Jump to content

Нека запажања у вези предања и праксе у СПЦ

Оцени ову тему


Препоручена порука

Нека запажања у вези предања и праксе у СПЦ

 

pricesce2_2.jpg?w=300&h=283

 

Ко није истинољубив у „малом“ не можемо да му верујемо у „великом“

 

     Свети оци кажу да не треба бити иследник ситница, али некад се испостави да неке наизглед „ситнице“ могу да буду камен спотицања за истинско јединство. Мишљења сам да браћа у Христу треба да се дотакну свих тема и тамо где су различита мишљења да сударе аргументе и у духу истинске љубави усагласе мишљење шта је став Цркве, односно предање светих отаца, а шта новачење, тј. уношење на мала врата беспоретка у СПЦ.

     Циљ овог писања је да се отвори и јавна и интерна расправа по многим питањима, не би ли дошло у многим питањима до једномислија у редовима „правоверне браће“. Боље сада „расправљати“ него кад уследи још „радикалније“ гоњење.
Хоћу одмах да се оградим да ми није намера да неког омаловажим и прозовем, а ако неко и препозна да је његова пракса критикована, нека се не љути, људи смо у односу на околности, сваком је могуће ненамерно да се подвуче нека грешка, или да наследи нешто модификовано тј. у већој, или мањој мери искривљено… Смирени и истинољубиви раб Божији се радује кад исправи неку своју заблуду у вези било чега.
    

     Постоје углавном две духовне линије међу „правоверном браћом“ . Једна духовна линија следи праксу и предање доследно у свему Св. Владике Николаја Жичког, а та пракса се поклапа са праксом словенских помесних православних цркава у задњих око 300 година свог битисања.
 

     Друга духовна линија правда своју праксу да је таква пракса тренутно у Грчкој Православној Цркви, или у Руској Православној Цркви, или у манастиру Хиландар, или на Светој Гори, или да је неко тако од древних, или ранијих св. отаца радио, или да су наследили од Светог Јустина Ћелијског (постоје контраверзе, шта је наслеђено од Светог Јустина Ћелијског, а шта је примљено из Грчке).
   

     Ова прва поменута духовна линија каже да ако су се 300 година свети држали исте праксе, може се сматрати да је то већ пракса Цркве Христове и да онај који испраља наслеђену праксу, гради себе изнад Цркве и да ако су свети држали праксу 300 година и нису нашли ништа за сходно да промене, да је онда излишно ту било шта преиспитивати, мењати, или ти усагашавати са праксом друге помесне Цркве и тако смућивати и уносити поделу у свом народу… Признају да ту има латинских примеса, али ако светима не сметаше, не сметају ни њима и ради поретка и смутње, никако не мењати праксу. Позивају се на Типикон, тј. прву и једину словенску верзију Јерусалимског типика Св. Саве Освећеног на црквено-словенском језику, по коме се управљају све словенске православне Цркве у задњих 300 год. Наводе изјаву Преподобног Јустина Ћелиског објављену у писму о. Антонија (некада Црноречког) која гласи: ”Како сведочи мати Злата из манастира Ћелија, једном приликом када је тадашњи јеромонах Атанасије Јевтић служио Литургију, а ава Јустин морао на трен из неке потребе да изађе из цркве, десило се следеће… Ава Јустин, вративши се у цркву, приупитао је мати Злату – како то да није чуо мало звонце (којим се звони у току освећења Светих Дарова). Када му је мати одговорила да им је рекао Атанасије да то не треба, да то код Грка нема, и да је то новотарија примљена са Запада – ава Јустин се праведнички, због овог дрског нарушавања правила побожности Православне у Срба, ражестио, и, на лицу места, пред свима, изгрдио поцрвенелог јм. Атанасија, речима: „Ко си ти да мењаш оно што је Црква вековима прихватила, ово је освећено Предање српске Цркве, и то имаш да чуваш…“ Мати сведочи да док би Ава грдио Атанасија овај би се повиновао, а чим би изашао ван његовог видокруга терао је по старом, убеђен да боље зна од свих како треба. (Извод из писма о. Антонија)
 

