Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Жељко

Bivši ministar Saša Radulović

Оцени ову тему

Recommended Posts

Promašaji ministra Radulovića

 

1475796_10202592480912619_564599226_n.jp

Od samog početka je opovrgao značaj stranih direktnih investicija (SDI), nazivajući ih kapitalnom glupošću. SDI predstavljaju jedan od podstrekača konkurentnosti privrede i podstiču produktivnost. SDI su važne zato što privreda u tranziciji:

1.   nema domaćih investicija, zbog niskog nivoa štednje;

2.   nema naprednih tehnologija, (čiji se transfer obezbeđuje putem SDI).

Ovo poslednje znači da privredne aktivnosti nisu inovativne, što je osnovna konkurentska prednost. Nekada se govorilo o komparativnoj prednosti privrede, koja je dovođena u vezu sa nasleđenim resursima koje mi imamo a drugi nemaju. Ta prednost je bila iscrpljivana sa trošenjem  resursa. Koncept reindustrijalizacije koji zastupa Radulović je kapitalna glupost, jer bi na taj način država proglašavala pobednike i finansirala trome i neinovativne industrije koje ona bira. Danas se prednost ne stiče poluproizvodima, već sve sofisticiranijim proizvodima. Konkretno, godinama proizvodimo malinu, koja je nekonkuretna po ceni, umesto da proizvodimo preliv od maline,za kojim postoji potražnja. Šta bi malinar trebalo da radi ukoliko želi da proizvodi pomenuti preliv? Naravno da uzme odgovarajući kredit kako bi opremio proizvodnu liniju, koji je nepovoljan kod banaka. Zato je važna funkcija fonda za razvoj. Tu se pojavljuje država koja podržava  inovativnost lokalnog proizvođača. Zaustavljanjem Fonda za razvoj, ukinute su i kreditne linije za žensko preduzetništvo, veoma važnu kategoriju u preduzetničkom biznisu. Kada govorimoo SDI važno je napomenuti njihovu ulogu u razvoju klastera. Klasteri predstavljaju aglomeracije, kompanija, komponentaša, logističara, institucija, univerziteta,koje odlikuje slična i povezana aktivnost. Ulaganje FIAT-a u automobilsku industriju, razvilo je klaster u proizvodnji automobila, koji je povezao FIAT, lokalne dobavljače (komponentaše) i lokalnu samoupravu. Na taj način smo povećali izvoz, koji utiče na rast GDP-a, razvili celu mrežu komponentaša koji proizvode kablove, presvlake itd za FIAT-ov automobil i razvili Kragujevac sa infrastrukturom (autoput, hoteli, stambeno naselje itd). Ulaskom Mubadale u ITsektor razvija se lokacija na kojoj će se podići proizvodna linija, zaposliti kadrovi sa našeg univerziteta, dobavljači, ako ničeg drugog bar kutija u kojeće se pakovati čipovi. To je rudiment jednog novog klastera. Verovatno će neko od vas reći, da niko od investitora ne bi došao u Srbiju da ne dajemo podsticaje za zapošljavanje. Moje kontrapitanje glasi: “A čime bi ga privukli?“. Strani poslodavac poreze i doprinose plaća Srbiji, njegovi zaposleni su naši ljudi, izvoz kompanije je naš izvoz.

         Što se Zakona o radu tiče, nisam čuo nikakvu sugestiju stranih investitora u pogledu njegovih normi, izuzev pitanja otpremnina i njihovog vezivanja za celokupan radni staž, umesto staža kod poslednjeg poslodavca, što zaista treba promeniti, ali sam zato čuo salvu primedbi na procedure za dobijanje dozvola, jednom rečju nemoguć ambijent za poslovanje. To je ona čuvena giljotina propisa na koju je Mladjan Dinkić stavio akcenat, a koja je doživela neuspeh opstrukcijom od svih ministara, zbog samodovoljnosti državne uprave, koja je izvor korupcije.

         Šta treba uraditi?

1.   Poboljšati makroekonomsku konkuretnost, što znači uspostaviti sve njene elemente a na prvom mestu uspostaviti institucije, voditi odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, smanjiti zaduženost države i voditi konzistentnu ekonomsku politiku.

2.   Uspostaviti elemente mikroekonomske konkuretnosti, voditi osmišljenu politiku, poboljšati performanse nacionalnog poslovnog okruženja i razviti klastere.

         Sve navedeno je razvilo jednu Nokiu u Finskoj, i razvilo privrede Estonije i Litvanije. Tu je država učestvovala kao podrška u svim fazama procesa, ali nije diktirala uslove, proglašavala pobednike (tajkune u tranziciji), sekla šumu (vezano za navedene države) iscrpljujući resurse, pronalazila nikl itd, već se okrenula sofisticiranim proizvodima.Njena glavna uloga je bila u donošenju strategije, koja se na prvom mestu odnosila na unapredjenje obrazovanja (pokretač inovativnosti)i liberalizaciji tržišta, ukidanju državnih monopola.

         Umesto svim ovim što sam naveo, Radulović se bavio perifernim elementima zakona o radu, napavši javni sektor i proglasivši ljude koji ga čine neradnicima. Ko su neradnici po Raduloviću?:

1.   Lekari;

2.   Sudije;

3.   Policajci;

4.   Vojnici;

5.   Učitelji i profesori;

6.   Zaposleni u javnim preduzećima;

7.   Zaposleni u državnoj upravi (vlada i lokalne samouprave).

         U javnim preduzećima radi približno 150 hiljada ljudi. Javnih preduzeća u Srbiji ima oko 750. Javna preduzeća su osnovana radi obavljanja aktivnosti od državnog interesa. Većina njih radi sa gubicima koji se pokrivaju iz budžeta, manjina sa profitom od koga 70% uplaćujuu budžet, a neka od njih posluju u ambijentu konkurencije, dok su većina monopolisti. Ovaj monopol treba shvatiti uslovno, jer niko drugi ne bi obavljao privrednu aktivnost ukoliko nema profit. Šta bi trebalo uraditi sa javnim preduzećima?:

1.   Korporatizovati ih;

2.   povećati njihovu produktivnost;

3.   povećati njihovu operativnu efikasnost;

4.   liberalizovati tržište (ali omogućiti i korporatizovanim javnim preduzećima iste uslove kao i privatnim, npr. u oblasti javnih nabavki);

5.   zaposlenima dati alternativu, a ne samo im pretiti otkazima. (to znači obezbediti stimulativni odlazak iz preduzeća ili  ponuditi im mrtav kapital, najčešće neiskorišćene nepokretnosti u vlasništvujavnih preduzeća na korišćenje, kako bi u njima razvili sopstveni biznis-samozapošljavanje.

