Jump to content

Препоручена порука

Satanisti su jako slabi ljudi. Toga radi oni šokiraju svojim izgledom, svojom pojavom. Ta pojava je koja nas plaši. Ako savladamo strah od njihove pojave, koja se samo jedna iluzija, nema ničeg iza njih...

Logično, jer đavo je otac laži. On nema vlast na zemlji osim da laže i da vara i tako da zavodi ljude.

Satanisti to nazivaju duhovnom silom, pošto sebe smatraju duhovno jačim od "običnih" ljudi koji su za njih samo niža stvorenja..

Баш тако.Привид.Ослањање на нешто што је коначно а не вјечно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...
  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

@, inace nesto za tebe, postoji mit u japanskom sintoizmu o borbi  boga Susana-no-Mikota i vodenog zmaja Yamata no Orochi-ja i zapravo je japanski prikaz te vekovne price jos od Sumera (na kog se pozi

Марко, дечаче драги. Јасно је да имаш много питања и недоумица. Ако желиш евентуално да добијеш одговор, онда се усредоточи на једну област и тему и сачекај одговор. Већ ти је речено да активних мусли

Osim ocajanja mogu da budu, ako su svesno stavljeni u takvu funkciju, ali nisu nuzno sami po sebi nego su samo odrazi pale prirode.

  • 1 year later...
  • Гости

SATANSKE ORGIJE: Rijana članica seks-kulta!

Pop kultura,

06:08, 23.04.2013.

7 komentara

Tajnom sadomazohističkom društvu Ordo templi Orijentis, osnovanom u XIX veku, pripadaju desetine slavnih, a među njima i pevačica iz SADrijana-bijonse-sekta-drustvo-ordo-templi

Rijana simbole sekte nosi na svojoj odeći

LONDON - Jezivo.

Poznate ličnosti širom sveta članovi su misterioznog sadomazohističkog seks-kulta Ordo templi Orijentis, poznatijeg kao OTO. U okviru njega organizuju se posebni rituali seksualnih odnosa između grupe žena i muškaraca, koji uključuju nasilje, upotrebu droga i satanističkih simbola. Prema navodima britanskih medija, njemu pripadaju i slavni američki reper i muž pevačice Bijonse Džej Zi, pevačica Rijana gitarista rok grupe Led cepelin Džimi Pejdž, kao i ćerka britanskog muzičara Boba Geldofa Pičiz Geldof.

Najnoviji skandal u svetu poznatih izbio je nakon što se mlada Pičiz, inače novinarka i foto-model, pohvalila svojim fanovima na Tviteru da je postala član tajanstvenog kulta i objavila fotografiju sa svojom novom tetovažom na kojoj se vidi njegov simbol. Nakon toga, počele su da se pojavljuju i brojne informacije o Redu hrama Istoka, kako u prevodu glasi ime te sekte.

OTO je osnovao krajem XIX veka Alister Krouli, koji je rođen u Britaniji u uglednoj porodici 1875. Sebe je nazivao Fantastična Zver 666 i često tvrdio da je najopakiji čovek na svetu, a razvio je posebnu vrstu verovanja koja nije prestala da postoji ni nakon njegove smrti 1947. Inače, ona uključuje posebne nasilničke seksualne rituale, ali i magiju kojom se prizivaju bogovi zla, kao i stalnu upotrebu teških droga poput opijuma, kokaina, heroina i meskalina. Najvažniji moto kulta je „radi šta ti je volja“. Džimi Pejdž je tako nekoliko puta učestvovao u ritualima, a bio je toliko opčinjen Kroulijevim likom i delom da je kupio i njegovu kuću na obali Loh Nesa u Škotskoj.

Prema navodima medija, i Džej Zi i Rijana su nekoliko puta javno isticali simbole sekte. Nosili su majice s natpisom „radi šta ti je volja“, a na Džej Zijevoj liniji odeće „rokaver“ pojavljuju se OTO simboli poput svevidećeg oka u trouglu i oka Horusa, egipatskog simbola koji je često dovođen u vezu sa kultovima.

