Jump to content

Брак - заједница мушкарца и жене

Оцени ову тему


da li biste stupili u brak bez ljubavi?  

178 члановâ је гласало

  1. 1. da li biste stupili u brak bez ljubavi?

    • da
      5
    • ne
      150
    • mozda
      13
    • da iz interesa
      5


Препоручена порука

Igrom sluchaja sam sinoc odgledao jedan prosechan, pun shablona i glupih replika bez kojih ni jedan ljubic, romantichna komedija da kazem, film ne moze da prodje. Bio je tu jedan lik koji je imao najduzu vezu 2 nedelje(bilo je i duzish naravno, ali ujutru kada se cura probudi njega u krevetu nema), a u svojim 40-im je mozda. Jednostavno se boji veza, vezivanja i na kraju povredjivanja. Imao je losh uticaj kada je bio mali, a i bile su tu neke stvari koje su mi srce prepolovile. Odlazi na svadbu svog brata, prilazi sa stavom ako neshto sluchajno prodje u krivu ibavicu te ja nishta se ti ne brini. I tako se dalje radnja odvija i na kraju on shvati da zista jednu curu voli i da zeli da provede ostatak zivota sa njom.

Ja sam josh uvek mlad, nezreo iako imam drugare iz gimnazije koji su vec nekoliko godina u braku i imaju decu. Za sada je meni to ne zamislivo. Sve je to predivno, ali..

Da li je samo ljubav dovoljna da bi ste ushli u tu zajednicu i shta za vas to predstavlja ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 3.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Све је већи број развода бракова. Изгледа да се, неретко, не издржи од фазе заљубљености до зреле љубави. Заљубљеност је, могло би се психолошки растумачити, једно нереално осећање квалитета друге ли

Постоји ли идеалан брак?   Идеално није готова категорија. Идеална је тежња за идеалним. Како каже Богослов: достизање Бога је у трагању за Богом. Ми не можемо никада достићи Бога нити постићи идеал

Џон и Ен одрастали су у истој улици у Бриџпорту, и он је њу сваког дана возио у школу својим дотрајалим аутомобилом. Временом је њихово пријатељство прерасло у брак који, упркос бројним препрекама, тр

Постоване слике

zaljubljenost je stanje, ljubav je odluka,  kad zaljubljenost prođe tek onda vidimo da li ima ili nema ljubavi.

Brak je zajedničko sazrevanje, velika odgovornost, brak je učenje u dvoje gde se moraju praviti kompromisi, gde jedna strana upotpunjuje drugu. gde se oba partnera trude da budu "jedno" na korist onog drugog a u slavu Hrista ( pošto nisi vernik vinstone zanemari ovo u slavu Hrista poklon )

”Brak je kao duboki bunar, pun bistre pijaće vode. Možeš da spuštaš u njega vedro I vadiš vodu celog života i nikad ga nećeš isprazniti. Uvek ceš vaditi bistru i svežu vodu.”

Odeljak koji se nalazi u Efescima je posebno dubok kada se radi o uspešnom Biblijskom braku. "Žene da se pokoravaju svojim muževim kao Gospodu, jer muž je ženina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao Spasitelj svoga tela " (Efescima 5:22-23). "Muževi, volite svoje žene − kao što je i Hristos zavoleo crkvu i samog sebe predao za nju" (Efescima 5:25). "Tako su i muževi dužni da vole svoje žene kao svoja telesa. Ko voli svoju ženu− samog sebe voli. Jer niko nikada nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje −kao i Hristos Crkvu" (Efescima 5:28-29). "Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo" (Efescima 5:31).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Брак је узрастање у двоје,

помагање, жртвовање, пажња, труд,

а ничега нема без љубави.

Још ако Гсопод благослови и децу...

онда је све употпуњено!

Ми (деца новог доба) смо васпитавани

од стране медија да живимо брзо, да стално имамо глад за нечим новим,

за променама...

и зато нам је највећи проблем навика и досада.

Мислим да се најчешће због тога људи разводе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

?? ?????, ?? ??? ??? ?? ??????? ? ??? ?????? ???????? ??? ?? ???????? ????? ?????????? ?? ???, ??? ???? ???? ??????? ?????? ????, ???? ?? ???. ?????????????