    Ова друга поменута линија тврди да ради многих латинских примеса, треба кориговати праксу, тј. одстранити уплив „западних“ утицаја. Параметар су им пракса древних светих отаца посебно са територије Византије, што је осведочено у списима и књигама св. отаца на савременом грчком и старо-грчком језику. Циљ им је како кажу сачувати неокрњену веру и праксу древних св. отаца и осталих светих отаца на које Латини немаше никакав утицај.
 

     Слушао сам много пута од старца Петра Денковачког:“ Ако не знаш да ли је нешто добро, или лоше, види само какви су плодови, или бар ако можеш да предпоставиш какви ће плодови бити.“
И још шта је рекао о. Петар за расуђивање Владе Д. :“ Каже Влада. Д. да календар није догматско питање. Да! Али, какви су плодови новог календара? Ево погледајмо, шта је било у Грчкој. Поделе и свађе! Шта ћеш ти горе, него да се браћа међу собом свађају и мрзе.“ И још додаје о. Петар:“Не бих ја служио литургију по новом календару ни по цену живота“. А око причешћивања у прву среду васкршњег поста (на тримирје) о. Петар каже: „Свети Владика Николај у Жичи нас је у среду причешћивао, (ко ништа није јео од почетка поста до литургије у среду), супеном кашиком са Богојављенском водицом, а о причешћивању у среду причешћем, није било ни говора. Као што није било ни говора о причешћивању без поста и без исповести, што данас неки новотарци раде.” У прилог тој пракси је и сведочење садашње игуманије манастира Ћелија мати Гликерије, која каже да се у првој недељи васкршњег поста за време Аве Јустина никада нису причешћивали пре Теодорове Суботе.
 

    Сви тврде да су плодови њихове сопствене праксе исправни и да доносе добре плодове, али за даље нек оци расуде да ли да остану при своме, или да усагласе ставове…
   

    Позивам владике, оце и теологе да у међусобним сусретима и препискама расуде и усагласе мишљење шта је исправније и душекорисније, не би ли се приближили једномислију и једнообразности, а тако и јачем и чвршћем јединству, које ће нам како „времена иду“ бити и те како потребно.
А сад ћу навести нека од мојих запажања, што се тиче разлика. Свештенослужитељи и други упућенији приметили би још ставки, али надам се да ће и ово бити довољно да се покрене „расправа“ у циљу доброг плода, а не јалових надметања…

 

1) Неки духовници благосиљају пост пред причешће 5 до 7 дана (не рачунајући разрешења у болести итд.) , а неки 3 дана.
2) Неки духовници траже обавезну исповест пред причешће, а неки не, чак и ретко исповедају своја чада – једанпут, до двапут годишње.
3) Неки духовници благосиљаљу причешћивање сваке недеље, а неки не чешће од једанпут месечно, или у 40 дана. Има оних који дају благослов да се чада причешћују по двапут у два велика поста и по једанпут у два мања.
4) Неки духовници својим искушеницима (послушницима) благосиљају да носе расу, а неки не, већ до самог монашења (и бар полагања једног завета) да носе мирско одело. 5) Неки свештенослужитељи на проскомидији сами у олтару читају имена за живе и упокојене, а неки по икономији због мноштва имена дају да неко још од монаха чита имена у олтару, или пак листиће са именима поделе народу да их на дати знак чита у храму.
6) Неки духовници причешђују супружнике који нису у благословеном црквеном браку, а неки не.
7) Неки свештенослужитељи благосиљају за време службе употребу звонца (кад се пева „и молим ти се Боже наш“), а неки не.
8) Неки кад су на територији Грчке служе по новом календару, а неки кажу да не би служили по новом календару ни по коју цену, неки чак не би уопште никад служили литургију са било којим новокалендарцом.
9) Неки духовници кажу да икону треба обавезно освештати, а неки да сам лик светог већ освештава икону.
10) Неки по икономији благосиљају у нужди и потреби да чада узму биометријска документа (са, или без чипа) јер сматрају да то није „толико опасно“ по душу, а неки не и строго су против узимања било каквих биометријских докумената.
11) Неки свештенослужитељи причешћују паству у трапавим седмицама, неки причешћују тада само децу, а неки су изричито против тога и не причешћују никога у трапавим седмицама.
12) Неки су за служење литургије и осталих богослужења на српском, а неки искључиво на црквено-словенском језику.

