Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

shalom777

Надбискуп загребачки, Алојзије Степинац- лик и дјело

Recommended Posts

Погледајте сличну тему!



О Алојзију Стеминцу и његовом дјеловању, посебно за вријеме постојања тзв. НДХ, писало се и говорило много, од његовог времена, па до данас.  Мишљења и оцјена о животу овог човјека, којег је папа Јован Павле Други, прогласио блаженим (1998.) крећу се у распону, од најнегативнијих, до најпозитивнијих. Једни га оптужују да је здушно подржавао усташки режим, Анта Павелића, да је прогонио Србе који су били бројни у НДХ, док, други, тврде  да је Степинац био само један од примјера истинског вјерника, који је пострадао од комунистичке руке.

У овој теми, можемо анализирати(колико нам то простор,вријеме и расположиви извори допуштају) Степинчев живот, са посебним освртом на период постојања  тзв. Независне Државе Хрватске,под Антом Павелићем.

Да ли је Степинац у свему подржавао Павелића? Које су му могућности биле на раполагању ,у окружењу у којем се налазио? Шта се очекивало од њега? Какав је био његов однос према нехрвтима и припадницима других вјероисповијети(дакле, некатолика) у тзв НДХ?

Ово су само нека од питања на која би било интересантно да дамо одговор...

На интернету сам нашао неке његове изјаве о Јасеовцу,НДХ, писма која је слао Павелићу.

Погледајмо:

Приликом проглашења НДХ, Степинац пише свечану посланицу у којој истиче:

''»Događaji su ovo, koji su narod naš donijeli ususret davno sanjanom i željkovanom idealu. Časovi su ovo, u kojima ne govori više jezik, nego krv svojom tajanstvenom povezanošću sa zemljom, u kojoj smo ugledali svijetlo Božje i s narodom uz kojega smo nikli. (…) kolikogod bili heterogeni faktori, koji utječu na tok zbivanja, ipak je lako razabrati ruku Božju na djelu. (…) Govoreći vam dakle kao predstavnik Crkve i pastir duša molim vas i pozivam da svim silama nastojite i radite oko toga, da naša Hrvatska bude Božja zemlja, jer će samo tako moći izvršiti dvije bitne zadaće, koje kao država imade da izvrši u koristi svojih članova. (…) Vjerna Bogu i Crkvi pokazat će, da vjeruje, da je konačni cilj svega ljudskog teženja vječnost, gdje se nalazi prava vječna domovina. (…) No vjerna Bogu i Crkvi naša će Hrvatska (…) postaviti i najčvršće temelje i zdravog razvitak zemaljskuih narodnih vrednota i svoje državne slobode i čvrstoće. (…) Moramo svuda upozoravati i učiti, da sveti zanos i plemenito oduševljenje u izgrađivanju temelja mlade Države Hrvatske bude nadahnut strahom Božjim i ljubavlju za Božji zakon i njegove zapovijedi, jer će samo na Božjem zakon, a ne na lažnim načelima ovoga svijeta Država Hrvatska moći biti izgrađena na čvrstom temelju.« (Krišto 2, dokument br. 10, str. 34–36)''

Степинац пише писмо Павелућу, гдје му скреће пажњу на дешавања у Јасеновцу:

''»Iz svega moram zaključiti, da su svi poubijani. Reći će se, da su bili protudržavno raspoloženi. Zašto nisu izvedeni pred sud? (…) Ovo je sramotna ljaga i zločin, koji vapije u nebo za osvetom, kao što je sramotna ljaga čitavi Jasenovac za Nezavisnu Državu Hrvatsku. (…) Čitava javnost, a napose rodbina ubijenih traži zadovoljštinu, odštetu, izvođenje krvnika pred sud. Oni su najveća nesreća Hrvatske!« (Krišto, 2, dokument br. 243, str. 255)''


Степинчева бесједа- о приговорима које политичка елита има према Цркви:

»Da nismo pravodobno i da nismo kako bi trebalo ustali protiv zločina, koji su se zbivali po pojedinim krajevima naše domovine.« Stepinac: mi nismo »bilo čija politička trublja«. Uvijek naglašavamo principe vječnoga zakona Božjega, ali ne možemo nikoga prisiliti da ih vrši. »Zato ne možemo odgovarati ni za koju tu usijanu glavu u svećeničkim redovima.« Nije Crkva ta, koja je huškala na rati, niti »stvarala u dušama nezadovoljstvo i podivljalost, koja je urodila tako žalosnim posljedicama«. Ova opaska upućena je na »stanovite krugove, organizacije i pripadnike drugih narodnih skupina«, što se svakako odnosi na Srbe, a također možda i na Židove.
Druga vrst optužbi su za filokomunizam. Katolička Crkva odlučno odbacuje komunistički sustav, iako smatra da socijalne reforme i pravednija razdioba dobara jesu potrebne. Crkva ne može priznati sustav, koji bi htio seljaku oduzeti njegovu zemlju, privatniku poštenom trudom stečenu imovinu, koji negira obitelj i koji bi htio negirati osobnoga Boga i svesti ispovijedanje vjere u četiri zida. »A možda bi ti isti, koji nam stavljaju taj prigovor, bolje učinili, da pokucaju na vrata vlastite savjesti i da se upitaju, nisu li mnogi, koji se skrivaju po šumama, otišli onamo ne iz kakvog uvjerenja o istinitosti komunizma, nego često puta iz očaja radi nečovječnih metoda nerazboritih pojedinaca, koji su mislili da mogu raditi što ih volja, i da za njih ne postoji zakon ni ljudski ni Božji.«
Optužuju nas također da smo pristaše rasizma; Crkva je međutim svoj stav o tome odavno izrekla. :»Katolička Crkva ne pozna rasa koje gospoduju, i rasa koje robuju. Katolička Crkva pozna samo rase i narode kao tvorevine Božje, a akokoga više cijeni, to je onaj, koji ima plemenitije srce, a ne jaču pesnicu. Za nju je kralj kao čovjek u kraljevskoj palači upravo tako čovjek kao i zadnji siromah i ciganin pod šatorom (...) Sistem strijeljanja stotine talaca radi zločina, kojem se ne može otkriti krivca, poganski je sistem, koji nikad nije urodio dobrim plodom.« (objavljeno u Stepinac mu je ime, str. 45–50 ova propovijed nije bila tiskana, jer su ustaške vlasti to zabranile.)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Усташе о загребачком Каптолу- 1.јануар 1943:

»Zagrebačko svećenstvo riedko je kada pokazalo svoju odanost narodu i narodnim probitcima. (…) Zagrebački Kaptol je i danas iz tog razloga mrtva trublja, njegovi predstavnici mrtvi trubljači, jer su zakazali i ostavili na cjedilu hrvatsku narodnu borbu. (…) Oni niti danas nisu iskreni suradnici hrvatske vlade niti narodni borci, kao što je to slučaj sa klerom u Slovačkoj, nego su anglofili i jugoslaveni, a to je njihova najveća sramota. Treba naglasiti, da je danas zagrebački Kaptol sjedište promičbe upereno protiv njemačke vojske. (…) Isti krugovi direktno su negativno raspoloženi prema ustaškom pokretu.« Spominju uglavnom pojedince na nižem stupnju crkvene hijerarhije, ali također i »poznati govor nadbiskupa Stepinca«, tj. propovijed od 31. listopada 1943. (Krišto 2, dokument br 319, str. 328–341)''

Из Степинчевог писма Светој столици, поводом бомбардовања 1944:

»Bez pretjerivanja može se kazati, da nijedan narod za vrijeme ovoga rata nije tako nemilosrdno pogođen kao nesretni hrvatski narod. Pod pokroviteljstvom i po željama stanovitiih velikih sila, u zemlji se bore svi protiv sviju. (…) Kroz stoljeća mi smo bili posljednja brana protiv azijske invazije Europe.« Razaranja koja uzrukuju anglo-američka bombardiranja mogla bi dovesti do toga, da hrvatski narod »podlegne razaralačkim elementima«, pa Stepinac upozorava »da svaka akcija ove vrste, nije drugo nego razaranje svijeta, na koji Vaša zemlja može ubuduće računati.« Poziva stoga: »Ne dozvolite, Ekselencijo, da mali narod bude kompletno razoren. Narod koji u svojoj cjelosti nije odgovoran za ovo što se sada događa na njegovom teritoriju.« (Krišto 2, dokument br. 331, str. 344–346. Original na francuskom, engleski prijevod u arhivi britanskog ministarstva vanjskih poslova)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Степинац против жигосања Јевреја и других нехрвата:

„Da se pripadnicima drugih narodnosti ili drugih rasa oduzme svaka mogućnost egzistencije i da se na njih udari žig sramote, to je već pitanje čovječnosti i pitanje morala. (…) Današnje društveno uređenje i opći moralni pojmovi koji vladaju ne udaraju žig sramote ni na robijaše koji su pušteni iz tamnice (…) Nisu obilježeni vidljivim znakom ni konkubinarci, ni poznati preljubnici, pa ni same javne bludnice.« (Krišto, 2, dok. br. 30, str. 50–51)''

