Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
„Kada su mi rekli da Teodora boluje od malignog tumora i da postoji samo jedan odsto šanse da preživi, video sam ceo svoj svet kako se ruši. Toliko je bola bilo u mom životu, odrastao sam uz oca koji me je tukao i terao da na minus 15 satima klečim u dvorištu... Taman kada sam uz porodicu koju sam sam izgradio konačno spoznao sreću, saznao sam da mi dete umire. Otkako je bolesna, upao sam u dugove. Nemam više nade, ali želim bar da je krstim... Ni za to nemam para! Ne mogu sebi da oprostim“, počinje svoju potresnu priču Zoran Obradović (37) iz Stare Pazove.
 
Nesrećni otac kaže da je njegova mezimica imala samo godinu dana kada je počela da se budi noću i vrišti. Lekari su mislili da da joj nije ništa i da je u pitanju tek upala uveta...

1015348-bolesno-dete-140214-ras-foto-dim

 - Situacija je bivala sve gora, pa sam pozajmio sam pare i odveo je kod privatnog lekara u Inđiju. Tamo su mi rekli da je hitno odvedem u dečju bolnicu u Beogradu, priča nesrećni otc i dodaje da i pored toga što se njegovom detetu stanje pogoršavalo, lekari i dalje nisu ozbiljno shvatali situaciju...

- Povraćala je, imala povišenu temperaturu, probleme sa stolicom, anemiju, a lekari su mislili da su u pitanju obične stomačne tegobe i prepisivali su joj neke kesice i praškove za bolje varenje. Tek nekoliko meseci kasnije, urađen je ultrazvuk, koji je pokazao da Teodora ima kancer koji je zahvatio jetru, slezinu, bubrege, kičmeni stub... Bilo je previše kasno. Lekari su nam rekli da praktično ima samo jedan odsto šanse da preživi - priča za „Alo!“ očajni otac Zoran, dok njegova supruga Dragana (26) mazi dete koje spava.

1015363-bolesno-dete-140214-ras-foto-dim

 

 - Kada su nam rekli, mislila sam da ću se onesvestiti. Sestra je uzela dete, a ja sam otrčala u toalet i povraćala - kaže Teodorina majka.

- Teško podnosim njene bolove. Smršala je. Sa tri godine ima svega devet kila sa sve garderobom. Više ne priča. Ponekad kaže „mama“. Ali, sve čuje. I sve razume. Plače ponekad glasno i ne može da se zaustavi -
objašnjava potresena Dragana.

1015376-bolesno-dete-140214-ras-foto-dim

Porodica sa bolesnim detetom živi u teškoj bedi | Foto: Dimitrije Goll

 Kao da sve to nije dovoljno, ova porodica nalazi se u veoma teškoj materijalnoj situaciji. Otkad im se ćerka razbolela, ostali su bez dinara, upali u dugove, a sada nemaju novca ni da krste svoju devojčicu...

- Radim kao građevinac, ali više ne mogu da radim kao ranije. Dete je stalno u bolnici i sa Draganom se smenjujem na deset dana. Ranije sam radio po dva, tri posla, sada radim samo povremeno. Ne bežim od rada, ali ne mogu da postignem sve - kaže Zoran, koji na kiriju daje 100 evra mesečno. Na početku braka, kada se Teodora rodila, živeli su u očevoj kući, ali ih je Zoranov otac izbacio iz kuće, jer mu je, kako Zoran kaže, smetao detetov plač.

1015389-bolesno-dete-140214-ras-foto-dim

 

 - U teškoj sam situaciji, a ima ljudi koji to koriste. Imao sam dve svinje i prodao sam ih za 18.000, iako je cena oko 36.000 dinara. No, nisam imao kud. Sada nemam para ni za pelene. Dete mi je 5. februara napunilo tri godine, bila je u bolnici, a mi nismo mogli ni tortu da joj odnesemo da je obradujemo. Želeo sam i da je krstim, ali jednostavno ni to detetu ne mogu da priuštim - priča nesrećni otac.

Teodora je mali heroj
- Mnogo voli muziku. Tako je budimo. Zbog bolova mnogo plače u poslednje vreme, ali se smiri kada je uzmemo u naručje, pustimo muziku i ljuljuškamo je. Međutim, ne voli balade, samo vesele pesme - priča mama Dragana. Inače, Teodora je do sada imala devet ciklusa hemioterapije. Lekari su se plašili da neće izdržati nijedan, međutim, devojčica ih je sve iznenadila. 
Pomozite

Dragana Obradović ima otvoren račun u Euro banci. Svako ko je u mogućnosti, novac može uplatiti na 250-2050006971500-93 ; RS205. Obradovići će se za pomoć obratiti i u emisiji „Sve za ljubav“, u kojoj će ispričati svoju potresnu priču.

