Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Guest Оливера

Манастири Румуније

Оцени ову тему

Recommended Posts

Манастир Тисмана - женски

Манастир је основао преподобни Никодим Тисмански (Грчић), Србин који је био оснивач исихастичко-синаитског монаштва у Румунији, чиме је извршио духовни препород Румуна. Зато га Румуни поштују као светитеља, и прослављају као свог просветитеља. Он је основао и манастире Вратну, Буково и Манастирицу.

У манастирској цркви се чувају следеће светиње: гроб преподобног Никодима Тисманског, његов прст и крст, део моштију Св. Игњатија Богоносца и Св. Јована Златоуста.

Како је манастир подигнут? Пресвета Богородица се јавила преподобном Никодиму рекавши му да направи манастир, велику лавру, у част Њеног Успења. Такође је то исто виђење имао и од Св. Антонија. Дошао је у Србију, подигао манастире Вратну и Манастирицу и вратио се у Румунију прешавши Дунав, код Текије, на својој раси. И у Румунији подиже још два манастира. У виђењу му је речено да манастир подигне на каскадама, а ни један од подигнутих није био на каскадама. Ишао је и тражио место које одговара опису из виђења. Са собом је водио једног дечачића (потоњег ђакона Антонија), који би када се умори и огладни стајао на ноге преподобног Никодима, овај би га благосиљао и дечаку је престајао и умор и глад. Заједно су препознали место са каскадама на којем је подигнут Манастир Тисмана. Св. кнез Лазар је помогао преподобном Никодиму да подигне манастире Тисману и Водицу.

Преподобни Никодим је био велики молитвеник и чудотворац. Многа су се исцељења и чуда дешавала на његове молитве, још за његовог земног живота. Ево неких:

- Чувши за чудотворства преподобног Никодима цар Сигисмунд је доводио своју ћерку, која је била болесна, у манастирску цркву где су се молили, али се није јављао Никодиму. Како је преподобни Никодим био прозорљив, знао је да су долазили, молио се за ту девојчицу и она се исцелила. Након тога, у сусрету са царем, рекао му је да зна шта се десило, а царево је како ће се одужити манастиру. Цар је дао материјалну помоћ, према својим могућностима, које нису биле мале. Зато се међу царском свитом јавља завист према преподобном Никодиму, плашећи се да ће њихов цар прећи у православље. Смишљали су разне злобе и правили провокације преподобном Никодиму. Једном су испекли прасе, ставили га у тепсију и поклопили. Знали су да преподобни Никодим не једе месо, па су цару рекли да је унутра пастрмка и нека он позове Никодима на вечеру. Св. Никодим се одазвао позиву, по благодатима које су му дате знао је да је у тепсији прасе, али је ћутао. Цар позове да вечера започне и да преподобни Никодим благослови вечеру. Он благослови и каже: „Нека буде, царе, по твојој речи, пастрмка!“ Када су подигли поклопац унутра је заиста била пастрмка!!!

- Кушање преподобног Никодима ишло је дотле да су његову веру проверавали у ватри. Дакле, наложили су ватру и рекли Никодиму, ако толико верује у „свог Бога“ нека уђе у ватру. Он је обукао одежду, узео у руке Јеванђеље и крст, окадио пламен, ватру и ушао заједно са ђаконом Антонијем. Обојица су из пламена изашли неповређени!

Након свега тога цар Сигисмунд је постао Матеј, крстио се и примио православну веру.

Мошти Св. Никодима су од његовог упокојења, наредних 7 година, биле у манастиру. Слутила је опасност да ће Турци узети те мошти и спалити их. Тадашњи игуман манастира је сакрио негде мошти, оставио је само један прст за целивање. Како су се игумани мењали, један другом на самртном часу су преносили где се мошти налазе. Након пуно година, манастир постаје женски, последњи игуман се упокојио, а да није пренео где се мошти налазе. Када буде воља Божија, сигурно ће се те мошти пројави

Share this post


Link to post
Share on other sites

Манастир Хурез - женски


Прво ктиторско дело Св. мученика Константина Бранковеануа. Чува делове моштију више светитеља.


Како је пострадао овај свети мученик са својом децом? Константин Бранковеану је имао 7 кћери и 4 сина. Био је врло богат човек и у материјалном смислу. Турци су га звали принц злата. Као турски вазал владао је Влашком. Прогањали су га због његове вере, подизао је манастире и цркве и бавио се просветитељством. И због разних друштвено - политичких околности Турци су га ухапсили са синовима и зетом, који је радио код таста. Уцењивали су га тако што су му рекли да ће сачувати животе синова и његов, ако се одрекну православља и прихвате ислам. Он није прихватао уцену. За казну, у присуству многобројних званица које су Турци позвали да би показали своју моћ, одсекли су главу једном сину. Затим су опет исто питање поставили уз обећање да ће сачувати остале. Наравно на сваку од тако нечасних понуда Константин је одустајао и остајао без још једног сина. Најмлађи син, Матеј, имао је само 11 година, пришао је оцу и молио га да прихвати услове Турчина јер он тако мали више није могао да издржи сва страдања. Отац му је рекао: „Сине за који тренутак овоземаљског живота нећемо пропустити вечни живот“. Дечак је схватио очеву поуку ставио главу на пањ и рекао: „Сеците!“ Тако су пострадали 15. августа 1714.