Ne.Zelim vashe mishljenje. Bio on pametniji, stariji, ugledniji, ima svoje mishljenje. Misliom da ni on sam ne zeli da se njegove rechi ponavljaju, vec da bi ste o tome porazmislili i da bi ste svoj zakljuchak [email protected] Milicaima istine u tome shto kazesh da smo pod velikim uticajem medija.medjutim sa tachnoshcu ne mogu da tvrdim koji je zaista pravi razlog zbog chega se ljudi razilaze. Nije toliko dosada koliko navika. Pazi treba da zivish sa istom osobom celog svog zivota, hteli mi to ili ne u jednom trenutku ce to preci u naviku. ja se jako veselim kada vidim baku i dekicu, kako se drze za ruku. Bash za vikend sam sedeo u parkicu sa drugarima i cirkamo i vidimo stariji par kako se drze za ruku. Odushevili smo se svi, jer smo mislili da to vishe ne postoji.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

хехе Винстоне...

јесте слатко то за старе људе, како није.

Али, нисте их питали од кад су заједно?  ;)

Наравно да се појави и та навика,

али хтела сам да кажем да људи почну једни друге да сматрају "по дифолту",

како ја то волим да дефинишем. У смислу, мој брачни друг је увек ту и ја не морам да га пазим

и могу да радим шта хоћу, грубо речено.

Баш то да сте "седели и циркали" није здраво да се сматра ... здравим ...

нити лепим да се напише. Немој да мислиш да те осуђујем, знала сам и ја то да радим,

некад је слађе попити мало у друштву у паркићу него отићи негде другде,

али не ваља ни у чему претеривати.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

???? ????????...????? ?????? ?? ?? ????? ????, ???? ????.???, ????? ?? ?????? ?? ??? ?? ????????  :D

Ma shta da ih mi sad smaramo, nekim raznim pitanjima. A i bilo je prilichno kasno da ulazimo u neku diskusiju ;)Ne moze veshno da traje to stanje ljubavi. To je na samom pochetku, a posle se transformishe u neshto drugo. mi se i dalje volimo ali ta ljubav je sada totalno drugachija.

??? ?? ?? ??? "?????? ? ???????" ???? ?????? ?? ?? ?????? ... ??????? ...???? ????? ?? ?? ??????. ????? ?? ?????? ?? ?? ????????, ????? ??? ? ?? ?? ?? ?????,????? ?? ????? ?????? ???? ? ??????? ? ??????? ???? ????? ????? ??????,??? ?? ???? ?? ? ???? ???????????.

ja se ne stidim sebe, pa stoga pishem onako kako mislim da je u mom duhu.Jel vala treba imati granice, ma bash u svemu bilo to fizichak aktivnost ili umno naprezanje :)
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam josh uvek mlad, nezreo iako imam drugare iz gimnazije koji su vec nekoliko godina u braku i imaju decu. Za sada je meni to ne zamislivo. Sve je to predivno, ali..Da li je samo ljubav dovoljna da bi ste ushli u tu zajednicu i shta za vas to predstavlja ?

Ne,nije samo ljubav dovoljna za ;D brak.Zapravo je zaljubljenosti najnevazniji aspekt.Najvaznije je da imate iste poglede na zivot, politiku,religiju, da imate zajednickih interesovanja  jer ce kasnije biti sistem"ti u klin ona u plochu",vazno je naravno i da se fizicki privlachite,alinije ni to od predsudne vaznosti jer za godinu dana vishe i ne primecujestu fizicku lepotu.Ostane samo duhovna.A ona je vechita.Nego, kad ti nameravash da sazrish? ;)
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam josh uvek mlad, nezreo iako imam drugare iz gimnazije koji su vec nekoliko godina u braku i imaju decu. Za sada je meni to ne zamislivo. Sve je to predivno, ali..Da li je samo ljubav dovoljna da bi ste ushli u tu zajednicu i shta za vas to predstavlja ?

