Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
vinston

Брак - заједница мушкарца и жене

Оцени ову тему

da li biste stupili u brak bez ljubavi?  

178 члановâ је гласало

  1. 1. da li biste stupili u brak bez ljubavi?

    • da
      5
    • ne
      150
    • mozda
      13
    • da iz interesa
      5


Recommended Posts

пре 1 минут, obi-wan рече

To je jos ozbiljnije nego ovo malopre! Udaljavate se od forumskog standarda, malo vise koncentracije... :laie_14:

е, сад,  ди си ту си ни за ту ди си ниси Биљо...има ту неки човек па ми прича о жени својој, и тако пола сата како је вредна, те ово, те оно...и мислим ја, ако тако са сваким познаником по пола сата о жени својој прича, а кад ли је виђа?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Биљана, два 

Ne vredi, @Vladan :::. i ja, kao i neki drugi od foruma, pregoreli smo na nekim ranijim temama kao asfalt u julu, tako da nista ne moze da nas pokrene na temi kao sto je ova, osim dobra zafrkancija. Evo nekih od tih tema (procitajte obavezno uputstvo pre upotrebe)...

...

>>>

>>>

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@obi-wan ма, далеко сам ја, срећа моја што сам баба, и мислим да се не видим овде више

добар је ово форум, и драги су ми сви форумаши, да не буде забуне

једноставно, време ми је

а топло, и комарци, једном некад, негде, кад радост буде из дубина наших, биће боље, и неће бити ни прегорелих , ни загорелих

збогом

0513_music

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Биљана, два рече

кад радост буде из дубина наших

A kako znas da ova radost (zafrkancija) nije iz dubina nasih/njihovih?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Биљана, два рече

@obi-wan ма, далеко сам ја, срећа моја што сам баба, и мислим да се не видим овде више

добар је ово форум, и драги су ми сви форумаши, да не буде забуне

једноставно, време ми је

а топло, и комарци, једном некад, негде, кад радост буде из дубина наших, биће боље, и неће бити ни прегорелих , ни загорелих

збогом

0513_music

Хвала Богу да ће бити. Молим се да се сретнемо.

Све више ми изгледа да одавде нећемо много видети, тј. видећемо и што нам не треба. Задатак нам је и сам по себи довољно тежак...

Само не мора ни - збогом да значи за стално. Надам се да ћеш вирнути бар понекад. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 часа, Марина Савковић рече

Све је у ствари врло једноставно. Однос двоје људи треба да је сав као музика Владе Дивљана.
 

meni omiljeni <3 <3 <3 zasto me ne cudi, Lu?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
69174852_2481707902114197_82496547441386
M.FACEBOOK.COM

Испричаћу вам нешто. Једне вечери се један брачни пар свађао три сата, цела...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Smaragdni kamičak рече
69174852_2481707902114197_82496547441386
M.FACEBOOK.COM

Испричаћу вам нешто. Једне вечери се један брачни пар свађао три сата, цела...

 

Истини за вољу, не буде ти ни до молитве након што те партнер боцне на осјетљиво мјесто, или ти њега/њу.

Баш је ствар тренутка, од када се прелази црвена линија.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 51 минута, Срндаћ рече

Истини за вољу, не буде ти ни до молитве након што те партнер боцне на осјетљиво мјесто, или ти њега/њу.

Баш је ствар тренутка, од када се прелази црвена линија.

Da, zato je molitva u tim trenucima veliki podvig, na koji smo mi Hrišćani i pozvani. Mogu ja sad da teoretišem tako do sutra, naravno, jer nisam u toj situaciji, ali nikad nije na odmet ovakav duhovno-moralni podstrek i podsetnik da ima nade kada si slab ili očajan.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Глано правило у браку је: ја сам ту да јој/му служим, да даривам. То је без Христа немогуће. То је оделотоврење Светог Јеванђеља.

Правило које помаже да се ово прво спровиди: када једно падне, ма како, нема узвраћања, нема терања правде, нема тражења свога - него претрпети. Ако је  једно тужно, друго да теши; ако је једно бесно, друго да ћути и смирава; ако је једно нешто погрешно урадило, наћи тренутак, подготовити тренутак и најпре почастити, лепом речју, уводом размевања, навођења својих слабости и онда аргументовано сугерисати на грешку - без осуде, без тражења правде.