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/najtuznija-prica-na-svetu-quot-nemam-novca-da-krstim-dete-koje-umire-quot/46494

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Туга и бол. Али опет Божја воља.

 

Сматрам да је свештеник у обавези да под хитно и без било какве надокнаде крсти ово дете. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тужно и претужно... Ма, не могу да неђем адекватне речи да ово опишем. И ја сам мајка али не могу ни да замислим кроз какве муке они пролазе... Нека им Господ помогне!

 

Међутим, смета ми што се кроз текст (а често и у самом наслову) провлачи то да немају пара да крсте дете. Испада као да "зли свештеник" и Црква не желе да им изађу у сусрет, а питање је да ли они уопште знају за њих и њихову ситуацију, да ли су разговарали са свештеником...? Не верујем, јер би им, у супротном, СИГУРНО крстили дете без икакве надокнаде и било каквих проблема.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I meni smeta to sto je naglaseno to da neko trazi od njega pare za krstenje. Ja znam da ima svakojakih ljudi medju svestenstvom ali bi taj svestenik koji je njegov paroh trebao biti monstroum da trazi od njega pare za krstenje. Mislim da je novinar ovo malo prekrojio.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislim da je novinar ovo malo prekrojio.

Наравно да је новинар прекројио њима је у интерес да наслов буде што бомбастичнији да би се новине продавали.

А да овим људима је преко него потребна помоћ то се већ види из приложеног.Ја их потпуно разумем кроз шта све ови људи пролазе поготово ако су и на ивици сиромаштва а дете болесно од рака,толико је неопходан новац да сваки одлазак на хемотерапије па компликација међу терапијама кошта...Сигурна сам да би им свако помогао када би се обратили поготово парохиском Свештенику.Има ту доста извученог из контекста али сад то и није важно већ да се што пре уплати на њихов рачун, свако колико може..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • 2 weeks later...

unnamed_0.jpg

 

Сања (Надовеза) Настасијевић је мајка двоје деце, која се већ 6 година лечи од рака лимфних жлезда. После примљених моноклонских антитела у Немачкој, борбу за излечење је наставила на Институту у Сремској Каменици. Сада је неопходно да уради трансплантацију коштане сржи, која се примењује за лечење болесника оболелих од Хочкинсове болести у болници Ст. Францискус у Фленсбургу у Немачкој.

За лечење је неопходно прикупити 150.000 евра. Учинимо све што је до нас и подржимо акцију Добротворне фондације Српске православне Цркве Човекољубље и помозимо сестри Сањи и њеној породици. Уплате можете извршити на следећи рачун:

Societe Generale Bank - динарски рачун: 275-0010321878884-46

Sberbank - девизни рачун: 285-2070330001568-03

сврха уплате: Humanitarna pomoc (bez poziva na broj)

или слањем празне поруке на СМС број 1136 (цена поруке је 100 динара са ПДВ-ом)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

niko-po.jpgНикола Мркајић је двадесетчетверо-годишњи момак из Шимановаца, који доживио тешку саобраћајну несрећу прије четири године.

У тој несрећи, задобио је тешке повреде мозга и био у коми три мјесеца. Захваљујући његовој младости и великој жељи за животом премашио је сва очекивања љекара, пробудивши се. Уследио је дуготрајан опоравак (први кораци, прве ријечи) у бањама и медицинским институцијама у Србији. Све што се за Николу у Србији могло урадити по питању опоравка, учињено је. Потврду могућег даљег опоравка дао је Николин неуролог, због чега је ступљено у контакт са Московском клиником „ НеуроВита", одакле је стигао потврдан одговор и гаранција руских стручњака да уз помоћ трансплатације матичним ћелијама, Никола може достићи чак 90% здравственог стања које је имао прије несреће.

Уз помоћ акције "Помозимо Николи Мркајићу да живи живот достојан младости", у којој су учествовали прије свега Николини пријатељи и родбина, затим Николини суграђани, околни мјештани, општина Пећинци, Светосавска омладинска заједница Петропавловског храма из Бијељине и велики број јавних личности из свијета музике и спорта, обезбјеђена су срества за пет одлазака у Москву. Последњи одлазак је био у септембру 2013. године, којим је, на огромно одушевљење руских љекара, Никола показао значајан напредак. Наредни одлазак је заказан за 1. април текуће године и потребно је прикупити 6.800 еура.