Ne,nije samo ljubav dovoljna za ;D brak.Zapravo je zaljubljenosti najnevazniji aspekt.Najvaznije je da imate iste poglede na zivot, politiku,religiju, da imate zajednickih interesovanja  jer ce kasnije biti sistem"ti u klin ona u plochu",vazno je naravno i da se fizicki privlachite,alinije ni to od predsudne vaznosti jer za godinu dana vishe i ne primecujestu fizicku lepotu.Ostane samo duhovna.A ona je vechita.Nego, kad ti nameravash da sazrish? ;)
Zashto religija, to mi nikada nece biti jasno.Drugaricin brat treba uskoro da se zeni, a buduca mlada zapela za crkveno venchanje. On musliman, a ona, zaboravih koje veroispovesti, uglavnom nije iste. Njena porodica trazi od njega da promeni veru, a njegov otac zadrti musliman ni da chuje. Rekao je da ce ga se odreci, tako nekako ide cela pricha. Pa sam se zapitao zashto ljubav nije dovoljna da dvoje odluchuju o svojoj sudbini ?Ja, kada planiram da sazrim ?Joj, to je bash teshko pitanje. Za brak verovatno necu skoro, ima josh vremena, nigde se ne zurim :)A shto se ovog ostalog tiche, na dobrom sam putu :D
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam josh uvek mlad, nezreo iako imam drugare iz gimnazije koji su vec nekoliko godina u braku i imaju decu. Za sada je meni to ne zamislivo. Sve je to predivno, ali..

Da li je samo ljubav dovoljna da bi ste ushli u tu zajednicu i shta za vas to predstavlja ?

Ne,nije samo ljubav dovoljna za :D brak.Zapravo je zaljubljenost

i najnevazniji aspekt.Najvaznije je da imate iste poglede na zivot, politiku,

religiju, da imate zajednickih interesovanja  jer ce kasnije biti sistem

"ti u klin ona u plochu",vazno je naravno i da se fizicki privlachite,ali

nije ni to od predsudne vaznosti jer za godinu dana vishe i ne primecujes

tu fizicku lepotu.Ostane samo duhovna.A ona je vechita.

Nego, kad ti nameravash da sazrish? ;D

Zashto religija, to mi nikada nece biti jasno.

Drugaricin brat treba uskoro da se zeni, a buduca mlada zapela za crkveno venchanje. On musliman, a ona, zaboravih koje veroispovesti, uglavnom nije iste. Njena porodica trazi od njega da promeni veru, a njegov otac zadrti musliman ni da chuje. Rekao je da ce ga se odreci, tako nekako ide cela pricha. Pa sam se zapitao zashto ljubav nije dovoljna da dvoje odluchuju o svojoj sudbini ?

Ja, kada planiram da sazrim ?

Joj, to je bash teshko pitanje. Za brak verovatno necu skoro, ima josh vremena, nigde se ne zurim :)

A shto se ovog ostalog tiche, na dobrom sam putu ;)

Ne,ne radi se o crkvenom vencanju. Nisam se ni ja venchala u crkvi.

Ali eto, bash si i sam dao primer "zadrtog" muslimana, ali i "zadrtog" tate hriscanske veroispovesti koji

zahteva da mladozenja promeni veru da bi se venchao u crkvi, a tata musliman ni da cuje.

Takav brak je vec unapred osudjen na neuspeh.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne,ne radi se o crkvenom vencanju. Nisam se ni ja venchala u crkvi.

;)

Takav brak je vec unapred osudjen na neuspeh.

ne mora nuzno da znachi. Ali da ne pricham o njima vishe, jer njima zelim shto vishe srece ;DNego ima takvih sluchajeva na milione.A zashto je choveku vazan toliko taj papir ?
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Meni licno ( a ni mom suprugu) taj papir uopste nije bio vazan.

Vencali smo se samo iz prakticnih razloga.Zajednicki kredit za stan,

poswedovni listovi za nekretnine i tako.Jako profani razlozi, ali i to je

zivot.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Meni licno ( a ni mom suprugu) taj papir uopste nije bio vazan.Vencali smo se samo iz prakticnih razloga.Zajednicki kredit za stan,poswedovni listovi za nekretnine i tako.Jako profani razlozi, ali i to je zivot.

Inache da niste imali tih poteshkoca oko stambenog pitanja da li bi ste se venchali?Kakvi su to posedno listovi za nekretninu ?
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Црквено венчање ја благослов,

а таква прилика се не пропушта!!!

Наравно да брак наилази на разне препреке,

зато је већа шанса да људи успеју да победе

управо венчање!

