Jump to content

Писмо Патријарха српског г. Иринеја монаху Артемију

Оцени ову тему


Go to solution Solved by Trifke,

Препоручена порука

Прво ово патријарх Иринеј није писао. То је као када би рекли да патријарх пише посланицу.

Друго, смешно је што је писмо јавно, иако је упућено њему.

А треће. што монаху, персирају и великим словом назначавају.

Шта друго рећи.

 

:aplauz: :aplauz: :aplauz:

 

He, isto sam i ja htela da kažem

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 375
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Нека да Бог све најбоље. Покајање, љубав и слогу.

Писмо Патријарха српског г. Иринеја монаху Артемију 13. Јануар 2014 - 15:40 АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО–КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ АЕМ бр. 10 од 13. јануара 2014. године Преподобн

Само горд човек може да изазове раскол. Само човек са мало вере може да изазове раскол. Само онај ко је Цркву доживљавао као свој психолошки сервис може да изазове раскол. Јер, када дође време и искуш

Кључно питање:

 

Којим узицама и кукицама је ђаво повукао Артемија да полако изгуби равнотежу и падне?

 

Да ли су то искушења која и обичног верника салећу? Како се одбранити од њих?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Dobar princip. Trebala bi policija da uhapsi sve koji su kadri da učine ubistvo, recimo. Nema veze da li će ga počiniti, i da li bi ga počinili, ikad. Kadri su, i molim lepo. Mesto im je u zatvoru.

 

Артемије је рашчињен тек онда када је као разбојник са својим хајдуцима (одбеглим искушеницима и монасима) упао и заузео неколико манастира, и служио Литургију иако је имао забрану свештенослужења.

А смењен је са места епархијског архијереја и умировљен када је већ свим епископима наше помесне Цркве дозлогрдило да он константно противречи одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Синода (иначе је већ годинама опомињан због таквог понашања између осталог и блаженопочивши Павле га је у своје време опомињао због тога).

Уосталом погледај како су остали епископи (у протеклој години двојица су умировљени), после умировљења прихватили одлуке Сабора и Синода и нису бунтовали и беснели него се мирно повукли у манастир. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Надајмо се да ће се ово завршити помирењем, јер боље је што пре (а требало је много и раније). Ако не дође до помирења, онда ће се Црква још више располутити. Ако га изопште, а за то постоји већа шанса, онда ће неупућен народ, а и огорчен народ на многе наше архијереје и јереје (дал' са правом или не, не знам) да потрчи галопирано ка Артемију и то ће бити баш прави раскол, а и сада је већ раскол. Јадни народ који оде тамо а то тамо није Црква него ''црква'' губи душу своју а где ће бити монаха Артемија душа боље и да не помислимо. Где је овде хришћанска попустљивост, а о љубави да и не говоримо. Нема је, па се запитајмо шта ће бити са нама као народом кад смо успјели овако да се поделимо унутар једине институције у коју вјерујемо у овој трулој држави. Закључак је да су наши непријатељи успјели у својој замисли и насмејано трљају руке од ''среће''. Јадна им ''срећа''. А све ће им се вратити, јер како су посејали тако ће им и родити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Камо среће да Артемије одговори на позив својим повратком,али мислим да он то неће урадити док му не врате чин и епархију што значи никад.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

По мени није важан толико о. Артемије, колико су важне душе које су са њим. Ваљда је тај број људи важнији од једног човека. Што њима није упућено неко овакво писмо?

Шта ће се десити (ако остане оваква ситуација) када се он упокоји? Ко ће водити те душе? Расуће се по разним духовним сметлиштима или ће наћи неког "месију". Па ћемо добити још мали милион нових ревнитељских секти, који ће сакупљати још таквих изгубљених душа.

А мислим да би он, макар због њих требао да прогута своју сујету и да се врати. Па ако жели неку правду, може то да решава на разноразне легалне начине, када је у окриљу Цркве.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mene samo interesuje zasto Sinod odbija da se sudi rasc. Episkopu Artemiju? Sta je tu problem? Ako vec i sam zahteva sudjenje, kojega nikad nije bilo u cemu je problem suditi mu?

 

Pa taj slucaj nije star deset godina, vec 3-4.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mene samo interesuje zasto Sinod odbija da se sudi rasc. Episkopu Artemiju? Sta je tu problem? Ako vec i sam zahteva sudjenje, kojega nikad nije bilo u cemu je problem suditi mu?

 

Њему је већ судио СА Сабор (највиша инстанца у Цркви). Судио му је и осудио га (рашчинио га).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

nije trebalo da bude tako. Artemije je bio Knez Lazar današnjeg Kosmeta.

