Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

@@Aquilius Cratus, колико ми је познато, црна миса је заправо инверзија Литургије, а то је пракса која се свакако сврстава ка сатанистичка делатност, не?

Шта знам... Мени је оно очајничко нарицање по гробљима, коментари да нам је "свима тако записано" и мирење са тим приближно одвратно као и уништавање "кавеза" које си поменуо... :Р

 

 Nije, crna misa je skup ritualnih radnji koje imaju za zadatak brisanje vrednost stecenih i/ili iz neke kutlure/reglije a kojih se doticni zeli otarasati. Znaci ako neko zeli da iz svoje svesti izbrise vrednosti taoizma, budizma, hindiuzma onda on ulazi u ritualne radnje u kojima huli na predmete i radnje koje se u tim sistemima smatraju svetim. Bas sa ciljme a bi jednog dana njihova svest te predmete i radnjem prestala smatrati svetim i uzvisenim.

 

Tacno odvratno je ali mnoge stvari su odvrtatne pa nisu satanizam. Ne samo sto to nije tacno nego ponavljam takov krivo shvatanje satanizma najvise ide na ruku prvim satanistima koji su vrlo opasne cak dobro organizovane teroristike organizacije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kako bi to mogli postici? Ajd ovo za coveka razumem, ali jel imaju neke odredjene metode za unistenje svemira, neke planove pa i obicne fantazije kako bi mogli postici? I ne podrazumeva li unistenje svemira i unistenje njih samih kao deo tog ''kaveza''? Eto toliko, da se ne raspitujem previse posto je tema siroka :D

 

 Po njihovom the old ones will to the job. Znaci po tom pitanju je inverzija hriscanske ehsatologije. Hriscani zele uciniti svet nepropadljivim tako sto ce se covekom kao prvosvestenikom Bog sjedini sa celim svemirom i uciniti ga nepropadljivim. Tako i oni zele da kroz njihjove rituale "Stari" udju u potpunosti u svemir i uniste ga. 

 

Naravno da i oni zele da uniste svoje kaveze i da se vrate u prvobitni chaos.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Po njihovom the old ones will to the job. Znaci po tom pitanju je inverzija hriscanske ehsatologije. Hriscani zele uciniti svet nepropadljivim tako sto ce se covekom kao prvosvestenikom Bog sjedini sa celim svemirom i uciniti ga nepropadljivim. Tako i oni zele da kroz njihjove rituale "Stari" udju u potpunosti u svemir i uniste ga. 

 

Naravno da i oni zele da uniste svoje kaveze i da se vrate u prvobitni chaos.

 

I tu se krije to njihovo samoobozenje, kad se vrate u prvobitno nebice, oni i ceo svemir? Malo je to meni apsurdno sa njihove strane, da postaju bogovi u nepostojanju. Inace, to sam procitao kod tebe kad si pisao po nekim temama, da Satana i satanisti bivaju obozeni u nebicu, tako da ispada ne da ce oni sa nase strane uciniti nesto besmisleno i iluzorno, nego ispada kao da bi stvarno postali bogovi kad bi to uradili. 

 

Ledoux iz Pravog detektiva su zapravo ovi satanisti o kojima pises, pretpostavljam :D 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne nužno u nepostojanju, mada mene ta opcija najviše privlači. Druga opcija je knez u Paklu - moćniji od demona i ljigica koje su dospele u pakao zbog slabosti i neodlučnosti (ni studeni ni vrući).

Ко те спречава да се озбиљније упутиш у том смеру?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ceo svemir je zatvor stvoren od strane Boga da bi nas tu mucio i ugnjetavao te zato svemir mora biti unisten. To je tzv satanisticki antikosmizam. Imas ga kroz citavu pisanju ljudsku istoriju u raznim mracnim kultorivima na raznim krajevima sveta.

 

 

Ovo me tako podsetilo na...nekoga

 

:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Aquilius Cratus, дакле мржња, гнев, блуд или очајање, (you name it)... нису жртва (принос) сатани?

Jesu 

Измењено од Иван Ивковић
Направио дупли пост...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad citam nesto na netu o ovom antikosmickom satanizmu, vidim dosta se provlaci sumerska mitologija, spominju se primordijalni bogovi kao Tiamat i Abzu kao predstavnici prvobitnog chaosa tj. nebica okarakterisani kao bogovi okeana (okean je simbol prvobitnog nebica iz koga je Bog prizvao svet u postojanje), Marduk kao druge ime za Jahvea i ostala ekipa i ancients ones koji ce da krnu univerzum u nepostojanje i pobede kosmicke bogove sa nekim zmajem sto busi rupe po svemiru hehe.