Из "практичних разлога" се венчава у општини,

ово је нешто сасвим другачије!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Беседа јеромонаха оца Петра, игумана манастира Пиносава, у Недељу 27. по Духовима 2020. л.Г.
      Јеванђеље Лука, зачало 71. (13,10-17)
      10. А учаше у једној синагоги суботом. 11. И гле, беше онде жена која имађаше духа немоћи осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако усправити. 12. А кад је виде Исус, призва је и рече јој: „Жено, ослобођена си од немоћи своје.” 13. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога. 14. А старешина синагоге, негодујући што је Исус исцели у суботу, одговоривши рече народу: „Шест је дана у које треба радити; у ове, дакле, долазите те се лечите, а не у дан суботни.” 15. А Господ му одговори и рече: „Лицемере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала и води да напоји? 16. А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана ево осамнаест година, не требаше ли одрешити од ове свезе у дан суботни?” 17. И док он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; а сав народ радоваше се за сва славна дела што их он чињаше.
    • Од Иван Ивковић,
      Неко је недавно рекао да данашње беседе свештенослужитеља у православним храмовима не чине неку велику услугу Цркви. Разлог за то лежи у чињеници да су проповеди, с једне стране, по правилу преплављене реторским екскурсима у нецрквене теме, а са друге, да у њима преовлађује дидактички манир, вербализам и безидејност, и то баш у времену када црквена реч треба да буде другачија и, у најбољем смислу те речи: црквена. Другим речима, треба да буде ослобођена морализма и рационализма, а то се ретко среће.
      Стога проповеди епископа Игнатија долазе као право освежење. Оне доносе нешто другачије. Из њих одсуствују дуги уводи, стилска поигравања, вештачки реторски ефекти или потреба за показивањем учености. Игнатијева реч је онтолошки интонирана, што ће рећи да он не тражи лепоту израза него пастирски упућује на животно важне истине. Своме слушаоцу препушта да увиди оно што је важно за сами живот, да сазна где је спасење и да стекне здраву веру. На који начин се то постиже? Навео бих неколико одлика другачијег слова најгостољубивијег међу српским владикама.
      Најпре, владика Игнатије избегава алегоријско тумачење, оно које у историјским догађајима тражи самопреносни смисао. Он је усмерен ка Крају („блажени Циљ“, о коме Св. Максим Исповедник говори), што значи да за њега историја игра пресудну улогу као путовање ка Царству и поприште људске слободе. Алегорија му је страна јер, као вернију црквеној егзегези, негује иконичну егзегезу. На евхаристијском сабрању, из кога долази његова беседа, верници доживљавају реално присуство Христово, кроз икону, тип и обличје. То присуство, међутим, иде даље од актуелног агента који га носи или иконизује, не тражећи, међутим, смисао у прошлости, или у аналогијама телесно–духовно, чулно–умно итд. Игнатијево тумачење „узводи ка прототипу“, и води ка Личности која није опипљиво и експериментално подложна контроли. Као показатељ таквог живог старања за историју служе и осврти у беседама епископа Игњатија на Свети и велики сабор на Криту (2016. године) о чијем раду је он брижно обавештавао народ у повереној му епархији.
      Затим, читајући ове беседе уочавам да њихов аутор не жели да угоди психолошким жељама слушалаца, већ радије тежи да их мистагошки уведе у ослобођени време–простор где ће учесници стећи слободу од свих себичних прохтева. Постаће зближени са празницима Христа и његових Светитеља у заједници Духа Светога на основу личне слободе и љубави, а насупрот егоизму и нужности. Овај епископ свој народ позива да се преда новом опиту присуства и доласка Христовог не заобилазећи ниједну битну тему хришћанског живота, од покајања и жртве, преко вере и служења, до љубави и слободе.
      Такође, како би пробудио истински смисао евхаристијског приношења као нечег изворног, непатвореног и истиносног — а то је чисти плод заједнице која опитује Васкрсење — владика Игњатије лишава своје слово свих реторских фраза. Нема ничег монотоног у овим беседама. Док беседи, владика гради заједницу Цркве и елиминише заборав Онога који долази и који васкрсава. Свестан је да беседа која не упућује на Личност Христову упућује на таштину света. Он своје слушаоце и читаоце води ка Источнику света и живота. Ова збирка беседа сведочи да у евхаристијском сабрању видимо и сусрећемо Бога кроз заједницу са другима.
      У том погледу, епископ Игњатије је потпуно веран црквеном предању. Наиме, историјски посматрано, хришћани су, како на Истоку тако и на Западу, кроз векове покушавали да осликају икону будућег Царства. У том настојању, западна традиција је радије изабрала невизуелне начине у његовом описивању. Ово ће протестантски Запад, из историјских разлога који су познати, довести до реалистичног приступа у уметности и уопште у црквеном животу. Чини нам се да је Исток радије изабрао један иконични и есхатолошки оквир, што је допринело да његова литургијска кореографија прати смерно‑усхићену драматургију Пасхе у којој не слушамо лекције из теологије него суделујемо у драми људске историје. Слово пожаревачког владике је део те иконичне мистагогије у којој све богодолично прославља Бога, „за живот света и спасење“.
      О овој књизи једноставних и кратких а дубоких беседа спознајемо како изгледа проста, а мудра хришћанска, свест једног верног јерарха који сву наду полаже у Господа. Беседе епископа пожаревачког и браничевског Игнатија не плене „плетенијем“ речи и стилском лепотом, него непосредношћу поруке. Оне позивају у Тајну, што би, чини ми се, требало да буде сврха сваке литургијске беседе.
      Да закључим: владика Игњатије својим логосом на доличан начин почаствује Логос (Реч, Христа), да парафразирам Св. Григорија Богослова. И на томе смо му сви захвални.
      Епископ Лосанђелески Максим
       
