Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Савјест је осјећање које нам говори да ли је нешто што смо урадили, рекли, помислили добро или зло.
Савјест користи ум да би се изразила.
Човјек желећи да оправда своје поступке, изврши намјере, користи ум да би ућуткао своју савјест.
Два пута до сад (колико се сјећам) сам добио савјет од свештеника, чини што ти савјест налаже.
Ђаво може да употрби савјест да би довео човјека до превелике гриже савјести не би ли човјек пао у тотално очајање срца, помрачење ума.
Савјест, закон Божији у срцима људским, којим Бог човјека чува од зла.

Како ви доживљавате савјест?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Глас савјести окривљује и оправдава, тј. каже да смо поступили како не треба или добро.

Нисам свјестан своје савјести, тј. њеног гласа у мени, некако сам заборавио да она и постоји и да се њом могу служити, себи на добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Питање:
Како да разликујемо глас савести, који треба да слушамо(Лк.12,58) од гласова оних(чије име нећу ни да споменем)који хоће да нас баце у очајање и на које не треба да уопште обраћамо пажњу(Пс.37,14)?

Одговор:

Сваки човек има Богом дане, уређене по природи, јаче или слабије способности да разликује добро од зла. У физичком смислу, човек који нормално развија своје способности сматра се здравим и јаким, а у духовном, онај који развија здравоумље(у нашем народу се још зове и здрава памет), напредује у познању ствари и разумевању Божијих откровења.
Као и све друге способности, и ова се развија вежбањем. Најпре долази одлука а потом жеља. Као што лош човек у једном тренутку свог живота донесе одлуку да иде "пречим путем", тј. да не поштује моралне законе који му се чине сувише спори и мукотрпни, тако исто, насупрот томе, човек који схвати да врлина значи живот а грех смрт, свим срцем пожели да буде здрав. Потом га сама та жеља води уз Божију помоћ у жељеном правцу и развија у њему способност за љубав и врлину. Савест служи за то да нам говори у ком правцу треба да идемо. Не постоји човек на свету који би био потпуно неспособан да разликује добро од зла. Сваки, па и најгори човек, ако хоће, може да прави ту разлику, можда не у свему, у свим сложеним ситуацијама или искушењима, али је свима довољно за почетак да по њој поступа увек у ономе што је већ јасно. Јер, Христос је рекао: "Да нисте знали, неби греха имали!"
Ако тако буде радио, та споспбност ће се даље развијати у њему до најтананијих и најкомпликованијих одговора, јер у духовном смислу нема границе нашем усавршавању. Христос нам је заповедио:"Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески!"

О.Срба

 

извор Светосавље

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ima nešto i šta je jedna od najboljih stvari u čoveku, jedna od puno vrednih...onda je to svakako Savest.

 

I to te čuva, kroz život. Kao neka svetlost, što osvetljava put kojim koračaš.

 

Kada i ako dopustiš sebi, da bez toga ostaneš, postaje / postaće verujem, zlo i naopako.

 

Kao što reče, Meša Selimović, savest je ono šta mi zaista jesmo.

 

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

sv.Ignjatije Brjancaninov

 

 

Savest je osecanje ljudskog duha, izostreno, svetlo, koje razlikuje dobro od zla.

 

To osecanje razlikuje dobro od zla jasnije nego um.

 

Teze je sablazniti savest nego um.

 

Savest se dugo bori i protiv sablaznjenog uma, potpomognutog greholjubivom voljom.

 

Savest je prirodni zakon.[1]

 

Savest je vodila coveka do pisanog Zakona. Palo covecanstvo je postepeno usvajalo nepravilan nacin misljenja o Bogu, o dobru i zlu: lazno nazvano znanje prenelo je savesti svoju nepravilnost. Pisani Zakon je postao neophodan za rukovodjenje prema istinskom bogopoznanju i prema bogougodnoj delatnosti.

 

Hristovo ucenje, zapecaceno svetim krstenjem, isceljuje savest od lukavstva kojim ju je zarazio greh.[2] Nama vraceno pravilno delovanje savesti odrzavamo, uzdizemo tako sto sledimo Hristovo ucenje.