Уколико желите и можете да помогнете, уплату можете извршити на следеће жиро рачуне:

Девизни жиро рачун за уплате из иностранства:
SWIFT: RZBSRSBG
RAIFFEISEN BANKA AD BEOGRAD, RS,
broj racuna: RS 35265050000022975643
Sunčica Mrkajić Mandić, Sokak 14, Šimanovci Republika Srbija
Динарски жиро рачун: 265-0000000015493-88
Сунчица Мркајић Мандић, Сокак 14 Шимановци Република Србија
За Републику Српску:
Светосавска омладинска заједница Бијељина
Hypo Alpe Adria-Bank: 5520370002746260

ПОМОЗИМО НИКОЛИ МРКАЈИЋУ ДА ЖИВИ ЖИВОТ ДОСТОЈАН МЛАДОСТИ!

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Nađa Novaković (9) boluje od jako teške bolesti matičnih ćelija koja se može izlečiti samo hitnom transplantacijom koštane srži, za koju joj je potrebno 300.000 evra. Njeni roditelji Angelina i Aleksandar Novaković mole za pomoć.

 

nadja-novakovic-1.jpg

 

Nađa se može izlečiti jedino transplantacijom koštane srži. Transplantacija je jako hitna i operacija se mora uraditi u Nemačkoj ili Italiji. U poslednje dve nedelje stanje joj se jako pogoršalo i stalno krvari iz usta, telo joj je puno modrica i jako se loše oseća, zbog čega njeni roditelji Angelina i Aleksandar Novaković mole sve koji mogu da im pomognu uplatom na žiro račun.

"Nasa ćerka Nađa, uzrasta 9 godina, boluje od jako retke i teške bolesti matičnih ćelija, mijelodisplastičnog sindroma - refraktorne citopenije. Njena koštana srž je prestala da radi tj. da proizvodi ćelije krvi i Nađi je u poslednja tri meseca život omogućen jedino primanjem redovnih transfuzija krvi i trombocita. Nađa se od juna 2013. godine leči na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj na odeljenju Hematologije i onkologije. Ni pored mukotrpnih analiza, punkcija koštane srži i dve hirurške biopsije kosti koje je pretrpela ova hrabra devojčica, dijagnozu ove opake bolesti nije bilo moguće postaviti u našoj zemlji. Po preporuci lekara smo otputovali u Univerzitetsku kliniku u Frajburgu, u Nemačkoj, gde je posle još jedne biopsije kosti tim Prof.Dr. Charlotte Niemeyer postavio dijagnozu MDS RCC. Nađa se može potpuno izlečiti transplantacijom koštane srži. U poslednje dve nedelje Nađino stanje se jako pogoršalo i zbog progresije bolesti više ne reaguje na transfuzije trombocita pa su krvarenja iz usta svakodnevna, a u opasnosti je i od drugih vrsta krvarenja koja joj mogu neposredno ugroziti život. Telo joj je prekriveno bolnim modricama, a usta puna krvnih podliva od kojih ne može normalno da jede i da priča. Od dugotrajne anemije joj se javljaju glavobolje i bolovi u eksremitetima. Njen život je u velikoj i stalnoj opasnosti. Neophodno je u što hitnijem roku izvršiti transplantaciju koštane srži. Nađa nema srodnog davaoca, te bi zbog hitnosti operacije i nemanja dovoljno vremena da se traži nesrodni podudarni davalac, majka bila donor koštane srži. Ovakav vid transplantacije je najteži i može se uspešno obaviti u Nemačkoj ili Italiji. Procena troškova operacije u Nemačkoj iznosi 300.000 Eur", stoji u saopštenju Nađinih roditelja.

Žiro računi:

Dinarski: 265-0200000054378-94
Devizni: RS35265090000000000939

Humanitarni SMS broj za Telekom Vip i Telenor mrežu je 5757, a u poruci je neophodno napisati: NAĐA. Cena poruke je 100 dinara sa PDV-om

Uskoro će na Fejsbuk stranici "Pomozimo Nađi" biti otkriveni svi detalji o bolesti devojčice i načinu kako joj možete pomoći da ponovo bude zdravo i srećno dete.

Autor: B.B.
Foto: Svet Plus

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само да подигнем тему. Мислим да можемо сви на форуму, ако  не нешто више,  послати бар по једну 'SMS' поруку.

У молитви поменимо име и помолимо се за све којима је помоћ потребна...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

P3250003.jpg


 


Dejan Stanojević (37) iz Grabovca kod Svilajnca teško je oboleo od tumora na grudnoj kosti, limfne žlezde. Hemoterapije nisu uspele i za dalje lečenje Dejanu je potrebno oko 600 evra.


Dejan Stanojević je bio četiri godine ekonom u Fudbalskom klubu „Sinđelić” Grabovac, živi sa suprugom i dva maloletna sina od 4 i 14 godina.


Zahvaljujući „Novom putu” pomogli smo novčano za lečenje Ane Živković iz Jagodine, pa molimo sve humane ljude da pomognu novčano koliko mogu, ovom mladom čoveku.