Манастир Хурез се налази у области која није богата и није позната по винима као други крајеви Румуније, мада и овде свако домаћинство које има неки чокот прави вино, које је слабијег квалитета. У стара времена настао је обичај, а и потреба, да манастир сакупи нешто плодова у јесен да би могли преживети зиму. Тако су кретале манастирске кочије са неколико монахиња од куће до куће и мештани су давали шта је ко имао, разно воће, поврће и свако ко је имао вина сипао би у заједничко буре. Монахиње су причале, да су увек највише волеле да попију вино из тог заједничког бурета. У том вину се осећала љубав оних који су прилагали. Када је дошло време да манастир може да преживи зиму без те помоћи, монахиње су престале да одлазе. Али мештани преко својих свештеника и дан-данас инсистирају на томе да монахиње долазе и сакупљају плодове, јер желе да и на тај начин имају везу са црквом и манастиром.


Share this post


Link to post
Share on other sites

Манастир Хурез - женски


Прво ктиторско дело Св. мученика Константина Бранковеануа. Чува делове моштију више светитеља.


Како је пострадао овај свети мученик са својом децом? Константин Бранковеану је имао 7 кћери и 4 сина. Био је врло богат човек и у материјалном смислу. Турци су га звали принц злата. Као турски вазал владао је Влашком. Прогањали су га због његове вере, подизао је манастире и цркве и бавио се просветитељством. И због разних друштвено - политичких околности Турци су га ухапсили са синовима и зетом, који је радио код таста. Уцењивали су га тако што су му рекли да ће сачувати животе синова и његов, ако се одрекну православља и прихвате ислам. Он није прихватао уцену. За казну, у присуству многобројних званица које су Турци позвали да би показали своју моћ, одсекли су главу једном сину. Затим су опет исто питање поставили уз обећање да ће сачувати остале. Наравно на сваку од тако нечасних понуда Константин је одустајао и остајао без још једног сина. Најмлађи син, Матеј, имао је само 11 година, пришао је оцу и молио га да прихвати услове Турчина јер он тако мали више није могао да издржи сва страдања. Отац му је рекао: „Сине за који тренутак овоземаљског живота нећемо пропустити вечни живот“. Дечак је схватио очеву поуку ставио главу на пањ и рекао: „Сеците!“ Тако су пострадали 15. августа 1714.


Манастир Хурез се налази у области која није богата и није позната по винима као други крајеви Румуније, мада и овде свако домаћинство које има неки чокот прави вино, које је слабијег квалитета. У стара времена настао је обичај, а и потреба, да манастир сакупи нешто плодова у јесен да би могли преживети зиму. Тако су кретале манастирске кочије са неколико монахиња од куће до куће и мештани су давали шта је ко имао, разно воће, поврће и свако ко је имао вина сипао би у заједничко буре. Монахиње су причале, да су увек највише волеле да попију вино из тог заједничког бурета. У том вину се осећала љубав оних који су прилагали. Када је дошло време да манастир може да преживи зиму без те помоћи, монахиње су престале да одлазе. Али мештани преко својих свештеника и дан-данас инсистирају на томе да монахиње долазе и сакупљају плодове, јер желе да и на тај начин имају везу са црквом и манастиром.


Share this post


Link to post
Share on other sites

Манастир Њамц – мушки


У овом манастиру се чувају две чудотворне иконе Богомајке, гроб преподобног Пајсија Величковског и мошти светитеља непознатог имена, које су се 1986. године саме откриле, подигнувши бетон на стази испод којег су се налазиле. Крај кивота непознатог светитеља чува се глава Св. Симеона Дивногорца. Једна од те две чудотворне иконе Богомајке, копија је наше Тројеручице. Икону је са Свете Горе донео преподобни Пајсије Величковски, који је био старешина манастира у време када је преподобни Јован (Јаков) Хозевит примио монашки постриг. У цркви Богословије у оквиру манастира чува се прст Св. Јована Хозевита, као и одређени предмети који су му припадали.


 


Друга икона Мајке Божије је литијска. Са друге стране је изображење лика Св. великомученика Георгија. Икона има силу да се сама одиже од земље и креће. Испод ње се провлачи и узима благослов.