 

Zdravo stanje i pravilno delovanje savesti moguce je jedino u krilu Pravoslavne crkve, zato sto svaka prihvacena nepravilna misao utice na savest: udaljava je od pravilnog delovanja.

 

Grehovi ucinjeni od svoje volje pomracuju, zatupljuju, zaglusuju, uspavljuju savest.

 

Svaki greh neociscen pokajanjem ostavlja stetan utisak na savest.

 

Moze nekom izgledati da stalni i slobodno zeljeni gresni zivot umrtvljuje savest.

 

Umrtviti savest nije moguce. Ona ce pratiti coveka do strasnog suda Hristovog: tamo ce razotkriti svog neposlusnika.

 

Po tumacenju svetih otaca, covekov suparnik koji se pominje u Jevandjelju jeste savest.[3]

Tacno: ona jeste suparnik, jer se protivi svakom nasem protivzakonitom poduhvatu.

 

Odrzavaj mir sa tim suparnikom na svom putu prema nebu, za vreme zemaljskog zivota, da taj suparnik ne bi postao tvoj podmukli protivnik bas onda kada se bude resavala tvoja vecna sudbina.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pismo govori: Istinit svjedok izbavlja duse.[4] Istiniti svedok je cista savest: ako dusa pazljivo slusa njene savete od prvih grehova do nastupanja smrti, ona ce je izbaviti i od vecnih muka posle smrti.

 

Ostrica noza ostri se kamenom, a savest se ostri Hristom: ona se prosvecuje upoznavanjem i izostrava ispunjavanjem jevandjelskih zapovesti.

 

 

Jevandjeljem prosvecena i izostrena savest detaljno i jasno pokazuje coveku njegova sagresenja, cak i najmanja.

 

Ne vrsi nasilje nad suparnikom – savescu! U protivnom ces biti lisen duhovne slobode: greh te zarobi i sveze. Zali prorok u ime Bozije zbog onih koji gaze savest, koji sami sebi rade o glavi: Pokori Jefrem svog suparnika, satre sud, jer od svoje volje ode za sujetnim[5]

 

Ostrica savesti je veoma nezna; treba je cuvati i cuvati. Ona se cuva kada covek izvrsava sve zahteve savesti, a narusavanje bilo kog njenog zahteva, zbog slabosti ili zanosa, spira se suzama pokajanja.

 

Ne misli ni o jednom grehu da je malo vazan: svaki greh je narusavanje Bozijeg zakona, protivljenje volji Bozijoj, gazenje savesti. Od besposlice, od naizgled sitnih sagresenja prelazimo postepeno na velike grehopade.

 

Pa sta je to? – zar je to veliki greh? – kakav je to greh? – to nije greh! – tako razmislja onaj koji ne haje za svoje spasenje, kada odluci da oproba Bozijim zakonom zabranjeno gresno jelo. Zasnivajuci svoje misljenje na takvom najmanje zasnovanom sudu, on neprestano gazi savest.

 

Njena ostrica se zatupljuje, njena svetlost gasne; u dusi se razlivaju mrak i hladnoca nemara i neosetljivosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posle svega toga, neosetljivost postaje uobicajeno stanje duse. Cesto je ona i zadovoljna njim; cesto ga smatra stanjem ugodnim Bogu, mirom savesti, a ono je gubitak osecaja za svoju gresnost, gubitak osecaja blagodatnog, duhovnog zivota, uspavljivanje i slepilo savesti.[6]

 

U takvom stanju, u strasnom pomracenju i neosetljivosti, razni grehovi slobodno ulaze u dusu, grade u njoj jazbinu za sebe. Grehovi se zadrzavaju u dusi i tako prelaze u navike, jake toliko kao priroda, a ponekad i jace od prirode. Gresne navike nazivamo strastima. Covek to ne primecuje – a greh ga je neprimetno sa svih strana okovao, zarobio.