 

rijana-bijonse-sekta-drustvo-ordo-templi
 
Bijonse se izgleda ne ljuti što Džej Zi praktikuje seks-okultizam

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Poznate ličnosti širom sveta članovi su misterioznog sadomazohističkog seks-kulta Ordo templi Orijentis,

 

Ма де.............не знају више шта би од себе!  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 years later...

pedja257, on 21 Jul 2015 - 01:08, said:snapback.png

There is no law beyond Do what thou wilt. Love is the law, love under will.

Ово ми није баш јасно... Звучи слично али сумњам да се овде ради о хришћанској љубави. Његов лик и (не)дело само површно познајем па боље

да се уздржим од даљих коментара о њему.

 

Ето још једног разлога за компликацију - сујета. 

 

Mozda je Alister citao Avgustina pa uzeo te njegove reci kao sto je termin telema (prava volja) preuzeo iz hriscanstva. Inace on nije toliko strasan, ljudi ga pogresno etiketiraju kao satanistu posto je bio okultista i mag, a satanizam i to dvoje nisu isto iako mogu biti povezani, jer satanizam koristi okultizam i ima magove.  

 

Pa jasno.. kad se uzme u celini njegov lik i nedelo niko priseban ne bi pozelo da se bavi istim.

 

Ali samo taj Avgustinov citat, uzet sam za sebe,  je skroz u Kraulijevom duhu. Zbog "cini sta hoces". Licno, zadrzao bih se na "Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali sve ne ide na dobro."

 

Pa ovo sto je receno nije problematicno. Kada volis onda je sloboda u okviru te ljubavi. Ne mozes reci: Volim i radim sta hocu = Volim i bijem zenu. To je logicki apsurdno i kontradiktorno. Ono sto je Avgustin hteo reci jeste da ljubav znaci volju koja je oslobodjena od tih neki moranja, navika, motiva koji poticu iz palog sveta. Ako nesto cinis, cini to iz volje, ne iz moranja. Ljubav daje slobodu i nema je bez slobode. 

Sto se tice Alistera, ovako izvuceno iz kontaksta je skroz tacno, samo treba videti sta je on podrazumevao pod tim u okviru tog konteksta, sta je za njega ljubav, sta volja, sta zakon i pravila. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
a satanizam i to dvoje nisu isto iako mogu biti povezani, jer satanizam koristi okultizam i ima magove.  
 

Хм... Иако неки разликују "црну" и "белу" магију свака од њих је антихришћанска. А шта је онда то по суштини ако не сатанизам? Пад прародитеља је историјски прапочетак сваког окултизма и сваке компликације. Можда је Кроули имао добре намере али како их је остварио то је већ нешто друго.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Хм... Иако неки разликују "црну" и "белу" магију свака од њих је антихришћанска. А шта је онда то по суштини ако не сатанизам? Пад прародитеља је историјски прапочетак сваког окултизма и сваке компликације. Можда је Кроули имао добре намере али како их је остварио то је већ нешто друго.

 

Pa iako nije hriscanski nije ni satanizam. To je nesto drugo. U okultizmu se npr. mogu prizivati duhovi, a to nije isto kao kad satanista aktivno i svesno tezi samoobozenju. Sa druge strane, satanizam moze da koristi okultne prakse, pa tako sa primerom prizivanja duhova moze da koristi iste metode za prizivanje sotone. Mada veliki broj satanista i ne obozavaju satanu kao boga, vec im dodje kao model prema kojem grade sopstveni "identitet".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Deja Vu, јасно ми је шта хоћеш да кажеш. Ствар је само у томе што имамо различит приступ тој проблематици.

Ја призивање било којих духова осим Светог Духа сматрам сатанизмом, кога делим на активни (експлицитни) и пасивни ("за средњу класу"). Мислим да сам то покупио одавде: http://dodjiividi.blogspot.com/2012/02/satanizam-za-srednju-klasu.html

Сваки грех је богоодступништво и на овај или онај начин може се назвати служењем непријатељу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Deja Vu, јасно ми је шта хоћеш да кажеш. Ствар је само у томе што имамо различит приступ тој проблематици.

Ја призивање било којих духова осим Светог Духа сматрам сатанизмом, кога делим на активни (експлицитни) и пасивни ("за средњу класу"). Мислим да сам то покупио одавде: http://dodjiividi.blogspot.com/2012/02/satanizam-za-srednju-klasu.html

Сваки грех је богоодступништво и на овај или онај начин може се назвати служењем непријатељу.