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А зашто су, по твом мишљењу, разлике лоша ствар? 

 

И - нек си их позвао.

 

П.С. - Браво за величину фонта. Вешт маркетиншки трик.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али, какви су плодови новог календара? Ево погледајмо, шта је било у Грчкој. Поделе и свађе! Шта ћеш ти горе, него да се браћа међу собом свађају и мрзе.“ И још додаје о. Петар:“Не бих ја служио литургију по новом календару ни по цену живота“.
Eto, kad je patrijarh Nikon uveo da se rusi krste sa tri umesto sa dva prsta i još neke "novotarije" nastao je raskol sa staroobrednicima.

 Ja ći opet daponovom, ne bi bilo s goreg da se isčitavaju teme na sajtu, o svemu ovome je pisano nadugačko i naširoko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 ne bi bilo s goreg da se isčitavaju teme na sajtu, o svemu ovome je pisano nadugačko i naširoko.

 

 

Па јес', али он није дошао да се научи, он је дошао да учи. Није да дијалог губи смисао, да се разумемо, него дијалога уопште нема. Просто, треба мало озбиљности и разборитости за бављење теологијом. Није тврда храна за сваког, а важно је да свако узима по својој моћи. Неувиђање основних ствари, неосетљивост за дух богослужења и за разлику између онога што је претежно и онога што је техничко... То је опасна ствар. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo ovdje pregledno objašnjeno gdje se zvoni na tridentinskoj Misi pa sami to sve

usporedite, prosudite i zaključite da li se tu zaista radi o nekom latnskom utjecaju ili ne:

 

Tradicionalna latinska misa - Ministriranje na tihoj misi

https://sites.google.com/site/tradicionalnamisa/ministriranje-na-tihoj-misi

 

Kad svećenik moli: Sanctus, sanctus, sanctus..., desni ministrant triput zvoni desnom rukom, to jest kod svake riječi »sanctus«. I lijevi ministrant može također zvoniti, ili zajedno s desnim ministrantom, ili nakon što desni ministrant pozvoni.

 

Kad svećenik ispruži ruke iznad kaleža, ministranti pozvone i odmah se izravnim putem popnu do oltara (uvijek zakorače najprije desnom nogom!) i kleknu pokraj svećenika (vidi sljedeću sliku). Zvonce treba ponijeti sa sobom

 

Kad svećenik (sagnut) izgovara riječi pretvorbe, ministranti se duboko naklone. Odmah nakon toga svećenik poklekne, a ministranti jednom pozvone, te su i dalje duboko naklonjeni, sve dok svećenik ne ustane i podigne Hostiju (odnosno, kasnije, kalež).

 

Podizanje: ministranti kleče uspravno i gledaju Hostiju. Svaki sa svoje strane bližom rukom pridržavaju donji dio misnice te ga lagano podignu uvis, prateći svećenikovo podizanje Hostije. Pritom se triput zvoni. Kad svećenik počne spuštati Hostiju, i ministranti počinju spuštati misnicu. [Ako je samo jedan ministrant, on kleči desno od svećenika, desnom rukom zvoni, a lijevom podiže svećenikovu misnicu].

 

Zatim svećenik još jednom poklekne, ministranti se ponovno duboko naklone i još jednom pozvone.