 

Vidim spominju se i blek metalike :D

 

U sustini besmisleno sa hriscanske tacke gledista, osim posledica koje ostavljaju po svet. Ovako gledano ne postoji nacin (ako ne verujemo u ancients ones) da se vrati kosmos u nebice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad citam nesto na netu o ovom antikosmickom satanizmu, vidim dosta se provlaci sumerska mitologija, spominju se primordijalni bogovi kao Tiamat i Abzu kao predstavnici prvobitnog chaosa tj. nebica okarakterisani kao bogovi okeana (okean je simbol prvobitnog nebica iz koga je Bog prizvao svet u postojanje), Marduk kao druge ime za Jahvea i ostala ekipa i ancients ones koji ce da krnu univerzum u nepostojanje i pobede kosmicke bogove sa nekim zmajem sto busi rupe po svemiru hehe.

 

Vidim spominju se i blek metalike :D

 

U sustini besmisleno sa hriscanske tacke gledista, osim posledica koje ostavljaju po svet. Ovako gledano ne postoji nacin (ako ne verujemo u ancients ones) da se vrati kosmos u nebice.

 

 Da ali oni veruju u ancient ones sto je bitno ako neko zeli moci predvideti u kom domenu ti ludaci mogu da deluju. Osim ancinet ones civilizacija tipa III/IV mozda ima tehnologiju kom bi ti bilo tehnicki moguce ali bi tada oni bili na stupnju moralnog razvoja na kome je ako nesto nezamislivo. Dakle prvo bi morali doci na nivo moralno razvoja gde se o tako necemu ni ne razmislja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne nužno u nepostojanju, mada mene ta opcija najviše privlači. Druga opcija je knez u Paklu - moćniji od demona i ljigica koje su dospele u pakao zbog slabosti i neodlučnosti (ni studeni ni vrući).

 

Sta ce to tebi, ti si kosmican nisi haotican sa Rajovic industrijom i smirglanjem drveta. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      У нашем народу, иако православном и монахољубивом, постоје велике заблуде у разумевању монашког живота. Углавном су то предрасуде које се доносе на мотиве одласка у манастир као што су: разочарење у живот, болест или неки хендикеп, естетски разлози... Мали број људи зна да се у манастир одлази из љубави према Христу и да се без те љубави нико у манастиру не може задржати дуго. О томе сведочи и монахиња Светлана (Тарасевич), регент у Покрово-Тервеническом женском манастиру Лодејнопољског рејона Лењинградске области, Санкт-Петербуршке епархије. – Мати Светлана, кажите нам, како је дошло до тога да се одлучите за монашки пут?

      – То је тешко објаснити. Живела сам, живела и у једном тренутку сам схватила шта је моје – управо монаштво. И то је све. Даље су већ била тражења: како се то конкретно може остварити, где, под чијим руководством... Док сам још ишла у школу, једном је моја другарица из разреда почела да ми прича о неком необичном храму, необичном манастиру, необичном баћушки (свештенику). Тако је била одушевљена, да сам се чак и наљутила – какав је то манастир, какав је то баћушка тамо?! Потом сам дошла овде, и тако сам и остала с тим баћушком и с тим храмом.
      – Да ли је на такав избор утицао некакав кризни моменат у вашем животу?
      – На избор – није. Напротив, код мене је све ишло веома успешно. Тада сам управо, после завршетка музичке школе, уписала девети разред школе при Конзерваторијуму, припала сам врло добром наставнику, све ми је било интересантно. Али, у једном моменту, монаштво ми се одједном открило као моја реална будућност. И ето, овде је и почела криза: сав мој планирани животни пут се срушио без неког узрока, показало се да светски живот није то чему сам ја стремила. Шта да радим и како да живим са тим новим мислима, било ми је потпуно нејасно, али ми је било неиздрживо и да све оставим како је било. И одлучила сам: када су се већ променили унутрашњи циљеви, треба хитно мењати и спољашње околности. И почела сам да их мењам... То је био болно за моје блиске, али и за мене, наравно.
      Схватате, мени самој није требало објашњавати своје поступке, али блиски људи желе да добију бар некакво објашњење за моје поступке.
      Недавно сам прочитала код светитеља Николаја Српског, чудесне речи:
      „Господе, осветивши брак, осветио си и безбрачје. Благословио си оне, који су имали мудрости и снаге да свој живот Теби посвете. И те, који нису у стању да цео, дарован им живот, држе у себи, благословио си, да би могли да га поделе, и кроз жену дају нови живот”.
      Ја мислим, да човек има потребу да даје свој живот. А како ће то учинити – кроз рођење новог живота, дете, или на неки други начин – то свако одлучује по своме.
      – И како су се ваши родитељи понели према вашој одлуци?
      – Тата је покушао да разуме. И ако и није одмах разумео, онда је бар то прихватио како мој слободни избор. Трудио се да помогне на све начине. Мами је, како ми се чини, несхватљиво и данас... Она је видела, и још увек види мој живот другачије... Али, све једно, ја сам њена омиљена ћерка, а она моја омиљена мама.
      – А ко су Ваши родитељи? Да ли се често виђате с њима?
      – Отприлике, једном недељно, трудим се да одем кући. Ипак, наравно, мама жели да види своје једино дете чешће. Она је глумица у драмском позоришту. А тата је постао монах Свето-Тројицког Александра Свирског манастира...
      – Да ли сте наставили школовање после школе? 
      – Када сам отишла из десетогодишње школе при Конзерваторијуму, завршила сам гимназију при Руском музеју и уписала семинарију на регентском одељењу. Моја размишљања су била једноставна, волим музику и ништа друго не умем да радим. А овако бар могу да будем школован певач у манастиру. У семинарији сам учила две године, али нисам завршила – постала сам послушница. Потом сам уписала Санкт-Петербуршки институт богословије и филозофије.
      – Шта Ви мислите, да ли је монахињи неопходно образовање? 
      – Не знам. Некоме је неопходно, а некоме није. Цели живот је образовање. И свако га добија на различит начин: неко више кроз школовање, неко помоћу књига, кроз професију, неко једноставно стицајем животних околности... То што сам ја завршила институт, мислим да ми је добродошло. Ипак ја нисам човек филозофског склада, и мени филозофска питања, док сам тамо учила, нису била интересантна. Ретко сам ишла на предавања, и још сам на многим од њих спавала... По свему судећи, трпели су ме само зато што сам певала молебне за Божић и Васкрс. Из неког разлога су ме волели. Једном речју, ја сам просто завршавала школовање, углавном, да би утешила родитеље. Зато данас, када у мени ничу некаква питања, отприлике знам шта да прочитам, где да нађем одговор, зато што памтим, шта су у институту о томе говорили.
      – Да ли се монахиње емоционално разликују од жена у свету? 

