот Цркве , један човек прича а на пример 100 до 200 их слуша , приметио сам да многи (нарочито ако је предавач добар - као Владета Јеротић на пример) после тих предавања траже још информација и почињу полако да се укључују у живот Цркве. Но има доста оних којима треба ипак насамо говорити, који иако чују предавање још увек имају колебања и сумњи. За овакве је најбоље да се разговор води у четири ока , тако да не постоје сметње других људи (који често умеју да саботирају целу ствар) , а и да се направи приснија атмосфера , тада човек углавном изложи суштинске проблеме и недоумице. Знам , знам многи ће сад рећи па то је посао за свештеника. Па јесте. Али прво треба човека довести до свештеника. Није то баш тако просто. Многи имају аверзију према свештенству , не треба заборавити да смо ми посткомунистичко друштво. Многи имају предрасуде о св.Тајни исповести. А многе је просто срамота, грижа савести или шта ли је већ... Међутим ако у друштву оду , дакле са неким , до свештеника ,то им је већ много лакше, и многи пристају на то да заједно с тобом оду до свештеника, а сами већ не желе.

Циљ православног Хришћанског мисионарења , није просто да се човеку објасни шта је то православље и Црква, да се информише, мада ни то није лоше, него да се човек уведе у живот Цркве. А то је дуготрајан процес, и може трајати годинама, изискује доста времена и жртве, и често успут многе проблеме. Јер ђаво не спава.

Али ко једног човека приведе Цркви - спасењу по речима Светог Писма биће му опроштено много грехова и себе тим путем спасава. Ово је истина. Секташи овај пасус из Св. Писма користе као мантру , и зато су толико упорни у свом "мисионарењу".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni se nekako sve vise cini, da od neke velike 'filozofije', dokazivanja, i sl, nema vajde. Zapravo, sve se to moze iskoristiti, do odredjene mjere. Mislim da su djela presudna, t.j., trebali bi da pokazemo /drugima/ kako zive i kako se ponasaju ljudi koji sebe nazivaju hriscanima i koji su liturgijski aktivni...

U principu, da hodimo po onome sto je Sveti apostol Pavle rekao- ''bio sam svima sve.''

Kako to da primjenimo prakticno?

Gledajmo da pomognemo svima koji nas zamole za nesto, ili se ponudimo sami(tipa, pomognimo komsiji da cijepa i naslozi drva, pomozimo mu oko pokvarenog automobila, okrecimo mu jednu sobu, odvezimo ga do pijace, na autobusku stanicu i sl...znaci, one svakodnevne i ''dosadne'' stvari) :( Saslusajmo svakoga,ne budimo brzi na rijecima...stalozeno, mirno, posteno...

Kaka bismo ovako postupali, imam osjecaj- mnoge bi pridobili za Hrista.

Pozdrav svima!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, mozda je upravo to ono sto je Gospod govorio: ''Mnogi ce prvi biti posljednji,a mnogi posljednji ce biti prvi.'' Mnogi od nas(ja prvi,cesto)  olako shvatamo koji smo Dar na Krstenju dobili i u Pricescu imamo...odn., ne shvatamo ko smo u Hristu, zapravo.

Meni je uvijek interesantna ona misao Dostojevskog, u 'Braci Karamazovima': ''Svaki čovjek je pred svima, i za sve kriv.''

''Napose upamti da ne možeš nikome biti sudac. Jer nitko na zemlji ne može biti sudac zločincu prije nego što sam taj sudac ne spozna da je i on isti takav zločinac kao i onaj što stoji pred njim, da je on možda i ponajviše kriv za zločin onoga koji stoji pred njim. Kad to spozna, može postati sudac. Koliko se god ovo činilo ludo, ipak je istina. Jer da sam ja bio pravedan, možda ne bi ni bilo zločinca što stoji preda mnom. Ako možeš preuzeti na sebe zločin onoga koji stoji pred tobom i kojem tvoje srce sudi, smjesta ga preuzmi i pati sam umjesto njega, a njega otpusti bez riječi prijekora.''