         Radulović je definisao problem apostrofirajući zaposlene kao neradnike, a prvi korak koji je trebalo da uradi je prosta primena Zakona o javnim preduzećima, koji podrazumeva izbor stručnih ljudi u organe upravljanja preduzećem. Sećam se da je on tada govorio da je to političko pitanje i da ne želi da se u to meša. Sada imate situaciju da u vrhu menadžmenta javnih preduzeća i agencija pretežno sede nestručni ljudi koji neispunjavaju uslove iz zakona, upravo postavljenih za vreme njegovog mandata i to na sednicama vlade kojima je on prisustvovao.

         Radulović je prema članovima sindikata pokazao nedostatak socijalne i emocionalne inteligencije, jednom rečju arogantnost kao posledicu neznanja. Sindikati su takvi kakvi su, ali njih čine hiljade i hiljade zaposlenih koji su dobrovoljni članovi i potpuno dobrovoljnoplaćaju članarinu. Sindikati su razvijeni u javnom sektoru, oni su jasan i oštar su pregovarač u kolektivnom pregovaranju. Zaposleni u javnom sektoru su zaštićeniji  (samo zato što su dobro organizovani), od zaposlenih u privatnom sektoru, ali oni ne treba da kompenzuju gotovo robovlasnički odnos u pojedinim privatnim preduzećima. Znam da se zaposleni u privatnom sektoru plaše otkaza, ali zar to ne govori o tome da je lako dati otkaz i prema sadašnjem zakonu o radu? U većini privatnih preduzeća ne postoji ni pravilnik o radu, a kamoli neki od akata koji definišu elemente korporativonog upravljanja. Svi zaposleni u javnom sektoru su penalizovani „solidarnim porezom“ i zabranom paketića za decu. Većina njih radi za platu koja je manja od prosečne i oni bi svakako radili u privatnom sektoru, ali posla nema. Solidarni porez se uplaćuje u budžet i predstavlja jednu kap u moru potreba za novcem.Medjutim ta kap u moru će biti skrckana na potrebe državne uprave, za čiju reformu ni danas nije doneta strategija. To su ovi gore pod brojem 1. Ukoliko solidarni porez treba plaćati, zašto ga ne bi uložili u alimentacioni fond iz koga bi sredstva bila uplaćivana deci samohranih majki, deci čiji očevi neplaćaju alimentaciju ili za lečenje teško bolesne dece. To bi bila solidarnost na delu i siguran sam da bi svi zaposleni u javnom sektoru punog srca podržali ovaj tzv. porez.

         Prema ocenama fiskalnog saveta u javnoms ektoru je potrebno smanjiti broj zaposlenih za 22000. Kolike su uštede, ukoliko njihovim otpuštanjem dobijamo 22000 nezaposlenih, za koje su državi redovno plaćani porezi i doprinosi, za razliku od privatnog sektora koji zaposlene prečesto prijavljuje sa manjom platom, kako bi plaćao manji porez,ili ih uopšte ne prijavljuje (segment sive ekonomije)? Koliko je od tih 22000 viška zaposlenih socijalna davanja primalo iz budžeta? Ima mnogo pitanja, ali jedno je sigurno, treba podići privatni sektor, privući ozbiljne investicije,jer jedino na taj način možemo ozbiljnije da ga podignemo, a javni sektor treba najzad reformisati, što svakako ne podrazumeva laicistički pristup i skup mera od kojih je tehničko otpuštanje najgori!

         Novi ministar ne sme da bude revolucionar, jer revolucija sa sobom neminovno donosi žrtve. Mi za razliku od drugih privreda u tranziciji na žrtve nemamo pravo. U ekonomiji postoji samo strategija, koja mora da bude bazirana na uspostavljanju optimalnog tržišnog ambijenta usmerenog ka rastu životnog standarda kroz visok stepen produktivnosti i inovativnosti. U Evropi se profesionalnost podrazumeva, ali ono što uspešne ekonomije razlikuje od neuspešnih je posvećenost.Najgore je ukoliko nemate znanje i insistirate na iracionalnim merama izmišljajući parnu mašinu u 21. veku ili preoravajući zemlju u potrazi za niklom.

 

Izvor: URS

Share this post


Link to post
Share on other sites

Инжењер електротехнике или принудни стечајни управник – скица за портет Саше Радуловића

 

sasa-radulovic-dobrov-300x209.jpg

Ради бољег разумевања аналитичког и критичког дела овог текста, дајем вам на самом почетку увид у кратку биографију министра Саше Радуловића (подаци са његовог профила постављеног на сајту Линкедин, а делом и из часописа „Време“).

 

1. Рођен је 1965. године у Бихаћу. У Сарајеву је 1989. године дипломирао на Електротехничком факултету, смер аутоматика и електроника.

2. Од 1990. до 1994. године радио је у Сименсу у Немачкој и САД, на системима за надзор нуклеарних електрана.

3. Од 1994. до 1996. године радио је сектору развоја у Торонту за Аmdahl, EDCи Antares Alliance Group.

4. Од 1996. до 1998. године био је потпредседник за развој, а затим члан Управног одбора Interpa Medical Network, чији је производ био информациони систем за радиологију.

5. Од 1997. до 2002. године био је генерални директор и члан Управног одбора True Spectar, најпре у Торонту, а затим у Сан Франциску и Њујорку. Компанија се бавила развојем сервера за процесирање слике. Са сарадницима је патентирао архитектуру и алгоритме за процесирање слика на серверима.

6. Од 2002. до 2006. године радио је у Neuron Computing Inc. као консултант у инвестиционим компанијама у областима менаџмент, процена и развој пословних планова, анализа тржишта и одабир инвестиција.

7. Од 2007. године ради у e-Market Capital Ltd. и бави се предузетништвом, приватизацијом, реорганизацијом, ненаплативим кредитима, економском и буџетском анализом, гиљотином прописа, пореском анализом. С обзиром на то да је завршио курс и постао лиценцирани стечајни управник, од 2007. године је водио 15 стечајних поступака, од којих је два окончао (изјава Сузане Грубјешић).

sa2.jpg

Ради и као саветник Савета Европе, ОЕБС-а, Амбасаде САД, ГИЗ-а, НАЛЕД-а, као и Асоцијације малих и средњих предузећа. Ради и као финансијски експерт Републичког и Специјалног тужилаштва у области стечаја. Са тимом експерата држи курсеве за тужиоце из области привредног криминала. Прво што из биографије одмах треба приметити и похвалити је да је министар завршио у року Електротехнички факултет у Сарајеву. Лепо.