Novčana sredstva se mogu uplatiti kod Komercijalne banke na dinarski račun 205 – 901 100 460 1704 – 66.


 


 


izvori: http://noviput.rs/vesti/apel-pomozimo-dejanu/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Крдо са 800 крава и 200 коња које се налази на испаши на Сувој планини умире од жеђи јер је од викенда без капи воде, након што је потпуно пресушио једини извор, сазнаје агенција Бета од сточара из тог краја.
      Јован Миљковић из села Мали Крчимир у општини Гаџин Хан рекао је да се на Сувој планини дешава права природна катастрофа због које би „камен заплакао” и истакао да сточари апелују на све надлежне државне органе, али и људе добре воље да им хитно помогну да обезбеде воду за већ исцрпљене животиње.
      „Суша је велика и на извору протеклих месец дана није било довољно воде па нам је у помоћ прискочила Војска Србије и општина. Цистернама је одвожена вода до Ракоша, све до суботе. Тада је војсци истекао уговор на основу којег су извозили воду и повукли су своја возила”, објаснио је Миљковић.
      Према његовим речима, општина Гаџин Хан је протеклог месеца из свог буџета плаћала гориво за војне цистерне, а мештани су од својих пара плаћали цистерне приватних фирми да и оне помогну, али сада ни једни ни други немају више пара.
      „Ми сточари смо сваки излазак цистерне са водом на планину плаћали 12.000 динара и до сада смо утрошили 3.000 евра. Већина сточара више нема пара за плаћање цистерни, а то су и мале количине које сами можемо да обезбедимо. Једна цистерна приватника извезе шест тона, а животињама је горе дневно потребно 50 тона воде”, нагласио је Миљковић.
      Казао је да сточари из Малог Крчимира који имају краве на испаши на Сувој планини, а таквих је 29, не могу да их врате кући јер и у селу нема воде већ 20 дана.
      „Немамо воду ни за пиће, ни за животиње. Сеоски водовод људи из Дирекције за изградњу у Гаџином Хану, затварају да би се вода прикупила и могла да потече сваки четврти, пети дан. Тада наточимо воду за пиће и толико”, изјавио је Миљковић.
      Миљковић је рекао да се и претходних јесени јављао мањак воде на Сувој планини, али да овакву сушу и природну катастрофу не памте ни најстарији мештани.
      Он је казао да сточари из Малог Крчимира, али и белопаланачких села Мокра, Бежиште и Космовац, који такође имају краве и коње на испаши на Сувој планини, моле за што хитнију помоћ како животиње не би угинуле.
      Извор Ракош на Сувој планини око којег се од суботе узалудно окупља крдо крава и коња удаљен је од Ниша свега седамдесетак километара и до њега се стиже макадамским путем.
      https://www.politika.rs/scc/clanak/487638/Krdo-sa-1-000-krava-i-konja-umire-od-zedi-na-Suvoj-planini-stocari-apeluju-za-pomoc
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епархија источноамеричка предузима посебну иницијативу за прикупљање средстава за помоћ угроженој Грчкој нацији, поводом катастрофалних пожара који су задесили ову земљу, ефективно са недељом, 22. августа 2021. године.

       
      Његова Светост, Патријарх српски Г. Порфирије, упутио је изразе своје братске и срдачне подршке Његовом Блаженству, Архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму, кога је замолио да пренесе молитве васцелог српског православног рода, који није и никада неће заборавити да је у скорој прошлости готово јединог пријатеља у великим, ратним недаћама које је преживео имао у братском грчком народу и сестринској Јеладској Цркви: „Изобилна помоћ коју сте Ви, наша грчка браћа и сестре, слали у српске земље представљала је за нас не само храну, одећу, обућу и друге потрепштине, него и знак да у нашој близини имамо најближе пријатеље који не желе да учествују у неправди којој смо били изложени“.
      Као што је наш Патријарх и отац то учинио, и ми такође овим упућујемо изразе Нашег најдубљег саучешћа породицама пострадалих, уз чврсту веру да ће Господ у насељима праведника населити све оне чији су се земаљски животи угасили у пламену.
      Прилоге можете доставити онлајн преко: www.paypal.com
       
      СА АРХИЈЕРЕЈСКИМ БЛАГОСЛОВОМ И БЛАГОДАРНОШЋУ,
      +ИРИНЕЈ
      ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

      Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Апелујем на такозване елите, апелијем пре свега на браћу верске лидере, на Реиса Босне и Херцеговине и на Кардинала, да заједно све учинимо што је до нас, пре свега вером својом у Бога, својом молитвом, а онда и свим што је неопходно из перспективе вере, молитве и љубави, да нам животи буду без трзавица, да нам животи буду са миром у души, са миром у породици, у међусобном разумевању са свима, у граду овоме, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини (видео на званичном Патријарховом инстаграм налогу).