У браку нема правде, када се тражи "ко је у праву" настају отварање рана. Брак није "од овога света" егоистичног, брак је давање, давање, давање. Брак је у буквалном смислу другост . Јако је лепо кад човек "порекне" себе, када себе види као некога ко је ту да служи другоме, другима. Често то буде болно тешко, али генерално, након времена када све то сазри, осетиш да си тек онда ти баш то. Како је лепо не хтети за себе, ослободити се тог баласт егоистичног и отимачног "даје мени". Човек се осети слободан и испуњен.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pozdrav svima,

Nova sam na forumu i imam jednu tesku nedoumicu pa vas molim za savet i sta mislite o svemu. Naime nova sam u veri, pre mesec dana sam pocela da istrazujem malo vise, do sada sam bila samo krstena pravoslavna i isla nekoliko puta godisnje u crkvu. Ne znam sta mi se sada desilo, valjda uplasenost virusom me je inspirisala da se okrenem veri. U vezi sam 12 godina sa deckom, od svoje 16 godine, i uvek smo bili ozbiljni jedno prema drugome, nismo se nikada svadjali, prelepo nam je u vezi, o svemu smo uvek pricali ali jednostavno smo bili jedni od onih parova kojima "ne treba papir" kao potvrda ljubavi (to cak vise na moju inicijativu, cek da zavrsim fax pa necu decu pre braka pa cekaj da se sve zvezde poklope). Sada kad sam malo vise pocela da citam o svemu shvatila sam da je greh tako ziveti i pokajala sam se zbog toga. Zakazno nam je vencanje bas pred ovu epidemiju ali smo ga odlozili za koju nedelju. Moj verenik je pravoslavan i zeleo je da se venca u crkvi ali nije pobozan, ne ide u crkvu, na liturgije (isto kao ni ja do sada) i sada sam jos procitala da je greh biti u braku sa nekim ko je nevernik. Bukvalno su mi sve ladje potonule, ja nemam snage da ga ostavim, nemam. Odrasli smo zajedno, saziveli jedno sa drugim, jedini razlog da ga ostavim bi bio taj, da li mi moze Bog pomoci oko ovoga i da li zeli posto ja snage nemam za to? :/ 

 

Znacilo bi mi da mi odgovori neko ko je upuceniji, hvala. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sasvim normalni stavovi za nekog ko je nov u veri, i naravno pogrešni.

Decka/muža ostavi ako te bije ili već nešto drugo radi, ovo nije razlog za ostavljanje, tonjnjenje ladja itd.

Greh je ne voleti onoga s kim si, i obazrivo sa raznoraznim literaturama i čitanjima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Anne_ рече

Pozdrav svima,

Nova sam na forumu i imam jednu tesku nedoumicu pa vas molim za savet i sta mislite o svemu. Naime nova sam u veri, pre mesec dana sam pocela da istrazujem malo vise, do sada sam bila samo krstena pravoslavna i isla nekoliko puta godisnje u crkvu. Ne znam sta mi se sada desilo, valjda uplasenost virusom me je inspirisala da se okrenem veri. U vezi sam 12 godina sa deckom, od svoje 16 godine, i uvek smo bili ozbiljni jedno prema drugome, nismo se nikada svadjali, prelepo nam je u vezi, o svemu smo uvek pricali ali jednostavno smo bili jedni od onih parova kojima "ne treba papir" kao potvrda ljubavi (to cak vise na moju inicijativu, cek da zavrsim fax pa necu decu pre braka pa cekaj da se sve zvezde poklope). Sada kad sam malo vise pocela da citam o svemu shvatila sam da je greh tako ziveti i pokajala sam se zbog toga. Zakazno nam je vencanje bas pred ovu epidemiju ali smo ga odlozili za koju nedelju. Moj verenik je pravoslavan i zeleo je da se venca u crkvi ali nije pobozan, ne ide u crkvu, na liturgije (isto kao ni ja do sada) i sada sam jos procitala da je greh biti u braku sa nekim ko je nevernik. Bukvalno su mi sve ladje potonule, ja nemam snage da ga ostavim, nemam. Odrasli smo zajedno, saziveli jedno sa drugim, jedini razlog da ga ostavim bi bio taj, da li mi moze Bog pomoci oko ovoga i da li zeli posto ja snage nemam za to? :/ 

 

Znacilo bi mi da mi odgovori neko ko je upuceniji, hvala. 

Ako ste saziveli jedno sa drugim, sto je ocigledno jer ste 12 godina zajedno i ako je verenik pravoslavan po opredeljenju ali jos uvek nije praktican vernik i ne ide u crkvu, ali ima zelju za crkvenim vencanjem,.... onda po meni, nikakve prepreke nemate za brak i vi licno ne bi trebali da imate neke dileme.