Друго што се може приметити из овде изнетих података је да је министар одмах по дипломирању добро проценио развој ситуације у ондашњој Југославији, напустио је и запослио се у Немачкој. Ноторна је чињеница да за младог инжењера електротехнике посао у Сименсу, у Немачкој представља прави изазов. Трећа чињеница је да након тог посла, наш министар мења још неколико страних компанија (Amdahl, EDS i Antares Alliance Group, Interpa Medical Networka TrueSpectra) које се, бар по подацима до којих сам ја успео доћи, углавном баве израдом софтвера и компјутерских програма. Види се да у то време, и позиције које успева да добије у компанијама у којима налази посао, бивају све више и више, и тако све до места извршних директора. На страну то што ја не успех да нађем много података о овим компанијама на интернету, али можда сам и превише очекивао. Ипак је то било пре петнаестак година. А није нимало необично, већ би се пре рекло да је правило, да компаније у овом сектору имају тако динамичан развој, и да брзо нестају, мењају имена, или се утапају у друге веће, или спајањем формирају нове компаније итд.

sa5.jpg

Но, без обзира на све то, рекао бих, да је и ово била логична фаза у развоју једног инжењера електротехнике. Још ако узмемо у обзир и околност да се наш министар налази у Канади и САД баш у време када тржиште и берза стварају услове праве експлозије компанија које се баве пословима у ИТ сектору, онда нам је још јаснији овај део његове, чини се, веома бриљантне и узлазне каријере. И сам министар каже у једној изјави: Био сам активан учесник “Silicon Valley Internet boom-а”. Уз неизбежно дивљење, можемо само рећи: прави човек на правом месту! Ја бих на то само додао, и то заиста без икакве ироније, да министар није могао изабрати бољи период за напредовање и грађење своје професионалне каријере у иностранству од овог периода који је изабрао, а то је од 1990. до 2002. године. Шта би за то време могао да уради на својој каријери да је остао у оној старој и уздрманој Југославији, или БиХ или Србији? У земљи ратом и санкцијама разараној не би сигурно, ни приближно, могао стећи таква знања и искуства, као она која је очигледно имао прилике да стекне у том периоду радећи у САД и Канади.

А онда, изненада, од 2002. године, примећујемо да се каријера нашег министра мења, макар у смислу интересовања и области професионалног бављења. Наиме, он почиње да се бави областима менаџмента, процене и развоја пословних планова, анализама тржишта и одабиром инвестиција! Одједном напушта свет програмирања, софтвера и компјутера! И то он, који је био не посматрач већ, како каже, „активан учесник интернет бума у Силиконској долини“! Наравно, ја сам изненађен јер сматрам да када човек успешно развија своју професионалну каријеру, то неизоставно прати и одговарајућа финансијска награда. Увек је тужно када лекар специјалиста напусти свој посао и отвори кафану! А и сложићете се да је и врло ретко, толико ретко да ја не знам ни за један такав случај! У његовом случају, кренути да се бавиш менаџментом и предузетништвом и инвестицијама, делује врло лукративно! Поготову када носиоце диплома менаџмента данас бар можете пронаћи свуда: од ватерполиста, старлета, разноразних председника, возача, манекена, певачица итд. Чини се да је у овом случају, ако ништа друго, а оно конкуренција за посао менаџера много жешћа него за посао врсног инжењера електротехнике, који, бар тако још увек важе правила, без проблема налазе посао и код нас и у свету!

sa9.jpg

Али хајде да не улазимо у министрове разлоге за такву велику промену у каријери, већ да погледамо како се он сналази у новом послу. Као прво, примећујемо да се већ после непуне три године бављења новим послом, да не кажем менаџментом, он враћа у земљу, и то у Србију. То само говори да му на том новом пољу и нису баш цветале руже. Али, треба бити искрен – не мора да значи. Можда се вратио зато што је почео превише зарађивати, па се бојао да ће га новац покварити. Зашто да не? Можда се министар заиста вратио и због неких личних разлога, о којима као таквим и не треба да причамо, мада он у шали каже да се вратио „зато што су деца почела заборављати српски“. То потпуно верујем да је шала, јер ако је оставио овде породицу и пријатеље у потпуно хаотичној земљи, а зарад доброг посла и каријере, некако сам сигуран да не би „српски језик деце“ могао бити испред гомиле новца! Реално, да је зарађивао довољно, платио би некога из Србије да само борави и прича са децом српски, зар не? Али то код њега није био случај, и ето министар, инжењер електротехнике нам се вратио.

После неколико година, тачније 2007, министар отвара приватну фирму и у нашој земљи (под именом eMarket Capital Ltd.), са једним запосленим (наравно он), а која се бави консалтингом, предузетништвом, приватизацијом, реорганизацијом, ненаплативим кредитима, економском и буџетском анализом, гиљотином прописа и пореском анализом! Та његова фирма је за 2012. годину остварила нето добит од 5 милиона! Браво министре! И то све сам! Али, да ли примећујете нешто чудно у вези са пољем рада нашег инжењера? Готово невероватно звучи, али по повратку у земљу, наш министар – инжењер електротехничког факултета, светски успешан програмер и софтвераш, почиње да се бави потпуно економским темама! Лукративним – мислим менаџерским – мислим онима од којих се у Србији земљи најбоље живи!

Али немојте само због новца и његове сналажљивости одмах показати чисту завист и љубомору према нашем инжењеру. Не журите толико! Још нисте све ни чули, а већ вам се врте милионске бројке у глави. Полако! Треба имати на уму и труд нашег министра. Наиме, треба знати да се у међувремену наш министар и додатно школовао! Варате се ако сте мислили да је уписао неки облик постдипломских студија на Електротехничком или неком сродном техничком факултету! Не, никако то! Он је одслушао курс и положио стручни испит за обављање послова стечајног управника, и тиме уз већ завршено високо образовање (а потребан услов за упис курса и полагање стручног испита је диплома било ког факултета), и уз то је још потребно само да имате три године рада у струци са том истом дипломом факултета! Тако је министар лако испунио све прописане услове за добијање лиценце стечајног управника (лиценца број 155-0469 добијена још 21.10.2005). То говори да је министар одмах по повратку у земљу уписао курс и положио испит за лиценцираног стечајног управника. Или се можда баш због планираног бизниса око стечаја и вратио у земљу? Знам да звучи невероватно, али то је заиста тако, и све је ту легално! Ето бар једне добре стране овог мог писања – можда некоме будем дао идеју да се дошколује и постане стечајни управник, као и наш министар! Полаже се један једини испит (који се састоји из 4 области), и који се полаже писмено и усмено. Од 100 могућих поена, за полагање је потребно да имате више од 70. Лакше од возачког испита! Више података о условима и начину стицања лиценце можете наћи на сајту Агенције за лиценцирање стечајних управника (http://www.alsu.gov.rs).

sa11.jpg

За потребе писања овог текста, детаљно сам прегледао списак лиценцираних стечајних управника, који се налази на поменутом сајту. Питате се због чега? Па због тога што ми је све време просто невероватно да један успешан инжењер електротехнике (са каријером у Немачкој, Канади и САД) одлучи да постане стечајни управник са курсом од неколико месеци и једним положеним испитом! Подаци из листе лиценцираних стечајних управника говоре сами за себе све! Чак и оно што сам ја вама хтео да кажем и докажем. Препустимо се суровим чињеницама!