 

Dobro, moze se to tako podeliti i shvatiti u onom klasicnom vekovnom smislu dobra i zla, samo ne mozemo bas sad sve gresnike (a to smo naravno svi) i svaki greh oznaciti kao satanizam koji opet kazem ni ne predstavlja sluzenje neprijatelju, vec samoobozenje (postajanje boga bez zajednice sa Bogom). Satana hoce da bude bog ali ne u zajednici sa Bogom, nego van toga, sam samcat. Demoni ne sluze jedan drugog, vec bi najradije jedan drugog pojeli, postoji mrznja izmedju nikakav hijerarhijski odnos vodje i potcinjenih. Citao sam ovaj tekst ranije, dosta je protestanski obojen i pogresno klasifikuje sve religije van biblijskog koncepta kao satanisticke. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Deja Vu, јасно ми је шта хоћеш да кажеш. Ствар је само у томе што имамо различит приступ тој проблематици.

Ја призивање било којих духова осим Светог Духа сматрам сатанизмом, кога делим на активни (експлицитни) и пасивни ("за средњу класу"). Мислим да сам то покупио одавде: http://dodjiividi.blogspot.com/2012/02/satanizam-za-srednju-klasu.html

Сваки грех је богоодступништво и на овај или онај начин може се назвати служењем непријатељу.

 

A takvo tvoje pogresno razumevanje satanizma, koje je nazalost usvojila citava armada ljudi samo ide na ruku pravim satanistima jer usepvaju da ostanu nevidljivi posto ste vi banalizovali pojam satanizma do krajnjih granica. Tekst na dostaljenom linku pati od istih bolesti i naivnosti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A takvo tvoje pogresno razumevanje satanizma, koje je nazalost usvojila citava armada ljudi samo ide na ruku pravim satanistima jer usepvaju da ostanu nevidljivi posto ste vi banalizovali pojam satanizma do krajnjih granica. 

То сам све формирао успутно, никад се нисам посебно удубљивао јер нисам сматрао то потребним. Ако те не мрзи кажи све што имаш на ту тему.  8086.gif

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То сам све формирао успуно, никад се нисам посебно удубљивао јер нисам сматрао то потребним. Ако те не мрзи кажи све што имаш на ту тему.  8086.gif

 

To je jako siroka i slozena tema ali ukratko da bi nesto bilo satanizam i neko da bi bio satanista on mora da se vodi dvema filozofoskim odrednicama.

 

Ceo svemir je zatvor stvoren od strane Boga da bi nas tu mucio i ugnjetavao te zato svemir mora biti unisten. To je tzv satanisticki antikosmizam. Imas ga kroz citavu pisanju ljudsku istoriju u raznim mracnim kultorivima na raznim krajevima sveta.

 

Covek kako bioloski tako i kutlurno i metafizicki predstavlja i jeste zatvorska celija u tom zatvoru od svemira te je ekstremna mizantropija (jelte mrznja prema "kavezu") nesto sto se takodje podrazumeva u njihovom svetonazoru. Zato se ceo njihov ritualni i van ritualni rad svodi na to da na neki nacin unize, ponize coveka u svakom smislu a kao vrhunac toga imaju jelte ljudske zrtve gde i simbolicno i prakticno unistavaju "kavez" i tako pre svega menjaju svoju svest gde prestaju biti ljudi jer ne osecaju nikakvu grizu savesti zbog ubistva (cak i dece) posto je to jeli samo "kavez" a ne licnost.

 

E to je ukratko sto se moze izraziti na najprostiji i najrazumljivi nacin unutar jednogt posta. Cela prica je dalko slozeniaj i komplikovaniaj medjutim uprkos tome vidimo da likovi poput Lavej koji i ako nisu hriscanski orijentisani nikako ne mogu spadati u ovu kategoriju naprotiv. Ti pravi satanisti i te izuzetno opasne organizacije jednako smatraju i Lavejevce i razne druge pagansko okutlen grupe za svoje neprijatleje kao i hriscane. A zasto? Pa zato sto svi oni na naeki nacin teze da poprave svet oko sebe i poboljasju zivot coveka. To sto hirscanstov uci da ti paganski kultovi to rade na pogresan nacin nije dovoljno da bi oni bili satanisti.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Ово ми није баш јасно... Звучи слично али сумњам да се овде ради о хришћанској љубави.