Посетили смо и костурницу при овом манастиру, у којој су земни остаци и лобање упокојених монаха. На основу боје лобање се процењује стање душе упокојеног. Чија је лобања тамнија за тог упокојеног се појачавају молитве у следећем периоду.


 


 Манастир Сихастрија – мушки


Велики духовно - мисионарски центар. Најбројнији мушки манастир у Румунији. У њему се чувају две чудотворне иконе Богомајке и делићи моштију више светитеља. У манастиру се налази гроб и келија чувеног старца оца Клеопе Илие (1912-1998), једног од највећих духовника ХХ века у целом православљу, као и келија у којој је он боравио са свим предметима који су Старцу припадали. Такође се налази и келија у којој су предмети који су припадали познатом старцу, оцу Пајсију Олару (1897-1990), који је такође сахрањен на монашком гробљу поред оца Клеопе. На истом гробљу је гроб старца Јоаникија Мороу једног од духовника старца Клеопе.


Међу нама је до скоро живео човек који је за правило спасења изабрао строгу и љубвеобилну подвижничку мудрост древних отаца, зато нам је тако близак и зато његове поуке са радошћу примамо.“ Ово је натпис на корицама једне књиге поука старца Клеопе.Опште је познато да је Старац био за живота прозорљив, а сада многи добијају утеху и исцељење на његовом гробу. Земља са гроба старца Клеопе је исцељујућа, тако да су познати примери оних који су се излечили једући по мало те земље.


 


Share this post


Link to post
Share on other sites

Скит Сихла

Скит припада Манастиру Сихастрија и заснован је крај пећине у којој се подвизавала преподобна Теодора из Сихле.

Поред Св. Петке, преподобна Теодора, на простору Румуније, се сматра великом подвижницом. Начин изображења на икони сличан је изображењу преподобне Марије Египћанке (у ритама).

Преподобна Теодора никада није желела да се удаје, јер је својим жеником сматрала Исуса Христа. Међутим, родитељи су били строги, морала је. Са својим супругом, који је био побожан и благочестив човек, се договорила да живе девствено у браку и да се после извесног времена раздвоје и замонаше. Тако је и било. Теодора одлази дубоко у шуме на Карпатима. Ту се подвизавала низ година, живећи сама, хранећи се плодовима природе и пијући воду из једног удубљења са врха стене у које је падала киша и задржавала се. За њу се сазнало тако што су монаси у Манастиру Сихастрија приметили да птице долазе и узимају комадиће хране и носе у шуму изнад њих. Један дан су решили да прате птице. Када су птице виделе да их монаси прате оне су летеле тако споро да би ови могли да их сустигну и довеле су их до Теодоре. Она је монасима испричала свој живот, замолила их да јој пошаљу јеромонаха да се исповеди и причести. После причешћа велика подвижница Теодора се упокојила у пећини, на јеловим гранама, где је годинама проводила дане и ноћи у молитви и подвигу.

 

Манастир Варатек – женски

Најбројнији женски манастир, подигнут 1785. У манастиру се подвизава 450 житељница.

У манастирској цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице, чува се чудотворна икона Св. Ане - мајке Пресвете Богородице, гроб Св. Јосифа из Варатека као и делићи моштију више светитеља. Такође се у манастиру чува кивот са моштима старине Георгија Лазара, чувеног мирјанина по својим благодатним даровима, који се налази на листи предложених за канонизацију у Румунској православној цркви.

Георгије Лазар је живео крајем XIX и почетком XX века. Он је као мирјанин био духовник великим старцима Румунске православне цркве, између осталих био је духовник старцу Јоаникију Мороу (духовнику старца Клеопе). Многобројна његова духовна чеда су узела његов подвиг и ишли су боси у току целе године и по најжешћој хладноћи. Иначе он је био ожењен, имао је супругу и неколико деце, али је по призиву Божијем узео велики подвиг на себе и мисионарио. На крају је рекао да ће његова супруга имати већу награду од њега, јер је она била уз децу и бринула о кућним пословима и свим дуговима које је он на чудесан начин решавао. Осећа се велика утеха у крипти где се налазе његове свете мошти.

 

 Манастир Св. Јована – Сочава

Седиште Сочавске епископије. Чува кивот са моштима Св. великомученика Јована Сочавског.

Јован је био племић. Бавио се трговином и то тако што је робу развозио лађама. Оптужен од некога завидљивога Латина, пострада за Христа 1492. године у граду Акерману. После мучења зато што није хтео да прими веру персијску (јер градоначелник беше припадник ове вере), Свети Јован би везан за ноге коњу и вучен по граду. Неки злобни Јеврејин видећи га, прискочи и закла га. Те ноћи видеше многи огњен стуб над његовим телом и три светлоносна мужа унаоколо. Доцније војвода молдавски Јоалександар пренесе му чесно тело са великим почастима у град Сочаву и сахрани у храму митрополијском, где и данас почива и чудесно спасава људе од разних мука и болести.