У Србији тренутно има укупно 459 лиценцираних стечајних управника. Кад погледате у односу на број инжењера електротехнике (десетине хиљада!), који вам чине конкуренцију на слободном тржишту рада, али и идеја, свакако је то више него симболичан број! Може се чак рећи да захваљујући тако малом броју оних који поседују лиценцу стечајног управника, они несумњиво представљају монополску групу на тржишту Србије. Самим тим је и могућност нелегалних утицаја и интервенција много већа, када се ради посао у овако малим групама.

Другим речима, ако сте факултетски образовани, замислите да је укупан број ваших колега у Републици Србији толики да стаје у једну мало већу салу, а ви знате име свакога од њих! Па још године заједничког рада које су пред вама! Па у Србији, колеге са године остају везане до краја каријере! Наш Саша Радуловић, који декларативно прича о приватном предузетништву, и хвали га на сва уста, а мрзи све што има префикс државно и јавно, јер је наводно извор целокупног зла у нашој економији, када је у питању његов приватан интерес, онда га налази само у раду са државом! Тако је једно време у транзицији Србије постојала група приватних трговаца, која је радила трговину само са државним трговцима, или другим речима, бежала је са правог великог тржишта и корупцијом запослених у државном делу тог сектора привреде, успевала да уновчи свој интерес, уништавајући државни!

Саша Радуловић, инжењер електротехнике, није способан да на тржишту Србије живи од рада у својој струци! Шта бисте помислили за лекара који би радио као лиценцирани стечајни управник? Знам! И ја бих! Помислили бисте: Боже, какав ли је он лекар, када поред свог уложеног огромног труда и ресурса (време, новац, рад) у стицање своје дипломе, ради овај посао за који му је требало само месец – два дана курса, или као возач камиона, где је за возачку дозволу потребно исто толико времена?! И били би сте у праву! Могли бисте и посумњати да је побегао од свог незнања и конкуренције коју му чине остали лекари! Саша Радуловић, инжењер електротехнике, све време напада државу као лошег организатора привредних активности (а у овом његовом случају му се напротив јако допада што има државна агенција која му даје лиценцу и монопол на посао, зар не?). Мислим да је логична еволуција нашег министра да сада затражи приватизацију Агенције за лиценцирање стечајних управника! Е то би био посао, зар не!?

Од 459 лиценцираних стечајних управника, чак 264 су били по образовању дипломирани економисти или 57,5% од укупног броја лиценцираних стечајних управника! Може се рећи да су дипломирани економисти једни другима чинили највећу конкуренцију на слободном тржишту канидата за лиценцу стечајног управника, а гледани сви као група чинили су убедљиво највећу конкуренцију свим осталим кандидатима за стицање лиценце стечајног управника.

Следећи по заступљености међу стечајним управницима су били наравно правници, којих има 90 или 19,6%, што заједно са економистима чини укупно 77,1% лиценцираних стечајних управника!

sa15.jpg

Као што сам и очекивао, међу стечајним управницима најмање има оних који су по образовању са природно-математичких или биомедицинских факултета, укупно их је било само око 60 или 13% (од тог броја више од половине су инжењери пољопривреде, инжењери машинства и грађевински инжењери – што је сасвим логично када знамо у каквом нам је стању индустрија, пољопривреда и градитељство, па се ти људи овако довијају да дођу до икаквог посла)!

Инжењера електротехнике на овом списку има само двојица или 0,436% (од којих је један наш министар Саша Радуловић!). По томе би се рекло да се наш драги министар, љубитељ свемоћне конкуренције и слободног тржишта, са успехом решио оног дела конкуренције, који се односи на његове колеге са факултета! За мене ништа мањи куриозитет и необичност није била ни чињеница да сам на овом списку нашао и једног ветеринара (којима и сам припадам), као и једног стоматолога! Готово сам сигуран да ни њих двојица нису били у категорији својих колега ни успешни ни конкурентни, па су се на овај начин решили и једног и другог! Оно што је у свему овоме добро то је да ниједном стоматологу и ветеринару засад није пало на памет да буду министри привреде Републике Србије!

Али, шта сам овим подацима постигао? Чему све ово води, питате се? Не будите нестрпљиви. Ништа све ово изнето не би значило да овај исти министар нема тако стравичан и пун мржње однос према свему што чини државу и њен јавни сектор, а готово поклонички према свему што чини приватну иницијативу! Више о његовим економским ставовима можете наћи на његовом блогу на сајту Б92, а посебно препоручујем текст дипломираног инжењера електротехнике Саше Радуловића под називом „Које су нам економске мере потребне“.

Прво, ја као дипломирани ветеринар, специјалиста, магистар и доктор ветеринарских наука, али и у исто време добитник плакете са дипломом и новчаним делом награде Привредне коморе Србије, у категорији појединаца који су највише допринели развоју и унапређењу привреде Србије у току 2006. године, могу себи допустити да будем критичан према тексту једног инжењера електротехнике о његовим измаштаним економским мерама у привреди! Ја ћу се највише усмерити на онај део „његових економских мера“ које се односе на пољопривреду, али ћу указати и на остале недостатке изнетих „економских електротехничких мера“. Каже министар Саша Радуловић: „Субвенционисати само ону пољопривреду која је изложена субвенционисаном увозу, као заштитна мера. Укинути све субвенције по хектару.“

Како то вама просто звучи када ви нешто кажете, драги министре, а ја из тога само видим, без икакве увреде, да ви појма немате о субвенцијама у пољопривреди! Исто, као што бисте ви драги министре, из неке просте математичке једначине (рецимо неки интегрални рачун), коју бисте мени задали, ви видели да ја немам појма о томе! Зато се ја у те једначине, као што видите и не петљам! Као први услов свих услова је да треба да знате да цела Европска унија дели разне облике субвенција у пољопривреди, а међу којима је субвенција према хектару, могу слободно рећи једна од најопштијих и свуда заступљена! Или просто речено, када сте у првој реченици изнели предлог да се код нас субвенције могу да дају само деловима пољопривреде која је изложена субвенционисаном увозу, морали сте знати да се у Европи давањем субвенција преко хектара практично цела производња субвенционише. А онда у својој другој реченици кажете да се код нас субвенције преко хектара не смеју нипошто давати! Две реченице, два бисера! То и Његошу није лако полазило за руком! И само још нешто да знате, драги мој министре.

sa17.jpg

Од укупног буџета Европске уније, за 2014. годину, а који износи 135,5 милијарди евра, око две трећине ће бити потрошено на субвенције за пољопривреду и за оснаживање и помоћ сиромашних регија помоћу инвестиционих пројеката! Ако вас баш интересује, драги мој министре, онда треба да знате да је из заједничког буџета ЕУ, на пољопривреду и субвенције некада, пре више од 4 деценије ишло скоро 80% од укупног буџета! И све ове године су сељаци у ЕУ примали те субвенције!То је данас и даље изнад 45% од укупног буџета ЕУ! Колико је то новца примљено по хектару, министре, за протеклих пола века!? А ви кажете да не бисте да дате ни те наше, више него бедне субвенције за пољопривреду, која је једина грана наше привреде, која прави извоз од близу две милијарде евра сваке године! Ово је био доказ ваше некомпетентности, драги министре.