      – Све смо ми различите. Овде нису заједничке емоције, већ циљеви и стремљења. Ако си у свету био емоционалан, живахан, комуникативан човек, такав ћеш и остати. Такав си се родио! Тешко да ће то неко специјално да промени. Човек се пред Богом раскрива као јединствена личност: неко је радостан, неко меланхоличан, неко созерцатељан. То је исто део личног односа према Богу. 
       
      Вероватно се карактер човека, укључујући ту и његове емоционалне особености, са временом мењају. А уколико силом воље покушаваш ту нешто да промениш – то не води ничему другом, до страдању. Неопходно је да се раскријеш управо ти, такав какав јеси, а не некакав твој део. Јер се истински може мењати само реалан човек, а не некакав измишљени лик идеалне монахиње, који си сам себи створио. 
       
      – Кажите нам, како проводите један Ваш дан? 
      – Овде су сви дани различити. Ако је служба – устајеш негде око пола осам, зато што у 8 почиње правило. Затим Литургија. Затим пауза, коју проводиш различито, зависно од тога како се осећаш. За сада сам у могућности да себи дозволим некакав одмор, зато што би иначе предвече била веома уморна. А посао сам навире, само га треба дочекати. Или је дошао штимер клавира, или је позвао телефоном познати свештеник, на пропутовању из Сибира, и обећао да сврати. Или је дошла екскурзија. Позвала ме мама, и молила да дођем – значи треба да идем. Договорили су се с педагогом – идем на часове. Уопште узев, не успева се ништа испланирати. Али, можда је то тако само код мене.
       
      – Да ли остаје време за књиге? 
      – Да, остаје. Али заправо је и не волим много да читам, само ради читања. Када ми нешто треба, постоји некакво нерешено питање – ја почињем да тражим, листам, могу много тога да прегледам, прочитам, затим схватим оно што ме интересује, и то је све, до следећег питања.
       
      – Видим, имате телевизор. Да ли га гледате? 
      – Он код нас ради као видео плејер. Филмове гледам. Понекад организујемо велику видеотеку: имамо религиозне филмове, као и обичне добре филмове. Недавно смо гледали филм „Соларис“ Тарковског – подстакао је на многа размишљања. Вероватно, ако вас филм дотакне, он је већ остварио свој циљ. 
       
      – А да ли слушате музику? И какву?  

      – Разну. Класичну, савремену... Другови из хора ми доносе дискове: много добре музике и у добром извођењу. Не може се рећи да постоји нешто што ми се толико свиђа да бих то слушала сваки дан, на пример, неког савременог извођача. Али ми је интересантно да чујем и сазнам нешто ново. 
       