 

Jednako se postupa i kod posvete vina: duboki naklon dok svećenik govori riječi Pretvorbe; prvi put se zvoni kad svećenik poklekne; zatim se triput zvoni, podiže misnica i gleda u kalež; potom svećenik opet poklekne, a ministranti duboko naklonjeni još jednom pozvone.

 

Na kraju kanona svećenik podigne Hostiju zajedno s kaležom (takozvanomalo podizanje). U tom trenutku ministranti pozvone jedanput.

 

Kad svećenik triput kaže: Domine, non sum dignus..., ministranti svaki puta pozvone. Dok se svećenik pričešćuje svetom Hostijom, ministranti se duboko naklone. Nakon toga desni ministrant odlazi po pliticu za pričešćivanje. Kad se svećenik pričešćuje iz kaleža, ministranti su također duboko naklonjeni (vidi sliku). U trenutku kad svećenik započne piti iz kaleža, ministranti počnu moliti: Confiteor..., te ostaju prignuti dok svećenik kaže: Misereatur vestri... a oni odgovore: Amen.

 

Tradicionalna latinska misa - Ministriranje na tihoj misi

https://sites.google.com/site/tradicionalnamisa/ministriranje-na-tihoj-misi

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ова су многа питања која заиста праве проблем међу народом. Једноставно ван памети је негде сам читао да у цркви св.Петке на калемегдану мислим да је та светиња у питању али нисам сто посто сигуран где постоји 5 или 6 свештеника да два свештеника у истој цркви служе по једном,двојица по другом,а двојица нешто између,да једни заговарају једно,други друго,треће треће,једни служе како каже народ по новом други по старом. И то наравно доводи до забуне народ... Мислим да би требала да постоји јасна матрица шта јесте душекорисније а шта није.

 

Наравно не мислим на свих 12 питања али рецимо мени би интересантна била понека одавде. Ево вам један пример село покрај Пожаревца свештеник који служи ту благослови да народ не мора да пости телесно односно да пости и не једе мрсну храну,само тражи од народа да то јутро пред причешће од 00х ноћу до литургије ништа не једе и да може да се причести и то на свакој литургији,без исповести како они тамо кажу тога код њих нема. Игром случаја зет ми је одатле кад је хтео да се причести код нас у нашој цркви био је запањен да мора да пости бар 7 дана и да мора да се исповеди,чак га је то уплашило,у фазону па шта је сад то,шта треба,како треба...

 

Дакле потребно је да се неке ствари разјасне јер мени је бар нелогично да постоје таква два краја посматрања неких ствари.

 

И зато су мени такве разлике које нису мале,нису занемарљиве,нису минијатурне,већ огромне лоша ствар.

 

А волео бих да ми Антић прокоментарише на који начин размишља па су му такве ствари и разлике нормалне и добре,али озбиљно ме занима,шта је предност у таквим разликама по вама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ова су многа питања која заиста праве проблем међу народом. Једноставно ван памети је негде сам читао да у цркви св.Петке на калемегдану мислим да је та светиња у питању али нисам сто посто сигуран где постоји 5 или 6 свештеника да два свештеника у истој цркви служе по једном,двојица по другом,а двојица нешто између,да једни заговарају једно,други друго,треће треће,једни служе како каже народ по новом други по старом. И то наравно доводи до забуне народ... Мислим да би требала да постоји јасна матрица шта јесте душекорисније а шта није.

 

Наравно не мислим на свих 12 питања али рецимо мени би интересантна била понека одавде. Ево вам један пример село покрај Пожаревца свештеник који служи ту благослови да народ не мора да пости телесно односно да пости и не једе мрсну храну,само тражи од народа да то јутро пред причешће од 00х ноћу до литургије ништа не једе и да може да се причести и то на свакој литургији,без исповести како они тамо кажу тога код њих нема. Игром случаја зет ми је одатле кад је хтео да се причести код нас у нашој цркви био је запањен да мора да пости бар 7 дана и да мора да се исповеди,чак га је то уплашило,у фазону па шта је сад то,шта треба,како треба...