Pa, nije vas verenik bas neki nevernik pa da onda kao razmisljate u tom pravcu - ja sam vernik, on nevernik, i moramo da se razidjemo. Ovako kako ste opisali situaciju, to mi ne deluje bas tako.

Najbitnije po meni jeste, da vi lepo krunisete vasu vezu sa gradjanskim i crkvenim brakom ako ste se vec dogovorili,.... pa, onda posle polako, ceo zivot je pred vama, pa ce doci sve ostalo na svoje, i deca i vera.... :drugarstvo:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Anne_ рече

sada sam jos procitala da je greh biti u braku sa nekim ko je nevernik.

Не вјеруј свему што прочиташ, јер ево шта (ти) Свети Апостол Павле пише:

И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

(Прва посланица Апостола Павла Коринћанима 7, 13-14)

Сада живите у грену, немојте више, него идите у Цркву да вам то Бог опрости и благослови брак и децу, ако Бог да. Немој да се једећ, одеш неком добром попу, испричаш му све и послушаш га....биће све потаман.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Anne_ рече

Pozdrav svima,

Nova sam na forumu i imam jednu tesku nedoumicu pa vas molim za savet i sta mislite o svemu. Naime nova sam u veri, pre mesec dana sam pocela da istrazujem malo vise, do sada sam bila samo krstena pravoslavna i isla nekoliko puta godisnje u crkvu. Ne znam sta mi se sada desilo, valjda uplasenost virusom me je inspirisala da se okrenem veri. U vezi sam 12 godina sa deckom, od svoje 16 godine, i uvek smo bili ozbiljni jedno prema drugome, nismo se nikada svadjali, prelepo nam je u vezi, o svemu smo uvek pricali ali jednostavno smo bili jedni od onih parova kojima "ne treba papir" kao potvrda ljubavi (to cak vise na moju inicijativu, cek da zavrsim fax pa necu decu pre braka pa cekaj da se sve zvezde poklope). Sada kad sam malo vise pocela da citam o svemu shvatila sam da je greh tako ziveti i pokajala sam se zbog toga. Zakazno nam je vencanje bas pred ovu epidemiju ali smo ga odlozili za koju nedelju. Moj verenik je pravoslavan i zeleo je da se venca u crkvi ali nije pobozan, ne ide u crkvu, na liturgije (isto kao ni ja do sada) i sada sam jos procitala da je greh biti u braku sa nekim ko je nevernik. Bukvalno su mi sve ladje potonule, ja nemam snage da ga ostavim, nemam. Odrasli smo zajedno, saziveli jedno sa drugim, jedini razlog da ga ostavim bi bio taj, da li mi moze Bog pomoci oko ovoga i da li zeli posto ja snage nemam za to? :/ 

 

Znacilo bi mi da mi odgovori neko ko je upuceniji, hvala. 

Tako je sestro kad je neko nov u veri treba da kaze nov sam, a ne kao neki da pricaju o svojoj veri i velicini a nigde dela. 😊

Pa ako si vec usla u Hriscanske vode, lepo se udaj za njega i pocni da se molis za njega i za decu.

Eto jedna zena je kod nas citala akatist S. Kseniji, imaju troje dece miz nije hteo da radi, i posle nekog vremena covek dosao i rekao : E zeno ja bih da radim, cak je nasao dobro placen posao, dal bese postavlja plocice. On ne ide u crkvu pa opet imaju skladan brak.

Slusaj me ovako, mozda on ima puno vise vere od tebe nego sto ti imas. Ne razmisljaj o tome, udavaj se i radjaj decu.

Veci je greh to sto ne zivite bracno tj "bludnicite" nego da si se udala za njega i izradjali decu . Tako da ne pametuj mnogo udavaj se i radjaj. I nadji dobrog duhovnika.

Mislim da se tu vise misli da se ne udajes za ljude druge vere, a ne za nekog ko je pravoslavac a ne posti i ne ide u crkvu cim oce da se venca u crkvi to je to. Ako ne ide sad pocice vremenom. I ne moj mnogo da mu zakeras kad krenu postovi da te ne sute i ostavi uvodi polako pravoslavlje u njegov i svoj zivot, znaci polako i postepeno. Nisi ti odmah svetica ako se pridrzavas svega sto je napisano, pravac u manastir oa se tamo podvizavaj.