       
      У име Оца и Сина и Светога Духа!
      Уважени господине члане Председништва Босне и Херцеговине, госпођо председнице Републике Српске, господине председниче Владе Републике Српске, господине градоначелниче града Немањића и Котроманића, града поносног и часног, града Добоја, домаћине данашње славе, браћо архијереји, часни оци, браћо и сестре,
      Нека сте благословени и ви и нека је благословен Господ што нас је све створио. Данас смо сви неизмерно радосни пре свега због тога што славимо Преображење Господње. Нема већег повода да се окупимо, нема већег разлога за радост и славу, јер само Преображење Господње јесте слава Божја али и слава људског рода, слава сваког човека. У том празнику oткрива се садржај и смисао нашег људског постојања, али пре свега открива се воља Божја да свакога дана будемо све бољи људи. Сви смо ми добили неке дарове, таленте, способности. Сваки човек без изузетка је позван да се преображава, да расте у врлини, да расте у добру, а истински раст у добру и врлини могуће je до савршенства довести само онда када смо у заједници са живим Богом, са Господом нашим Христом.
      Ми Срби то добро знамо, јер ми знамо ко смо, знамо и одакле смо, а што је најважније знамо и који нам је циљ. Знамо своје порекло и своје корене, знамо шта су нам били оци и праоци и вековима уназад. И ми знамо да је наше име Хришћанин, знамо да је наше презиме Православни. Србин, Православни Хришћанин - то је пуни идентитет, пуна мера, пуно име и презиме којим ми себе познајемо од кад знамо за себе. Тим именом и презименом ја Србин, Хришћанин Православни, упознао сам себе управо на овим просторима. Иако знам да сам многима дужан и да највероватније дуг не могу одужити, више него другима дужан сам, браћо и сестре, свима вама који живите овде на овим просторима од Добоја до Дервенте. Знам вас добро, јер знам своје родитеље, своје стричеве, свога ђеда. Ишао сам у манастир Озрен слушао сам на народни језик, сад то разумем, преведено Јеванђеље, али и више од тога: богослужбени језик Православне Цркве од свога ђеда сам слушао који, сећам се чудно ми је било - а многи то и данас не разумемо, литургијску реч је говорио, а она важи и за данашњи празник: Бога нико никад није видио, само су га воде виђеле. То је права литургијска песма. То је могао знати само неко чије је име и презиме Хришћанин Православни. Дакле, дужан сам, браћо и сестре, више овоме крају него другоме, а најрадије бих са вама запевао уз шаргију и заиграо коло у славу Божју! Јер у тој песми и у том колу уткано је Јеванђеље Христово. То је израз заједнице, то је израз јединства. Јеванђеље Христово, вера у Христа је оно што нас чини да јесмо једно. Вера је оно на чему градимо међусобно поверење. Вера је оно што нас чини да знамо да нас Бог воли, што нас чини да знамо да Бог јесте, али да управо зато што Бог јесте да јесмо и ми. Вера је православна обликовала од Светога Саве наш народ, обликовала његов идентитет, идентитет који је Христов, идентитет који има Христов печат, идентитет који се пројављује кроз живот по Јеванђељу. Зато чињеница да јесмо православни хришћани јесте позив на велику одговорност. Дата нам је пуноћа истине, истина вере у Бога, али и позив да том истином живимо по свим правилима Јеванђеља. Говорио сам много пута и поновићу, једно је питање које свако од нас себи може да постави и треба да постави: да ли је заиста достојан свога имена и презимена? Да ли је достојан чињенице да је православни хришћанин? Да ли ми, једном речју, верујемо у Бога, који је распет и васкрсао, пре тога се преобразио, а потом узнео и на небо, који нам се открио као Бог љубави, љубави која је описана у две јеванђељске заповести: Воли Господа Бога читавим својим бићем и ближњега свога као самога себе? Дакле, да ли смо хришћани и да ли је реч Божја за нас меродавна или није? Од одговора на то питање зависиће и наш живот, наш систем вредности.
      Дужан сам мом крају и свима вама, браћо и сестре! Имам вас у срцу, непрестано се молим Богу за вас, али молим и вас да се молите за мене, јер ја сам овде заиста свој међу својима. Не могу да вам опишем колика је радост у Духу Светоме данас испунила моју душу што сам као поглавар Српске Православне Цркве прву своју посету Републици Српској и Босни и Херцеговини учинио управо овде, граду Добоју, поносном и часном граду, рекао сам већ, Немањића и Котроманића, али и свих других  светитеља и угодника Божјих од Светога Саве па до данас, који су живели по светињама овде око Добоја, од Озрена, па до храма посвећеног Светим апостолима Петру и Павлу. Радост и благослов је велики што заиста после осамдесет и три године када је освећен храм Светих апостола Петра и Павла долазим после великог поглавара, великог оца Цркве, патријарха Гаврила Дожића, који је рођен и поникао у часној, дивној и Богом благословеној Црној Гори, која је такође обележена именом Христовим. Али речи ћу да сам сигуран да није случајно што је овај храм посвећен апостолима