      – Говоре, да за време послушања треба проћи искушења, да послушнике пуно „притискају“... 
      – Не знам, можда је негде и тако, али код нас нико нема такав циљ – да се труди да те оптерети – тога нема. Ти пред Богом вршиш свој избор, а могућности да провериш себе и без специјалних „притисака“, увек има. Бог ствара такве услове, када се појављују и допуштају искушења. Веома сам захвална нашем манастиру, што овде нико нема такве жеље: ето, ја ћу десет кожа да одерем с тебе, ја ћу те смиривати... Мени је то некако несимпатично. Бојим се и не разумем такве ствари. Све иде тако, како иде. У сваком случају, имаћеш могућности да провериш своју одлуку, и можеш да не бринеш о томе – никоме не прети да остане у „ружичастим наочарама“. Почињеш да живиш интересима манастира, његовим проблемима, почињеш боље да видиш себе и друге, просто се сам пројављујеш. Наравно, неизбежни су и конфликти – с самим собом, и с околином. Нешто ниси разумео, потом си разјаснио, с неким си се посвађао, од нечега се уплашио, на нешто си се одазвао с радошћу. Чак и из свакодневних ситуација можеш да схватиш, шта је у овом животу твоје, а шта није, и шта, заправо, ти сам хоћеш.
      – Објасните нам, шта је то постриг?
      – То је веома лична ствар, о којој је бескорисно разговарати. Свако, ко дође до тога, има своје објашњење, и речима то не можеш пренети. Постриг – то није магија или преобраћање. То је посебан Божији благослов за тај пут, који човек изабере. А потом – све једно, то је живот. Само сада већ с свесношћу, да је он посвећен Богу. 
       
      Ана Јершова
      Извор: foma.ru  
      http://www.prijateljboziji.com/_Postrig-nije-magija-/161679.html
       
    • Од Логос,
      Пошто сам лично искусио и хришћанске Свете Тајне и магију, могу да посведочим да нема ничега магијског у Светом причешћу и другим Светим Тајнама хришћанске вере.      Тајне се свршавају силом Христовом и захтевају свесно и вољно учешће (онога ко се причешћује). Да би Христос деловао у божанственим Тајнама, причесник мора да има вољу да учествује у њима свесно, мора то да жели и да се припреми личним подвигом. Због тога они који олако и из навике приступају Тајнама, доживљавају веома мало промена, ако уопште ишта и доживљавају. Међутим, када особа покаже жељу за Богом и пристане да се са Њим сједини тако што искрено прође кроз болове покајања, Бог ће му заузврат прићи и то онако како и онолико колико је за душу те особе најбоље, што Он савршено зна.   Значај свесног учешћа у Тајнама Христовим старац Пајсије је објаснио у одговору једном човеку који се будаласто хвалио да се често причешћује. Јадни човек је с поносом истакао да је постао свет, јер се причешћује два-три пута недељно. Старац му је рекао:   - Слушај, није толико важно колико се причешћујеш. Најважније је како се припремаш за причешћивање и како после тога чуваш и негујеш Христа који живи у теби. Кад би људи постајали светитељи само на основу честог причешћивања, онда би сви свештеници који се причешћују једном недељно и чешће, били светитељи.   (Дионисије Фарасиотис из сећања на старца Пајсија)     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Милан Ракић,
      Кад год бисмо желели имати јасну слику религиозног живота прастарих Срба, пре њиховог покрштавања, док беху у заједници и са осталим словенским племенима, увек се спотичемо о нејасност, непоузданост, оскудицу целине, а често и контрадикцију онога што се о религиозном животу прастарих Срба и Словена може наћи по нашим историјским делима или школским уџбеницима. Нигде се у нашој историографској литератури не може наћи ма и најкраћи комплекс, који би дао и бледу али целу слику духовног митолошког живота старих Словена. Поједини покушаји на сређивању Словенске митологије остали су само покушаји; и они ни издалека нису могли задовољити потребу коју осећају српски историчар и наставник српске историје, кад год мисле и говоре о том тако далеком, али и тако тамном духовном животу прастарих Срба и Словена. Скоро је исто тако стање и код литература осталих словенских народа. Што је код њих било више покушаја за састав Словенске митологије, више је унето и забуне, и слика је тиме неразговетнија.
    • Од PredragVId,
      Отворени и јавни сатанизам
      Да ли је могуће да нешто овако постоји у сред Србије и да то нико не санкционише?
       
      Зна ли неко више о овом човеку, отвореном сатанисти са Новог Београда из блока 71 који се представља под псеудонимом "Alexandar Thorn"? У питању је сајт https://alexanthorn.okultopedija.com/linkovi.htm
      а ово су његови подаци са сајта мобилни телефон, адреса на Новом Београду и др. https://alexanthorn.okultopedija.com/kontakt.htm
      фотографије, очигледно сатанистичке https://alexanthorn.okultopedija.com/galerija.htm
      биографија https://alexanthorn.okultopedija.com/alexanthorn.htm
      чак у оквиру сајта функционише и сатанистички радио https://alexanthorn.okultopedija.com/psyradio.htm
      Упозорење: Ко је слабијег духовног здравља боље нека не улази на линкове!!
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...