 

 

On svakako nije bio hriscanin ali je mnoge stvari iz svoje filozofije i ritualne prakse gradio tako sto je prepisivao i od hriscana. Ovo je jedan od takvih primera. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@@Aquilius Cratus, колико ми је познато, црна миса је заправо инверзија Литургије, а то је пракса која се свакако сврстава ка сатанистичка делатност, не?

Шта знам... Мени је оно очајничко нарицање по гробљима, коментари да нам је "свима тако записано" и мирење са тим приближно одвратно као и уништавање "кавеза" које си поменуо... :Р

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
te zato svemir mora biti unisten

 

A kako bi to mogli postici? Ajd ovo za coveka razumem, ali jel imaju neke odredjene metode za unistenje svemira, neke planove pa i obicne fantazije kako bi mogli postici? I ne podrazumeva li unistenje svemira i unistenje njih samih kao deo tog ''kaveza''? Eto toliko, da se ne raspitujem previse posto je tema siroka :D 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      У нашем народу, иако православном и монахољубивом, постоје велике заблуде у разумевању монашког живота. Углавном су то предрасуде које се доносе на мотиве одласка у манастир као што су: разочарење у живот, болест или неки хендикеп, естетски разлози... Мали број људи зна да се у манастир одлази из љубави према Христу и да се без те љубави нико у манастиру не може задржати дуго. О томе сведочи и монахиња Светлана (Тарасевич), регент у Покрово-Тервеническом женском манастиру Лодејнопољског рејона Лењинградске области, Санкт-Петербуршке епархије. – Мати Светлана, кажите нам, како је дошло до тога да се одлучите за монашки пут?

      – То је тешко објаснити. Живела сам, живела и у једном тренутку сам схватила шта је моје – управо монаштво. И то је све. Даље су већ била тражења: како се то конкретно може остварити, где, под чијим руководством... Док сам још ишла у школу, једном је моја другарица из разреда почела да ми прича о неком необичном храму, необичном манастиру, необичном баћушки (свештенику). Тако је била одушевљена, да сам се чак и наљутила – какав је то манастир, какав је то баћушка тамо?! Потом сам дошла овде, и тако сам и остала с тим баћушком и с тим храмом.
      – Да ли је на такав избор утицао некакав кризни моменат у вашем животу?
      – На избор – није. Напротив, код мене је све ишло веома успешно. Тада сам управо, после завршетка музичке школе, уписала девети разред школе при Конзерваторијуму, припала сам врло добром наставнику, све ми је било интересантно. Али, у једном моменту, монаштво ми се одједном открило као моја реална будућност. И ето, овде је и почела криза: сав мој планирани животни пут се срушио без неког узрока, показало се да светски живот није то чему сам ја стремила. Шта да радим и како да живим са тим новим мислима, било ми је потпуно нејасно, али ми је било неиздрживо и да све оставим како је било. И одлучила сам: када су се већ променили унутрашњи циљеви, треба хитно мењати и спољашње околности. И почела сам да их мењам... То је био болно за моје блиске, али и за мене, наравно.
      Схватате, мени самој није требало објашњавати своје поступке, али блиски људи желе да добију бар некакво објашњење за моје поступке.
      Недавно сам прочитала код светитеља Николаја Српског, чудесне речи:
      „Господе, осветивши брак, осветио си и безбрачје. Благословио си оне, који су имали мудрости и снаге да свој живот Теби посвете. И те, који нису у стању да цео, дарован им живот, држе у себи, благословио си, да би могли да га поделе, и кроз жену дају нови живот”.
      Ја мислим, да човек има потребу да даје свој живот. А како ће то учинити – кроз рођење новог живота, дете, или на неки други начин – то свако одлучује по своме.
      – И како су се ваши родитељи понели према вашој одлуци?
      – Тата је покушао да разуме. И ако и није одмах разумео, онда је бар то прихватио како мој слободни избор. Трудио се да помогне на све начине. Мами је, како ми се чини, несхватљиво и данас... Она је видела, и још увек види мој живот другачије... Али, све једно, ја сам њена омиљена ћерка, а она моја омиљена мама.
      – А ко су Ваши родитељи? Да ли се често виђате с њима?
      – Отприлике, једном недељно, трудим се да одем кући. Ипак, наравно, мама жели да види своје једино дете чешће. Она је глумица у драмском позоришту. А тата је постао монах Свето-Тројицког Александра Свирског манастира...
      – Да ли сте наставили школовање после школе? 
      – Када сам отишла из десетогодишње школе при Конзерваторијуму, завршила сам гимназију при Руском музеју и уписала семинарију на регентском одељењу. Моја размишљања су била једноставна, волим музику и ништа друго не умем да радим. А овако бар могу да будем школован певач у манастиру. У семинарији сам учила две године, али нисам завршила – постала сам послушница. Потом сам уписала Санкт-Петербуршки институт богословије и филозофије.
      – Шта Ви мислите, да ли је монахињи неопходно образовање? 
      – Не знам. Некоме је неопходно, а некоме није. Цели живот је образовање. И свако га добија на различит начин: неко више кроз школовање, неко помоћу књига, кроз професију, неко једноставно стицајем животних околности... То што сам ја завршила институт, мислим да ми је добродошло. Ипак ја нисам човек филозофског склада, и мени филозофска питања, док сам тамо учила, нису била интересантна. Ретко сам ишла на предавања, и још сам на многим од њих спавала... По свему судећи, трпели су ме само зато што сам певала молебне за Божић и Васкрс. Из неког разлога су ме волели. Једном речју, ја сам просто завршавала школовање, углавном, да би утешила родитеље. Зато данас, када у мени ничу некаква питања, отприлике знам шта да прочитам, где да нађем одговор, зато што памтим, шта су у институту о томе говорили.
      – Да ли се монахиње емоционално разликују од жена у свету? 