 

ako je on bio knez Lazar, onda nije čudo da Kosovo i Metohija nisu u saastavu Srbije.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Њему је већ судио СА Сабор (највиша инстанца у Цркви). Судио му је и осудио га (рашчинио га).

 

 

Иначе, морамо констатовати да сте поменуту саборску одлуку „изнудили“, као и ону којом сте умировљени због дугогодишњег неизвршавања, или пак игнорисања одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, укључујући и одбацивање одлука Светог Архијерејског Синода, и због поступака којима сте угрозили јединство Српске Православне Цркве. Једном речју: због показане немоћи да одговорно управљате повереном Вам Епархијом.

 

Ко ти даје чин - може и да ти га узме. Тако је то одувек. Само се треба помирити с тим. Ко не може то да прихвати остају му легални начини борбе и доказивања. Други начини се граниче са тероризмом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Надајмо се да ће се ово завршити помирењем, јер боље је што пре (а требало је много и раније). Ако не дође до помирења, онда ће се Црква још више располутити. Ако га изопште, а за то постоји већа шанса, онда ће неупућен народ, а и огорчен народ на многе наше архијереје и јереје (дал' са правом или не, не знам) да потрчи галопирано ка Артемију и то ће бити баш прави раскол, а и сада је већ раскол. Јадни народ који оде тамо а то тамо није Црква него ''црква'' губи душу своју а где ће бити монаха Артемија душа боље и да не помислимо. Где је овде хришћанска попустљивост, а о љубави да и не говоримо. Нема је, па се запитајмо шта ће бити са нама као народом кад смо успјели овако да се поделимо унутар једине институције у коју вјерујемо у овој трулој држави. Закључак је да су наши непријатељи успјели у својој замисли и насмејано трљају руке од ''среће''. Јадна им ''срећа''. А све ће им се вратити, јер како су посејали тако ће им и родити.

 

Salazem se sa gore napisanim tekstom 99%. Samo mislim da nasoj Crkvi nije trebalo da to uradi javno, jer smatram da je Sabor trebao to da uradi na neki tisi nacin, bez uvlacenja javnosti u sve ovo. Vec da kao jedna porodica rese probleme medju sobom kao sto bi trebalo da bude.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кључно питање:

 

Којим узицама и кукицама је ђаво повукао Артемија да полако изгуби равнотежу и падне?

 

Да ли су то искушења која и обичног верника салећу? Како се одбранити од њих?

 

Artemije je bio iguman manastira Crna Reka, kada se u svitanje komunizma desilo da su ljudi poceli ponovo traziti duhovnost. Krajem osamdesetih momci sa beogradskog asfalta, jugoslovenska rok generacija poceli su dolaziti u manastir C.Reka koji je tad izgledao stvarno otselnicki. Nije bilo mosta preko jezera u Ribaricima, manastir uklesan u stijene na cijem celu je jedan simpatican omaleni starcic. Tokom vremena neki asfaltni momci su se zamonasili neki nisu uspjeli u svojoj namjeri ostali su propali iskusenici. Tako je Artemije stvorio odredjenu grupu ljudi danas poznati kao crnorecki monasi. Nametnuo im se kao guru. Ko je tu zapravo koga nametnuo, da li on sebe njima, ili oni svojim ponasanjem pobudili ga nemam pojma. Kasnije grupica se povecavala, Artemije je prozivodio svoje ucenike u ucitelje, tako su ovi pridobijali nove ucenike itd...Ono sto mi je poznato je da ima gomila ljudi koji ga obozavaju kao da je bozanstvo, a takodjer ima i nekolicina ljudi koji imaju tako jak uticaj na njega da mnoge bitne odluke zapravo nije on donosio nego je bio podstankut nekolicinom tih ljudi...Vilvoski, Asistent itd...Sve se to zadrzalo da skorasnjijeh dana, kad se Artemije nasao pod iskusenjima, rascinjen od Sabora za svoje prestupe, nije se povukao negdje u manastir ili posvetio nekom drugom korisnom radu, vec mu je savjest rekla, imam toliko sljedbenika oko sebe, ako se povucem sta ce biti s njima...plus na to dodajmo nekolicinu njih koji imaju snazan uticaj na njega i koji su sigurno uticali na to da on odbije poslusnost Saboru. I eto to ga je dovelo da je formirao paracrkvu. O tome kakvo je Artemijevo rasudjivanje koji se plasi prepustiti svoje ucenike Crkvi koja mu je dala cin (kao da tu ima sta da se prepusta), govori zapravo o ispravnosti njegovog poimanja Crkvenosti uopste. . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...