 

Дакле потребно је да се неке ствари разјасне јер мени је бар нелогично да постоје таква два краја посматрања неких ствари.

 

И зато су мени такве разлике које нису мале,нису занемарљиве,нису минијатурне,већ огромне лоша ствар.

 

А волео бих да ми Антић прокоментарише на који начин размишља па су му такве ствари и разлике нормалне и добре,али озбиљно ме занима,шта је предност у таквим разликама по вама.

ja toliko puta idem na Liturgiju u Svetu Petku i tu razliku nisam uočio...svi služe jednoobrazno...Inače, radi se o profesorima Bogoslovskog fakulteta..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kreće horor.

На жалост креће хорор , јер свака "црква " другачије каже .

А зашто је то тако ?

Свакако ово је још једна од "прежваканих" тема на овом форуму .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог! мало сам читао овај текст па бих дао моје скромно мишљење по том вашем питању. Мислим да се мора увести разлика између саме суштине Цркве и њене форме као пропратног момента. Суштина је да је црква тело Христово и она из те чињенице црпи свој идентитет. Тај црквени идентитет се пројављује кроз светотајински живот који нам је предат од апостола Христових у чијем је центру евхаристија као печат и пуноћа сваке свете тајне. Светотајински и свакодневни молитвени живот хришћана је почео добијати форму богослужења која је првобитно личила на службе у синагоги. Пошто је у почетку хришћанске ере Благодат Духа светога  дејствовала у Цркви у свој пуноћи кроз верне они су по надахнућу уносили нове моменте у тадашње службе које су увек биле евхаристијског карактера. Будући да је на дан педесетнице било присутно много народа из различитих крајева земље који су примили крштење и вративши се у своју постојбину тамо ширили хришћанску веру, логично је да су у богослужења увели моменте карактеристичне њиховом поднебљу. Чак су и апостоли у црквама које су оснивали оставили само основне литургијске формуле анамнезе и епиклезе и читања из писма, а осталу надоградњу богослужења су учинили епископи и свештеници тога места, из тога познајемо више литургијских типова и било би смешно поставити питање који тип литургије је исправан.Тако се хришћанско богослужење развијало под раличитим околностима у различитим народима на различитим језицима и примило различите типове и форме. Чак и поред покушаја светих отаца и васељенских сабора да се утвди неко богослужбено јединство то је било немогуће, наравно овде се ограђујемо од јереси.Морамо узети у обзир да није била ера интернета, мобилних телефона и савремених начина комуникације. Једино средство комуникације је било писмо или гласник који је наравно путовао пешке или евентуално бродом или на коњу, и било је тешко контролисати и имати увид у живот сваке црквене јединице. Такође су се померале границе царства, једна патријаршија се могла наћи час у једном час у другом царству,било је ратова, утицаја разних филозофских учења на менталитет разних народа и политичких струја и погледа која су се касније огледала у начину организовања црквеног живота. Монаси су развијали своје типике и позната нам је њихова сложеност и шароликост. По мени је ова разноврсност више украс цркве него камен спотицања за оне који у форми траже суштину и хоће да од ње направе догму не разумевајући дух богослужења и живо активно учешће у црквеном животу. Како се и када се пости је прописано у канонима васељенских сабора, садржано је и у црквеном уставу сваке патријаршије и пише у црквеним заповестима чему не треба ништа додавати нити одузимати, осим наравно овлашћено свештено лице. Како се прчешћивати рекао је Господ у 6 глави Јовановог јеванђеља а имамо и мноштво списа од светих отаца који смисао хришћанског живота виде само кроз евхаристију. Чудно ми је да ни у једном делу светих отаца Николаја и оца Јустина нисам нашао податак да се не треба причешћивати што чешће, осим што је тамо неко чуо од тамо неког. Колико сам ја информисан оци Николај и Јустин су се причешћивали свакодневно кад су били у могућности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па то је сложена тема имате о томе на хиљаду и нешто страна код Вл.Атанасија Јевтића. Није ово простор за детаљна објашњења јер су потребна дуга предавања и објашњења.Ипак је потребно школовање из ових области а то су литургика, литургијско богословље и сл. Овде се отвара  ново поље за увреде и препуцавања у што не желим да учествујем. Начин покретача ове теме, види се одмах ,је плитак и једностран,без икаквих знања из поменутих области.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зато што су наше драге владике пре, колико(?), 4-5 година основале саброску Комисију за решавање ових литургичких питања. И основаше је. Ту је стало.