Друго, што желим да овде јавно кажем, драги мој министре, биће крунски доказ вашег нарушеног и непостојећег кредибилитета! Да се прво подсетимо неких детаља. Агенција за лиценцирање стечајних управника ради у складу са Законом о Агенцији за лиценцирање стечајних управника (Сл.гласник РС бр. 84/2004 и 1 04/2009.), према којој Влада Републике Србије именује председника и чланове Управног одбора! Агенција мора да послује и у складу са прописима Закона о јавним агенцијама (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2005. и 81/2005.), према коме директора Јавне Агенције именује оснивач (Влада Републике Србије), а са листе кандидата који предлаже Управни одбор, претходно именован од стране Владе Републике Србије!

Можда су све ове чињенице вама који читате овај текст и небитне, али сам њима само желео да кажем и докажем да је господин министар Саша Радуловић, само један од радника државног органа Републике Србије, који по државној привреди и јавним предузећима пљује, док од те исте државе узима велики новац! У најмању руку је неморално, а кредибилитета нема ни за лек! Е, сада да се вратимо на његове министарске ставове и изјаве! Дакле, човек, који се вратио у Србију из иностранства, у коме је наводно успешно радио у приватним фирмама као инжењер електротехнике, у Србији се запослио у јавној агенцији, за чији рад почетна средства обезбеђује буџет Републике Србије, а у складу са Законом о Агенцији за лиценцирање стечајних управника! И сада, он, који за свој рад лиценцираног стечајног управника прима велику новчану надокнаду из буџета Републике Србије, као и средства пореклом из фирми над којима се спороводи сам поступак стечаја, прича свима нама о важности приватног предузетништва, кресању примања у јавним предузећима, реструктуирању предузећа у државном власништву и обавези спровођења стечаја над њима! Да ли вам звучи помало саркастично, или пак цинично, и на крају крајева као набацивање посла за своје колеге лиценциране стечајне управнике! Наравно да да!

И сада он прича о обавези спровођења приватизације над тим истим државним преузећима, које ће он да реструктуира и припреми за ту приватизацију! Он, за кога кажу да је примао просечну месечну финансијску надокнаду од фирми у стечају, у износу од око 100.000 динара, хоће да нас учи приватном предузетништву! Његово приватно предузетништво, као врхунског инжењера електротехнике, заснива се на, извините на изразу, лешинарском поступку расподеле већ поклеклих предузећа! Врхунска иронија и цинизам је да човек који ради само са мртвим и пропалим фирмама, из којих прво извуче себи богату финансисјку надокнаду, а осталим повериоцима расподели онолико колико је још претекло (све у складу са Законом наравно!), то јавно тумачи као своју велику предузетничку способност и таленат, и још буде постављен за министра за привреду! Саша Радуловић је као стечајни управник радио у таквим огромним компанијама као што су „Браћа Карић“, „Вршачки виногради“, „Делта Легал“, „Луне Миловановић“, шећеране „Димитрије Туцовић“, „Нови аутопут“, итд. Колико је то „клизав“ терен за нашег „електротехничког“ стечајног управника, говори и посланичко питање Сузане Грубјешић, која усред Скупштине Србије тврди да је садашњи министар, и поред три дисциплинска поступка против себе, успео да до сада прими потпуно легалну финансијску надокнаду од близу 50 милиона динара!

sa21.jpg

Какав предузетнички дар нашег министра! Али само када ради у сенци неког државног органа, у овом случају Агенције за лиценциране стечајне управнике! А сви смо се понадали да је он право претече српског приватног предузетника! Али није! Каже Сузана Грубјешић да је министар имао повремено и 14 стечајних поступака у истом тренутку под својом контролом! Уз то, поред плате, након окончања стечајног поступка, следује и такозвана „награда“ за стечајног управника, која се креће од 2000 до 17000 евра по поступку (и то је у складу са поменутим законом)!

Треће, што јако боли, јесте чињеница да министар ни после 6 година рада као стечајни управник, са овако високим примањима није успео да уштеди ништа, и нема никакве ни покретне ни непокретне имовине, а ни уштеђевине! У каквој се тешкој финансијској ситуацији министар Саша Радуловић налази, открило се тек када је постављен за министра привреде, и када је у складу са законом о пријави своје имовинске карте пре ступања на ту одговорну дужност, пријавио да нема ништа! И ми сви треба да у то верујемо?

Четврто, у свом већ поменутом тексту, то јест блогу на сајту Б92, министар је под датумом 6. 6. 2013. написао на крају свог текста, у коме износи свој предлог економских мера за Србију, под поднасловом „Зашто нам требају избори?“ и следеће реч:

„Како без избора све ово? Или само део?

Да ли избори гарантују да ћемо добити? Не. Али без избора сигурно нећемо. Ни део.

Избори ће да нас коштају. Статус кво ће много, много, много више да нас кошта. Моја деца немају толико времена. А ваша?”

После ових речи, ја питам министра да ли све ово изречено у вези са неопходношћу избора престаје да важи у случају када је он постављен за министра!?

sa23.jpg

Уједно, у овом истом тексту, у блогу под 6. 6. 2013. године, у делу где министар садашњи одговара на коментаре својих читалаца, може се прочитати и његово прозивање СНС-а због „исте бахатости њиховог шефа“, позивање на изборе као услов свих услова, јер: „избори су потребни и да би (Вучић, примедба моја) извршио чистку у партији коју је преузео након последњих избора. Након избора ћемо знати на чему смо.“!

Пето, и последње, што овде желим да урадим, јесте да подсетим јавност у Србији на неке наслове и натписе, које смо могли читати само пре две године у Куриру, о тадашњем стечајном управнику Саши Радуловићу, а садашњем министру привреде! Има и неких свежих наслова од пре непун месец, такође у Куриру! Дакле, следи листа неких наслова и текстова у Куриру, у којима је главна улога припала Саши Радуловићу:

1. Курир од 11. 4. 2011. „Како се уништавају српске фирме!