Петру и Павлу. У слици те двојице првоврховних апостола осликава се порука Јеванђеља, задатак и циљ свакога од нас. Ми сви добро знамо да су они, по правилу, насликани заједно, у загрљају. Исто тако, из  Јеванђеља знате да су били веома различити, имали различите таленте, способности, дарове, потекли из различитих социјалних слојева, по образовању различити. Један веома учен и образован, други неук. Штавише било је и неслагања међу њима. Замислите и свети апостоли се нису слагали, имали су другачије ставове по неким питањима, сукобљавали се, свађали се. Али, важније је то што су, у ономе што је било важно за све, за њих двојицу и за све људе, и то  од минимума достојанства сваког човека па све до пуноће живота која је дата у Христу, кроз Христа у вери и јединству, у љубави Божјој постајали су  потпуно јединствени и превазилазили сукобе и неспоразуме. Треба ли нам друга порука, браћо и сестре, данас. И немојте мислити да најпре имам на уму политичке консталације снага и политичке контексте. Има ли веће потребе од тога да смо једно и јединствено у себи. Сваки од нас у себи је подељен, располућен. Колико смо само схизофрени, то је због тога што нисмо вером утемељени на Христу. Говоримо о миру, може ли га бити без мира Божјег? Ми, православни хришћани, Срби православни, знамо да то није могуће.
      У доба Светог Саве подељена браћа - ко их је мирио? Мирио их је светитељ Божји, Свети Сава. Како? Мирио их је Христом. И ми свако у себи појединачно бићемо хармонични и јединствени ако смо вером везани за Христа. Ако је Христос на првом месту у нашем животу све остало ће бити на свом месту. Као кад имамо проблем са кичмом, па поправимо један главни пршљен а све остало само се по себи усклади. А породица? Знате то боље него ја, колико несклада и неслагања, па сукоба све до развода, чак и до насиља у породицама. Па зашто је тако? Зато што Христос и његова заповест нам нису на првом месту. Зар не каже Господ мушкарцу: Мужу да волиш своју жену као што Христос воли Цркву. Знамо како Христос воли Цркву. А жени да се боји мужа - тај страх није психолошки страх, није застрашеност. То је љубав, позив на љубав, на свецело предавање мушу. А онда даље, комшије, рођаци, па тако редом, свугде само поделе, па доћи ћемо и до самог подељеног друштва и до подељене државе. У добру, у врлини, у ономе што је неопходно да очувамо себе и свој идентитет, своје име и презиме, име Србина које је Хришћанин Православни. Није то могуће ако надвладава егоизам, себичност, ако имамо потребу за тријумфализмом. То је могуће смиреном вером у Христа. Уколико смо на високу  позицију постављени, имамо част наравно, али тада је неупоредиво већа наша одговорност. И ту треба показати смиреност и поверење у Бога, треба слушати другога, уважити његов став и његово мишљење и онда у јединству чувати оно што је честито, што је вредно, оно што је своје и што је свето. А да би се то могло сачувати неопходно је познавати своје и живети својим, и неопходно је своје не продати и издати ни коју цену. Зашто? Зато што само када знамо ко смо и шта је наше, искључиво и само тада  бићемо способни  да поштујемо другачије, што не значи да је и туђе зато што је другачије, јер све људско припада свима уколико је врлинско и добро. Потребно је, браћо и сестре, да на вери, на Христу, на искуству својих предака у духу апостола Петра и Павла, у духу храма који је по промислу своме Господ посадио у срце овога града, да увек надвлада мир, надвлада љубав, надвлада поверење. То није увек могуће само нашим обичним људским силама и снагама, али могуће је кад смо са Христом,  кад смо утемељени на Христу.
      У дигресији само да кажем: пандемија, страх, бежимо једни од других. Па шта сте мислили господо, ви из белога света, који сте исисали душу природи, творевини, који видите творевину Божју искључиво и само као извор свога богаћења и није вам доста, па хоћете и свемир и космос да учините извором свога задовољстава! Природа је дата да је поштујемо! Памтим како су ме моји покојни ђед и баба учили, а ми деца поштовали, да водимо рачуна о свој природи. Баш онако као што, браћо и сестре, сигуран сам ви овде поштујете оно што је од Бога дато. Природа се свети. Неће она да да трпи да само узимамо од ње, да вршимо насиље над њом.
      У духу љубави и разумевања различитих дарова, као што су се разумели  апостоли Петар и Павле, мир је потребнији више него ишта читавом свету. Ако се измиримо са Богом мирићемо се са собом, са са другим људима, али и са природом. На овим просторима је било много неспоразума, много крви, многе су мајке заплакале. Суза сваке мајке има једнаку вредност пред лицем Божјим, а ја знам да обични људи имају потребу за  нормалним животом, имају потребу за разумевањем. Нека свако буде оно што јесте, да се свако моли Богу на свој начин, али свако да поштује онога другога.