      – Све смо ми различите. Овде нису заједничке емоције, већ циљеви и стремљења. Ако си у свету био емоционалан, живахан, комуникативан човек, такав ћеш и остати. Такав си се родио! Тешко да ће то неко специјално да промени. Човек се пред Богом раскрива као јединствена личност: неко је радостан, неко меланхоличан, неко созерцатељан. То је исто део личног односа према Богу. 
       
      Вероватно се карактер човека, укључујући ту и његове емоционалне особености, са временом мењају. А уколико силом воље покушаваш ту нешто да промениш – то не води ничему другом, до страдању. Неопходно је да се раскријеш управо ти, такав какав јеси, а не некакав твој део. Јер се истински може мењати само реалан човек, а не некакав измишљени лик идеалне монахиње, који си сам себи створио. 
       
      – Кажите нам, како проводите један Ваш дан? 
      – Овде су сви дани различити. Ако је служба – устајеш негде око пола осам, зато што у 8 почиње правило. Затим Литургија. Затим пауза, коју проводиш различито, зависно од тога како се осећаш. За сада сам у могућности да себи дозволим некакав одмор, зато што би иначе предвече била веома уморна. А посао сам навире, само га треба дочекати. Или је дошао штимер клавира, или је позвао телефоном познати свештеник, на пропутовању из Сибира, и обећао да сврати. Или је дошла екскурзија. Позвала ме мама, и молила да дођем – значи треба да идем. Договорили су се с педагогом – идем на часове. Уопште узев, не успева се ништа испланирати. Али, можда је то тако само код мене.
       
      – Да ли остаје време за књиге? 
      – Да, остаје. Али заправо је и не волим много да читам, само ради читања. Када ми нешто треба, постоји некакво нерешено питање – ја почињем да тражим, листам, могу много тога да прегледам, прочитам, затим схватим оно што ме интересује, и то је све, до следећег питања.
       
      – Видим, имате телевизор. Да ли га гледате? 
      – Он код нас ради као видео плејер. Филмове гледам. Понекад организујемо велику видеотеку: имамо религиозне филмове, као и обичне добре филмове. Недавно смо гледали филм „Соларис“ Тарковског – подстакао је на многа размишљања. Вероватно, ако вас филм дотакне, он је већ остварио свој циљ. 
       
      – А да ли слушате музику? И какву?  

      – Разну. Класичну, савремену... Другови из хора ми доносе дискове: много добре музике и у добром извођењу. Не може се рећи да постоји нешто што ми се толико свиђа да бих то слушала сваки дан, на пример, неког савременог извођача. Али ми је интересантно да чујем и сазнам нешто ново. 
       