БЕОГРАД – Од стечаја направио бизнис! У рукама Саше Радуловића, лиценцираног стечајног управника, иначе електроинжењера по струци, налази се судбина чак 14 компанија, међу којима су и гиганти – шећерана „Димитрије Туцовић“ и Вршачка пивара!

k1%281%29.jpg

2. Курир од 12. 4.2011.године „У рукама фантома стотине милиона евра

БЕОГРАД – И Супермен и Фантом истовремено!

Саша Радуловић (45), стечајни управник у 14 предузећа и власник приватне фирме „Е-маркет д.о.о.“, не само да стиже да води компаније чија се имовина процењује на стотине милиона евра већ истовремено управља и фантомском фирмом која нуди консултантске услуге стечајних управника. Тачније, на свом сајту каже да његови стечајни управници „пружају савете у поступку стечаја и дужницима и повериоцима, па чак и запосленима и синдикатима! Да скандал буде већи, уз такву поруку на сајту стоји и реклама фирми у којима је он стечајни управник. ГП „Нови аутопут“, „Делта легал“, компанија „Браћа Карић“, Мода фабрика обуће, шећерана „Димитрије Туцовић“ само су неке од њих.

3. Курир од 13.4.2011. „Од пропалих фирми узеће до милион евра“

БЕОГРАД – Српски краљ стечаја!

Саша Радуловић, стечајни управник који је од свог занимања направио бизнис пошто тренутно води чак 14 фирми, може да рачуна да ће на крају стечајног поступка инкасирати и до неколико милиона евра!За разлику од радника у фирмама које води, који су остали празних руку и на улици, Радуловић добије накнаду ако се само два пута месечно појави у фирми.

- Најмање накнаде нису испод 60.000 динара месечно, а оне могу износити и до 150.000 динара уколико је реч о великом предузећу попут шећеране. Ипак, у таквим великим фирмама он може да ангажује људе да би месечни трошкови за његов рад били и већи од милион динара – каже наш извор. Према тој рачуници, Радуловић од ових 14 фирми може да добије и до 2,1 милион динара месечно.

k3.jpg

4. Курир од 14. 4.2011. „Полиција чешља краља стечаја“

БЕОГРАД – Одзвонило му?!

Полиција ће покренути истрагу о раду Саше Радуловића, стечајног управника, сазнаје Курир из врха МУП! Наиме, после писања нашег листа о Радуловићу, кога је држава поставила на чело чак 14 фирми, а који истовремено води и приватну фирму за консалтинг, полиција проверава да ли је он злоупотребио свој положај!

- Засад имамо одређена сазнања о томе и грађани могу да буду сигурни да ћемо све оптужбе проверити – речено нам је у МУП.На његовом случају, како сазнајемо, већ ради и Агенција за борбу против корупције.

Зорана Марковић, директорка Агенције, у изјави за наш лист је истакла да проверава да ли је Радуловић тема за њих.

- Без обзира на то, он јесте озбиљан кандидат за полицијску истрагу! Он није функционер, па не можемо аутоматски да предузмемо конкретније поступке против њега. Међутим, Агенција разматра да ли постоји могућност у законским оквирима да на неки начин ипак реагује – навела је Марковићева и додала да ће већ почетком следеће недеље имати конкретније информације о целом случају.

k4.jpg

5. Курир од 15.4.2011. „Отима паре од жртава преваре!“

БЕОГРАД – Убачен да их превари!

Саша Радуловић, стечајни управник 14 предузећа – међу којима је и фамозни „Делта легал“, фирма која је ојадила више од хиљаду купаца станова у Филмском граду – покушава, како тврде представници удружења „Хиљаду оштећених“, да их превесла! Наиме, како наводи Вељко Лечић из овог удружења, Радуловић жели да очерупа већ ојађене купце станова тако што од њих тражи да уплате 4,2 милиона евра, како би се формирала стечајна маса на основу које би он затражио кредит од банака и тим новцем завршио изградњу свих станова?!

k5.jpg

6.  Курир од 16.4.2011. „Стечајни управник ојадио и шећеране“

БЕОГРАД – Уништио је производњу у најстаријој шећерани на Балкану! Шећерана “Димитрије Туцовић”, предузеће од посебног државног интереса, чија је имовина процењена на 116 милиона евра, а која је пре четири године пала у руке стечајном управнику Саши Радуловићу, очерупана је, а радници преварени и отерани на улицу! То је у свом исказу пред Привредним судом јуче изјавио Драгољуб Милошевић, председник синдиката “Независност”

k7.jpg

7. Курир од 19.4.2011. „Стечајни управник хоће да угаси Курир

БЕОГРАД – Уместо одговора, тужба!

Да би ућуткао Курир да не пише о његовом сумњивом пословању, стечајни управник Саша Радуловић тужио је наш лист! Он тражи одштету од чак 7.200.000 динара због наших текстова иако се више од десет дана није удостојио да одговори на наша питања.Уместо да објасни како је могуће да неко ко управља имовином 14 предузећа истовремено буде власник две фантомске фирме, Радуловић је објавио да нас је тужио! Тиме је директно ударио на слободу новинарства и довео у питање опстанак нашег листа.Интересантно је да је напад на наше новине уследио након што је екипа Курира десет дана упорно и безуспешно покушавала да ступи у било какав контакт с Радуловићем. Овај стечајни бизнисмен – који се крио иза асистенткиње Сунчице, пошто се она јављала на његов мобилни телефон – каже да смо прекршили Закон о јавном информисању, а сам је одбијао да се на било какав начин по истом закону изјасни.

8.  Курир од 27.04.2011. „Курир ухватио стечајног фантома!“

БЕОГРАД – Курир уловио стечајног управника!

Сашу Радуловића успели смо после три недеље да пронађено испред седишта фирме „Станком“ на Бановом брду, где је присуствовао скупштини поверилаца овог предузећа, које је такође у стечају. Дошао је у пратњи возача и адвоката. Радуловић, који, изгледа, чешће мења аутомобиле него кравате, јер у фирме које води долази у четвороточкашима попут Тојотиног „ланд крузера“ од 50.000 евра, овог пута одлучио се за „волво Ц 7“. Вредност овог возила на тржишту је око 30.000 евра.

9.  Курир од 30.11.2013. „Млађан Динкић: Саша Радуловић на стечајевима зарадио неколико стотина евра

Кад је дошло до реконструкције Владе, желео сам да се на неко време повучем из јавности и да пустим наследнике да ураде оно што мисле да треба да се уради. Међутим, Радуловић је својим делима испровоцирао наш повратак на сцену, каже у интервјуу за Курир лидер УРС Млађан Динкић.

- Он не ради само на штету Владе већ и на штету државе.

k8.jpg

10. Курир од 4.12.2013. УХВАЋЕН У ЛАЖИ: Радуловић од државе узео чак 20 милиона, а тврди да нема ништа

БЕОГРАД – Нафатирао се.