      И сада ћу рећи вама овде сабранима, браћи православним хришћанима Србима, али и браћи Бошњацима муслиманима и браћи Хрватима католицима. Имамо ми вековно искуство заједничког живота, добро се познајемо. Нису нама потребни из далека, са разних страна, најчешће самозвани, миротворци. Не кажем да међу њима нема и искрених миротвораца. Али међу њима има и оних који не разумеју наш концепт живота, не разумеју наше међусобне односе, не разумеју наш идентитет. Али, нећу доказивати, има и оних који имају своје интересе са чијим интересима се наши интереси и интереси мира не поклапају. Интереси наши јесу да свако буде оно што јесте: ако је православни хришћанин Србин - да то буде и јесте, ако је Бошњак муслиман - да то буде и заиста јесте, ако је Хрват католик - да то јесте и остане, али да ми имајући искуство заједничког живота, међусобног поштовања, искуство комшија, искуство родбинских преплитања, искуства заједничке економије и културолошких међусобних утицаја, да предупредимо сваког да нам намеће своје концепте и начине живота и мирења. Да, слажем се, можда понекад јесте потребан медијатор, посредник, али не и онај који је искључив и који нас смешта у своје контексте и концепте, у семантичке логоре. Такав измишља дефиниције за једне да би били против других, а сутра ће дефиниције за друге да би први били против првих, како се ми не бисмо међусобно разумевали и слагали једни са другима у мери којој је то могуће. Многима наши неспоразуми одговарају. Е, нећемо, браћо и сестре, да пристанемо на то да ми неко каже: Ко си ти? Нећемо да један народ који вековима живи на овим просторима са другим народом дозвољава да му неко други говори ко је други народ, ко је његов комшија на којег је вековима упућен. Радост је велика, браћо и сестре, а одужио сам, немам прилике свакога дана да будем са вама. Опростићете на томе, на изливу ове радости али и из срца искрених речи, речи опомене.
      Ја ћу се молити за мир међу свим људима, најпре на овим просторима, у Добоју, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини, али и у читавом региону. И учинићу све што је до мене, заједно са својом браћом архијерејима, да ми будемо оно што јесмо, да своје име и презиме српско, Православни Хришћанин, не само са поносом носимо као амблем него да га сведочимо својим животом и врлинама, својом љубављу према свима. Апелујем на такозване елите, јер имам то право, апелијем пре свега на колеге, на браћу ако хоћете, такозване верске лидере, на Реиса Босне и Херцеговине и на Кардинала, да заједно све учинимо што је до нас, пре свега вером својом у Бога, својом молитвом, а онда и свим што је неопходно из перспективе вере, молитве и љубави, да нам животи буду без трзавица, да нам животи буду са миром у души, са миром у породици, у међусобном разумевању са свима, у граду овоме, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини.
      Апелујем и на силе овога света да знају да никоме сила није дата сама од себе него од Бога, да је таква сила пролазна, те да у најмању руку поштују правила која су сами поставили овде. Не како кад одговара, час овако час онако. Тиме ће показати да су веродостојни, тиме ће показати да имају жељу да упознају људе са овогих простора и да буду добронамерни медијатори, а не они који намећу те семантичке логоре и калупе у које, најчешће не да нећемо него чак и кад бисмо хтели не можемо да се сместимо.
      Нека је благословен данашњи дан! Ја сам сигуран да неће проћи много времена да се опет нађемо у Добоју, у Дервенти, у Бањалуци, и у Сарајеву, и у Тешњу, где имам добре пријатеље. Међусобно се називамо браћом, а ради се о људима који су заиста активни муслимани. И да ћемо долазити у све градове, најпре, Републике Српске, за коју знамо да је гарант вашег мира и постојања, а поновићу речи многих, верујем у њих, гарант суживота, мира и међусобног разумевања свих људи и народа овде у Босни и Херцеговини.
      Нека Преображени Господ, који је заправо преобразио могућности и капацитете које су апостоли имали да спознају Бога, да и ми благодаћу Божјом и Његовим Преображењем будемо преображени у себи и изнутра, да преобразимо своје срце да мошемо видети Бога, да растемо у добру, да растемо у врлини; да будемо потпора и подршка једни другима и онда када се не слажемо, да будемо спремни да праштамо једни другима међусобно али и свима, али и не само то, него да и по Јеванђељу тражимо опроштај и да праштамо ако је то предуслов заједничарења и успостављања комуникације.
      Нека би нас Господ изнутра обасјао, донео мир вама овде сабранима и свима који из оправданих или неоправданих разлога нису овде. Нека би благословио све људе добре воље а оне који нису добре воље у односу на друге, па и у односу на нас, да их одобровољи како бисмо онда сви могли да славимо Њега Једнога у Тројици Бога преображеног Господа Исуса Христа, Спаситеља Нашег, Његовог беспочетног Оца и Духа Светога сада и увек и у векове векова, амин!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх је исказао спремност за помоћ и сарадњу новоизабраном руководству Српског демократског форума