Ljudi bre imaju problema da nadju nekoga slicnog pa su dugo sama a ona nasla sta je zelela i sad tu brboce nesto. Zenska luda glavo, Znaci udavaj se ne pametuj mnogo. :dedica:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу 7. јуна 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља Педесетницу - силазак Светог Духа на апостоле, одслужена је Света Литургија, као и Велико вечерње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји Миладин Кнежевић и протођакон Владимир Јарамаз.     Током Свете Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.   Свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај празник, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.   У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Мирчета се дотакао суштине, дубине, етимологије назива овог великог и значајног празника:   ,,Овај велики празник зовемо разним именима: Тројичиндан, Тројице, Духови, Силазак Светога Духа на Апостоле, такође неки кажу Духовдан, а мање познат назив овога празника је Педесетница. Сваки од ових назива овога празника - догађаја којег славимо, говори нам о једном од аспеката празника, а све то заједно - говори нам о његовој важности.   Ако се осврнемо на назив: Силазак Светога Духа на апостоле, онда нам се у том називу објашњава историјски догађај, односно, како се то догодило и шта се догодило и то смо данас читали из Дјела Апостолских. Наиме, педесет дан анакон Васкрсења Господа Исуса Христа, апостоли су се сабрали у Јерусалиму и ту се десио један необичан догађај, зачула се хука, шум са неба и на апостоле је сишао Дух Свети у виду огњених раздијељених језика. Након тога, историографија биљежи да су они говорили, проповиједали Христа, истинитога Бога и спасење Његово и све оно што је Он урадио ради свакога од нас на различитим језицима народу града Јерусалима.''   ,,Зато смо и ми данас у Храму одређене дјелове службе вршили на више језика, управо да би показали и потврдили да смо и ми иста та црква из Јерсуалима, да смо ми данас сви заједно онај сабор апостолски и да смо ми њихови настављачи.'' - нагласио је он.   Отац Мирчета је у свом даљем обраћању говорио о откривењу Божијем роду људскоме кроз историју:   ,,Овај празник се рекли смо такође назива и Света Тројица - Тројица - Тројице. А зовемо га тако зато што нам открива богословску, суштинску тему празника. А шта нам се то октрило?   Односно, боље је запитати, ко нам се то открио?   На овај догађај открио нам се Бог наш у пуноћи, отркрио се треће лице свете Тројице - Дух Свети.    Бог се откривао људском роду постепено кроз вријеме, простор, кроз историју.   Прво се Бог откривао стварањем свијета и човјека, кроз творевину Божију.   Па се затим открива Отац кроз Стари завјет и кроз изабрани народ јеврејски, а онда долази Син, оваплоћује се Друго лице Свете Тројице и Нови завјет је сав у откривењу Сина Божијег, а онда након Његовог Вазнесења на небо, открива нам се, долази треће лице Свете Тројице  - Дух Свети.    Дакле, овим догађајем нам се открива пуноћа Бога у кога вјерујемо.''   Он је појаснио да се историја спасења људског рода, као и откровења Божијег припремала, баш као што се и црква Божија постепено рађала:   ,,Ниспослање Духа Светога је много велики празник, много важан јер овај догађај је рођендан Цркве. А зашто је то тако?   Црква се постепено рађала, већ у Старом завјету је најављивана, затим, Христов долазак, Његово рођење и све оно што је урадио за нас, сав Његов домострој спасења је такође конституисање цркве, али данас конкретно црква се у пуноћи открила. Наиме, након што су апостоли примили Духа Светога, апостол Петар је изашао и одмах се послије његове јаке и надахнуте проповједи о спасењу и истинитоме Богу, крстило у први мах чак три хиљаде људи. Дакле, од данашњг догађаја црква се раширила, умножила, јер је у једном маху три хиљааде људи постало хришћани.''   Отац Мирчета је нагласио да је Дух Свети тај који конституише цркву и да се Њиме све освећује и просвећује:   ,,Дух Свети је онај који конституише цркву, који доноси Христа и који нам доноси Царство Божије у овај свијет. Дух Свети је онај којим се све освећује, просвећује. Ми смо браћо и сестре крштени Духом Светим, ушли смо у Цркву и живимо хришћански Духом Светим! Зато је Свети Серафим Саровски рекао: ,,Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога.''   ,,Ово је празник свих нас, свих крштених, јер сви ми смо црква.    Сви крштени, сви који стојите овдје на Светој Литургији и они који данас нису дошли, сви смо црква! Господ је послао Духа Светога да цијели свијет претвори у Цркву. А шта је Црква?   