Jump to content

Протопрезвитер Георгије Металинос ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ

Оцени ову тему


Препоручена порука

Протопрезвитер Георгије Металинос

ДИЈАЛОЗИ БЕЗ МАСКЕ

 

(Сусрет васељенског патријарха Атинагоре и папе римског)

 

2.

 

           Представићемо један веродостојан "документ" који открива основе духовног усмерења патријарха Атинагоре. У августу 1971. једна група грчких свештеника (двадесет из  Америке и  десет  из  Западне Немачке)  заједно  са  својим  супругама и осталим  лицима,  посетила је  Васељенску  патријаршију. Атинагорин  поздрав  су  снимили  на  магнетофонску траку и тај запис   се   очувао до   данас. Магнетофонски    запис   је  објављен   у   "Православним новинама"   од  13. 1. 1979.   године. Он изражава поглед на свет претходног патријарха и указује на духовне  основе  његове делатности али, истовремено , и на завете које је он истовремено оставио свом окружењу, а који су остали у њиховом програму и нису се изменили.

 

Атинагорино обраћање

,,...На  овом  месту  је  15.  јула  1054. год.  извесни  кардинал  Умберто  на  свети  олтар  Свете  Софије  (коју  ћете  сутра посетити)  положио  грамату  против  патријарха  Михаила Кируларија. Кируларије је одговорио - не знам да ли је то што је учинио  било  добро,  или  не -  али  у  сваком  случају  је  одговорио. Ове  две  оптужнице,  ове  две грамате, проглашене су "раскол".  Раскол  никада  није  прогласио  ни  Рим, ни   Исток, а  постоји  већ  900  година,  уз  много  последица,  уз  много катастрофа.  Доживљавамо  га  већ  читавих  900  година!  Немамо  брата  да  му кажемо колико га волимо! Онда сам једног децембарског  дана  1963.  изненада  из   штампе  дознао  да  је папа  одлучио  да  дође  у Јерусалим. Тада сам присуствовао богослужењу у  суседној  четврти  и најавио да ћу тражити да се састанем са њим. Дошао сам овамо и за "Associated Press" дао  изјаву  о нашем  предстојећем  сусрету. Стигао је одговор од Ватикана и ми смо се састали 5.1.1964. у Јерусалиму, у 9 сати  увече,  у  папиној  резиденцији.  Када  смо  угледали  један  другога,  аутоматски смо раширили руке, и пали смо један другоме у наручје.  Одмах  су нас упитали: "Браћо, како сте се помирили после 900 година?" Питате како? Са  руком у руци отишли  смо  у  његове  одаје  и  тамо смо  имали  тајни  разговор. Шта  смо  рекли ?  Ко  може  да  зна шта две душе кажу једна  другој  када беседе?  Ко  зна шта два срца кажу када размењују осећања? Шта смо рекли? Начинили смо заједнички програм,  уз  апсолутно  једнаке  услове,  без  икакве разлике у достојанству. Затим смо позвали своје пратиоце, прочитали смо  један  одломак  из  јевањђеља, изговорили "Оче наш" а онда сам најпре ја изговорио поздравну беседу. Рекли смо да се сада  налазимо  на путу за Емаус, да идемо на сусрет са Господом, ка заједничкој светој Чаши. Нисам знао да ћу говорити о св. Чаши, нисам знао да ће  ми принети  св. Чашу! Шта је то? То је символ будућности. Тако смо 1965. прекинули раскол. И у Риму и  овде,  преко  наших  представника  тамо  и  преко  њихових  представника  овде. У јулу 1967.папа је дошао овамо. Лакше  би  било  померити  планину из Италије, на пример Апенине, и довући је овамо, него папу довести овде. Први пут у историји. Папе  су  овамо  долазиле  и раније,  али  као  заробљеници.  У  патријаршијском храму уприличена је церемонија сусрета;  примио сам га у својој резинденцији,  коју  ћу вам показати. Ту смо разговарали по други пут и договорили смо се да се једног дана састанемо на истом месту где смо се разишли.

И  до  1054.  разликовали  смо  се  у много  чему. У овоме, у ономе. Filioque. Било је додато у Символ вере у VI веку и ми смо то прихватили током читавих  шест векова. Било је и много других разлика, али смо се волели. Када се људи воле, онда разлике  не  постоје. Међутим,  кад  смо 1054. престали  да  се волимо, појавиле су се све разлике. Волели смо једни друге и имали смо једну исту Свету  тајну; исто  Крштење, исте Свете Тајне, а посебно исту Свету Чашу. Данас, кад смо се вратили у  1054,  зашто  да се не  вратимо и Светој Чаши?  Постоје  два пута: теолошки  дијалог -  на  обе стране имамо теологе који пручавају  питање повратка у стара времена.  Пошто  ја  своје   наде  не   полажем  у теолошки  дијалог - нека ми опросте сви  теолози  овде  којих  није мало  -  ја  због  тога дајем предност љубави. Ми треба да волимо једни друге! А шта се данас дешава? Дух  љубави  шири  се над  хришћанима  и на  Истоку  и на Западу. Ми већ волимо једни друге. Папа је тако рекао: стекао сам брата и рекао  сам  му да га  волим! Када ће се то у истину догодити? То само Господ зна. Ми не знамо. Оно што знам  је да  ће доћи. Верујем да ће доћи, јер није могуће , да не дође оно што већ долази. У Америци већ многе (без обзира на   вероисповест)   причешћујете  из   Свете  Чаше  и   добро  је   што  то  радите!  И  овде  када  дођу  католици  или протестанти  и  замоле  да  се  причесте,  ја  им  принесем  свети  Путир!  Исто  се  ради  у  Риму,  и  у  Енглеској,  и  у Француској. То  већ  долази  само  по себи, али  не сме да дође од мирјана и свештенства, јер мора да постоји сагласност са јерархијом и теологијом. Из тог разлога ми тежимо да уз себе имамо теологе, како би се могао остварити највећи догађај у  све-хришћанском свету. Уз  овај  главни  догађај, можда ће се остварити и наш сан о свечовечности. Преживео сам седам ратова. Видео  сам много  катастрофа, проливено  много  крви. Сви  ратови  су  грађански ратови, јер се воде међу браћом... Ваш  долазак овде крепи ме у вери да ће велики и блистави  дан  Господњи, тај сусрет у истом  Путиру, доћи..."

 

Преузето из књиге "Црква од истока и хришћанство без Христа",  библиотека ОЧЕВ ДОМ (Београд 2008.)  стр. 239. глава 2.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно да је љубав у помирењу најважнија.

Када би се гледало теолошки, до помирења никада не би дошло.

А и раскол се није догодио због теологије, већ због сујете и жеље за што већу моћ.

Колико год се некоме ово чинило "шокантно" или "папистички", овакав начин је и једини начин. Ако неко хоће да се помири, мора да пресече и једни другоме да кажу извини, да опросте једни другима и да се загрле (наравно искрено и из љубави), да се осуде све неваљале ствари које су радили. А после долазе "техничке" финесе.

 

1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

6. Не радује се неправди, а радује се истини,

7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.

11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав  1 Кор.: 13

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...