      Извор: Епархија пожаревачко-браничевска
    • Од Иван Ивковић,
      Питање:
      Оче Саво, молим Вас да ми одговорите на следеће питање.
      Шта да уради жена, која је одувек у вери, када је пред браком са мушкарцем, који јој у потпуности у свему одгвовара и љубав постоји, али који није у вери, није ни крштен, не занима га делатно хришћанство, иако каже да верује у Бога? Није крштен и каже да га то не занима, значи нема венчања у цркви. шта да уради она? Да ли да одустане од веначања са њим или да зарад брака одустане од венчања у цркви, иако је то за њу незамисливо да уради?
      Одговор:
      Искрено речено, ту постоји проблем. Наша вера није само нека приватна ствар, рецимо као неки хоби, и да се особи са којом желимо да живимо то може да се свиђа или не свиђа. Хришћанска вера, ако се живи на прави начин је кључна ствар нашег живота и све што чинимо радимо у светлу те наше вере у Христа. Тако је и са браком. Брак није само неко правно повезивање човека и жене, нити је само питање репродукције, већ је пре свега света тајна која подразумева да две особе које су у вери одлуче да живе заједно, али тако што ће њихов заједнички живот, као једног тела, бити икона живота у Христу. Ако се неко обрати Христу док је већ у грађанском браку са другом особом то је нешто сасвим друго и тада љубављу и молитвом треба чинити све што је могуће да се светлост вере појави и у срцу другог супружника. Хришћани на љубав човека и жене не треба да гледају искључиво као на биолошки процес, као на телесну и душевну привлачност, већ пре свега на спремност да обоје у заједничкој вери узрастају у љубави према Богу. Наша вера нас учи да нема истинске љубави према ближњима без љубави према Богу. Може да постоји привлачност, верност и друге особине које су везане за човеков биолошки састав и сличне особине налазимо и код животиња, али љубав у хришћанском смислу нема пуноћу без љубави према Богу која супружнике и сједињује светотајински. Дакле, ако се љубав и брак искључиво гледају на телесном и душевном нивоу супружници неће бити суштински везани оном духовном споном која је неопходна да би им тај начин живота био на спасење и живот вечни.
      У овом конкретном случају мислим да треба бити стрпљив и да човеку кога је та жена заволела треба искрено рећи да је њена вера за њу веома важан део њене личности и да он, ако је истински воли, треба и да је разуме и прихвати као целовиту личност са којом ће поделити целог себе. То није питање формалности, тј. да он како би дошло до брака прихвати да се крсти и венча у цркви само да би се испунио тај предуслов. Веома је важно да обоје живо осете да их не повезује само оно спољашње већ да су и духовно блиски.
      Посебно сам нагласио да је реч о избору који треба направити пре ступања у брак. Ако су супружници већ у браку и једно од њих двоје се обрати, наравно да не треба раскидати заједнички живот и да треба наставити живети са својим супругом или супружницом, пре свега због деце, али исто тако да би Бог призвао спасењу и онога који није у вери. Међутим, када се двоје младих људи налазе пред одлуком да започну брачни живот, мислим и сведочим традицију Цркве да није добро свесно ићи у брачну заједницу са супружником који не само није у вери него је и противан Богу и заповестима Божијим. Наравно, постоји увек могућност да и такав живот доведе до обраћења другога и до срећног и благословеног брака, али, нажалост, најчешћи су случајеви у којима није тако. Постоје дакле изузеци успешних заједница који су из једне телесне заједнице узрасли у обзиљну духовну везу у Христу, али то не може да буде правило нити савет.