      – Говоре, да за време послушања треба проћи искушења, да послушнике пуно „притискају“... 
      – Не знам, можда је негде и тако, али код нас нико нема такав циљ – да се труди да те оптерети – тога нема. Ти пред Богом вршиш свој избор, а могућности да провериш себе и без специјалних „притисака“, увек има. Бог ствара такве услове, када се појављују и допуштају искушења. Веома сам захвална нашем манастиру, што овде нико нема такве жеље: ето, ја ћу десет кожа да одерем с тебе, ја ћу те смиривати... Мени је то некако несимпатично. Бојим се и не разумем такве ствари. Све иде тако, како иде. У сваком случају, имаћеш могућности да провериш своју одлуку, и можеш да не бринеш о томе – никоме не прети да остане у „ружичастим наочарама“. Почињеш да живиш интересима манастира, његовим проблемима, почињеш боље да видиш себе и друге, просто се сам пројављујеш. Наравно, неизбежни су и конфликти – с самим собом, и с околином. Нешто ниси разумео, потом си разјаснио, с неким си се посвађао, од нечега се уплашио, на нешто си се одазвао с радошћу. Чак и из свакодневних ситуација можеш да схватиш, шта је у овом животу твоје, а шта није, и шта, заправо, ти сам хоћеш.
      – Објасните нам, шта је то постриг?
      – То је веома лична ствар, о којој је бескорисно разговарати. Свако, ко дође до тога, има своје објашњење, и речима то не можеш пренети. Постриг – то није магија или преобраћање. То је посебан Божији благослов за тај пут, који човек изабере. А потом – све једно, то је живот. Само сада већ с свесношћу, да је он посвећен Богу. 
       
      Ана Јершова
      Извор: foma.ru  
      http://www.prijateljboziji.com/_Postrig-nije-magija-/161679.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пошто сам лично искусио и хришћанске Свете Тајне и магију, могу да посведочим да нема ничега магијског у Светом причешћу и другим Светим Тајнама хришћанске вере.      Тајне се свршавају силом Христовом и захтевају свесно и вољно учешће (онога ко се причешћује). Да би Христос деловао у божанственим Тајнама, причесник мора да има вољу да учествује у њима свесно, мора то да жели и да се припреми личним подвигом. Због тога они који олако и из навике приступају Тајнама, доживљавају веома мало промена, ако уопште ишта и доживљавају. Међутим, када особа покаже жељу за Богом и пристане да се са Њим сједини тако што искрено прође кроз болове покајања, Бог ће му заузврат прићи и то онако како и онолико колико је за душу те особе најбоље, што Он савршено зна.   Значај свесног учешћа у Тајнама Христовим старац Пајсије је објаснио у одговору једном човеку који се будаласто хвалио да се често причешћује. Јадни човек је с поносом истакао да је постао свет, јер се причешћује два-три пута недељно. Старац му је рекао:   - Слушај, није толико важно колико се причешћујеш. Најважније је како се припремаш за причешћивање и како после тога чуваш и негујеш Христа који живи у теби. Кад би људи постајали светитељи само на основу честог причешћивања, онда би сви свештеници који се причешћују једном недељно и чешће, били светитељи.   (Дионисије Фарасиотис из сећања на старца Пајсија)     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Милан Ракић,
      Кад год бисмо желели имати јасну слику религиозног живота прастарих Срба, пре њиховог покрштавања, док беху у заједници и са осталим словенским племенима, увек се спотичемо о нејасност, непоузданост, оскудицу целине, а често и контрадикцију онога што се о религиозном животу прастарих Срба и Словена може наћи по нашим историјским делима или школским уџбеницима. Нигде се у нашој историографској литератури не може наћи ма и најкраћи комплекс, који би дао и бледу али целу слику духовног митолошког живота старих Словена. Поједини покушаји на сређивању Словенске митологије остали су само покушаји; и они ни издалека нису могли задовољити потребу коју осећају српски историчар и наставник српске историје, кад год мисле и говоре о том тако далеком, али и тако тамном духовном животу прастарих Срба и Словена. Скоро је исто тако стање и код литература осталих словенских народа. Што је код њих било више покушаја за састав Словенске митологије, више је унето и забуне, и слика је тиме неразговетнија.
    • Од PredragVId,
      Отворени и јавни сатанизам
      Да ли је могуће да нешто овако постоји у сред Србије и да то нико не санкционише?
       