       
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије примио је 16. јула 2021. године у просторијама Црквене oпштине Загреб делегацију Српског демократског форума коју су чинили новоизабрана председница те најстарије невладине организације Срба у Хрватској Јелена Несторовић, саборска заступница Драгана Јецков, Никола Вукобратовић, Марина Стојновић, Јован Влаовић и Емина Ђурашевић.
      Приликом сусрета расправљало се о будућим плановима Српског демократског форума, о раду Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу, као и о актуелним питањима и дешавањима у српској заједници у Хрватској.
      Чланови Српског демократског форума, који су раније деловали кроз Омладинску мрежу Срба у Хрватској, истакли су да су континуирано успешно сарађивали са Његовом Светошћу док се налазио на катедри Митрополита загребачко-љубљанских. Новоизабраном руководству Српског демократског форума Патријарх је пожелео много успеха у будућем раду и исказао спремност за помоћ и сарадњу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од александар живаљев,
      Блаженије је давати него примати…   Црквена општина Минхен уз помоћ својих верника прикупила је значајну хуманитарну помоћ и у суботу 05. јуна 2021 допремила је породицама које су погођене катастрофалним земљотресом у Глини и Мајским Пољанама на Банији у Хрватској. Језиви су призори које човек доживи када дође и када уђе у дворишта кућа које су сада само једна гомила цигли, црепа и дрвених греда без икаквог трага живота. А живот је ту некада био пун радости, дечице која су се играла, петлова који су по цео дан певали по двориштима. Данас је саблазно. Понеки старац и бака који се обазиру низ пут и очекују хоће ли неко наићи. Црква у Мајским Пољанама је потпуно порушена. Испод гомиле дрвених греда и шиндре, (била је то црква брвнара) још стоји часни престо са црвеним покривачем. Тај престо остао је нетакнут. Мало даље је икона потпуно неоштећена. Она је стајала на иконостасу у храму. Дрвена купола покривена лимом као да је бачена са звоника неколико метара поред цркве. Све то говори колико је био силовит земљотрес. Када после ко зна колико рушевина наиђосмо на рашчишћено двориште на којем је постављен метални контејнер, наиђосмо на људе који су весели и захвални Богу што су остали живи. Домаћин Миле Бајровић нас је дочекао сав сретан. Пред његовом порушеном кућом је много људи. Он је весео. Тај дан изливају се темељи његове нове куће. Сви су дошли да помогну, једни мешају бетон, други возе колица, домаћице спремају ручак… Лично га је недавно посетио Његова светост Патријарх Порфирије и обећао да ће му Црква изградити нову кућу. Управо тај дан отпочели су радови. Неописив је осећај када видите на лицима сузе али и захвалност људи којима сте нешто даровали. Непокретној старици Нади Лазић којој смо довезли хидраулични болнички кревет то ће веома много значити. У Мајским Пољанама животе је изгубило 6 људи. Породица Радмиле Томић је изгубила све; мужа и сина и кућу. Њој смо уручили донацију од 500,00 € коју су прикупили верници из Црквене општине Регенсбург. Овом приликом желимо да се захвалимо Телевизији Српске Дијаспоре из Минхена која је пратила нашу хуманитарну акцију. Такође, срдачно се захваљујемо Autovermietung AVIS из Fürstenfeldbruck и господину Александру Стевановићу, који су подржали нашу акцију и бесплатно нам уступили велики транспортер. Још једном несебичну захвалност исказујемо свим верницима који су се одазвали на апеле нас свештеника и својим прилозима; у храни, хигијени и осталом, помогли да овом напаћеном народу колико толико помогнемо.   Свештеници храма Св. Јована Владимира у Минхену.   YouTube линк прилога Телевизије Српске Дијаспоре (TSD): POMOĆ GLINI IZ MINHENA – YouTube  
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...