      И сам познајем супружнике који су започели свој брачни живот грађанским браком и да је у међувремену обраћење једнога од њих довело до обраћења другога и да су на крају одлучили да за свој заједнички живот добију благослов Цркве. Сада, када нема много некрштених душа и када хришћанин или хришћанка који обзиљно живе свој живот у Христу желе да ступе у брак крајње је пожељно да њихова супружница или супружник такође буду у вери, како би њихова заједница од самог почетка била благословена. Света тајна брака је часна и поштована у Цркви и има смисао само у евхаристијском контексту, као заједница мушкарца и жене који желе да живе свој живот у Христу у брачној заједници, делећи једни са другим све у Христу, јер то је суштина хришћанског брака. Ово може да изгледа као теорија али ако нам је приоритет живот у Христу, а тек потом све друго, наравно да томе све треба бити подређено. Проблем данашњег секуларизованог друштва јесте да се вера често доживљава као помоћно средство да живимо боље и срећније наш земаљски живот. Ако баш све не иде како треба многи се онда и разочарају јер очекују од Бога да им дарује срећу. То је погрешна перспектива и можемо говорити у том случају више о животу у Христу као средству, а не као циљу нашег постојања.
      Наравно, као монах не претендујем да могу да дам најбоље правило али покушавам да размишљам на основу онога што сам успео да научим у познанству и контакту са људима који су ми тражили савет.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу 7. јуна 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља Педесетницу - силазак Светог Духа на апостоле, одслужена је Света Литургија, као и Велико вечерње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји Миладин Кнежевић и протођакон Владимир Јарамаз.     Током Свете Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.   Свима сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе овај празник, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.   У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Мирчета се дотакао суштине, дубине, етимологије назива овог великог и значајног празника:   ,,Овај велики празник зовемо разним именима: Тројичиндан, Тројице, Духови, Силазак Светога Духа на Апостоле, такође неки кажу Духовдан, а мање познат назив овога празника је Педесетница. Сваки од ових назива овога празника - догађаја којег славимо, говори нам о једном од аспеката празника, а све то заједно - говори нам о његовој важности.   Ако се осврнемо на назив: Силазак Светога Духа на апостоле, онда нам се у том називу објашњава историјски догађај, односно, како се то догодило и шта се догодило и то смо данас читали из Дјела Апостолских. Наиме, педесет дан анакон Васкрсења Господа Исуса Христа, апостоли су се сабрали у Јерусалиму и ту се десио један необичан догађај, зачула се хука, шум са неба и на апостоле је сишао Дух Свети у виду огњених раздијељених језика. Након тога, историографија биљежи да су они говорили, проповиједали Христа, истинитога Бога и спасење Његово и све оно што је Он урадио ради свакога од нас на различитим језицима народу града Јерусалима.''   ,,Зато смо и ми данас у Храму одређене дјелове службе вршили на више језика, управо да би показали и потврдили да смо и ми иста та црква из Јерсуалима, да смо ми данас сви заједно онај сабор апостолски и да смо ми њихови настављачи.'' - нагласио је он.   Отац Мирчета је у свом даљем обраћању говорио о откривењу Божијем роду људскоме кроз историју:   ,,Овај празник се рекли смо такође назива и Света Тројица - Тројица - Тројице. А зовемо га тако зато што нам открива богословску, суштинску тему празника. А шта нам се то октрило?   Односно, боље је запитати, ко нам се то открио?   На овај догађај открио нам се Бог наш у пуноћи, отркрио се треће лице свете Тројице - Дух Свети.    Бог се откривао људском роду постепено кроз вријеме, простор, кроз историју.   Прво се Бог откривао стварањем свијета и човјека, кроз творевину Божију.   Па се затим открива Отац кроз Стари завјет и кроз изабрани народ јеврејски, а онда долази Син, оваплоћује се Друго лице Свете Тројице и Нови завјет је сав у откривењу Сина Божијег, а онда након Његовог Вазнесења на небо, открива нам се, долази треће лице Свете Тројице  - Дух Свети.    Дакле, овим догађајем нам се открива пуноћа Бога у кога вјерујемо.''   Он је појаснио да се историја спасења људског рода, као и откровења Божијег припремала, баш као што се и црква Божија постепено рађала:   ,,Ниспослање Духа Светога је много велики празник, много важан јер овај догађај је рођендан Цркве. А зашто је то тако?   