Цела црква мирише на мошти Св. великомученика Јованa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Манастир Прислоп – женски


Основао га је преподобни Никодим Тисмански. Манастир чува чудотворну икону Богомајке, гроб оца Арсенија (Бока), чувеног духовника ХХ века и чудотворца, како за живота тако и након блажене кончине. Изнад манастира је пећина Св. Јована из Прислопа. У манастиру је женска богословија, око 80 девојака, узраста од 15-19 година, похађа школу.


Свештеник Арсеније Бока је наш савременик (1910-1989).Завршио је теологију и сликарство да би иконописао. Похађао је предавања из анатомије желећи да сазна више о човековом телу да би помагао народу. Такође је похађао предавања из мистике. Дошао је у Манастир Прислоп са благословом митрополита Николаја Балана 1948. године да би га обновио. Његов живот није био лак. За време комунистичког режима био је у затвору и на принудном раду. Отац Арсеније је био веома омиљен међу верницима широм Трансилваније, који су долазили по духовне савете и на исповести. Он је имао такву обдареност да је верницима показивао и указивао на пут спасења. Као велики подвижник примио је чудесне дарове да је поред Св. Нектарија Егинског, Св. Јована Шангајског, Св. Луке Војнојасенецког један од великих чудотвораца XX века. Чудотворац последњих времена и још ће се сазнати за њега и силу његове молитве. Река народа долази на поклоњење гробу великог чудотворца нашег времена, остављајући прегршт букета и саксија цвећа.


У неколико примера илустроваћу чуда на молитве оца Арсенија Боке:


- 1968. када је постојала могућност уласка Совјета у Румунију, молио се тако ватрено да је зауставио њихов улазак.


Док је боравио у затвору, пошто га је обавештајна служба Секуритатеа, пратила и затварала имао је благодат да буде невидљив. У затвору је читао Јеванђеље, молио се Богу. Чувари чују молитве, уђу у келију и не виде га. Једном приликом су радили на њиви. Он је завршио свој задатак и упитао је чуваре да ли може да се мало одмори. Дозволили су му. Међутим, када су га по завршеном послу потражили да га врате у келију, није га било. Дигли су узбуну у затвору да је побегао, нестао. Он се кроз одређено време вратио. Питали су га где је био. Кратко је одговорио: на сахрани своје мајке. Родно место и затвор су раздаљине око 400 км. А неки људи који су били на сахрани су потврдили да су га видели!


- Супрузи једног дуборесца који је радио и у Манастиру Прислоп била је заказана операција дојке, јер је имала поодмаклу фазу карцинома. Муж је уочи дана операције дошао код оца Арсенија, који је био на одмору у месту Синаја. Отац Арсеније је био прозорљив, отворио је врата своје собе угледао га и обратио му се: „Море Вољца, која те невоља доводи?“ „Оче, тешко ми је, жену ће ми сутра оперисати, има рак дојки. Молим вас молите се, ако она умре, ја ћу полудети“. Повукао се отац Арсеније из собе на десетак минута. Затим је рекао Вољци да иде до болнице и да види какво је стање. Рано ујутро је отишао. У болници су супругу одвезли у салу, али нису започели операцију јер су морали чекати да супруг потпише сагласност. Док су њему давали папире да потпише, један нестрпљиви доктор је открио жену и упитао се да ли је можда замењен пацијент.... Жени су дојке биле исцељене и није требала операција. Вољца је рекао који је Доктор њу излечио.


- Након два месеца од упокојења оца Арсенија, родитељи су довели дечака, који је био глувонем, на његов гроб. Молили су се на гробу, целивали крст и кренули су полако да силазе према цркви. (Гробље је на узвишењу изнад цркве). Негде на пола пута дечачић се отргне мајци из руке и почне да трчи према гробу. Дотрчао је до гроба, свом снагом загрлио крст и целивао га, сав је био предан томе што ради и са великим жаром је то чинио, да су сви около били зачуђени. У моменту се окренуо према мајци и проговорио: „Мајчице Лика љуби очев крст“. Дакле, проговорио је на гробу старца Арсенија. Данас је тај дечак, ожењен породични човек.


- Један дечак није ни ходао ни говорио. После неколико долазака на гроб оца Арсенија, проговорио је и проходао.


 


http://www.crkvaub.rs/putevima_hodocasnika/item/1300-sa-poklonickog-putovanja-iz-pravoslavne-rumunije-drugi-deo


Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...