Црква је заједница, породица духовна. Породица и јединство око Бога, апостола, светитеља из које црпимо живот и спасење и у којој се сједињујемо са Богом.'' - казао је он.   У другом дијелу свог пастирског обраћања, отац Мирчета је дао посебан осврт и на то да у данашње вријеме о Цркви говоре они који нити знају нити имају искуство цркве - црквеног живота:   ,,Данас се много, нарочито код нас говори о Цркви.    Међутим, највише о Цркви ових дана говоре они који не знају шта је Црква. Који немају искуство Цркве.    Ми смо црква!    Ви који у њу идете, који долазите, који учествујете у њеном животу имате искуство живота у цркви! Ви који сте крштени, који се причешћујете, који се кајете. Ми смо црква жива - Бога живога! И ми знамо шта је црква и ко је црква.    Не може онај који не зна, који никад, или скоро никад није био у цркви, који није крштен, кога то не интересује да говори и да одређује шта је црква и ко је црква!   То би било као кад би неписмен човјек говорио о литералним дјелима и књижевности.'' - закључио је он.   Отац Мирчета је образложио да је црква живот и спасење за онога ко је у цркви, ко учествује и познаје црквене прилике, али, да за онога ко у томе не учествује, црква јесте једна велина непознаница, те самим тим било која личност која би говорила о нечему што не познаје, себе не чини кредибилном, а још мање надлежном и компетентном да цркву уређује и да се њоме бави:   ,,И ми који смо у цркви непрестано се удубљујемо у ту Тајну и непрестано све више и више желимо да учимо и сазнајемо, будући да не можемо знати све!   То све - свезнање, ће бити откривено у Царству Божијем. А многи се данас усуђују да причају како црква треба ово или оно, показујући јасне претензије да је уређују како они желе. Али, црква је живот и спасење за онога ко је у цркви, а за онога ко није, она је непознаница!    Говорити о цркви а не бити у њој и не познавати цркву је онда исто као кад би неко писао биографију о човјеку ког никад у животу није срео а камоли упознао, колико ли је само онда сулудо тврдити да знаш све о њему и жељети да живот некога кога ни не познајеш устројаваш!   Црква је живот! Црква је лични однос и саборни однос, црква су Бог и дјеца Божија око Бога.'' - поручио је прота Мирчета.     Извор: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост емисије "Летописи храмова у Епархији бачкој" био је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику. Говорећи о ветерничкој светињи отац Бранислав је између осталог нагласио да је живост литургијске заједнице при ветерничком храму је велика духовна радост.      Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде – ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур, и створили заметак овог насеља.      O историјату насеља и ветерничког храма говорио је господин Никола Мркић, староседелац насеља, као и протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Верске слободе и даље су, нажалост, угрожене изразима мржње и нетолеранције у Турској, који се гаје у одређеним круговима", изјавио је шеф грчке делегације у Међупарламентарној скупштини Православља Максим Харакопулос поводом оптужбе које је објавио турски магазин „Герчек Хајат“ на рачун  васељенског патријарха Вартоломеја, као и других верских великодостoјника.     У својој изјави Максим Харакопулос истиче да су верске слободе и даље угрожене изразима мржње и нетолеранције у Турској, који се гаје у одређеним круговима. Чланак који је објавио турски магазин „Герчек Хајат“ у великој мери је алармантан, јер циља на Васељенског патријарха, као и на друге верске великодостојнике (ШТА СУ ВЕРСКЕ ВОЂЕ, та реч не постоји!!!? својим клеветничким и потпуно неутемељеним оптужбама.   Омаловажавајуће и неосноване тврдње аутора овог чланка подстичу омразу и гаје мржњу према верским вођама и мањинама у Турској. Међутим, такве праксе у прошлости су више пута осуђивале међународне и европске организације, попут Савета УН за људска права.   Значајно је да су лажне вести које је објавио турски лист имале на уму догађаје из септембра 1955, односно погром грчке мањине из Цариграда. У сваком случају, сваки слободан грађанин широм света мора осудити њихове поступке. Очекујемо да ће турска држава званично разјаснити свој став. Патријарх васељенски, као и Васељенска патријаршија, морају бити у потпуности заштићени од стране званичних институција, и стога, такви поступци  морају бити санкционисани јер подстичу верску мржњу. За заштиту Патријарха васељенског надлежна је међународна заједница, пре свега Европска  унија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...