Црква се постепено рађала, већ у Старом завјету је најављивана, затим, Христов долазак, Његово рођење и све оно што је урадио за нас, сав Његов домострој спасења је такође конституисање цркве, али данас конкретно црква се у пуноћи открила. Наиме, након што су апостоли примили Духа Светога, апостол Петар је изашао и одмах се послије његове јаке и надахнуте проповједи о спасењу и истинитоме Богу, крстило у први мах чак три хиљаде људи. Дакле, од данашњг догађаја црква се раширила, умножила, јер је у једном маху три хиљааде људи постало хришћани.''   Отац Мирчета је нагласио да је Дух Свети тај који конституише цркву и да се Њиме све освећује и просвећује:   ,,Дух Свети је онај који конституише цркву, који доноси Христа и који нам доноси Царство Божије у овај свијет. Дух Свети је онај којим се све освећује, просвећује. Ми смо браћо и сестре крштени Духом Светим, ушли смо у Цркву и живимо хришћански Духом Светим! Зато је Свети Серафим Саровски рекао: ,,Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога.''   ,,Ово је празник свих нас, свих крштених, јер сви ми смо црква.    Сви крштени, сви који стојите овдје на Светој Литургији и они који данас нису дошли, сви смо црква! Господ је послао Духа Светога да цијели свијет претвори у Цркву. А шта је Црква?   Црква је заједница, породица духовна. Породица и јединство око Бога, апостола, светитеља из које црпимо живот и спасење и у којој се сједињујемо са Богом.'' - казао је он.   У другом дијелу свог пастирског обраћања, отац Мирчета је дао посебан осврт и на то да у данашње вријеме о Цркви говоре они који нити знају нити имају искуство цркве - црквеног живота:   ,,Данас се много, нарочито код нас говори о Цркви.    Међутим, највише о Цркви ових дана говоре они који не знају шта је Црква. Који немају искуство Цркве.    Ми смо црква!    Ви који у њу идете, који долазите, који учествујете у њеном животу имате искуство живота у цркви! Ви који сте крштени, који се причешћујете, који се кајете. Ми смо црква жива - Бога живога! И ми знамо шта је црква и ко је црква.    Не може онај који не зна, који никад, или скоро никад није био у цркви, који није крштен, кога то не интересује да говори и да одређује шта је црква и ко је црква!   То би било као кад би неписмен човјек говорио о литералним дјелима и књижевности.'' - закључио је он.   Отац Мирчета је образложио да је црква живот и спасење за онога ко је у цркви, ко учествује и познаје црквене прилике, али, да за онога ко у томе не учествује, црква јесте једна велина непознаница, те самим тим било која личност која би говорила о нечему што не познаје, себе не чини кредибилном, а још мање надлежном и компетентном да цркву уређује и да се њоме бави:   ,,И ми који смо у цркви непрестано се удубљујемо у ту Тајну и непрестано све више и више желимо да учимо и сазнајемо, будући да не можемо знати све!   То све - свезнање, ће бити откривено у Царству Божијем. А многи се данас усуђују да причају како црква треба ово или оно, показујући јасне претензије да је уређују како они желе. Али, црква је живот и спасење за онога ко је у цркви, а за онога ко није, она је непознаница!    Говорити о цркви а не бити у њој и не познавати цркву је онда исто као кад би неко писао биографију о човјеку ког никад у животу није срео а камоли упознао, колико ли је само онда сулудо тврдити да знаш све о њему и жељети да живот некога кога ни не познајеш устројаваш!   Црква је живот! Црква је лични однос и саборни однос, црква су Бог и дјеца Божија око Бога.'' - поручио је прота Мирчета.     Извор: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост емисије "Летописи храмова у Епархији бачкој" био је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику. Говорећи о ветерничкој светињи отац Бранислав је између осталог нагласио да је живост литургијске заједнице при ветерничком храму је велика духовна радост.      Ветерник је основан 1923. године као насеље за ратне војне инвалиде – ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима, који су учествујући у великој бици против бугарских снага били трајно ослепљени нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти Солунци и њихове породице су населиле плодну равницу, пустару Нови Мајур, и створили заметак овог насеља.      O историјату насеља и ветерничког храма говорио је господин Никола Мркић, староседелац насеља, као и протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...