Алојзије Степинац 1941. пише посланицу свештенству,дајући им препоруке о превођењу православних у румокатоличку вјеру:

»Kada dođu k vama osobe židovske ili pravoslavne vjeroispovijesti, koje se nalaze u smrtnoj opasnosti, pa zažele konvertirati na katolicizam, primite ih, da spasite ljudske živote. Ne zahtijevajte od njih nikakvo specijalno vjersko znanje, jer pravoslavni su kršćani kao i mi, a židovska je vjera ona, iz koje kršćanstvo vuče svoje korijene. Uloga je i zadaća kršćana u prvom redu spasiti ljude. Kada prođe ovo vrijeme ludila i divljaštva, ostat će u našoj Crkvi oni, koji budu konvertirali zbog uvjerenja, dok će se ostali, kada opasnost prijeđe, vratiti u svoje.« (Benigar, str. 395)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Степинац о поступањима у логорима:

»Čujem s više strana, da se tu i tamo nečovječno i okrutno postupa s nearijevcima prigodom deportiranja u sabirne logore, a i u samim tim logorima; što više, da od takva postpuka nijesu izuzeta ni djeca, ni starci, ni bolesnici. Znadem, da među itma, koji se deportiraju, imade u novije vrijeme i katolika konvertita, pa mi je to više dužnost, da se za njih zauzmem. (…) odnosne mjere, koje se u tom smjeru provode, mogle bi se provoditi, a da postignu potpuni učinak, na humaniji i obzirniji način tako, da se u čovjeku zaista gleda čovjeka i sliku Božju. (…) Slobodan sam da spomenem i neke pojedinačne stvari u smjeru ublažavanja postupka: a) da se upućivanje u logore vrši na taj način, da im bude omogućeno da spreme najnužnije stvari, da mogu urediti svoje najhitnije obveze i prema obitelji i prema službi, 0304_smile4 da se otpremanje ne vrši u prenatrpanim plombiranim vagonima, naročito ne na udaljena mjesta, c) da se interniranima daje dovolja hrana, d) da se bolesnima omogući liječnička njega, e) da se dozvoli otpremanje najnužnije hrane i omogući dopisivanje s obitelji.« (Krišto 2, dokument br. 64, str. 77–78)

25. септембар  1942, Степинац говори о расистичким ставовима вођства НДХ:

»Prva stvar koju tvrdimo jest, da su svi narod pred iznimke pred Bogom ništica. (…) Drugo što tvrdimo jest, da svi narodi i rase potječu od Boga. Stvarno postoji samo jedna rasa, a to je Božja rasa. (…) Treće što tvrdimo, svaki narod i svaka rasa, kako se danas odrazuju na zemlji, imade pravo na život dostojan čovjeka i na postupak dostojan čovjeka.«  Stepinac spominje da je Crkva dizala glas protiv boljševika, masona, pa i »plaćene nearijske štampe«, a zatim se vraća na osnovnu temu: »Nitko nema pravo da na svoju ruku ubija ili na koji mu drago način oštećuje pripadnike druge rase ili narodnosti. To može samo zakonita vlast, ako je nekome dokazana krivica, radi koje zaslužuje kaznu.«   (Krišto 2, dokument br. 216, str. 224–225)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Толико за сада. На нету има још његових изјава,проповиједи,писама- ако кога интересује и ако се тема буде развила,поставићу их.

На вас је ред! 0304_smile4

Изволите kraljica

Share this post


Link to post
Share on other sites

Alojzije Stepinac je bio zagrebački nadbiskup i kardinal. Od strane jugoslovenske vlasti osuđen je 1946. godine za saradnju sa ustašama i proveo je ostatak života u kućnom pritvoru i u zatvoru.

Zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac je od prvih dana zdušno blagoslovio stvaranje "katoličke države", kako je on često nazivao NDH. 12. aprila 1941. godine sastaje se sa generalom Slavkom Kvaternikom, po proglašenju NDH.

Nadbiskup Stepinac se prvi put sastao sa Antom Pavelićem odmah po njegovom povratku 16. aprila 1941, četiri dana nakon proglašenja NDH. i izrazio punu podršku Ustaškoj novooformljenoj državi.