Министар привреде Саша Радуловић је као стечајни управник зарадио 20 милиона динара на име трошкова и награда током вођења стечајних поступака, док би 14 милиона требало да му буде исплаћено по истом основу, објавила је Балканска истраживачка мрежа – БИРН. Ипак, оно што највише чуди јесте то што Радуловић тврди да, упркос толиком новцу, нема ништа, јер је Агенцији за борбу против корупције пријавио празну имовинску карту и рекао да нема штедни улог у банци.

Након овог списка наслова у Куриру, посвећеном некадашњем стечајном управнику и садашњем министру Саши Радуловићу, ја желим да поставим само једно питање:

Ко је бре људи овде луд? Ја? Ви? Србија? Сви? У Куриру су били исти власник и исти новинари и данас, као и пре 2 године. Занима ме, да ли су лагали пре 2 године или лажу данас? Ако су говорили истину пре 2 године а лажу данас, онда сви знамо да то значи да данас Лажу Првог Подпредседника Владе Србије, а то сви знамо да научно није могуће, зар не?! Осим тога, зашто би у том случају ППВ подржавао оваквог човека за министра привреде? Ако пак, сада Курир говори истину, а лагали су пре само 2 године, онда се поставља питање зашто сада не одговарају за те лажи, и зашто су уопште лагали тада?! Поставља се и следеће логично питање: ако тек сада признају да су лагали пре 2 године и нико зато не одговара, ко нам гарантује да исто тако неће за 2 године признати и да су лагали све нас данас!?

Према томе, ако ја, као и сви ви, драги читаоци, верујем Куриру, онда желим да знам шта је истина од свега овога, да бих могао и даље да му опуштено верујем и потпуно се предам његовим “чарима”!

sa1.jpg

Умало да заборавим, овај министар хоће да нам мења Закон о стечају, Закон о приватизацији, Закон о јавним предузећима, Закон о раду и Закон о рачуноводству и ревизији. Каже и да сваки од ових Закона може да се напише за највише три месеца. Ваљда су то учили на Електротехничком факултету у Сарајеву, по старом програму… Таквих факултета више нигде на овој планети нема…

И на крају, не би ме чудило, или боље да кажем, да знам да се питате сигурно, зашто сам тако суров и чврст према господину министру Саши Радуловићу? Одмах да вам кажем, мој став према њему нема никакве везе са било каквом и било чијом политиком, а поготову нема везе са самом личношћу господина Саше Радуловића, нити пак има везе са било чијим интересом. Ово што сте прочитали, то је само мој, и лично мој став, и ништа више! Зашто га онда објављујем јавно, питате ме? Одговорићу Вам и то: зато што мислим да на овај начин (објављивањем) бар мало помажем Србији, њеној јавности, али и онима који доносе или ће доносити одлуке и боре се да промене нешто набоље у овој земљи!

На крају крајева, моја потреба јавног оглашавања није ништа другачије, од разлога и потреба јавног оглашавања министра Саше Радуловића, на свом ВИП блогу, који има на сајту Б92, и који води већ годинама! Ја нисам тако способан и паметан и пробојан, као министар Саша Радуловић, да добијем блог на тако читаном сајту као што је Б92, али успевам задњих пар месеци да нађем времена и напишем понеки текст, а онда их и објавим, захваљујући пре свега појединим сајтовима. Налазим и доста сличности између мене и министра. И ја се као и министар Саша Радуловић, по својим личним афинитетима, последњих година, нешто шире интересујем за положај целокупне привреде и посебно пољопривреде у нашој земљи, а последично и за економију и историју светске економије (у којој се многи модели и примери развоја могу применити и у нашој земљи). Али све те моје активности, ми никада не би дале за право да у овом тешком економском тренутку за моју земљу, и помислим да могу бити компетентији од тако великог броја успешних магистара и доктора и професора економских наука, од којих многи раде или су радили на светски признатим факултетима! Овим путем питам министра Сашу Радуловића, да ли мисли да би неки дипломирани ветеринари или стоматолози (са завршеним Мајкрософт курсем из компјутера) били бољи за министра телекомуникација и информатике од многобројних успешних и доказано стручних инжењера електротехнике, па зашто не рећи, можда и њега! А уједно га и јавно питам, ако случајно одлучи, да упише и заврши, још и ванредну школу: пети степен – специјалиста за ловство, у школи у којој и ја као доктор медицинских наука (ветеринарска медицина) предајем (школа траје колико и курс за стечајног управника), да ли можемо очекивати да ускоро буде и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде!

Литература:

1. http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1135473

2. http://rs.linkedin.com/pub/sasa-radulovic/5/961/a05

3. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/419871/URS-Kako-je-

moguce-da-ministar-Radulovic-nema-imovinu

4.http://en.wikipedia.org/wiki/Amdahl_Corporation

5.http://www.istinomer.rs/akter/sasa-radulovic/

6. http://www.alsu.gov.rs

7. http://alsu.gov.rs/bap/pdf/_3_0_1.pdf

8.http://blog.b92.net/text/22527/Koje-ekonomske-mere-nam-trebaju/

9. http://www.ekapija.com/website/bih/page/83284/Uru%C4%8Dene-nagrade-

PKS-za-doprinos-razvoju-privrede

10. http://grid3.rs/read/news/302984795/5146036/najveci-deo-evropskog-budzeta-

ide-na-subvencionisanje-poljoprivrede

 

Извор: НСПМ

Share this post


Link to post
Share on other sites

Promašaji ministra Radulovića

 

1475796_10202592480912619_564599226_n.jp

Od samog početka je opovrgao značaj stranih direktnih investicija (SDI), nazivajući ih kapitalnom glupošću. SDI predstavljaju jedan od podstrekača konkurentnosti privrede i podstiču produktivnost. SDI su važne zato što privreda u tranziciji:

1.   nema domaćih investicija, zbog niskog nivoa štednje;

2.   nema naprednih tehnologija, (čiji se transfer obezbeđuje putem SDI).

 

Niko nema ništa protiv stranih direktnih investicija (SDI), već protiv SDI koje su došle usled ogromnih ustupaka. Davanje ustupaka stranim kompanijama, i to random (onako kako Dinkili ugovori) je ogroman podsticaj za korupciju i ogroman podsticaj domaćim vlasnicima kapitala da presele svoj kapital u inostranstvo.

 

 

Koncept reindustrijalizacije koji zastupa Radulović je kapitalna glupost, jer bi na taj način država proglašavala pobednike i finansirala trome i neinovativne industrije koje ona bira. 

...