      Зна ли неко више о овом човеку, отвореном сатанисти са Новог Београда из блока 71 који се представља под псеудонимом "Alexandar Thorn"? У питању је сајт https://alexanthorn.okultopedija.com/linkovi.htm
      а ово су његови подаци са сајта мобилни телефон, адреса на Новом Београду и др. https://alexanthorn.okultopedija.com/kontakt.htm
      фотографије, очигледно сатанистичке https://alexanthorn.okultopedija.com/galerija.htm
      биографија https://alexanthorn.okultopedija.com/alexanthorn.htm
      чак у оквиру сајта функционише и сатанистички радио https://alexanthorn.okultopedija.com/psyradio.htm
      Упозорење: Ко је слабијег духовног здравља боље нека не улази на линкове!!
       
    • Од Баба,
      Кључни појам је "ритуал прелаза" (les rites des passages), а у антропологију ју је увео Ван Генеп, као теоријски модел који се примењује у трима најзначајнијим комплексима обреда, рођења, свадбе и смрти. Реч је о томе што се биће, адопцијант: новорођенче, невеста, мртвац, метафорички речено, налази "на листи чекања" као би из једног култно-егзистенцијалног статуса прешло у други: новорођенче из "хтонског" - пошто обредом крштења добија "име" - прелази у "социјум", у култ очеве породице; невеста напушта култ својих родитеља симболичком променом презимена, и прелази у култ свога мужа; умрли кад напусти свет "социјума", на путу је да уђе у домен "хтонског" света.    У свакој целини од ова три ритуала, Ван Генеп је даље диференцирао три временски тачно одређене фазе, за које се везују и њима сагласни ритуали, и то: "обреди одвајања", изолације, "обреди маргиналности" и "обреди прикључења". Ова три пакета ритуала, и њима сагласне три фазе у процесу, важе за сваки антрополошки комплекс, рођење, свадбу и смрт, без обзира на тип и врсту "прелаза", дакле свеједно што у случају "рођења" дете прелази из хтонског у социјално и профано, или што у обреду сахрањивања умрли из профаног доспева у свет хтонског. Свакако "обреди одвајања" су маркантнији у ритуалу сахрањивања, као што су "обреди прикључења" виднији у свадбеном обреду, док би "обреди маргиналности" имали изузетно место у церемонији веридбе, трудноће или у прединицијацијском добу. Али, поновимо, сваки од ових обреда има све три фазе. Сматрам да је једна од веома значајних фаза обред маргиналности, у коме долази до пуног изражаја управо улога ритуала, јер се ритуалом решава напетост "прелазог стања". На пример, у овом статусу једно биће, једна егзистенција - "новорођенче", "невеста", односно тек "умрли човек" - "више-није" у претходном егзистенцијалном статусу, али оно такође "још-није" прешло у други егзистенцијални статус (тек рођено дете није сасвим у "хтонском - земном и тварном"; ни у социјуму - у сфери моралности и духовног). Та граница "не-више-али-још-не" тек што конституише домен маргиналног, јесте најопаснија фаза. Тренутак када се дете приводи ритуалу "шишања", оно је већ одигнуто из "хтонског" али још није приведено "заједници", није адоптирано. За мртваца најопасније стање наступа од смрти до укопа; он није жив, али је међу живима, још није на оном свету већ на путу за који га припремају. Те фазе су најопасније и отуд даноноћно "чување" новорођенчета или мртваца уочи сахране. Једнако се пази и на невесту, коју такође вребају зле силе, јер се оне опиру њеном прелазу у нови религијски култ, којим се мења њен социјални статус.    У фази маргиналности кандидати су привремено изопштени. "Бити на маргини значи бити у додиру са опасношћу, бити на извору моћи. С идејама о форми и безобличности слаже се представа да су у тренутку изласка из скровишта индијанци и сами набијени моћима успаљени, опасни, да им је потребна изолација и извесно време да се охладе" (Даглас). У маргиналној фази субјект у ритуалу није ни тамо ни овамо. "Вереница" такође, изопштена од света осталих девојака, али још није приступила другој кући, још ништа дефинитивно није одлучено.         Сретен Петровић, Српска митологија                    
               
×
×
  • Креирај ново...