 

Ako si stalno prenebregavao opomene savesti i tako dopustio sebi da padnes u ropstvo greha, znaj da ces jedino uz izuzetno veliki trud, uz sadejstvo narocite pomoci Bozije, moci da raskines lance toga ropstva, da pobedis strasti koje su presle u naizgled prirodna svojstva.

 

Voljeni brate, sa svim mogucim pazenjem i revnoscu cuvaj savest.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cuvaj savest prema Bogu: ispunjavaj sve Bozije zapovesti, kako one svima vidljive, tako i one svima nevidljive – vidljive i znane jedino samom Bogu i tvojoj savesti.

 

Cuvaj savest prema bliznjem: ne zadovoljavaj se samom pristojnoscu svog ponasanja prema bliznjima! Trazi od sebe da sama tvoja savest bude zadovoljna tim ponasanjem. Ona ce biti zadovoljna onda kada i tvoja dela, ali i tvoje srce zauzmu onaj odnos prema bliznjem koji je zapovedjen u Jevandjelju.

 

Cuvaj savest prema stvarima, i izbegavaj visak, raskos, nemar, i stalno opominji sebe da su stvari koje koristis dela Bozija, darovi Boziji coveku.

 

Cuvaj savest prema samom sebi. Ne smeci s uma da si lik i oblicje Boga, da si obavezan da pokazes taj lik, cist i svet, samom Bogu.

 

Jao, jao! ako Gospod ne raspozna svoj lik, ako ne nadje u njemu nikakvu slicnost sa sobom. On ce izgovoriti groznu osudu: Ne poznajem vas.[7] Nepotrebni lik bice bacen u neugasivi plamen pakla.

 

Beskrajna radost obuzece onu dusu na koju Gospod pogleda i prepozna u njoj slicnost sa sobom, uvidi u njoj onu lepotu koju joj je On, po svojoj beskrajnoj blagosti, pribavio prilikom stvaranja, obnovio i umnozio pri iskupljenju, i zapovedio dusi da je cuva u neporocnoj celosti udaljavanjem od svakog greha, drzanjem svih jevandjelskih zapovesti.

 

Neucutni cuvar koji ne gleda ko je ko i opominje na takvo udaljavanje i cuvanje – to je savest. Amin

Share this post


Link to post
Share on other sites

св Тихон Задонски

 

Када је Бог створио човека, поставио је савест у његову душу, тако да би био руковођен њом, и да би био управљан у томе шта да чини, а шта да избегава. Савест није ништа друго, него природни или урођени закон, из ког разлога се и слаже са писаном Речи Божијом. Јер шта год учи Реч Божија, исто то учи и савест.

Закон Божији нам заповеда да знамо једног Бога; савест учи исто. Због чега чак и незнабошци, уеђени савешћу, признају једног Бога. Закпон Божији нам заповеда да поштујемо Бога изнад свих створења и да дају врховну част и Самом Богу; савест учи исто. Закон Божији нас учи да ништа не сматрамо једнаким Богу; савест учи исто. Закон Божији нам заповеда да показјемо покорност, подређеност и послушање Богу, као врховном ауторитету; савест учи исто. Закон Божији нам заповеда да се бојимо Бога, као најправеднијег Судије; ми слушамо исто из савести. Закон Божији нам заповеда да казнимо оне који хуле на Име Божије; наша савест такође то не може издржати. Закон Божији учи да више слушамо Бога, него људе; савест нас учи исто. Закон захтева да љубимо Бога изнад свега; савест заповеда исто. Јер Бог је најузвишеније и врховно добро и извор свих добара, према томе, морамо Га волети изнад свих створених добрих ствари.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Закон нас учи да захваљујемо Богу за све ствари; савест нас учи исто, јер нас сама савест убеђује да будемо захвални нашем Добротвору.


Закон Божији нам заповеда да поставимо сву наду на Бога; савест заповеда исто. Јер Сам Бог је у стању ад учини све као Свемогући. Свака створена ствар јесте немоћна без Бога и ван Бога, према томе, нада у њих је нестална и слаба. Закон Божијиј нам заповеда да се покоримо и поштујемо родитеље у све власти послене нам од Бога; исту ствар слушамо и из наше савести.