Zagrebački nadbiskup dr Alojzije Stepinac je na Uskrs 1941. godine ponovo objavio formiranje NDH i tom prilikom je u ime Vatikana blagoslovio ustaškog poglavnika Antu Pavelića. Tada je, između ostalog, rekao: "Dok Vas mi srdačno pozdravljamo kao glavu NDH, mi molimo Boga Zvezda da da svoj nebeski blagoslov Vama, vođi našeg naroda". Već 28. aprila 1941. godine Stepinac je napisao "pastoralno pismo" u kome je pozvao svoje sveštenstvo da podržava i brani novu katoličku državu Hrvatsku.

Odmah po osvajanju vlasti, Ustaše kreću sa sa ostvarivanjem svojih planova likvidacije srpskog stanovništva, s čime je Stepinac bio upoznat, jer su se egzekucije izvodile javno.

Stepinac je, uz saglasnost i pod nadzorom opata Josipa Ramira Markonea, papskog legata u NDH, sazvao novu Biskupsku konferenciju u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941. koja je bila posvećena prelazima grčko-istočnjaka u katoličku veru. Stepinac je tim pokrštavanjima navodno video spasavanje Srba, Jevreja i Roma od ustaškog noža.

Alojzije Stepinac u pismu papi Piju XII u pismu od 18. maja 1943. godine navodi da je U NDH pokršteno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Pokrštavanje je vršeno nasilno, jer mnogi Srbi nisu imali izbora, mogli su ili da budu pokršteni ili da budu ubijeni. Dosta ih je, čak, pobijeno i posle pokrštavanja.

Stepinčevo obraćanje povodom Ustaških pokolja dogodilo se početkom 1943. Tada su za odmazdu Ustaše streljale 30 seljaka iz njeegovog rodnog sela Krašić, među kojima i njegovog brata Maksima, a da to Stepinac nije znao. Stepinac je govorio na propovedi u zagrebačkoj katedrali i podigao glas protiv ovakvih zločina. Ovi protesti su prema dokumentima bili pod pritiskom Vatikana koji je 1943. već pretpostavljao ishod rata, tj. poraz sila osovine. Iz Vatikana se preko Stepinca gurala ideja da se u Hrvatskoj kasnije smeni ustaška vlast i dovede na vlast Mačekov HSS, i da tako Hrvatska (kao navodno antifašistička zemlja) zadrži granice NDH.

Nadbiskup Stepinac je bio potpuno svestan postojanja koncentracionog logora Jasenovac , ali se o tome nije javno protivio. Kako se bližio kraj rata, Stepinac je najviše zazirao od pobede komunista, pa se zato u potpunosti složio sa Pavelićevom linijom. Nije želeo da beži, već je ostao u Zagrebu. Odmah po oslobođenju Zagreba, Tito je stigao i ljubazno razgovarao sa čelnicima katoličke crkve 2. jula 1945. Tito je pri tom obećao da nova vlast ništa neće napraviti bez dogovora s crkvom. Ovim razgovorima prisustvovao je i Vladimir Bakarić. Tolerantni odnos između nove vlasti i katoličke crkve bio je kratkotrajan. Naročito su počeli da izbijaju problemi oko sekularizacije crkvenih dobara i ukidanje veronauke po školama.

Alojzije Stepinac je prvi put uhapšen 17. maja 1945. Bio je pritvoren u Mlinarskoj ulici, gde se svojevremeno nalazio Ustaški zatvor iz vremena rata. Saslušanje i pritvor su trajali do 3. juna 1945. kada je Stepinac pušten na slobodu.

Dan kasnije, Stepinac i Tito su vodili dug telefonski razgovor, koga je Stepinac komentarisao kao :"Razgovarali smo muški". Tito i Stepinac se nisu ni oko čega složili. Stepinac javno kritikuje vlast jer oduzima imovinu katoličkih sveštenika i neke proteruje. Odnosi sa vlastima se još više zaoštravaju. Alojzije Stepinac je sa svojim biskupima protestvovao u pasterskom pismu od 20. septembra 1945., gde iskazuje zamerke države prema crkvi. Stepinac se tada nalazi u procepu, jer s jedne strane trebao je popuštati u odnosu na državnu vlast, a s druge strane, nije želeo odvajanje katoličke crkve od Vatikana. Odnosi Stepinca i nove vlasti se još više komplikuju jula 1946. Tada je Stepinčev stan bio pod blokadom i on je držan u nekoj vrsti kućnog pritvora.

. Uhapšen je po drugi put 18. septembra 1946. Izveden je pred Vrhovni Sud NR Hrvatske.