Da nam se Gospod smiluje po velikoj milosti svojoj!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

По мом мишљењу страховито је битно да будемо убедљиви, логични, као и да се јасно види да наша православна вера извире из најдубљих делова нашег бића-не само у смислу емоција, већ и интелекта. Дела се, наравно, подразумевају. Атеисти се елегантно могу довести до логичког ћорсокака, потребно је само мало сократовске вештине. Уопштено, свим `логичарима` не треба уопште причати о оном мистичном аспекту вере, `апофатика` код њега касније долази сама по себи-наравно, ако је спреман да се суочи са аргументима. Браћи и сестрама неофитима, тј. онима који су од скора у православљу, не препоручујем претерано мисионарење док се добро не утврде у православљу-сећам се да нам је на факултету о овоме причао и Ненад Милошевић док је предавао Црквано право наглашавајући одређене каноне који о овоме говоре. Такође сматрам да је `дерзновеније` које извире само по себи из човека један од најбитнијих аспеката мисионарења-слушалац треба да `укопча`, читајући између редова, да нико од нас није примадона пред Створитељем тј. не зависи Бог од нас, већ обрнуто, ми од Њега. Мени лично је одавно постало комично то `коперниканско` одрицање постојања Онога који јесте-уместо да се питамо да ли ми сами `јесмо`( у философији је отприлике `бити`=`бити вечно`) јер нас смрт често гута као од шале, ми такви још и говоримо о томе да ли Онај који јесте јесте. Али добро, слобода воље је нешто у шта ни Бог не дира и то се увек мора поштовати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest nikolastojanoviccuprija

Kako da ne Svedocim i ne Slavim ONOGA koji je SVE i koji me je od praha nacinio Licnoscu !

Misionarenje nije marketing Hriscanstva ! To je svedocenje , svedocenje LJubavi Zivoga BOGA one Ljubavi koju smo Blagodacu Bozijom osetili na sebi ! Kako bi neko mogao da kinezu da opise ukus Vina koje nije kusao ? Misionar(svedok) svedoci ono sto se zbilo,zbiva u cemu je on aktivan ucesnik !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ту је та цака...

како да неко ко је несавршенији од несавршених некоме кога интересује ишта објасни...

кад ни сам не зна довољно.

Нпр. када је астрологија у питању (ју, да ли сам то негде већ написала?)

доносила сам текстове у којима је све лепо објашњено како и зашто,

гледано и са православне и са научне стране,

али не... то није довољно у овом случају.

Али добро, није то једина ситуација у којој сам се нашла у ћорсокаку по том питању,

зато ме ова тема и занима.

Мада схватам да за сад могу да дејствујем само молитвом,

а што више верујем и сазнајем већа је и шанса да ме неко озбиљно схвати :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво се покајати и причестити,а онда Мајку БОЖИЈУ у једну руку Свету Тројицу у другу руку и марш напријед :(

Е,да ја не бих празнословио о покајању јер нисам кадар да говорим о томе,нека се Свети Оци побрину за то :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

sto kaze Milica, gde cu ja slep slepog voditi... posto sam ja neofit, koliko sam uspeo da ukapiram.

problem nastaje kad neko dodje i ospe paljbu iz najtezeg naoruzanja, a ja ne uspem da se snadjem.

tek posle kad se raspitam, jer neke stvari nisam ni znao da postoje, umem da odgovorim.

onda ispadne jos gore: pa tebi su isprali mozak!

i tako naopako.

najveci problem, na koji sam do sad nailazio, je sto zivim u Beogradu. al bukvalno.

sledeci je "kvarno" svestenstvo.

treci je da monasi "piju i jedu ko i mi".

e sad kad vi to procitate, vama je to smesno. i meni je, al je tako.

covek bi reko, sad cemo na 123 da ih sve preokrenemo.

al ne lezi vraze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...