Tu se pojavljuje država koja podržava  inovativnost lokalnog proizvođača. Zaustavljanjem Fonda za razvoj, ukinute su i kreditne linije za žensko preduzetništvo, veoma važnu kategoriju u preduzetničkom biznisu.

 

 

I jedni i drugi ste debili... da li je moguće da ovi mongoloidi u istom paragrafu napišu kako je bez veze kada država finansira one koje sama proglasi za pobednike (po Radulovićevom planu) a baš je super kada država finansira one koje sama proglasi za inovativne (kada je u pitanju Fond za razvoj)? Uvreda za inteligenciju...

 

 

Verovatno će neko od vas reći, da niko od investitora ne bi došao u Srbiju da ne dajemo podsticaje za zapošljavanje. Moje kontrapitanje glasi: “A čime bi ga privukli?“.

 

 

Možemo da ga privučemo time što će regulativa i infrastruktura u Srbiji biti takva da SVAKOM investitoru (novim i starom, domaćem i stranom) omogućava efikasno i predvidivo poslovanje.

 

 

Strani poslodavac poreze i doprinose plaća Srbiji, njegovi zaposleni su naši ljudi, izvoz kompanije je naš izvoz.

 

 

I usled toga, kad mu date "podsticaje" tako da ne plaća razne poreze i doprinose, svi ekonomski rezultati postaju sporni i služe samo vama da se hvalite praznim ciframa, jer povećanje za npr. 50 miliona evra izvoza kompanije koja plaća sve poreze i takse daje potupno drugačije ekonomske efekte od povećanja izvoza za isti iznos kompanije koja dobar deo toga ne plaća. Pored toga, ukoliko nema povoljne ekonomske klime i ukoliko su samo te povlastice privukle investitora, on će da se pokupi i ode čim period povlastica prođe. Danas se fabrika mnogo lakše razmontira i preseli nego nekad.

 

 

 

         Što se Zakona o radu tiče, nisam čuo nikakvu sugestiju stranih investitora u pogledu njegovih normi, izuzev pitanja otpremnina i njihovog vezivanja za celokupan radni staž, umesto staža kod poslednjeg poslodavca, što zaista treba promeniti, ali sam zato čuo salvu primedbi na procedure za dobijanje dozvola, jednom rečju nemoguć ambijent za poslovanje. To je ona čuvena giljotina propisa na koju je Mladjan Dinkić stavio akcenat, a koja je doživela neuspeh opstrukcijom od svih ministara, zbog samodovoljnosti državne uprave, koja je izvor korupcije.

 

 

Zar niste i vi imali ministre? Što Dinkić nije dao ostavku ako su mu ostali ministri opstuirali planove? To je valjda jedino odgovorno što bi čovek u takvoj situaciji mogao da uradi... ako je nastavio da sedi sa njima u Vladi, sad ne može da se poziva na to da su mu oni kvarili planove. Potpuno je retardirano da Dinkić priča o svojim "super" planovima koje su mu pokvarili njegovi koalicioni partneri dok je on bio na vlasti...

 

Radulović je bar najavio da će da ode ako se njegove reforme ne prihvate... videćemo šta će biti od toga...

 

         Šta treba uraditi?

1.   Poboljšati makroekonomsku konkuretnost, što znači uspostaviti sve njene elemente a na prvom mestu uspostaviti institucije, voditi odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, smanjiti zaduženost države i voditi konzistentnu ekonomsku politiku.

2.   Uspostaviti elemente mikroekonomske konkuretnosti, voditi osmišljenu politiku, poboljšati performanse nacionalnog poslovnog okruženja i razviti klastere.

 

 

Nakon toliko godina u kojima je URS/Dinkić bio na vlasti, izgubili ste svaki legitimitet da pričate o tome "šta treba uraditi"... možete samo da pričate o tome šta niste uradili a trebalo je...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тасовац и Радуловић формирају партију по директиви Вучића !

 

1238726905226018a80559692118174_v4-big-3

 

Како наводе Новости министар привреде Саша Радуловић изјавио је  за РТС да, у случају одржавања ванредних парламентарних избора, неће бити на листи Српске напредне странке.

 

”Новости” наводе да би Радуловић и министар културе Иван Тасовац, могли  формирати нову странку.

Двојица нестраначких министара који су у Немањину дошли после реконструкције Владе, спремни су да наставе борбу за остварење идеја, али унутар посебне политичке организације, наводе ”Новости”.

Сасвим је извесно да министра Радуловића подржава “Либек” док у самом СНС-у су мишљења око његових неолибералних реформи подељена, пре свега многи га памте по функцији стечајног управника  .

Странка коју би формирали Тасовац и Радуловић пре свега би била окренута белим листићима и разочараним ЛДП-овим и ДС-овим гласачима.  Уколико не би прешла цензус, због Донтовог система, гласови дати овој странци би директно одлазили СНС-у. Према томе сви они који би се определили да своје гласове дају Тасовцу и Радуловићу би заправо гласали за СНС.

 

Izvor: Vesti011

Share this post


Link to post
Share on other sites

А то даље значи да ће имати 0.2% гласова.

 

Da, od glasaca , ucesnika ovog foruma i jos nekih patriotskih, da ih sada ne navodim :D

nece biti ni 0,2%, ali hvala Bogu u Srbiji ima i drugog sveta,

A ja sam sigurna da ce ta njihova partija ( ukoliko je stvarno osnujU) ici zajedno u predizbornu

koalciju sa LDP-om ili DS-om.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, od glasaca , ucesnika ovog foruma i jos nekih patriotskih, da ih sada ne navodim :D

nece biti ni 0,2%, ali hvala Bogu u Srbiji ima i drugog sveta,

A ja sam sigurna da ce ta njihova partija ( ukoliko je stvarno osnujU) ici zajedno u predizbornu

koalciju sa LDP-om ili DS-om.

 

ЛДП и ДС неће нигде ићи заједно а највероватније је да ће ЛДП ићи са УРС-ом заједно.

 

Тако да могу те информисати уопште ниси информисана.

 

;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што ја баби мило, то јој се и снило :)

Не могу нове странке да се изненада појаве и реше ствар. То не бива у Србији. Постоји само СНС и слаба опозиција, наредних неколико година.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једини начин да се покрене привреда је овај нови закон, који није савршен...али би обезбедио посао и онима који би остали без њега...

Сада је Фирер Вучић блокирао закон и стопирао развој привреде ради избора и политичке промоције...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чисто да се зна. Следећи министар привреде и следећи закон о раду, биће још гори него тренутни.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ispravna odluka. Za cuditi je sto je uopste pokusao progurati promjene koje bi pokrenule ekonomiju, kad se vec zna da na ovim prostorima nije dobro talasati u vec ustaljene obrazce pljacke i upropastavanja drzave. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само се треба сетити на којој су клупи седели данашњи СНСовце приликом распада Југославије..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...