Suđenje Alojziju Stepincu i ostaloj petnaestorici, među kojima su bili i Erih Lisak i Ivan Šalić, održano je Pred Većem Vrhovnog Suda NR Hrvatske od 9. septembra do 11. oktobra 1946. u dvorani fiskulturnog učilišta u današnjoj Tkačićevoj ulici u Zagrebu.

Alojzija Stepinaca je branio zagrebački advokat Zdravko Politea, koji je svojevremeno zastupao i Tita na "bombaškom procesu".

U najkraćem, Stepinac je optužen zbog saradnje s vrhom ustaške države , susreta s Pavelićem i drugim ustaškim časnicima, za prekrštavanje desetine hiljade Srba, za podstrek koji je Ustašama pružao katolički kler, za govore u kojima podstiče na molitvu za Pavelića i protivnarodnog delovanja nakon rata. Branio se ćutanjem. Na kraju saslušanja 3. oktobra, Stepinac je prekinuo ćutanje i održao svoj veliki govor. Stepinac je prekrštavanje Srba nazivao neispravnim izrazom, jer se radi o verskom prelazu već krštenih ljudi. U završnoj reči, Stepinac je ponovio da je na sve optužbe nevin, te da će istorija oceniti njegov rad.

Presuda je donešena 11. oktobra 1946. Samo su Lisak i Šalić osuđeni na smrt, a svi ostali na vremenske kazne.

Alojzije Stepinac je osuđen na kaznu zatvora s prisilnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od 3 godine, kasnije mu je kazna preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću na Žumberku.

Posle izricanja presude, Alojzije Stepinac je odveden na izdržavanje kazne u zatvor Lepoglava. Tu je ostao sve do 6. decembra 1951.

Glasovi ogorčenja stizali su sa različitih strana. Za puštanje na slobodu Stepinca najviše su agitovali rimokatolički velikodostojnici, hrvatski pisci i književnici. U takvim okolnostima Titova vlast je popustila.

Tako je u ime komunističke vlasti Stepinca u Lepoglavi obišao dr Vladimir Bakarić već u martu 1947. Molio ga je da potpiše već sastavljenu molbu predsedniku Jugoslavije Titu za pomilovanje, uveravajući ga da će odmah biti pušten na slobodu i poslat u inostranstvo. Alojzije Stepinac je to odbio. Čak je zahtevao da se obnovi proces, ali ne u komunističkom sudstvu. U međuvremenu je zbog lošeg zdravstvenog stanja interniran u rodni Krašić gde su ga do smrti čuvali čuvari ispred kuće. Stigli su novi koraci Vatikana. Papa Pije XII je 29. novembra 1952. godine imenovao 14 novih kardinala, a među njima i nadbiskupa Stepinca. Jugoslavija je odgovorila protivmerom tako što je prekinula sve diplomatske odnose sa Svetom Stolicom 12. decembra 1952. godine.

U zatočeništvu u Krašiću počeo je neočekivano da poboleva. Čak su se pojavila i nagađanja da je u zatvoru trovan. Lekari su našli da boluje od vrlo retke bolesti, abnormalnog povećanja eritrocita. Nije bilo leka ovoj bolesti. Umro je 10. februara 1960. u svom porodičnom domu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

iskreno mislim da taj Stepinac nije mogao nista da promijeni ni na bolje ni na gore. takva je bila vlast i mnogo njihovo svestenstvo. tako da je on morao da balansira i da ocuva svoj zivot.

Ovde moram spomenuti katolickog svestenika filipovica (fra satana) koji je u Banja luci izveo djevojcicu, pozvao svoje hrvate i toj djevojcici odsjekao usi, nos, jezik. rasporio je i usi, nos, jezik ubacio u stomak. tad je rekao tim hrvatima da ovo smiju raditi svim Srbima, da grijeh ide na njega i na katolicku crkvu.

taj sotona filipovic je svaki dan u gradini morao da ima malo Srpsko dijete da ga nabije na bajonet.

takvih je u svestenstvu katolickom bilo dosta, sta je tu mogao Stepinac da uradi?

samo da kazem i ovo, da kad je papa dolazio u Banja luku, dosao je na dan kad se ovo gore desilo i dosao je u to naselje.

ako je ovo sto sam napisao neprimjereno izbrisite.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest nikolastojanoviccuprija

ja sam ga jedno vreme dosta pljuvao medjutim posle sam procitao malo vise stvari pa sam video i tu drugu stranu medalje ! Svakako da covek nije kriv sto se rodio ko Hrvat u to tmurno vreme i sto se nasao na takvom mestu za vreme Ndh ! Slazem se sa Simketom da je on samo nekako pokusao da balansira izmedju vlasti,naroda i svestenstva ! Mislim da nije ucestvovao u zlocinima jer tesko da bi se odrzao kao kardinal do 1956 !Teska tema i teska licnost tek ce istorija da daje odgovore o njemu

Share this post


Link to post
Share on other sites

samo da kazem i ovo, da kad je papa dolazio u Banja luku, dosao je na dan kad se ovo gore desilo i dosao je u to naselje. ako je ovo sto sam napisao neprimjereno izbrisite.