Закон нам забрањује да повређујемо човека и да га лишимо живота; савест такође. Закон заповеда да помогнемо човеку у несрећи и потреби; савест налаже исто. Закон Божији забрањује прељубу и блуд; човек слуша исто из своје савести, грмећи унутар њега, да се не би прљао нечистоћом.


Закон забрањује да полажемо руке на добра других, без сагаласности власника; савест вапије исто. Закон Божији забрањује лагање, ласкање и улагивање; савест такође. Закон Христов нам заповеда да не желимо нижта, што припада другом; савест то исто заповеда.


Share this post


Link to post
Share on other sites

На тај начин се Закон Божији и савест међусобно слажу у усмерени су ка истом циљу, то јест, ка нашем блаженству, одакле су чак и пагани, просветљени философским учењима, написали многе корисне савете. То потиче ни из чега другог, до из савести или природног закона, осветљеног многим саветима и трудовима.


Према томе, свако ко греши против савести, греши такође и против Закона Божијег, и против Самог Законодавца, Бога. Ко год не слуша своју савест, не слуша ни Закон Божији нити Самог Бога. Ко год се не покорава својој савести, не покорава се ни Закону нити Самом Богу. Ко год вређа своју савест, вређа и Самог Бога.


Они Хришћани, који греше против своје савести не обожавају истински Бога, већ су лицемери, јер је немогуће обожавати Бога без чисте савести. Истински Хришћанин не жели то, и чува себе од грешења против своје савести и да тако крши Закон Божији. Он би пре пати, него грешио. Вера почива у таквој савести и чини човека радосним; јер тамо где је чиста савест, тамо је вера и радост. Као што Закон Божији оптужује човека греха, слично га и савест оптужује. Тако, када се реч прекора говори уопште, тада грешници бивају рањени у савести и мучени.


Тако је расипник повређен када се говори о расипништву; лопови и разбојници су узнемирени када се говори о лоповлуку и разбојништву; ласкавци и лажови када се говори о обманама и лажима; они су узнемирени и чак показују и неке спољашње знаке. У њима самима их савест оптужује.


Као што Закон Божији ставља страх од Суда Божијег у грешника, слично га и савест баца у страх и вапије унутар њега, „Човече, завршиће се лоше по тебе“. Као што је последица Закона Божијег и савести иста, тако ће они бити исто и на Христовом Суду. Тамо ће Закон Божији оптужити грешника, који га је кршио; савест оптерећена гресима, ће га такође оптуживати.


Share this post


Link to post
Share on other sites

Зато, ово двоје, савест и Закон Божији ће, бити сведоци и тужиоци против сваког грешника. Дешава се да је зла савест као успавана; али када се пробуди почне да оптужује грешника, онда сурово мучење долази на њега кроз савест, одакле је то и да се многи убијају, не подносећи жигање  и муке савести.


Јер као што нема бољег покоја од чисте савести, слично томе, нема ни веће узнемирености и мучења од порочне савести. Ако савест толико мучи овде, колико ће тек мучити грешника у веку који долази, када сви његови греси буду стали пред њега и оптужили га и мучили?


О грешни, зашто спавамо? Пробудимо се и покајмо и очистимо од наших греха, покајањем и скрушеношћу срца, и исправимо себе и бежимо од грешења и повређивања своје савести, да се не би појавили пред Христовим Судом, са злом савешћу, помраченом гресима, када ће се књиге савести отворити и када ће свако примити према својим делима.


Немој чинити оно што ти савест забрањује, јер ти непогрешива савест забрањује оно што и Закон Божији такође. Јер је добра савест у сагласности са Законом Божијим. Закон Божији говори, „Не убиј, не кради“ (2. Мојс. 20:13,15) и друго. Такође слушаш од савести и она ти говори исту ствар.


Избегавај, дакле, да радиш оно што ти савест брани, да не би повређујући своју савест, повредио своју душу.


 


http://istinoljublje.wordpress.com


Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...