Многе од наведених ствари су појединачног карактера и тичу се у великој мери тога како свештеници расуђују на основу верника који им се обрати и у којој мери је црквен и шта за њега значи учествовање у животу Христовом. Па тај преприча неком и то се узме као опште правило. И онда дођемо до тога да је мени овај рекао ово, оанј рекао оно, Пера рекао треће и тако у недоглед. А у потаји, ја сам најпобожнији не зато што живим благочестиво него што су други гори од мене.

 

А срж проблема је моја прва реченица.

Кад се они узму у памет(част изузетцима) онда ће се многе ствари у Цркви променити. Па ће се другачије гледати и на уређење Цркве, и на број свештенослужитеља и њихових парохија, односа према вернима, потребитима и сл. До тад ћемо само једни у другима да тражимо кривицу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па то је сложена тема имате о томе на хиљаду и нешто страна код Вл.Атанасија Јевтића. Није ово простор за детаљна објашњења јер су потребна дуга предавања и објашњења.Ипак је потребно школовање из ових области а то су литургика, литургијско богословље и сл. Овде се отвара  ново поље за увреде и препуцавања у што не желим да учествујем. Начин покретача ове теме, види се одмах ,је плитак и једностран,без икаквих знања из поменутих области.

 

Evo ja sam plitak,nerazuman,laik ali me zanima sledece. Mozete vi odgovoriti moze i Antic posto kazete da su razlike same po sebi dobre.

 

Objasnite oce meni ovu praksu dakle licno znam selo pokraj Pozarevca vidim sad da ste vi u toj eparhiji,dakle svestenik blagoslovi da narod tamo ne mora postiti pred pricesce vec samo ako moze da ne jede od 00h do pricesca,ispovesti nema,ljudi tamo ne znaju sta je to.

 

100 km dalje ne dakle milion kilometara nego 100 moj svestenik trazi post od najmanje 7 dana na vodi i naravno ko se ne ispovedi ne moze da se pricesti. Igrom slucaja prosle godine sam zakasnio malo na liturgiju,moj svestenik je ispovedao,posto sam kasnio otisao sam kod drugog svestenika i onda me je on ispovedio kad sam dosao na red za pricest kad me je uocio svestenik ne znajuci da sam se ispovedio kod drugog svestenika rekao mi je da moram prvo da se ispovedim.I onda sam objasnio da sam se ispovedio,dakle da nisam ne bi mogao da se pricestim.

 

Dakle,da li je to normalno da imaju ovako dve totalno suprotne stvari u nasoj crkvi? I da li je to dobro ili lose,ako je dobro molim vas da obrazlozite sto je to dobro. Nije mi problem posto vidim da ste iz Pozarevca da vam kazem i koje je selo u pitanju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja toliko puta idem na Liturgiju u Svetu Petku i tu razliku nisam uočio...svi služe jednoobrazno...Inače, radi se o profesorima Bogoslovskog fakulteta..

 

Moguce da sam omasio,ali znam da sam ovde bas na ovom forumu procitao o nekoj tako vise poznatoj crkvi gde ima nekoliko svestenika i gde bas kao sto sam parafrazirao jedni sluze na jedan drugi na drugi nacin.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...