???? ???????? ????? ???? ??? ????, ?? ?? ???????. ? ?? ???? ??? ?? ??????????? ? ???? ???? ????? ?? ?? ??????? ?? ?? ????? ?????. ??? ????? ?? ?? ?? ???????? ??? ?? ??? ?????. ?? ?? ?????? ????.

?????? ?? ???????? ???? ?????? ?? ???????????? ???????? ? ????????. ????? ?? ?? ????????? ??????? ? ??????? ??????? ?? ?????????? (????? ????? ?? ??????) ???? ?? ?? ??? ?????? ????. ??????? ???? ??????. ? ? ?? ????? ????? ???? ????? ???? ???? ?? ????? ?? ?? ??????? ???? ??????. ????? ???? ????? ?? ??? ? ????? ?? ? ????????.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А и ти брате шалом увек нађеш неку тему на којој би да правдаш наше џелате. Олади мало брате са тим и врати се у реалност.

Хвала на коментару у вези Степинца.

Иначе, није ми јасно кога ја овдје правдам и гдје си то прочитао? Врати се на почетни пост, лијепо пише да је сврха теме- прикупљање чињеница о дјеловању Алојзија Степинца, с посебним освртом на период тзв. НДХ. И стварно не видим како си извукао закључак да било кога правдам?!

То је прво.

А друго, које су то силне теме на којима сам ''правдао наше џелате?'' Не сјећам се да сам игдје дискустовао о нашим џелатима,а камоли да сам их правдао...

И треће, топик се зове: ''Надбискуп загребачки,Алојзије Степинац'', и он довољно говори сам за себе. Дакле, предмет топика није Шалом, па и нема потребе да се о њему говори. Молићу да се држимо теме.

Свако добро од Господа!

Share this post


Link to post
Share on other sites

samo da kazem i ovo, da kad je papa dolazio u Banja luku, dosao je na dan kad se ovo gore desilo i dosao je u to naselje. ako je ovo sto sam napisao neprimjereno izbrisite.

???? ???????? ????? ???? ??? ????, ?? ?? ???????. ? ?? ???? ??? ?? ??????????? ? ???? ???? ????? ?? ?? ??????? ?? ?? ????? ?????. ??? ????? ?? ?? ?? ???????? ??? ?? ??? ?????. ?? ?? ?????? ????.

?????? ?? ???????? ???? ?????? ?? ???????????? ???????? ? ????????. ????? ?? ?? ????????? ??????? ? ??????? ??????? ?? ?????????? (????? ????? ?? ??????) ???? ?? ?? ??? ?????? ????. ??????? ???? ??????. ? ? ?? ????? ????? ???? ????? ???? ???? ?? ????? ?? ?? ??????? ???? ??????. ????? ???? ????? ?? ??? ? ????? ?? ? ????????.

pa mislio sam da je los post, sto sam pisao o sjecenju usiju, nosa, jezika.

bio sam u jasenovcu i tamo je bio istoricar koji se bavi holokaustom. on nam je pricao o zlocinima katolickih svestenika. o stepincu nije nista rekao. a kad je papa dolazio u Banja luku SPC je organizovala parastos tim zrtvama. jer na taj dan je ja mislim 1500 Srba poklano. zalosno je sto su srbi isli da vide onog senilnog papu a nisu isli na parastos.

a ako cemo o zlocinima stepinca, moramo prvo da vidimo kako glasi optuznica protiv njega.

da li je sfrj podigla optuznice jos protiv nekih katolickih svestenika?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stepinac je rekao, pisao pisma,spasavao pokrštavanjem ok,u tom vremenskom periodu je i to nešto ali on je zbog toga sveti ili blaženi Alojz,smatra se svetim ocem.Ajde da je grmeo  protiv ustaštva pa ga recimo ustaše ga ubile pa onda da čovek i kaže da je svet.možda grešim ne znam

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...